Omaž mrtvom prijatelju

Praskozorje, samo što nije svanulo.‚

Od silnog drndanja i nadglasavanja, međusobnog i sa galamom gostiju iscpljeni ćute i radio, i Grundig kasetofon, i oba televizora. Za trpezom svi već baldisali a stolovi još krcati. Od ptice mleka, tako je za Perin rođendan i srpsku (i cigansku, i cigansku! - rekao bi on) moralo da bude. Jagnje, i prase, i jare. I roštilja, i karađorđevih, i pohovanog, i pilećeg i ćurećeg. I kao na svakoj ciganskoj sofri uz meso i kolači, i torte. I sve što poštena kuća pred goste mora da iznese. I tako već rudi i miriše na ledeno zimsko jutro. Još poneko mrljavi po tanjiru, a za gutljaje se više ne zna da li će napolje ili unutra. 

„Eh, da mi je sad jedan burek sa sirom..."
Svi se okreću prema nesvetu koji zakrvavljenih očiju i sa podjebavačkom grImasom koja simulira šeretski osmeh gleda u domaćina.

Pera se samo sa smeškom, bez trunke oklevanja i sekunda razmišljanja, oblači i kaže: „Saće, brate."

Ne pitaj kako mi je bilo kad sam mu se vratila. Ćuti on, ćutim ja, ujutro zajedno na posao, popodne zajedno s posla, a u kući dva stranca. Pojede šta mu stavim na sto, uzme novine i zadrema na kauču, a ja ne znam kud ću od muke. Uveče ja odem u spavaću sobu, a on ostane na onom kauču, pa ga čujem kako se prevrće i uzdiše. Niti gde idemo, niti nam ko dolazi. Samo kad odemo u selo progovorimo po koju pred decom i tako potraja sigurno dva meseca.

Jedan dan svratim do prodavnice, a tamo ona njegova, nešto se rastorokala sa trgovkinjom. Nismo se srele od one noći i to mi bilo

toliko puta mi u toku dana 

 ne nisam htela to tako da kažem

hoću da zvuči lepše

da zvuči as deep as love

kad je već svaki sentiment koji osetim u vazduhu

kao blago prelaženje preko obraza

kao pamučna majica ispod kožne jakne

opet je prošla ponoć

štucam

jel to znači da misliš na mene

čini mi se

a sigurno i ti tako misliš

osećaš 

-kasno je da se sada napravi razlika između ta dva

meni se spava a ti već spavaš-

da sve što

Mršava starica, upalih obraza ispresecanih dubokim brazdama, povuče dim jeftine cigarete, zakašlja se i dlanom obrisa oči. „I ovo sam trebala odavno da ostavim, nego... A sad baš neću, ima da palim jednu na drugu dok ne crknem! Ionako... Džaba bacam pare na doktore, neće oni da mi pomognu. Za ovo što mene boli, nema leka." Odmahnu glavom i sasvim tiho promrmlja: „Niko tu više ne može da pomogne."
Povuče još jedan dim, pa gadljivo smrvi cigaretu u prepunoj pepeljari i odmah zapali drugu, odlučna da izgovori to što je pritiska.

„Dva sam sina rodila i dve

Prvi put sam živeo u Engleskoj početkom osamdesetih, radio u londonskom ofisu jedne jugoslovenske firme.  Mlad , lep, lepe parice, plaćen stan. Uživanje.

U Englesku sam drugi put otišao da živim  deset godina kasnije, u Aprilu ’92 . Ovaj put je bilo drugačije. Živeo sam u sobici iznajmljenoj od jednog izbeglice. Da pojasnim, izbeglička porodica ( muž, žena, dvoje dece) su dobili stan od Engleza

Pominjao sam već na blogu da sam iz Demokratske stranke izašao 1993. kad se u nju učlanio Šešeljev prebeg Vojin Vuletić. Tačnije, ne učlanio nego još gore: kooptiran, što će reći da je rukovodstvo Žutog preduzeća jedva dočekalo osvešćenog četnika i agitatora za Zapadnu gvanicu Svpstva vaskolikog: Kavlobag-Ogulin-Kavlovac-Vivovitica da dođe i pojača stranku, demokratsku. To desničarenje

Hemijski sastav kiše

Ti, međutim, stojiš ispod strehe svoje
Mokro ti odelo, mokre pantalone
Ne osećam ništa, do zrak vasione
Dok u prozor gledaš i u oči moje

Al prozor je prazan i mrak je u stanu
Nikog više nema, niko više nije
Ostao da čeka, dok ti srce bije,
Tebe pokisloga, u tom kišnom danu 

Ispituješ svaku kišnu kap sa neba
Različit je sastav kišnice i suze
Sve je tebi jasno nakon analize
To je moja suza, ona što ti treba

17. 3. 2016.

gost autor: drzurin otac

Osmomartovska poklon-priča  svim blogericama…

          Zategnuta je bila  bijela tkanina čaršava ispod njegovog zgrčenog tijela, koje ,  jutros rano,  probudi iznenadan san ...

Pred sam kraj prošle godine pošalje država obaveštenje da će se završni računi za 2015. primati isključivo u elektronskom obliku, potpisani elektronskim potpisom. Mašala, kaže svako normalan, iako je ista stvar bila i prošle godine ali tada je, ako se ne varam, još postojala mogućnost predaje papirnih verzija. E, od 2016. samo e-poslovanje. Bravo, Srbijo!

Ali oćeš! Prvo nastane frka oko izdavanja elektronskog