Шта је то уопште „политичка коректност"'? Пре свега у језику, комуникацији? Какав је то конструкт? На каквим темељима је заснован? Да ли је то само идеолошки конструкт или је ипак достигнуће цивилизацијског развоја које је последица суштински измењених друштвених односа? Колико је политичка коректност уопште потребна демократском друштву? Слобода говора (проистекла из слободе мишљења) - то да. Али докле та слобода говора треба да иде? Где јој треба поставити границе? И да ли јој треба поставити границе?

И ако и поставимо те границе, није ли само питање тренутка када ће те границе бити злоупотребљаване за интересе уских кругова људи у чијим рукама је политичка, војна, економска и свака друга моћ?

Није ли политичка коректност у говору (из мисли насталом) само реинкарнација онога што смо у једнопартијском једноумном систему у којем смо живели деценијама (и у којем је „плурализам интереса" ступио на сцену само пар година пре увођења вишепартијског система) називали морално-политичка подобност?

Главни окидач за читаву ову серију питања била је једна реченица коју је наш блогодругар Милан Новковић написао у једном свом коментару на неком од претходних постова на овом нашем Блогу Б92:

„Ради се о мрачној злоупотреби политичке коректности."

Тако да је за овај мој дактилографски напор главни „кривац" поред ауторке књиге одакле је преузет одломак са истим насловом као што га има и овај пост и Милан којем се захваљујем на томе.

Jednom, davno, nedeljnik Vreme je bila upaljena šibica u mrklom mraku, podsetnik da si normalan, da saveznici u opštem besmislu ipak postoje, da nisi otišao dođavola sa ostatkom sveta.

Nedeljnik Vreme, jun 2013.:

Pravda za Acu Lukasa

jovana gligorijević

ACA LUKAS JE JEDNA OD RETKIH PREOSTALIH JAVNIH LIČNOSTI KOJE NE POKUŠAVAJU DA BUDU NEŠTO ŠTO NISU. I NE SAMO TO. KOLIKO GOD SE "URBANI" ZGRAŽAVALI NAD NJIM I NJEGOVOM PUBLIKOM, KOJA JE PROŠLOG VIKENDA ISPUNILA MARAKANU, ACA LUKAS JE GRADSKIJI, BEOGRADSKIJI I URBANIJI OD SVEGA ŠTO SE OVDE KAO TAKVO PREDSTAVLJA.

Puno je ljudi kojima je svaki dinar zaovar, a kamo li sto evra. Obećanje države, uskorašnja isplata... Taj finansijski potez je za pohvalu, ako se gleda samo onako, na prvu loptu, bez ikakve analize, jer puno je onih kojima će ova suma istinski pomoći. Kako su tolika sredstva namaknuta i čija su u suštini, kakve će efekte u jednom i u drugom smislu imati na kraći, srednji i dug rok, nećemo da ulazimo. Dakle, ima puno ljudi kojima stvarno treba pomoć: razna ugrožena lica, samohrane majke, nezaposlena lica ... Čeka ih sto evra. Samo treba da pozovu i zatraže tu obećanu sumu. Samo reci "aj" i dolazim ti ja ... ti pozovi me ...  Taj poziv ispade prilično "složena" stvar, zar ne?