Црква, то су степенице

Pre neko veče na, do jutarnjih časova, ugodnoj i prijatnoj sedeljci i druženju, razgovoru i ćaskanju, nekako stigosmo i do teme: Kafane. Kad dođoh do reči, ispričah kako smo šezdesetih godina, moj ćale i ja krenuli u celodnevnu nabavku svega i svačega a zbog predstojeće Nove godine. Kola je parkirao negde kod Pravnog fakulteta a onda smo se desnom stranom Bulevara uputili ka Smederevu! Za sobom smo ostavili Grgeč, Domovinu, Orašac, Starca Vujadina i klipsali sve tramvajske okretnice na početku smederevskog puta.

Foto: Mira Zdjelar

La nostalgie de la barbarie est le dernier mot d'une civilisation. Nostalgija za varvarstvom je poslednja reč svake civilizacije. (E.M. Cioran)

Što duže živim na Kubi, sve češće sećam se jedne slike sa svog prvog putovanja u Havanu. Bilo je leto, jedan od onih tipičnih letnjih dana sa popodnevnim prolomom oblaka, obično oko pet sati, kad svi idu kući. Bio sam u turističkom autobusu, na Petoj aveniji, i gledao kako kiša neverovatnom brzinom stvara baruštine. Vozač je skrenuo sa Pete avenije, glavne saobraćajnice ali i vrlo niske ulice u koju se voda sliva, i krenuo da nas vozi nekom od manjih, ali prohodnijih, ulica uzbrdo. I tu je, međutim, bilo velikih bara. Na jednoj raskrsnici nakupilo se dosta vode, kao i ljudi koji su sa mnogo optimizma i strpljenja čekali nekakav prevoz. Vozač je mogao da ih zaobiđe i poštedi, ali on kao da je ubrzao, ne obazirući se uopšte na njih, i pošteno ih isprskao mutnom kišnicom sa ulice koja se gotovo nikad ne pere.

Jedna od stvari koju svako ko provede dovoljno vremena na Kubi primeti jeste nedostatak civičke svesti. Na predivnom Trgu Sv. Franje (Plaza San Francisco) u Staroj Havani može se provesti divno vreme šetajući, ali to često podrazumeva slalom u cilju zaobilaženja gomila konjske balege. Propuštanje vozača ili pešaka u saobraćaju vrlo je retko, čak i poštovanje sopstvene trake. Vrlo često spori automobili kao da namerno voze u levoj traci. U Centru za ljudsku genetiku González Coro u Vedadu u čekaonici sam jednom sedeo oko pola sata, i brojao mrtve muve na podu, ali i na prozorima, dok sam gledao kako se ljudi guraju u nekoj vrsti stampeda, sa sve trudnim pacijentkinjama, da bi videli čuvenog doktora Olivu. U Centru za genetiku nalazi se jedan od najužasnijih WC-a koji se mogu zamisliti. Da bi postojala civička svest, prvo mora da postoji civis.

Danas su se na sednici skupštine grada čule reči mržnje i njagrublje kršenje zakona protiv diskriminacije.

Odbornici DSS-a i SRS-a, a naročito Nebojša Bakarac i Nemanja Šarović, grubo su se ogrešili o zakon i podsticali nasilje nad LGBT populacijom, sa skupštinske govornice.

Taj čin, odnosno njihovi istupi nisu dozvoljena sredstva političke borbe. Za to što su izgovorili ne postoji imunitet.To su kriminalni akti, kao što je kriminalni akt i ono što je jučer uradio jedan odbornik DSS-a na sednici skupštine opštine Stari Grad, kad je delio fotografije učesnika

Evo već treći dan prolazim pored Sajma. A na Sajmu, Sajam. Knjiga, čega drugog.. Autobusi se ciklično pune i prazne na toj stanici. Gužva. Nervira me sve to. I ovako kasnim na posao. Baš me nervira. Dok ja ne odem na Sajam. Onda onaj svet napolju, svet prepunih autobusa, saobraćajnog zastoja, tmurnog vremena, taj svet više ne postoji. Postoje samo hale, pune ljudi, hale tople, zagušljive, sa decom koja se vrzmaju među nogama (ko još vodi decu na Sajam?), hale pune knjiga.. Novih, starih, viđenih, željenih, nepoznatih, smešnih, važnih..

Bajram  Šerif  Mubarek Olsun !

Svim pripadnicima islamske vjeroispovjesti u Srbiji želim sretan praznik !

Mir pred kućom i nad kućom,

Slogu i radost u kući čeljadima

Zdravlje svima

Porodicama blagostanje

Djeci učenje i znanje

Bilo bi najbolje imanje.

Foto: Lorand Vig

Veslam kanu uz Ratno ostrvo (na obali se kaže veslam u kanuu, ali na vodi se tako ne govori - veslam kanu, full stop)... Preda mnom, ogromna ptica leti nisko, mašući krilima... što je neobično jer tako krupne ptice obično štede energiju jedreći, tek neznatno pomerajući pokoje perce...

Znate ono kad čovek popizdi pa počinje da psuje i kralja i državu. E to mi se desilo večeras. Iz dva razloga.

Pre skoro godinu dana grupa obesnih mladića i vrlo ratobornih kriminalaca su u furioznom piru bukvalno demolirala samo gradsko jezgro. I to na najvandalskiji način koji sam video, izuzimajući kaubojske filmove. Njih 4 - 5, ušli su pešice u Kazandžijsko Sokače (skraćena kombinacija begradske Skadarlije i Strahinjića bana) i demolirali bašte ugostiteljskih lokala i nasumično prebijali ljude. Ogroman broj gostiju, mahom ljudi sa decom je u panici, u pravom stampedu, gazeći jedni drugih, bežao pred neobuzdanim bitangama.