Širom sveta je paintball odavno popularan kao razonoda. Kolege, prijatelji, rođaci se podele u dva tima, a zatim se jure po terenu nalik na scenografiju igrice Mortal Combat (ili pre: Counter Strike) i pucaju jedni na druge iz vazdušnog oružja, koristeći kuglice farbe umesto metkova. Rečju, oružje protiv stresa...

E, vidite, Japanci su i u ovom polju otišli dalje od ostatka sveta i do detalja razvili nešto što bismo za ovu priliku mogli nazvati: roll-play paintball. Drugar iz Hongkonga mi je poslao par iznenađujućih fotografija iz njegovog dela sveta. Evo kako ih je inspirisalo aktuelno hrvatskosrpsko/srpskohrvatsko zveckanje diplomatskim i međunarodno-pravnim arsenalom:

 A pogledajte onog dole, maskiranog u čiča Dražu:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Svoje donacije možeš da priložiš na sajtu www.hopeforhaitinow.org pomoću PayPal-a. Prihvataju se sve medjunarodne kreditne kartice. Prikupljena sredstva podjednako će podeliti sedam dobrotvornih organizacija koje trenutno rade na Haitiju: Oxfam America, Partners in Health, Crveni križ, UNICEF, zaklada Yele Haiti, The Clinton Bush Haiti Fund i Program Ujedinjenih naroda za hranu. Sajt www.hopeforhaitinow.org će biti otvoren za donacije do 28.02.2010.

 

Gaša se ugojio...

...te su mu sve košulje kratke, rukavi na džemperima jedva nešto do ispod lakata, a pantalone od raznih materijala razvuku mu se po nožurdama i napnu k'o strune. Izrazito je visok zbog čega mu se stomačić-bojlerčić iz profila još više ispolji. I svakoga dana pipkajući stomak po nekoliko puta dođe te nam svima saopšti kako je „dobio sise". U kombinaciji sa nekoliko verzija kariranih šešira tipa agent-slobodni strelac, Gaša je svakako uočljiv.

Gaša troškari...

...pa je tako uoči Nove godine počastio sebe „ajfonom".

Izborni Sabor SPC  izabrao je na današnjem zasedanju  45. patrijarha SPC. Novi patrijarh je, mimo očekivanja većine medija, pa i verskih analitičara, izabran u rekordnom kratkom vremenu.
Izbor je počeo svetom arhijerejskom liturgijom u Sabornoj crkvi, koju je predvodio mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije, a potom i molitvom priziva Svetog Duha u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog.

Saborom je predsedavao episkop šabački Lavrentije, najstariji po rukopoloženju episkop Srpske pravoslavne crkve.

Episkopi sa pravom glasa izabrali su trojicu kandidata:  vladiku bačkog Irineja, mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i vladiku niškog Irineja.

U toku molitve priziva svetog Duha arhimandrit Gavrilo je od tri koverte postavljene u Jevanđelje izvukao jednu, a episkop Lavrentije je pročitao  ime 45. patrijarha SPC.

 

Kao što dobro znate, put do muškog ku***, mislim srca, vodi preko stomaka. Zato ja jadan po ceo dan gledam one emisije o kuvanju, čitam samo kuvare, smaram Jelicu Greganović da razmenjujemo recepte, ali sve je to džabe kada sam totalni antitalenat za kuvanje. A znate šta narod kaže, kome se u rukama testo ne diže, njemu neće ni...

Jedno veče seo ja tako da se malo odmorim. Pustim televiziju, a ono emisija o kuvanju. Na prvi pogled izgleda jednostavno, mogao bih i ja to da napravim. Počeo da tražim po sobi neko blokče da zapišem recept, ali kao za inat nijedno ne mogu da nađem. I šta Srbin radi kad mu nešto u kući fali? Tako je, ide u komšiluk da uzajmi i nikad ne vrati. Padne tako meni na pamet, komšinica Nataša Kandić sigurno ima neko blokče na zajam.

FLOW MY TEARS, THE POLICEMAN SAID je moja omiljena SF knjiga u kojoj Filip K. Dik gradi priču o  Džensonu Taverneru, poznatoj TV zvezdi koja se preko noći našla na naličju sveta, gde se borba za opstanak podrazumeva, a apsurd, diskriminacija i represija čine aplikacije sveg postojanja.  Sranje, košmar, horor od koga otpadaju uši, u romanu "Tecite suze moje, reče policajac",

.

 

 

 

Polemika je oštra rasprava, najčešće u okvirima političkih, književnih, naučnih, religijskih ili filozofskih razgovora (dijaloga, diskusija) i retko se upotrebljava za nezvanične ili privatne razgovore, (tipa, da je uobičajeno reći: "imao/la sam polemiku sa...- pa neki član/ica porodice), za takve razgovore se češće koristi "svađa", "rasprava" (da ne spominjem kolokvijalne izraze).

Pa, u čemu je ustvari razlika?

Zašto i kako svi oni iz definicije reči "polemika" - polemišu, a svi mi ostali (a i oni u privatnim ulogama) se - samo svađamo?

Jednu od prvih razlika mislim da je dobro definisao John Stuart Mill:

"The worst offense that can be committed by a polemic is to stigmatize those who hold a contrary opinion as bad and immoral men."

Takav pristup se naziva i  "ad hominem" polemikom - napadaš čoveka, a ne ono što čovek govori.

Nameće se zaključak da se polemici - učimo, da mora da postoje sredstva i tehnike kojima je moguće steći - znanja i veštine za polemiku (mislim da nam treba i učenja, znanja i veština za "obično svađanje", ali to je druga priča).

 

 

1. O akciji “Hrana za sve” ste već verovatno čuli nešto. Ovde je bio blog na tu temu, ja samo ovde postavljam ponovo sve bitne informacije da se ne zaborave ljudi kojima treba pomoći. Sledi parče teksta sa ovog bloga:

Na Info liniji 011/301-20-60 dostupne su dodatne informacije