„Када би се, неким случајем, у нашем дневном листy појавио овакав текст:

„АМБАСАДОР- ТОРИЈЕВАЦ који воли свој 'џоб' и ,клан', и следи СЛОГАН своје странке (као некада његови преци, верни ВАЗАЛИ свога краља), господин чију дипломатску КАРИЈЕРУ подржава посебни БУЏЕТ - стоји на балкону свога стана у амбасади (одевен у црно-бело ФЛАНЕЛНО одело, налик ПИНГВИНУ који се шепури) и пије ВИСКИ расејано гледајући низ КЕЈ где поред понтонског моста радници превозе КАРГО од много ТОНА на брод, a огромна амбасадорка, чланица женске ЛИГЕ за мир, сва накићена француском БИЖУТЕРИЈОМ као права КАРИКАТУРА од жене, пијуцка минералну воду и гледа на другу страну, у правцу суседног ТУНЕЛА, и још даље од далеких ДИНА Низоземске..."

онда би одличан зналац европских језика уочио следеће речи келтског порекла које су у наш језик стигле пoсредством следећих европских језика:

... spremna za trčanje" ... je kako je nekad davno bihejvioralni (Sprski?!) psiholog John Broadus Watson dotakao "bitnike" u nama, koji se, u stvari, kao ovce saterane u tor sabiju oko zajedničke teme, tačnije odvajaju od pregrejanog bitničkog da bi se još više pregrejali oko sabijenog objektivnog.

Od "verne reakcije na lekiće izabrane od strane drugih", kao jednog terminala fenomena objektivizacije, do drugog, gde se u blogovima o politici, političarima, četnicima, ustašama i sličnom ne zna ni ko pije ni ko plaća, čuči ostatak boljke zvane „indukovana svest o ‘značaju' objektivnih istina u našim životima".

Dobro, boljka se ne zove tako, ovo sam izmislio, iako ko zna da li sam i otkud maznuo poneki fragment pa ugradio u rečenicu, blog, ... - deo definicije amatera je, između ostalog, i pozajmljivanje tuđeg, često bez svesti o tome, uz ograničeno razumevanje, pa onda strasna odbrana nove, subjektivne konstrukcije povrh pozajmljenog, često strasnija nego što su je autentični autori branili u svom polu-subjektivnom svetu.

Najveći problem da se ljudi mobilišu da glasaju je zato što ogromna većina normalne, drage, srpske populacije smatra da su predsednički kandidati pičke.

Međutim, ko je kolika čka?

Uopšte više nije važan povod - zabrana koncerta jednog pevača, Vlade Georgieva, u jednom gradu Republike Srbije - Smederevu.

Važna su svetla slobode koja su sinoć na glavnom gradskom trgu - forumu nesputane misli, zasijala u rukama i glavama hiljada i hiljada gradjanki i gradjana Srbije.

Srbija je i dalje podeljena, kao 1987, 1991, 1995, 1996/97, 2000, 2003... na normalnu, civilizovanu, progresivnu manjinu i iracionalnu, necivilizovanu, nazadnu većinu -

Tragedija u Kragujevcu je još jedan simptom smrti medija u Srbiji. U danu kada se u remontnom zavodu dogodila eksplozija u kojoj je jedna osoba poginula, tri, se za sada vode kao, nestale a 25 je povređeno. Ne znam ko je kriv za eksploziju , verujem da će se to otkriti (ne izvesno i saopštiti), ali za haos i konfuziju u Kragujevcu su odgovorni mediji. Tačnije to što je od njih ostalo. Ništa.

Kakav haos i konfuzija? Pa recimo da je , na osnovu dostupnih podataka

Da je onako kao što nije, danas bismo slavili Tanjin pedeseti rodjendan. Pozvala bi nas na sitne kolače i slane grickalice za koje bi nam odmah dala recepte, i objasnila kako i šta sve zdravo je unutra munula. Na njenom klaviru bi stajao buket prolećnog cveća sa obližnje Djeram pijace, kroz otvoreni prozor bi ulazila buka sa ulice i vetar koji bi podizao zavesu, preteći da poobara poklone poredjane na  komodu. Pušači bi se gurali na maleckom balkonu, pokušavajući da ne poruše prazne saksije, spremljene da se u njih posadi plen predstojećeg pohoda na rasadnike, jer proleće je skoro već tu...

Jedan od glavnih uzroka epidemije zvane „VODJA" u Srbiji svakako je licemerno ćutanje i kameleonstvo tzv. intelektualne elite. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati akademici, umetnici, ugledni intelektualci, naučnici, univerzitetski profesori, sportisti, biznismeni... koji svojim javnim nastupima promovišu slobodno, kritičko mišljenje i argumentovano osporavanje aktuelnog režima.

Da nema predsednika SANU i još par akademika, da nema Vesne Rakić Vodinelić i

Прошлог викенда се на стадиону фудбалског клуба Рад "Краљ Петар Први" на Бањици догодио још један у низу сличних инцидената на фудбалским стадионима широм света.

Наиме, играли су Рад и Партизан и за Партизан је наступио Бразилац Луиз Евертон, момак од 28 година, дефанзивни везни играч који је у Партизан приспео јануара 2016.  из Сен Галена.

Objavljeno na Sretenje. Slučaj ili odranije planirana namera? Neka mala kap je poremetila skladne, skoro porodične odnose? Svejedno. Bitno je da se desila makar kap dramaturgije.