Jedna od tema koja je zaokupirala medije ove nedelje jeste inicijativa Gej lezbejskog info centra da se promeni član 62. Ustava Srbije koji definiše brak samo kao uniju muškarca i žene. Srbija je jedna od retkih država u Evropi koja ima ovu definiciju u Ustavu, koja u stvari zabranjuje istopolne brakove. Bez promene Ustava nemoguće je promeniti Porodični zakon koji takođe definiše brak kao uniju muškarca i žene. To mu dođe dupla blokada gej brakova, koja je došla iz DSS kuhinje. U vreme donošenja Ustava u javnosti je figuriralo više predloga i verzija Ustava, a jedna od tih je bila verzija nevladinih organizacija, u kojoj definicija braka nije imala polnu odrednicu, što je pojedinima zapalo za oko, te je jedna od javnih rasprava posvećena gej brakovima. Na moju žalost, 2006. godine smo dobili Koštunicin Ustav, koji ima previše nedostataka i jako ih je teško izmeniti.

Pored toga što Porodični zakon zabranjuje gej brakove on i vanbračnu zajednicu definiše samo kao uniju muškarca i žene, što znači da istopolne zajednice, koje su stvarnost svuda u svetu te i u Srbiji, nisu uopšte prepoznate pred zakonom i istopolni partneri nemaju nikakva prava ni beneficije koje imaju partneri različitog pola.

Beogradski centar za ljudska prava je u avgustu 2005. godine podneo Ustavnom sudu Srbije predlog za ocenu ustavnosti člana 1 stava 1 Porodičnog zakona, po kome se vanbračnim zajednicama smatraju samo trajnije zajednice osoba različitog pola. Ovakva definicija vanbračne zajednice stavlja u značajno nepovoljniji položaj partnere istog pola u sličnim zajednicama, jer oni nemaju pristup mnogim pravima koja se garantuju vanbračnim partnerima, uključujući i prava na izdržavanje, zajedničku imovinu i zaštitu od nasilja u porodici. Time su partneri istog pola postali žrtve diskriminacije na osnovu pola, odnosno seksualne orijentacije. Ustavni sud Srbije još uvek nije raspravljao o ovom slučaju, iako je prošlo više od pet godina.

Srpska Nova Godina nikako nije bila na popisu mojih kulturoloških nasrtaja stvaranja brenda u konkurenciji Nišvila, pozorišnih i rok festivala, festivala klasike, umetničke kolonije otpadnog materijala, niti više stotina pojedinačnih dešavanja koje sam organizovao devedesetih godina - ničim opravdanim entuzijazmom.

Odmah da se ogradim - ne volim kad se pije, a pogotovo ne kad se preteruje sa pićem. Nisam zadrti antialkoholičar, al' eto, kanda mi ostale traume iz detinjstva...

Kakve traume?

Ma imali smo kuma - fin čovek, šarmantan, pravi kozer, ma milina jedna osim kad dođe vreme za bilo kakvu proslavu.

Čim se okupi više od pet ljudi za stolom, on udari po svemu što sadrži alkohol (pa makar bile i rum kuglice - zbog čega je bio navukao večitu mržnju mlađih naraštaja koji su, normalno, kolače smatrali svojim vlasništvom), udari dakle da pije dok god ima ičega, a onda, obavezno, otpočne raspravu koja se završava svađom epskih razmera.

Milan Nikolić

Taman kada su svi digli ruke od pitanja kako vladika Porfirije podnosi silne pornografske sadžaje na domaćim nacionalnim i lokalnim frekvencijama, ovaj, inače sasvim pristojan i prijatan čovek, zauzima novu, rekao bih - još provokativniju funkciju od one u RRA. Pre nego što razmotrimo novu/staru poziciju vojnog episkopa, da ne bi bilo (uobičajenih)

Jednog subotnjeg jutra 2001.g.  mojih novih kola nije bilo na parkingu. Posle prvog šoka obavestio sam policiju. Tražili su da dođem u stanicu i podnesem prijavu. Podneo sam. Isto je bilo i drugi put.

Iako je vreme ekonomske krize, tržište u oblasti proizvoda i usluga vezanih za računarsku bezbednost je veoma živo. To pokazuje i veliki broj akvizicija (kupovina) firmi koje se bave ovom granom od strane giganata kao što su IBM, HP, Dell, Symantec, BT, Thales, EMC2. U ovom blogu ću pokušati da analiziram zašto se to dešava i kakvi se trendovi mogu očekivati u budućnosti.

Zašto se vrše akvizicije (preuzimanja, kupovine) firmi? Kada neka kompanija želi da ostvari rast, ponudi nove proizvode i usluge, prodre na nova tržišta (geografska ili do ciljnih grupa do kojih nije mogla da dođe), onda može da to postigne svojim unutrašnjim (organskim) rastom ili akvizicijom drugih firmi, koje željene proizvode i usluge imaju, mogu brže da ih razviju ili su već zauzele određena regionalna tržišta ili željene segmente i ciljne grupe.

  ili penzioni sistem za nezainteresovane*

 

penzioni sistem je u kolapsu. ne samo u srbiji. projektovan je za neke druge odnose broja zaposlenih i penzionera. sada, kada su ti brojevi skoro izjednaceni jednostavno ne funkcionise. penzioneri primaju premalo, zaposleni daju premnogo. priveda se u gusi u davanjima, penzioneri iscrpljuju usled nedovoljnih primanja. kao resenje se nude 3 stuba (sto vise "oslonaca", sistem je stabilniji).

Čovek se uči dok je živ, pa tako i ja ovih dana učim značenje jednog potpuno novog termina koji je počeo da se provlači kroz medije: defanzivna medicina.

Prvi put na taj termin natrčah 9. januara, slušajući intervju novinarke Aleksandre Gazivode sa direktorkom Lekarske komore Srbije, prim. dr Tatjanom Radosavljević. Evo transkripta tog dela razgovora:

Gazivoda: Tatjana, evo počelo je suđenje lekarima, počele su i licence da se oduzimaju, koliko bi zapravo srpskom zdravstvu značilo uvođenje protokola, kada je u pitanju pre svega sigurnost pacijenta, a samim tim i sigurnost lekara? Ovaj nedostatak protokola koji postoji u srpskom zdravstvu, vodi li on na neki način lekare ka jednoj defanzivnoj medicini, a to znači da mi se sutra ne bi sudilo, ako je u pitanju rizičan slučaj, ja ću odustati?

Radosavljević: Ja ću početi od kraja vašeg pitanja. Apsolutno se nalazimo u situaciji da jedan broj kolega ulazi u priču o defanzivnoj medicini, ne zato što oni to žele ili smatraju da je to dobro, nego sudeći po onoj narodnoj: "Ko ne radi, taj ne može ni da pogreši".

Verovatno neke tekstove treba u startu prekociti, ali ponekad zaintrigiraju naslovom, tematikom, ... Tako ja procitah tekst izvesnog D. Pavkova koji postavlja pitanje o sigurnim zenskim kucama tekst

Mozda je rezon i ok, da problemima nasilja u porodici treba da se bavi drzava, ali nacin na koji autor prilazi problemu, i kako pritom opisuje zene je, u najmanju ruku, sramotan.

Pocinje prozivanjem Vesne Stanojevic:

"Ono jes', postoje "sigurne kuće" i na