Negde pred početak zime, u novembru prošle godine, neko je Vuku Jeremiću, finim diplomatskim diskursom, jedinim koji on razume, predočio da od odluke afričkih zemalja direktno zavisi hoće li Kosovo, sa ubedljivom ili manje ubedljivom podrškom međunarodne zajednice, nastaviti da se razvija kao samostalna, nezavisna država. Vuk je tu poruku, kao što smo rekli, razumeo, a još sa Cambridgea zna da je Afrika najtopliji kontinent, tako da je brže-bolje spakovao svoje uvek spakovane kofere i sa poslednjim jatima ptica selica odleteo u Ganu, Kongo i ko zna kuda.

Još se ministar

Pitanja na odgovore ili: o (ne)mogućnostima (umetničkih) utopija danas

Ko je (kakav je) umetnik današnjice? Odgovor na ovo pitanje, prirodno, neodvojiv je od priče o mestu, ulozi, psihološkim, estetskim, etičkim i semantičkim kontekstima i problemima umetnosti našeg vremena.

Polazeći od rečenice koju je u vremenu (realnog) socijalizma izgovorila jedna mađarska umetnica: “Moj umetnički status, pa to je geografska i biološka nepravda!”[1] , prirodno dolazimo do pitanja statusa današnjeg umetnika nastanjenog na prostoru (prostorima) Istočne Evrope. Dok su, recimo, u vremenu pre pada Berlinskog zida za cilj (svrhu) svoje umetnosti imali osvajanje i širenje prostora slobode ─ istočnoevropski umetnici današnjice, “ušuškani” višedecenijskim ograničenjima državnog socijalizma, ovaj šok budućnosti dočekali su prilično nespremni. Danas kada ih zbog njihove umetnosti više niko neće hapsiti, neće ih pozvati na informativne razgovore, ili im sudskim odlukama zabranjivati rad, dobar broj umetnika Istočne Evrope, ma kako paradoksalno delovalo, oseća se zakinutim upravo za taj prostor i (urođenu) potrebu subverzije, otpora, nepristajanja, svakovrsnog angažmana..., ili pak, na drugom polu: sluganstva, poltronstva, veličanja, slavljenja...

Ja sam Toske – prvi beskucnik u Srbiji koji ima sajt na internetu 

 http://toske.comuf.com/

preuzeto sa PROCEDURA
FUNKCIONALNOST. PARADOKS. SMRT. 

http://procedura.net1zen.com/

Ljudi, puče most, zavapio je pre dve godine dr Miodrag Zec u jednom od "Peščanika".

Pade mi na um taj opravdan vapaj gledajući ovu gužvu u gradu i sinoćna izjava direktora "Srbija - puteva" povodom obustave saobraćaja na jednoj traki "Gazele", gde kaže.."obustavili smo da ne daj bože most ne padne" ili tako nekako.

Suvišno je

Prvo ću pokušati da objasnim šta znači ovaj pridev. Koristi se u mom čarapanskom kraju ali i na jugu Srbije. Za čoveka za koga se kaže da je rljav se misli da nije čist, da mu postupci nisu u skladu sa nekim široko prihvaćenim normama (ne misli se samo na sitnice vezane za higijenu), da je prljav, recimo kad jede da ostane tako zamazan, duva nos na zemlju na sred ulice, pljuje svuda i sl.  Možda

Da gomila stvari razvijenih u okviru novih tehnologija za industriju rata završi i kao nešto korisno za obične ljude, znam čak i ja. Zato me je otvorilo u faci kada sam procitala da će izraelski vojnici dobiti specijalne čarape koje mogu da se nose neprekidno dve nedelje, a da ne počnu da smrde niti izazovu pojavu gljivica na stopalima, kako izveštava izraelski dnevnik Mariv. Super

Failure refers to the state or condition of not meeting a desirable or intended objective, and may be viewed as the opposite of success

...................................

Od istraživanja na temu etničkih stereotipa na Balkanu posle najnovijih ratova, izdvaja se ono koje je sproveo Nebojša Petrović. On je 2002. godine istraživao mogućnosti pomirenja između Srba, Hrvata i Bošnjaka. Prema rezultatima tog istraživanja, Srbi i Hrvati jedni druge vide gotovo identično i ta slika je donekle, ali ne preterano, negativna. Bošnjaci

Svakom se desi da se po nekad zbuni. Nekima se desi da se tom prilikom izblamirju. Na sreću vreme leči sve pa se i blamovi zaborave. Ali... ALI naš premijer Mirko Cvetković akka Deda Mraz je nedavno počinio blam dostojan pamćenja. Ali pogledajmo prvo video.

 

Upozorenje! Video materijal izaziva intenzivan osećaj stida

 

 

Za stereotipe postoji više opšteprihvaćenih definicija, a jedna od njih glasi da su to "moderne bajke s pojednostavljenim ulogama": na jednoj strani su dobri, a na drugoj zli junaci. Narodi na Balkanu su te uloge međusobno tako podelili da je razlika između "dobrih" i "loših" momaka baš kao i u bajkama: dobri su pripadnici vlastite nacije, zli "one druge".

 U