Volter Kronkajt, legendarni američki novinar, je umro juče, petak 17. jul 2009. u 92. godini.

Gledam građanke i građane Rusije, koji su uprkos svemu došli da odaju poslednju počast Alekseju Navaljnom.

Došli su zapravo da glasno i jasno kažu NE Putinovom režimu, ogrezlom u korupciji i nepotizmu, u zločinima pre svega prema vlastitom ruskom narodu.

Da aplauzima pozdrave jednu od nada slobode, mira, demokratije...

Da glasovima protesta pokažu celom svetu da je još uvek živa normalna, nadarena, slobodoljubiva Rusija! 

Da pokažu da

"Kad umreš, glas koji čuješ na nebu neće biti Don Lafonten, nego Bog koji će pokušavati da zvuči kao Don" rekao je Ešton Smit.

Tužna vest za sve ljubitelje filmskih trejlera: umro je Don Lafonten (Don LaFontaine), čovek koji je svoj glas pozajmio za preko 5.000 filmskih trejlera i 350.000 reklama. Smrt je došla samo nekoliko dana posle njegovog 68. rođendana. Okončala se karijera duga preko 40 godina.

Vlada Republike Srbije usvojila je, kako se navodi u saopštenju, na današnjoj sednici Odluku o prestanku važenja Odluke o obrazovanju Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti kovid-19, s obzirom na to da je širenje virusa sa svim podvarijantama smanjeno u bitnoj meri u odnosu na period osnivanja ovog tela, kao i da ne postoji potreba za preduzimanjem koordinisanih aktivnosti organa državne uprave i stručnih lica medicinske i druge struke.

 Vječnaja pamjat.

Juče, na Svetog Nikolu 2017., dobili smo zvanično potvrdu od jednog istraživača, hrvatskog Nemca iz Slavonskog Broda, o sudbini našeg pradede, Rudolfa Rudija Fuchsa. Stari Rudi, zvanično je izgubio život stradavši u Jasenovcu. Ubili su ga ustaše, negde tokom zime 1942-43. , u logoru Jasenovac. Pradeda Rudi bio je jedan od prvaka društvenog života u Brodu na Savi. Ove zime će se navršiti 75 godina od njegove tužne smrti. Iako je privatna povest, objavljujem jer mislim da ima opštu vrednost za izmaltretirano srpsko građansko društvo.

Umesto komentara:

Mart jos traje…znaci jos nekoliko prilika za obozavaoce godisnjica i obelezavanja svega i svacega. Oni, koji su se slucajno u tom drustvu nasli, a u koje spada i moja malenkost, sa sopstvenim i ocevim rodjendanom, ne treba da se plase da su zalutali ili da ne daj Boze aklamativno pripadaju drustvu obelezavaoca svega sto se ikada u Martu dogodilo. Ne, nikako…

To

1931. 

režja: Fritz Lang

UPDATE:
Danas je rođendan H.A.L.-u :)
Računaru iz gore pomenutog filma. Danas bi bio punoletan:
"I am a HAL 9000 computer. I became operational at the H.A.L. plant in Urbana, Illinois on the 12th of January 1992."

Hvala Lordu Greystocku.

Nazivi Beogradskih ulica su putokaz u urbanoj mapi grada, po njima se pamti i  prepoznaje grad. Mreža nazvanih ulica čini mentalnu mapu grada, virtuelnu kartu Beograda koju građani nose sa sobom, svako memoriše svoju i onda se osećaju kao kod kuće. Odvajkada, imenovanjem ulica odaje se počast izuzetno zaslužnim ličnostima, obeležava se istorijski događaj ili neki važan datum.

Nazivi ulica u svakodnevnici su znaci po kojima se građani snalaze u gradu, mogu drugima objasniti gde stanuju, odrediti mesto ljubavnog sastanka ali i da poštar može da im isporuči pismo ili penziju. Preko naziva ulica može se čitati i prepoznavati istorija grada. U Beogradu to nije uvek slučaj, jer je Beograd lociran na mestu koje nije moglo ostati po strani, trajao je u burnim vremenima i bio svedok mnogih promena sve do danas. Menjali su se vladari i svaki je imao želju, ali i moć, da briše neke delove istorije grada, posebno one koji mu nisu bili po volji, da uspostavlja svoje viđenje istorije, dorađuje predhodnu, započinje svoju ili vraća u život događaje iz nametnutog zaborava. Česta promena imena ulica menja ne samo istorijsku matricu, već i mentalnu mapu grada, kulturu memorije, pa građani pored ostalih planetarnih problema i ovim činom bivaju dodatno dezorijentisani i zbunjeni.