U Kuršumliji, najsiromašnijoj opštini u Srbiji se nedano desio "nezapamćen zločin". Ušao čovek u pekaru, repetirao kalašnjikov i pucao u radnicu. Ubio je na mestu. U pokušaju da sebi oduzme život ranio se u grudi i sada je u bolnici. Kako novine kažu ubijena Zorica Šajić je bivša žena ubice s kojim nije u braku već skoro godinu dana. Za to vreme nekoliko puta je prijavljivala kuršumlijskoj policiji da je maltretirana i da joj je pretio bivši muž da će da je ubije. Ne znam kako je reagovala policija. Fakat je da je majka dvoje maloletne dece Zorica Šejić mrtva i da je ubica izgovorio "Rekao sam ti da ću da te ubijem". Uzgred ubica je vojnik po ugovoru koji svakodnevno dolazi u posed oružja i bojeve municije.

Autor: Rodoljub Šabić

Na adrese velikog broja građana Beograda pre par meseci, uz uobičajene račune objedinjene naplate komunalnih usluga JKP „Infostan" dostavilo je i Račun o uplati prve rate premije kombinovanog osiguranja stanova, garaža i stvari u njima, u korist jedne osiguravajuće kompanije. Ta činjenica i predstavke građana povodom nje bile su povod za reakciju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Možda je to moglo biti povod za reakciju i nekih drugih organa. Npr. zbog toga što je taj račun glasio na zaista krajnje

Tz narodne poslovice sve manje korespondiraju sa istinom ako su i ikada. Tumačene kao plod viševekovnog narodnog iskustva, istorijski gledano nikad nisu donele ni jedan pozitivan rezultat. Na individualnom nivou...pa dešavalo se ali i to u tragovima što bi rekli hemičari. I oni koji nas do besomučnosti zasipaju poslovicama, ni za cvonjak ne drže do njih.

          Ovaj tekst je nastao od prvobitno zamišljenog komentara koji nije stavljen na Blog Martine Anđelković. http://blog.b92.net/text/18568/Mesto-zlocina%3A-bracni-krevet/
Obećao sam da ću se javiti u roku od 24 časa ali sam zbog veličine teksta i moje hronično podignute temperature odlučio da postavim svoj blog.          
          
           Svako ko me lično poznaje zna da sam osetljiv na nepravdu. Da sam osetljiv na maltretiranje nemoćnih. Da

Autor: Rodoljub Šabić

Uvođenje sistema e-tiketinga i monitoringa u javni gradski prevoz u Beogradu je tema koja privlači sve više pažnje. Bar sudeći po porukama i pitanjima koje primam, ne malo ljudi ta tema asocira na famoznog „Velikog brata", odnosno na neke od brojnih varijacija orvelovskih vizija totalitarne kontrole, na mogućnost narušavanja privatnosti, odnosno kršenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Stoga, nije suvišno napisati nešto o tome. Inače, Poverenik za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti je još tokom jula meseca,

Kao u akcionom filmu stariji čovek uz škripu kočnica dolazi na parking i otvara vatru. Sredovečna žena, kao akcioni heroj, spremno reaguje, iako ranjena, daje se u beg. Čovek ide za njom pucajući, a kad mu ponestane municije, udara je pesnicama i davi. Ona poslednjim atomima snage s poda uzima komad polomljenog escajga i zariva ga u lice i privremeno se spasava iz ruku ubice.

Ispostavilo se da je naoružani čovek svekar, a ranjena žena žrtva koja sa svoje troje dece dve decenije trpi najgore moguće fizičko i psihičko zlostavljanje od muža i svekra koje je samo kulminiralo javnim pokušajem ubistva. Iako je više puta tražila pomoć policije i socijalne službe, nesrećna žena ne samo da je osvanula kao udarna vest crnih hronika nego i dalje, u bolnici, strepi za svoj život. Svekar jeste uhapšen, ali je muž nastavio sa vrlo konkretnim pretnjama i žena je u strahu za decu i sebe.

Odmah da razjasnimo - ja sam gospodinu Azdejkoviću na prethodnom blogu ponudio da organizujemo „paradu ponosa" u Nišu i da svi budu zadovoljni. Gospodin Azdejković je odogovorio da on nije u organizacionom odboru i da nema uticaj na organizatore skupa. Samim tim, njegova zainteresovanost za probleme organizacije ne postoji, što dalje implicira (kako bi rek'o Čorba iz Složne braće) da je njegov blog njegov lični stav.

Ali pođimo redom.

Gospodine Azdejkoviću,

Parada ponosa u Beogradu ne treba da se održi jer postoje bezbednosni rizici za građane i policiju, ocenili su predstavnici Nezavisnog policijskog sindikata Srbije na konferenciji za novinare.

U ovom trenutku ne treba da se održi Parada ponosa, naglasio je predsednik tog sindikata Momčilo Vidojević, jer, kako je istakao, postoje najave da će doći do incidenata sličnim onima na prošlogodišnjoj paradi. On je podsetio da je tada povređeno više od 140 policajaca.

S jedne strane apsolutno razumem policajce, jer kao i svi ne vole da imaju poteškoća na poslu i da se preterano cimaju, ali s druge, posle ovih izjava se pitam čemu služi ta policija? Da primaju plate, da se goje i maltretiraju građane kad im je dosadno?

Ove šizofrene izjave pokazuju koliko je naše društvo bolesno i trulo. Policija, kojoj je posao da štiti građane, javno saopštava da je nesposobna da ih štiti i da će doći do incidenata. U tim izjavama se vidi da policija i ministar Dačić godinu dana nisu radili svoj posao. Vidi se da su godinu dana mazili, negovali i gajili huligane. Vidi se da Srbija više voli huligane koji pale, razbijaju i uništavaju Beograd nego pedere i lezbajke.

Često se pitam da li bi i nas voleli kad bi nekome polomili zube, razbili glavu i opljačkali fancy butike u centru?

Ono što je najveći problem jeste da nijedan političar, ni ministar, ni policajac nije upozorio huligane da će dobiti svoje ako opet izađu na ulicu. Nijedno udruženje roditelja nije apelovalo na roditelje huligana koji su branili svoju decu i protestovali ispred suda da ove godine obuzdaju svoju decu da ne uništavaju Beograd. Ne, to nismo niti ćemo čuti, samo smo čuli apele na organizatore parade da od iste odustanu i da treba da sede u svoja četiri zida.