Jesam li vam vec pisala o Mancesteru? Nikad mi ranije ne bi palo na pamet da zivim ovde. Mislim, kisa pada svaki dan, grubi severnjaci piju do samounistenja i cvrsto se drze svoje mucenicko-radnicko-depresivne tradicije. Da se oni pitaju, centar grada ne bi nikad bio regenerisan. Druga Internacionala bi i dalje radila, od novotarija, jedino bi "Hacienda" bila dozvoljena. ...I "Museum of Science and Industry". To podrzavam.

Na

Na današnji dan rođen je Dušan Makavejev, jedan on naših najvećih reditelja. Slučajno ili ne, ovih dana Criterion je objavio box set sa tri njegova filma pod nazivom Free radical. U kompletu se nalaze filmovi: Čovek nije tica (1965), Ljubavni slucaj ili tragedija sluzbenice P.T.T. (1967) i Nevinost bez zastite (1968). Pa kad već neće niko od naših...

 

 

 

Not everyone understands house music, it's a spiritual thing

a body thing

a soul thing...

house music.

 

(Eddie Amador, House Music)

 

 

Alexandar Lambros

Vizantiju je 1204. godine zadesila katastrofa koju je, doduše, preživela ali se od nje više nikada nije oporavila. Krstaši Četvrtog krstaškog pohoda su, umesto da ratuju protiv Turaka, napali i zauzeli Carigrad kojom prilikom su ga i nemilosrdno opljačkali i razvukli veliki deo njegovog umetničkog blaga po zapadnoj Evropi. Više od pola veka vizantijska prestonica i njene glavne teritorije bile su u rukama Latina. Vizantinci su uspeli da 1261. povrate Carigrad ali je od nekadašnje moći države ostala samo bleda senka. Ostatak političke istorije Vizantije, do njenog konačnog pada u turske ruke 1453., jeste istorija agonije i borbe za opstanak unapred osuđene na neuspeh. Međutim, pre svog konačnog sloma carstvo je, pod dinastijom Paleologa, doživelo svoj poslednji kulturni procvat.

 

 

I sedam dana sam, i gore i dole
potraži me
i sedam dana sam, nađi i stavi
pokaži me …

 

 

Subota

 

Nedavno sam otkrio crtanu seriju

AleXandar Lambros

Završetak ikonoboračke krize označio je prekretnicu i nov polet ukulturnom razvitku Vizantije. Nakon dugog perioda unutrašnjih previranja i razračunavanja sa islamskim Istokom i romano-germanskim Zapadom, Vizantija je ušla u period relativne političke stabilnosti u kome su do punog izražaja došle njene osobine kao carstva grčko-hrišćanske kulture. Bilo je to i doba u kome je raskid Carigrada i Rima bio konačan i, vreme će pokazati, neopoziv. 

 

AleXandar Lambros

Carstvo je, nakon Justinijanove vladavine, zapalo u dugotrajan period neprekidnih ratova i krize tokom kojeg je, u par navrata, u pitanje bio doveden i sam njegov opstanak. Persijanci su godinama ugrožavali istočne granice Vizantije, zalazeći u njene maloazijske teritorije, koje su bile i srž države, ponekad čak i do same prestonice na Bosforu. Istovremeno su Avari i njima podložna slovenska plemena pustošili balkanske teritorije carstva. U jednom trenutku, u leto 626. godine, Persijanci su zajedno sa Avarima izveli istovremenu opsadu Carigrada. Vizantinci su je preživeli. Car Iraklije, koji je uz ogromne napore savladao Persijance, pokazao se ne samo kao izuzetan vojskovođa, već i vrlo sposoban državnik koji je u tim smutnim vremenima uspeo da u potpunosti reorganizuje nesvrsishodnu državnu upravu i postavi je na zdravije temelje koji će se pokazati izuzetno izdržljivim u vekovima koji dolaze. Tek što je persijsko avarska opasnost otklonjena na carstvo se sručila nova nevolja - Arabljani. Svega nekoliko decenija ranije ujedinili su se pod barjakom islama i prosto su pregazili vizantijske istočne teritorije tek nedavno povraćene od Persijanaca. Neke su za Vizantiju ostale trajno izgubljene. Nepunih sto godina nakon udružene persijsko-avarske, Carigrad je izdržao opsadu Arabljana. A na mesto Avara koji su svojevremeno pustošili balkanske teritorije došlo je ratoborno hunsko-onogursko pleme Bugara s kojim će Vizantija ubuduće voditi krvave ratove. 

AleXandar Lambros

Justinijan I će u sećanju kasnijih Vizantinaca ostati kao jedan od najvećih vladara njihovog carstva. Teško je, međutim, poverovati u njegovu popularnost kod podanika koji su živeli za vreme njegove vladavine. Njegova grandiozna, doslovno imperijalna politika koja je išla za tim da u okvir rimske države povrati zapadne teritorije u međuvremenu potpale pod vlast raznih germanskih plemena, koštala je podanike nezampaćenih finansijskih napora. Justinijan je uspeo da, osvajanjem Italije, severne Afrike i dela južne Španije, povrati nekadašnje rimske teritorije, ali po ceni koja je carstvo umalo koštalo kraha. Sem toga, taj poslednji uzlet negdašnje rimske slave bio je kratkog daha. 

 

Obojeni program je bend koji kao da poslednjih meseci dozivljava svoju drugu mladost. Posle "Aviona" u novom ruhu, koji su se proletos posteno izvrteli na talasima manje-vise svih relevantnih radio stanica u Srbiji, prosle nedelje je njihov odlican novi snimak, Go-go, debitovao kao novitet na osmom mestu domace liste Diskomera Studija