Već duže vreme nameravam da pišem o prvom srpskom zombi filmu "Zona mrtvih", ali nekako se uvek nešto drugo ispreči. Nažalost. Ako nešto u ovoj zemlji treba podržati, onda su to mladi autori koji se ne plaše da krše pravila. Moram priznati da sam se sledio kada sam video u novinama kako buduća "evropska vlada" zamišlja podelu resora. Ministarstvo za kulturu uvek dođe kao moneta za potkusurivanje. Tako će u ovoj podeli karata to važno ministarstvo dući u ruke SPO! Mislim da je najgori ministar kulture ikada bio upravo Dragan Kojadinović iz SPO. Pa zar treba opet da gledamo voštanog Dražu! DOKLE BRE? Ima li neko u ovoj zemlji ko se malo razume u kulturu i kulturnu politiku? Dokle da nam glumci vode kulturu? Nemam ništa ni protiv Voje ni Lečića, ali su bili grozni ministri koji ništa nisu uradili. O aferama da ne počinjem ovaj put.

 

U svakom slučaji, drugari sa hrvatskog sajta filmski.net su napisali tekst o prvom srpskom zombi filmu koji vam ja prenosim u celini.

Prvi srpski zombi film imat će američke glumce - legendu iz Romerovih horora, Kena Forrea, te novu 'kraljica slashera' Kristinu Klebe.

Igor Grubic, umetnik koji zivi u Zagrebu, proveo je nekoliko dana u Beogradu u okviru programa CZKD-a  "+ - 40 godina" pripremajuci se za umetnicku akciju "Mala lekcija citata" koju ce 15.06. u 18h izvesti na ulicama Beograda. 

Dan pre akcije, u CZKD-u 14.06. u 18h odrzace se predstavljanje Grubicevih radova. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Tim

 

Pre neki dan sam otisla da vidim izlozbu "Ready made/re_made", Slavka Timotijevića, u galeriji ULUS - a (Udruzenje likovnih umetnika Srbije), na kojoj su bili izlozeni radovi petnaest umetnika, medju kojima su Raša Todosijević, Nikola Džafo i umetnička grupa "Dežurni tim Art Klinike", Vladimir Perić, "Ilegalni poslastičari", Anica Vućetić, Vlasta Mikić i drugi.

Otvaranje izlozbe obezbedjivala je policija, zbog straha saveta galerije

Omiljena braća Koen imaju novi film! Zove se "Burn after reading" i otvoriće 65. Venecijanski festival. Film je o bivšem agentu CIA koji piše svoje memoare sa veoma važnim i pikantnim detaljima, a taj rukopis završava u rukama onih koji ga pokušavaju dobro unovčiti. Agenta tumači Džon Malkovič, a tu si i Džordž Kluni, Bred Pit, Tilda Svinton i supruga Džoela Koena Frensis Mekdormand. Jedva čekam. Napokon nova crna komedija braže Koen! A tu je i trejler...

Sutra je Noć muzeja. Jedinstvena prilika koju ne smete propustiti gde god da se nalazite. Ja ću biti u Zrenjaninu, a vi?

 

 

Vreme dešavanja: 17. maj 2008. (od 18h do 02h)

Mesto dešavanja: Zrenjanin

NARODNI MUZEJ ZRENJANIN

18-02h - Arheološka radionica pod nazivom"UDAHNI ARHEOLOGIJU - VAJAJ, CRTAJ, RESTAURIRAJ!"

Radionica ima za cilj približavanje arheologiji putem vajanja izloženih predmeta, crtanja i restauracije. Projekat prate izloženi predmeti i materijali sa kojima posetioci mogu da rade: glina, papir, olovke, predmeti za restauraciju (razbijene šolje, saksije itd). Radionica je otvorena za sve zainteresovane bez obzira na godine a najbolji radovi biće nagradjeni jednim danom na arheološkom iskopavanju. Autor projekta je Snežana Marinković muzejski savetnik, arheolog.

 

 

20h -Otvaranje izložbe „FOTOGRAFIKA OPSKURA"

Autorka izložbe, Mileva Šijaković, kustos Zbirke primenjene umetnosti, predstaviće specifični štampani materijal koji je izlazio u Berlinu krajem XIX veka pa do 20-ih godina prošlog veka. To su foto-albumi IN PARADIESISCHER SCHÖNHEIT i EVA IM PARADIES na koje su bili pretplaćeni naši sugrađani u to vreme a koji za sadržaj imaju ženski akt u pejsažu

Specijalno za blog: Nikola A. Svilar

 

"Ovo jeste rađanje nečeg novog, svojevrsni početak koji je uvek najteži. Ovo je stvaranje jednog malog filmskog kosmosa u ovom delu sveta u kojem će Banja Luka biti zvezda oko koje će se sve okretati i leteti..."
Lazar Ristovski, patron BLIFF-a

 

"Kroz BLIFF filmadžije u Republici Srpskoj i regiji imaće priliku da vide nova svjetska ostvarenja, a moći će prikazati i svoje lokalne radove... Film je dobra i efikasna reklama za državu. Ono što je bitno jeste da treba da udružimo snage kako bi sutra film postao izvozni proizvod Republike Srpske po kome će ona biti poznata u svijetu."
Irena Taskovski, direktorka BLIFF-a

“Izložba “Odstupanje / Savremena umetnička scena Prištine”, koja je trebalo da se održi u Kontekst galeriji Centra za kulturu “Stari Grad” u Beogradu, od 7. do 15. februara, zatvorena je na osnovu procene policije o ugroženoj bezbednosti posetilaca i organizatora i neće biti održana u planiranim terminima. Organizovana grupa je nasilnim postupcima sprečila otvaranje izložbe i tom prilikom uništen je i umetnički rad “Licem u lice” Drena Malićija.

Sirove tekstove moje dve poslednje drame, mozete besplatno citati ovde.

Morar em um condomínio fechado dá status, significa fazer parte do rol dos privilegiados que podem morar isolados e protegidos, convivendo com uma vizinhança homogênea, desfrutando prazeirosamente de equipamentos de lazer, e da comodidade de alguns serviços. (Živeti u zatvorenom kondominijumu statusni je simbol, znači pripadati vrsti privilegovanih koji mogu živeti izolovani i zaštićeni, obitavajući u homogenom komšiluku, služeći se po želji instalacijama za slobodno vreme, i imajući pristup ponekim uslugama.) (http://www.eesc.usp.br/nomads/condominio2.htm)

Ima nešto čarobno u zvuku reči Alphaville, i to ne samo za one koji su gledali Godardov film istoimenog naslova. Alpha, nešto prvo, praiskonsko, ville kao grad na francuskom, ali i grad budućnosti, postmoderna grčko-francuska kovanica sa futurističkim prizvukom. Zamislite stambeni projekat koji se zove Alphaville, koji svojim stanovnicima nudi novi model urbanog življenja, prevazilaženje postojećeg stanja, do sada neslućene mogućnosti, do ovog trenutka neispitanu vrstu zajednice. Reklo bi se - utopijski projekat.

Međutim, Alphaville kakvim ga je prikazao Jean-Luc Godard sušta je suprotnost ove slike, distopijsko mesto potuljenih svetala i neobičnih spodoba koje se po njemu muvaju, probisveta i polusveta, u kojem njegov glavni junak, Lemmy Caution, sa svojim hard-boiled izgledom, kaputom i šeširom pokušava da nađe sebi mesto. Brazilski Alphaville od Godardovog očito je želeo da pozajmi samo ime i možda futuristički feel, ali kao što to obično biva, pozajmio je mnogo više.

I sometimes eat at a popular paladar, La Cocina de Lilliam, in Havana's upscale Miramar district. And whom do I find there? Diplomats, tourists, and other business owners. (José Luis Alonso: A Nation of Entrepreneurs?)

Kola se zaustavljaju u stambenoj četvrti sa jednospratnim porodičnim kućama. Iako su dosta oronule, kao i većina kuća u Havani, vidi se da su u njima nekada stanovali dobrostojeći pripadnici predrevolucionarne srednje klase. Sada je kvart, međutim, nalik mnogim drugim delovima grada, sa rupama na kolovozu i rupčagama na trotoaru, između kojih se deca probijaju igrajući bejzbol. Urbana geografija Havane, pogotovu kad se izađe iz turističkog centra, u sebi stalno donosi izazove nepredvidljivog. Ništa u toj ulici ne govori da se u njoj nalazi jedan od najčuvenijih kubanskih restorana, osim tri-četiri nova automobila sa privremenim tablicama koje se daju strancima i jednog sićušnog čoveka od šezdesetak godina koji sedi na šamlici na trotoaru poluotvorenih očiju.

Iza njega nalazi se zelena drvena taraba, sveže obojena, što je već samo po sebi anomalija koja može da privuče pažnju izvežbanom oku. Klimam glavom kratko u pravcu čoveka na šamlici, on ustaje sa nje, otvara vrata tarabe, i pokazuje na teška drvena vrata, očito zabravljena, koja vode u unutrašnje dvorište. Na vratima se nalazi interfon sa jednim dugmetom, interfon koji radi! Zvonim, i tridesetak sekundi kasnije masivna vrata se lagano otvaraju. Unutra je La Cocina (Kuhinja) de Lilliam.