Poštujem!

I ne smeta mi !

"....Izostavi moje ime iz poklona
ako ti je ono breme,
ali sačuvaj moju pesmu."
Tagore"

***

The Royal Hibernian Academy iz Dablina postavila je danas izložbu slika američkog umetnika Daniela Mark Duffija, a ono što od ovog događaja čini vest jeste portet gole spisateljice, novinarke i feministkinje Nell McCafferty, koji će posetioci moći da vdie kao deo izožbe.Mekafertijeva koja je prošle godine pristala da pozira Dafiju, kaže da je oduševljena slikom.

O buretu piva 

 

Kako odrati kožu sa koga – čega.



 

Vrućina traje, atmosfera se usijala, prosto nameće teme.
 Ne samo da vapimo za dobrim i praktičnim recepisima, makar iz kujne prvih, drugih i inih dama, neg nam tek sad onoliko fale i ljudski resursi.


Kolege, pred nama je ozbiljno vreme koje od nas zahteva i maksimalno lično angažovanje. 


Da li vam se ikada desilo da ste plakali od lepote. Da li ste ikada doživeli da umetnost izazove tu emociju u vama. Ja sam sinoć plakala. Od lepote. Opet. Retko mi se dešava da nečija umetnost uspe da nađe to specijalno mesto odakle izvadi taj specijalan osećaj ultimativne lepote koji se izliva svuda po vama sa vašim suzama.

Često ljudi plaču kada čuju neku pesmu koja ima tekst sa kojim mogu da se poistovete ili ih podseća na neki događaj iz njihove prošlosti ili....nešto tome slično. To ne mora u svojoj suštini biti vrh umetnosti. To je nešto što samo u vama rađa tu emociju i nešto što je samo vaš doživljalj. Vrhunska umetnost izaziva istu emociju uzvišenosti kod svih onih koji su imali sreće da je dožive. Neke podigne toliko visoko da im ne preostaje ništa drugo nego da plaču.

Izveštaj sa beogradskog Amstel Fashion Weeka

Uporediti beogradski sa nekim evropskim Fashion Weekom, je isto kao uporediti izbor za Miss Mali Mokri Lug sa Miss Universe.

Cice sa crvenog tepiha:

Boban Stojanović, Biljana Cincarević, Predrag M. Azdejković (Revija Darka Kostića, 26.4.2010. Magazin Svet)

Kao svetski poznati modni kritičar pred kim drhte mnogi renomirani modni kreatori, pomalo začuđuje činjenica da nikada nisam bio na beogradskoj nedelji mode. Može se čak reći da je to skandal širokih razmera, ali je organizatorima najzad došlo iz dupeta u glavu, tj. skupili hrabrosti da me pozovu i da čuju moje cenjeno mišljenje. Pa evo prilike da im sasujem istinu u oči.

Srpska srednjovekovna istorija prilično je škrta sa podacima kada su u pitanju žene koje su je delimično oblikovale. Narodno, usmeno predanje je još škrtije i prilično neobjektivno.  U usmenoj tradiciji veoma je bilo živo,  (i lepo) sećanje na Oliveru, Lazarevu ćerku, udatu za Bajazita. Njena žrtva bila je za to vreme sasvim uobičajena i manje-više nije čak ni imala drugog izbora. Njena sudbina bila je na koncu nesrećna jer je i pored velikog uticaja koji je imala na odnose Imperije i Srbije, poštovanja u okruženju i nesumnjivo raskoši, podelila tešku sudbinu svog muža. No, ovo nije priča o Oliveri. Nije priča ni o Irini Kantakuzin, ženi Đurđa Brankovića, koju je predanje ovekovečilo u slici Proklete Jerine zarad čijeg hira se gradi velelepna tvrđava.

Ovo je priča o Mari Branković. Ko je Mara? Zašto je Marina sudbina zanimljiva? I još zanimljivije zašto je Marina sudbina zaboravljena i skrajnuta? Zašto o njoj ima više podataka na stranim jezicima, nego na našem? Da li se iko od vas seća da ju je ikad pomenuo neki profesor istorije, ma kad da ste je učili?

Pre tri nedelje sam prolazeći Knez Mihajlovom imala priliku da vidim izložbu "Post scriptum", umetnika i rektora Univerziteta umetnosti Čedomira Vasića u galeriji KCB (izložba je vec završena, medjutim tema ove izložbe će za nas uvek ostati "večna"). Umetnik je izložio konceptualni rad u mediju lentikularne tehnike, odnosno specifične štampe koja produkuje flip sign efekat.
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kako

Ona je prekrasna.

Zove se Helen Folasade Adu.

Njeno ime (Folasade) znači: okrunjena ljubavlju.

Čita se Sar - day. To ono skraćeno.

Pojavila se na muzičkoj sceni u vreme

kada je još nekoliko grupa

i pojedinaca pokušalo da prodje sa

nekim soft jazz popom...

Bilo ih je i dobrih...

Alli:

ona je imala nešto.

U Rovinju je preminuo književnik Mirko Kovač s kojim sam pre dve godine napravila intervju za NIN, koji sada, ovde, prenosim u ime sećanja na pisca. Po završetku intervjua smo se neko vreme dopisivali na razne teme. Na primer, ja sam želela da napravim seosku biblioteku na plaži u istarskom gradiću Premantura, a Mirko me je u tome zdušno podržavao. Moje saučešće porodici i posebno zajedničkoj prijateljici Daši Drndić, koja me spojila sa književnikom i omogućila da nekoliko dana u njegovom domu u Rovinju razgovaramo. Mirko Kovač mi je pričao mnogo stvari koje prevazilaze format i sadržaj intervjua, recimo, da je do skora voleo da vozi bicikl po Rovinju, ali i ono što je ušlo u intervju, poput rečenice da "pisac nema drugog testamenta osim svojih knjiga".