Poštovani čitaoci ovog bloga,

sa zadovoljstvom Vam predstavljamo 4 filma. Ove filmove smo snimali prošlog leta u Berlinu, zajedno sa drugarima iz Francuske i Nemačke.

01. The Damned Yard (autori: Aleksandar M. Gajić, Elzn Hebersetzer, Velimir Mladenović, Christina Shroder, Konstantina Soldatou)

Ovaj film govori o životu radnika koji su za vreme prisilnog rada boravili, živeli u barakama u Berlinu. 

 Gost autor Mungos92

Tek danas sam saznao da mi komšija sa kojim već par godina delim kuhinjski zid i pogled u vrata umro pre koju nedelju, a možda i skoro mesec dana. Čoveka od "prekoputa", čije ime, nažalost, ni sada ne znam, niti znam koliko je bio star, gde je i šta radio, a ponajmanje koga još ima u svome životu, danas su pronašli u njegovom stanu, na samo nešto više od tri metra od naših ulaznih vrata. Pronašli su ga predsednica Kućnog saveta, čije ime takođe ne znam (ali znam da je vrlo preduzimljiva), i još nekoliko stanara - takođe "bezimenih" koji su zajednički prijavili nestanak policiji i dobili dozvolu na obiju ulazna vrata stana u kojem je mrtav ležao naš komšija.

9. avgust  1963 – 11. februar  2012.

Umrla je  48. godini  u  Beverly Hilton  Hotelu i uzrok smrti se za sada  ne zna.

  taman da nikada ništa pre nije otpevala ovo bi bilo dovljno za sva vremena

Onaj ko poriče holokaust, poriče čovečnost

Holokaust je naziv za sistematsko istrebljivanje Židova koje je za vreme drugog svetskog rata provedeno u Evropi na teritoriju pod kontrolom nacističke Nemačke i njenih saveznika.

Holokaust je imao različite forme, ali je najčešća i najzloglasnija bilo masovno hvatanje Židova i njihovo trpanje u vozove koji su ih dovozili do posebnih koncentracijskih logora - tzv. logora smrti - u Nemačkoj, Austriji i Poljskoj. Deo - najčešće žene, deca i starci - je pri dolasku odmah likvidiran, dok je deo privremeno ostavljen u životu kao robovska radna snaga. Metode likvidacije su postupno evoluirale u masovno gušenje u gasnim komorama, a leševi su spaljivani u krematorijima.

Juče je bio 19. januar rođendan planetarno popularne superzvezde  roc'n'roll muzike i ikone američke kontrakulture. Pronađena je mrtva 4. oktobra 1970. godine u sobi ukrašenoj čipkom,  perlama i sličicama u Los Anđeloskom motelu «Lendmark». Na toaletnom stočiću uredno složeni stajali su kutijica, špric i povez. Imala je  27 godina.

Ko je bila ta devojka koja se usudila da bude različita od svega što je do tada postojalo? Alkoholičarka, narkomanka, prostakuša sa govorom kamiondžije? Genijalna bluz pevačica, buntovnica? Ili dirljiva i  strasna čudakinja?

Šezdesetih godina prošlog veka Dženis Džoplin, ta «žena zmaj», stigla je tamo gde ni jedna žena pre nje nikada bila: napravila je veličanstvenu karijeru u muzici rezervisanu samo za muškarce.

"A few light taps upon the pane made him turn to the window. It had begun to snow again. He watched sleepily the flakes, silver and dark, falling obliquely against the lamplight. The time had come for him to set out on his journey westward. Yes, the newspapers were right: snow was general all over Ireland.