Rezultati internet ankete GI "Majka Hrabrost" za 2009. godinu pokazuju da je u svim porodilištima došlo do poboljšanja stanja u odnosu na rezultate iz 2008. godine, bar kada je reč o porodilištima u najvećim gradovima Srbije, pošto su u našoj anketi učešće uzele uglavnom žene koje su se porađale u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu... Što se tiče manjih mesta, imamo nešto popunjenih listića, ali nedovoljno da bi se bilo kakva poređenja mogla sprovesti u odnosu na porodilišta iz većih gradova.

Stoga vam ovom prilikom predstavljam rezultate ankete za 9 porodilišta: Dr Dragiša Mišović, Kragujevac, Narodni front, Niš, Novi Sad, Pančevo, Višegradska, Zemun i Zvezdara.

Godišnjica ovoga, godišnjica onoga.. ta 1999. je očigledno mnogima bila prekretnica u životu. Jednima se život preokrenuo i nastavio u neočekivanom pravcu. Drugima se nije nastavio. Među njima je i Borko Obućina, koji je, negde usred bombardovanja, ispalio metak u sebe. Nisam primetio da su ga se mediji setili - a nije zaslužio zaborav.

Do samog kraja je brinuo o beloglavim supovima i iznosio im hranu redovno, značajno doprinevši tome da Uvac danas bude najsnažnija gnezdilišna kolonija na Balkanskom poluostrvu.

I Dragan Šormaz je podržao zaštitu grlice!

Pričao sam vam već o tim sastancima u vezi grlice i prepelice s Upravom za šume? E, na poslednjem ovom, mislim petom po redu, 13. maja, predstavnici Koalicije NVO Srbije za zaštitu ptica po prvi put su se sreli i s novim predsednikom Lovačkog saveza Srbije i narodnim poslanikom Draganom Šormazom.

Deo ptica - foto dokumentacija Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja

Smučilo mi se. Prethodni šverc ptica bio je pre samo dva meseca. Dosta je da kažem da su ovoga puta rumunski državljani u bugarskom vozilu u Srbiji pobijene – a pretežno zaštićene ptice švercovali iz Srbije u Hrvatsku (misleći, pretpostavljam, da će ih odatle lakše uneti u EU), te da bez ijedne izmene može da sledi kompletan tekst bloga od pre dva meseca i da sva faktografija ostane tačna. Dokle, bre, više?!

Pokrenuli smo jednu humanu akciju i nadamo se da ćete se pridružiti i širiti je dalje 

Roditelji dece sa teškoćama u razvoju, osobe sa hendikepom  i osobe sa intelektualnim poteskoćama često ne znaju koja sve prava imaju. Time ne mogu da prepoznaju kada su ona ugrožena, a kad se to i desi, često ne znaju kome da se obrate.

Taj problem su prepoznali ljudi iz Inicijative za prava osoba sa invaliditetom Srbije - MDRI i Incijative za inkluziju VlekiMali i u okviru projekta

 "Prevazilaženje marginalizovanosti kroz uzajamnu podršku: porodice za inkluzivno obrazovanje i poslovnu sposobnosti"

 napravili 

Servis za podršku u ostvarivanju prava dece sa smetnjama u razvoju i odraslim osobama sa intelektualnim teškoćama

 U dogovoru sa Snežanom Lazarević ovde postavljam njihovo obaveštenje o servisu, a Snežana i ostali članovi njihovog tima će se potrudti da odgovore na eventualna pitanja.

Ne znam kako u ostatku sveta ali u Francuskoj je vest o vojnom puču 22. marta u bivšoj koloniji Maliju i potonjoj secesiji Azavada (severnog, pretežno pustinjskog dela zemlje) 6. aprila dobila prilično medijske pažnje. A medijska pažnja na događaje u Maliju privukla je, pak, moju pažnju, kako to obično i biva kad se stručnjaci islama (expert on islam mi je jedna od omiljenijih medijskih titula, barabar sa stylist) okupe da gledalištu objasne i podvuku razliku između radikalnog i umerenog islama. Dok svakodnevnica pruža obilje primera za ovaj radikalni te niko nema poteškoća u njegovom razumevanju, ovaj umereni ostaje u domenu teorije a primeri se navode iz neke lepe zamišljene budućnosti.

Samoživo se baveći sobom, naši politički skotovi su postali noćna mora, dok većina stanovništva sanja o radnoj knjižici i overenoj zdravstvenoj knjižici!
Ipak, pojedini sanjari iz meseca u mesec pokazuju nam da nije sve otišlo do đavola.
U junu, na 17. Juniorskoj matematičkoj olimpijadi, koja je održana u Antaliji u Turskoj, učenici iz Srbije osvojili su šest medalja - jednu zlatnu, tri srebrne i dve bronzane.

Bila sam nedavno na gerijatrijskom odelenju Kliničko bolničkog centra Zvezdara, gde sam suočena sa nezamislivo turobnim prizorima. U poznim godinama ljudi nemaju puno izbora. Kada im pozli, njihovi najbliži obično zovu hitnu pomoć 194, a po ustanovljenoj dijagnostici, pacijenti završe na Gerijatriji. Tako je i moj ćale tamo dospeo. Smešten je na intenzivnu negu u lošem stanju, priključen na aparate, dobio je infuziju, urađene su laboratorijijske analize, obavljen mu je ultra-zvučni pregled... Stari je u poodmaklim godinama, slične krize je uspešno prebrodio nekoliko puta zadnjih godina, nismo bili previše iznenađeni, ali je prvi put dospeo na gerijatriju KBCZ. On je prevalio devedesetu, na izmaku je života, ali smo uvek bili optimistični i verovali da će se izvući. Do skoro je bio vispren i pokretan, bolesti su ga srećom dosad zaobilazile, ali je popustio pod bremenom godina u prirodnom procesu postepenog odumiranja.