Ovo će biti jedan jednostavan COPY PASTE Blog.

Original je na >>donjem linku.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1658240/Jankovi%C4%87%3A+Zakon+o+radu+ne+odnosi+se+na+sve+zaposlene.html

Čini mi se da do usvajanja Zakona o radu o selektivnosti ili

I just spent three days and nights billeted at Buvljak, the flea market next to Vero in New Belgrade, and I have come away with the following inventory:  One t-shirt, a plastic box with no apparent function, one cd of dubious and unnamable origin, a bread box, four unassorted pillows, a toilet seat, and a hub cap. None of these items, of course are on my list. And none of the items on my list are checked as being obtained.

365lepihdana je radna verzija forsiranja optimizma reke.

Projekat realizuje ekipa koja pravi i godišnju konferenciju BlogOpen, skup blogera i korisnika društvenih mreža, pojedinaca i profesionalaca. Idejna kreatorka projekta „365 lepih dana" je Tatjana Vehovec, koja je direktorka konferencije, a Marko

Umentnik je neko ko svedoči u vremenu u kojem živi. Svojom ličnošću, talentom i požrtvovanošću staje ispred svih nas ranjiv, snažan, tvrda i meka srca guta sve što neko drugi ne može ni da zamisli, pa opet koliko god da se trudi i da živi što poštenije može, okružen isključivo svojom porodicom, uvek je vidljiv svima i

Захтев министру просвете, науке и технолошког развоја  Младену Шарчевићу за смену директорке Гимназије у Крушевцу Биљане Дачић Директорка Биљана Дачић је у сарадњи са наставником ликовне културе Небојшом Милчевим понизила, повредила и омаловажила рад ученика и наставника наредивши да се мурали на зидовима Гимназије, које су ученици посвећенички осликавали данима, прекрече. У време када се читава реформа гимназије темељи на настави усмереној на исходе и учење, и подразумева пројектну наставу овакав вандалски чин директорке сматрамо недопустивим. Молимо министра да испита рад директорке и горепоменутог наставника, и да донесе одлуку о смени директорке Биљане Дачић.

Петиција 

 Član 28 Zakona o zdravstvenoj zaštiti

Pacijent ima pravo da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obaveštenje koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloženu medicinsku meru

Na osnovu kojih informacija roditelj treba da donese odluku o tome da li će dati saglasnost za bilo koju hiruršku intervenciju na svom detetu? 

Treba li svako od nas, na dan dobijanja Izvoda iz matične knjige rodjenih za svoje dete, da obezbedi i neki sertifikat o posedovanju osnovnih znanja iz pedijatrije

Foto: Mira Zdjelar

Juan Berasategui, nepostojeća ličnost izmišljena za potrebe ove polupriče, ima divan pogled sa prozora. Sa 32. sprata njegovog kondominijuma u South Beachu (SoBe) na samoj plaži, vidi se pučina, naslućuje se ogromni Atlantik. Tek ako se pogleda vrlo duboko, u dno prozora koji ide gotovo do poda, vidi se uska linija peska, plaža ispred kondominijuma. Juanova spavaća soba je zastakljena i ispupčena prema vodi, tako da on iz svog skupog stana vidi Okean čim se probudi. U daljini se ponekad sjaje brodovi, ali mnogo češće sa prozora vidi se samo plavetnilo mora.

Nije, zaista nije u pitanju upoređivanje ili nalaženje neke tajne veze ili obnova istorije kao majke učiteljice života a ponajmanje sve to ima veze sa sadanjim dužnosnicima na državnom ili lokalnom nivou, mada ni takvu mogućnost ne treba gurnuti pod tepih ako je neki od prevelike nadošle vode preostao. Ovde je reč o grafitima i samo njima. Dakle, grafit je poruka koja se šalje javnosti u bilo kom društvenom i urbanom okruženju I vremenu jer grafitičar je drugačije ne može saopštiti. Kaže se da grafiti pripadaju supkulturi velikih gradova i iskazuju, pre svega, mada to zvuči kao stereotip, buntovan stav prema građanskim normama. Što je manje slobode, lične i društvene u urbanom okruženju, grafiti na zidovima su brojniji i podrazumevajući deo urbanog jezika, aktuelne i autentične poruke. I onda, opet od početaka: "Zapanjen sam, o zide, da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisanih na tebi!„ je pretekli grafit izgreban na zidu u Pompeji, onomad pre volje vulkana da sve to zatrpa. Od tada, Bilo je toga još kojekuda odvajkada pa posle radoznalog otkopavanja registrovane su poruke prenete grebanjem po zidu, posle uz napredak pisalo se kredom ili nekom biljnom bojom sve do danas kada se to čini sprejom. Grafiti traju, događaju se neprekidno kao deo bilo koje civilizacije mada nepriznat i u najvećem broju slučajeva nije dobro gledan.

Oh yes, I mean, IF we are already sick. And IF we get in line early enough. And because only 140,000 doses of the bug are sitting in Serbian vials, by a rough calculation, there is one shot for every 57,142 people.