Шта је то уопште „политичка коректност"'? Пре свега у језику, комуникацији? Какав је то конструкт? На каквим темељима је заснован? Да ли је то само идеолошки конструкт или је ипак достигнуће цивилизацијског развоја које је последица суштински измењених друштвених односа? Колико је политичка коректност уопште потребна демократском друштву? Слобода говора (проистекла из слободе мишљења) - то да. Али докле та слобода говора треба да иде? Где јој треба поставити границе? И да ли јој треба поставити границе?
И ако и поставимо те границе, није ли само питање тренутка када ће те границе бити злоупотребљаване за интересе уских кругова људи у чијим рукама је политичка, војна, економска и свака друга моћ?
Није ли политичка коректност у говору (из мисли насталом) само реинкарнација онога што смо у једнопартијском једноумном систему у којем смо живели деценијама (и у којем је „плурализам интереса" ступио на сцену само пар година пре увођења вишепартијског система) називали морално-политичка подобност?
Главни окидач за читаву ову серију питања била је једна реченица коју је наш блогодругар Милан Новковић написао у једном свом коментару на неком од претходних постова на овом нашем Блогу Б92:
„Ради се о мрачној злоупотреби политичке коректности."
Тако да је за овај мој дактилографски напор главни „кривац" поред ауторке књиге одакле је преузет одломак са истим насловом као што га има и овај пост и Милан којем се захваљујем на томе.
У мојој школи приближава се време реизбора за место директора.
Кога год да питаш да ли ће се пријавити на тај конкурс, свако каже:
"У оваквом систему? Са оваквим људима? Не пада ми на памет! Шта ће ми то у животу!"
Чак и тренутни директор изговара те исте реченице...
Sedam nedelja pre nego što se Amerika uključila u Drugi svetski rat, novinar Vilijem Harlan Hejli je, u radijski mikrofon, izgovorio reči:
“Ovo je Glas Amerike. Danas, i svaki dan od sada, pričaćemo vam o Americi i o ratu. Vesti možda budu dobre za nas. Vesti možda budu loše. Ali mi ćemo vam preneti istinu”.
Prva 15-minutna emisija Glasa Amerike emitovana je iz malog studija u Njujorku, počela je intonacijom američke
Na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata Grad Beograd i ove godine je skoro trećinu novca dodelio Studiju B i firmama povezanim sa njim - Brender d.o.o. i Irik d.o.o. Ove firme dobile su 23 miliona dinara od ukupno 73,9 miliona koliko je opredeljeno za sve medijske projekte. Od Grada Beograda višemilionske iznose su dobili i novine Alo, Informer, Srpski telegraf, zatim Udruženje rok muzičara i muzička kompanija Sky comm group i dve firme (Zofin i Folim) registrovane pošto je konkurs raspisan.
Novinska agencija Beta, dnevni listovi Blic i Danas samo su neki od medija koji novac na ovom konkursu nisu dobili. Sredstava takođe nije bilo ni za jedini projekat koji je konkurisao sa ciljem istraživanja korupcije u gradskoj upravi, projekat Pištaljke.
Projekat kojem je dodeljeno najviše novca - 6,9 miliona dinara - je „Beogradski rokenrol" s kojim je konkurisalo Udruženje rok muzičara koje se bavi organizovanjem koncerata i muzičkih festivala. Predsednik ovog udruženja je Predrag Cvetković, bivši bubnjar u bendu Slađane Milošević. U obrazloženju odluke o dodeli sredstava navodi se da je ova muzička organizacija novac dobila jer „inovativnosti u projektu prati ostvarivanje cilja projekta koji je dobro razrađen i usklađen sa budžetom projekta". Na sajtu udruženja navodi se da se udrženje nalazi na adresi Mutapova 12, a na toj adresi je noćni klub Udruženja rok muzičara.
"Zašto je ubijena "Vikiliks žena"?
Novinarka i blogerka s Malte Dafne Karuanu Galiciju, čija su istraživanja bila fokusirana na korupciju ubijena je u eksploziji bombe postavljene pod automobil.
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 16.10.2017. | 22:52
A večeras vas vodim u izlazak.
U bioskop.
Zahvaljujući jednom mom Kumu koji nam je kupio karte.
EKSPOZICIJA
(Što ne puste ton pederi?)
______________________________________________________
* - Pozajmljeni naslov. (LINK)
Са граматиком.