2017-03-16 19:45:27

MAKEDONSKA LEGENDA

docsumann RSS / 16.03.2017. u 20:45

 gost autor: drzurin otac

 AN_ELAK_SLIKA.jpg

 

Neki siromašak danima  sjedio skrštenih ruku  razmišljajući  kako da se ratosilja bijede i siromaštva i prehrani čeljad, ali nikako da  nađe rješenje niti, pak, da ga ko upita: „Aman, bre, čovječe! Što tu danima sjediš – koji ti je đavo?“

 
2009-03-01 00:23:44

रामायण & myredneckself

gordanac RSS / 01.03.2009. u 01:23

रामायण Hanuman_before_Rama.jpg

je "Ramayana" na Devangari jeziku, a myredneckself je blogerka čije postove rado čitam, te je link-om i ovim postom preporučujem i drugima:

myredneckself

"Sita

 

Ne podnosim osobe koje o sebi govore u trećem licu, treća lica, posrednike, predsednike, izgrednike, poslanike, ofrlje i krlje, Meblo fotelje, kada neko neprestano melje, kada neko neprestano melje bez obzira da li još neko govori, gore od gorih, proliv, povraćanje, proliv i povraćanje simultano, simulacije i stimulacije, izostanak erekcije i druge izostanke osim ako nije izostanak inspekcije i GO stranke, oni ako bi mogli na duže da izostanu ne bi bilo zgoreg

 

Hladan zimski vazduh košava je dodatno ledila tako da je Drago odmah po izlasku iz kabine uvukao dugački vrat u svoj železnički šinjel. Podigao je kragnu i vratio kapu na glavu, koju je skinuo dok se zbog svoje visine provlačio kroz vrata kabine.

Čuvaj se Drago, odjeknuo je glas kolege koji ga je napuštao preko garažnog koloseka. Vrata iza kojih se skupljalo staro društvo pustila su na kratko, dok je kolega ulazio, snop svetla i oblak toplote stare kaljave peći iz ugla zajedničke prostorije odmorišta, koji je vetar trenutno progutao. Drago je za sobom čuo snažan zveket zatvaranja metalnih vrata i treperenje stakla na njihovoj gornjoj polovini, žutog peskiranog stakla koje je propuštalo na beton zagasito svetlo iznutra. Okrenuo je glavu od svoje ne tako blistave prošlosti u potpuno izvesnu, blisku, košmarnu budućnost. I pored svesti kakav je danas dan i kakav će i sutra biti, nije mu padalo na pamet da se okrene ili predomisli. Trudio se da usredsredi svoje misli samo na jedno. Bila je to teretna kompozicija koju će prekosutra uveče povesti sa ranžirne stanice, gde već treba.
Ispred vrata ostao je da stoji starac sa plavom kariranom švercerskom torbom koja mu je visila sa štapa, ručno izdeljanog, prebačenog preko ramena. Stajao je tako da je samo torbu hvatala žuta prigušena svetlost koja je dopirala iza vrata. Gledao je za Dragom, slojevito obučen, ali samo u vunenim čarapama.

 
2019-08-11 12:22:37

11 DANA (8/11)

horheakimov RSS / 11.08.2019. u 13:22

dan osmi

            Spavala sam 5 sati. Spoljni svet je nastavio da postoji i bez mene. Više mi ništa nije nedostajalo. Za sve one konektovane ljude, jedna poruka: Svet se neće raspasti ako se vi ne pojavite u njemu. Takođe, ni vi nećete nestati ako se svet ne pojavi pred vama. Zaspala sam popodne, to mi se prvi put desilo. Nije da sam bila umorna, iscrpljena ili slično. Više sam to osetila kao potrebu i kao način da izađem iz sobe, a da ne prekršim pravilo koje sam sama postavila. Jedva da sam osećala bol u leđima. Izgleda da je reparacija nekada oštećenog tkiva pri kraju. Izgubila sam 0.4kg. Vode mi je ostalo.

 

 
2019-02-25 11:55:44

ZOVEM SE BELLA - 1. deo priče

Dragan Jakovljević. RSS / 25.02.2019. u 12:55

Ladolež na mojoj nevelikoj terasi okrenutoj ulici, tih je dana veoma brzo osvajao naš zajednički životni prostor i štitio ga od prolaznika, koliko je mogao. Gotovo svakoga jutra, na terasi bih zaticao mnoštvo novih, širokih listova, koji su je za svega par nedelja pretvorili u iznenađujuće bujni, zeleni paravan. Tako sam mogao da provodim vreme na terasi, a da to sa druge

 
2013-09-15 13:03:22

Rat za Nair ili dopuna Gvozdene knjige III/2

mlekac RSS / 15.09.2013. u 14:03

Osećam se malo blesavo - kačim ovo, a niko se ne oglašava?

Za one koji su očekivali nastavak, izvinjavam se što su čekali do danas, bila sam malo u gužvi: 

 

DOOMDRAGON.jpg

Centralni hol kompleksa Bororovoh palata u Zaparu bio je izuzetno predimezionirana građevina. Imao je veličinu dva fudbalska igrališta i troduplo veću visinu, što je zapravo smanjivalo utisak prostranosti.

Oko četri stotine Elfa zbunjeno su se tiskali na njegovom podu, u podnožiju veličanstvenih kristalnih stepenica. Niko od njih nije ni slutio zašto su bili pozvani i pod oružanom stražom sprovedeni ovamo, jer su sladbenici Araksa iz predustrožnosti bili organizovani na gotovo gerilski način. Svako od njih je poznavao samo svoga mentora, petoricu do semoricu elfa iz svoje ćelije i starešinu od koga je primao naređenja i kome je predavao informacije. Molili su se u tim malim grupama i nisu uopšte imali predstavu o veličini i brojnosti reda.

 
2017-04-27 12:55:19

BUNAR SUDBINE U PATNJI ZA KOFOM ŽIVE

horheakimov RSS / 27.04.2017. u 13:55

Dah, izlupan palicom, držim u rukama, mito za život, držim u rukama točak sudbine, istrošen vremenom, točkić otpao sa kofera, uhvaćen u laži, tačnoj kao tač

            Mesec je kriv za sve, i njegove smene, gule sa mene, čekanje i htenje, zurim u prazno, želim da se davim, kao leptir da se spržim, nad vrelom površinom, u fonu, dišem u balonu, na izdisaju sam kao kočnice školskog autobusa na samom vrhu nizbrdice, mašem rukama, sebi iznutra, nisam video karte, mape, rukama sam prekrio lice, pogledom tražim svoje oči, reči poslednje koje okupljam oko sebe kao dečicu, kao hrpu lascivnih fotografija, tri poznate žene, bačenih u bunar

 
2016-12-31 19:44:06

UVEK NA VIDIKU, NIKADA NA DOHVAT RUKE

horheakimov RSS / 31.12.2016. u 20:44

Čekao sam trenutak da se pokretne stepenice pokrenu. Bio sam nepokretan. Nepokretan kreten, rekao bi neko ko bi gledao sa strane, jer dok se stepenice nisu pokrenule mogao sam da savladam taj sprat koji je preostao. Ne, ja sam čekao. Da me je neko ćušnuo da se sklonim, verovatno bih krenuo da preskačem po dva nepokretna stepenika pokretnih stepenica. Međutim, svi su mirno čekali, tamo gde su se zatekli. Niko nije žurio, svi su bili zaleđeni u mestu. U mestu sadašnjem, vreme prošlo. Davno prošlo vreme. U nedostatku sebe, vreme je nestalo. I prestalo. Prestalo je da postoji. Dakle, u ovom bezvremenom momentu na nepokretnim pokretnim stepenicama bila je ispisana jedina istina koja mi je ostala.

 
2019-09-23 20:06:58

HAPPY BIRTHDAY TOKYO SKYTREE

horheakimov RSS / 23.09.2019. u 21:06

HAPPY BIRTHDAY TOKYO SKYTREE, YOU HAVE A LONESOME LIFE IN FRONT OF YOU

 

 kao znak na pešačkom ostrvu na Bulevaru na koji je Branislav Lečić zalepio žvaku, kao ostrvo-stanica preko puta Pravnog, na kom ljudi stoje, prolaze, sve prolazi

kao zvezda na zastavi savezne države Teksas, teksas oči upijaju i potamne, odbijaju i posvetle, menjaju raspoloženje prema oblacima, oblicima, oblim licima

 

 

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana