No matter what we do, the next step is always forward.

It is a fact of our linear time-space continuum that the life in the world is a one way street. 2011 cannot be followed by 2010 (nor by 1526 as far as that goes) or anything other than 2012. Tonight we celebrate that passage in our odd and somewhat superfluous tradition marking the passage of time. Even as I write this, we could be celebrating the passage of 11.59 into 12.00...

Zadnjih meseci me poznanici s čuđenjem pitaju kada sam izašao iz zatvora . Očigledno da nikakvi moji demanti da nisam bio ni priveden ni uhapšen nemaju snagu prvobitne informacije. A tog dana su udarni mediji od B92 do Politike preneli vest da sam priveden i uhapšen zbog utaje poreza od 25 miliona - ravnom ukupnom godišnjem budžetu Nišvilla.
Novinaru Blica koji me je prvi nazvao u neverici kako to da mi u zatvoru mobilni radi i znam li da je TANJUG objavio da sam uhapšen - preneo sam uz demant i pretpostavku da se radi o namernoj ili nenamernoj grešci koju su preuzeli ostali mediji. I zaista, odgovorni u TANJUG-u priznali su grešku i suspendovali ženu koja sklapa naslove i koja je izmislila reči "priveden i uhapšen" u naslovu teksta.

Saopštenje povodom posete SA Sinoda SPC Kaptolu | Apel Crkvama da podrže osnivanje regionalne komisije za pomirenje

Izvor: http://www.cirelstud.org/vesti-i-obavestenja/saopstenje-povodom-posete-sa-sinoda-spc-kaptolu

Centar za istraživanje religije, politike i društva pozdravlja posetu Svetog arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve Zagrebu i Mitropoliji zagrebačko-ljubljanskoj u okviru koje će se predstavnici SA Sinoda SPC imati susrete sa najvišim predstavnicima državnog vrha Hrvatske i Rimokatoličke crkve.

Ozbiljne vlade u ozbiljnim državama najvažnije, strateške, temeljne zakone predlažu u prve dve godine vladavine. U ozbiljnim državama vlada ne predlaže zakon u jednoj godini pa ga onda vraća u sledećoj. U ozbiljnim državam vlada ne predlaže i skupština ne donosi zakone koji krše sopstveni zakon o budžetu. Mi, nažalost, nismo ozbiljna država.

Već mesecima se spominju neki stranački botovi i internet timovi stranaka, pre svega SNS i niko ne krije da oni zaista postoje. Istraživanje Radija 021 je pokazalo da političke stranke u Srbiji koriste softver za menjanje i umnožavanje IP adresa, čime zatrpavaju informativne portale komentarima i obesmišljavaju diskusiju na njima. 

Ali, sve ima svoje granice, jer kada u nečemu preterate ono postaje vidljivo, ogoljeno i providno. Tako je i sa botovima i došlo se do tog nivoa da kada vidimo odnos plusića i minusića u komentarima koji je protivan zdravom razumu, prvo što uradimo pomislimo "Evo opet botovi manipulišu"... Na temama kao što su lažni doktorati i Zakon o radu to je bilo tako providno. Botovi su ušli u javni diskurs, znamo za njihovo postojanje i sada, svaki put kada vidimo odnos plus/minus koji nam je sumnjim, pomislićemo na botove, pa makar oni nemali udela u tome.

Ono što hoću da kažem jeste da su stranački botovi postali kontraproduktivni i napravili su više štete no koristi strankama za koje rade, jer mi građani smo možda sisali vesla, ali toliko baš i nismo! 

Uspeh se teško prašta. Priznati sugrađaninu da je uspeo je ponekad toliko teško da vam se čini da time automatski priznajete da vi za tako nešto niste sposobni. A zašto bi on bio bolji od vas. Strašno je teško tako nešto i prevaliti preko usana, a pri tom to i stvarno misliti.
Utoliko sam, blago rečeno,