Rec ima gost autor alselone (ventriloquist)

Zamislite da šetate kroz muzej voštanih figura “Madame Tussauds”. U prepunom ste holu, zamrznutih ljudskih figura. Nagnuti nad jednom od njih posmatrajući neprirodnu teksturu njene kože i „prepariranu” grimasu, figura vas pogleda suvim ukočenim pogledom i polako trepne, jezivo zar ne?

 A zamislite sad da vam priđu Wall-e, R2-D2, C-3PO. Ovo je prijatnije, jel da?
A zašto je to tako? Pokušavajući

Ja sam vaš Vođa. Ako me volite, biće vam lakše. Grešite ako mislite da ja sebe volim više nego što ćete me vi voleti. Prljavi ste i glupi i niko vas ne voli. A evo ja, jedino ja, prihvatam vas kao svoje, neradnici moji, bagro draga. I sam sam potekao iz ove sujeverne i primitivne sredine, što me čini jednim od vas. Ipak, sudbina i Bog su hteli da vam ja

Налете путем друштвених мрежа свакакве питалице. Обично их прескачем, али ми је једна ипак запала за око својом бесмисленошћу (знам, знам, ... једна??).

- Када би ти као некадашњи осмогодишњак данас срео себе, да ли би био поносан?

Поносан? Хммм. Не верујем да би разговор уопште пошао у том правцу.

- Чико, да немате можда карамеле?

Dodatno objašnjenje 11:07h

10:54 ...čekanje oko 2min ,dobio operatera broj..., objasnio šta želim, i kaže ovako:

"promotivni oaket Omnifona je aktivan, i potrebno je pozvati sa broja sa kog želite da deaktivirate paket. 

Kažem zovem sa tog broja ,

glas govori :potrebno je ime i prezime,  matični broj vlasnika ....

kažem...

ona ovako : molim sačekajte..... čekanje oko minut (merio sekundarom nije me mrzelo)...

javlja se ...izvinite što ste čekali,

..pitam

Friedrich Wilhelm Nietzsche

*

Ovo je nastavak trola sa drugog bloga, gde sam malo preterao sa zloupotrebom domaćinovog strpljenja, pa sam rešio da otvorim poseban blog za ovu priču (a njemu - Nebojši Milenkoviću - se izvinjavam zbog "preotimanja teme").

Čitajući Lakofovu knjigu "Ne mislite na slona" i gledajući Haitovo TED predavanje o moralnim korenima liberala i konzervativaca počeo sam, svesno ili nesvesno, da klasifikujem ljude sa kojima imam kontakt, a posebno narod ovde na blogu, u kontekstu liberala / konzervativaca po "moralnim korenima", o kojima pričaju Lakof i Hait.

Gledajući meni još provokativnije Haitovo predavanje o potrebi većeg uključenja socijalnih psihologa sa konzervativnim uverenjima, pošto je trenutno ta oblast preko 99% popunjena liberalima, setio sam se blagotvornog prosvetiteljskog efekta koji je donosila Željka Buturović, dok je bila aktivnija na ovom blogu (npr. serija blogova sa recenzijama knjiga "prevedi me") i njenog poslednjeg bloga "zbijanje redova", o prestanku pisanja Slobodana Antonića u Politici, pre dve preduge godine.

Kažu da je lako deliti sklonosti ka piscima kojima je (nekakva) većina i inače sklona, koji su prevođeni i čitani, a kažu i da je teško razmeniti svoje utiske o malo poznatim piscima, o malo čitanim, o onima koji su "zarobljeni" samo u svom jeziku, neprevođeni.

Ne znam i ne razumem ni lakoću ni teškoće u jednom ili drugom slučaju, znam samo za pisce koji mi, pri prvom ili naknadnim čitanjima, uspeju stvoriti i slike i zvuk svojim, jednom i već nekad, napisanim rečima. I onda, pri razgovoru, nudim sagovornicima ustvari sve te stvorene slike i muzike, češće nego što se usuđujem da analitički, kao skalpelom tkivo, razlažem same reči, napisane.

I za svakog od pisaca i pesnika pamtim prvi doživljaj i prvi susret sa njegovim (njenim) rečima i slike i tonove njima stvorene, a za očekivati je da se sa Ivom Andrićem sretnemo u školskoj lektiri, ali - nije mi se tako dogodilo...

Ponedeljak.
Sedimo u restoranu ja i Njanja. Svece, vino, tiha muzika. Njanja se raznezhila i ja pomislim da treba da kazhem neshto romantichno shto ce zaokruzhiti divno veche. I taman zaustim da kazhem "samnom svakiput dvaput, sdrugima nijednom" setim se da nisam siguran da se ijedna od ovih pet rechi pishe sastavljeno. Sreca pa sam se zaustavio, a umalo da lupim naglas.

Utorak.
Negde pred kraj radnog vremena navrati shef da vidi kako ide. Pita jel' sve u redu, kad sve  koleginice skochishe da se zhale na mene. Kazhu da ih vishe uopshte ne

 

"Prijatelj služi  da, kada ti je loš dan,
odeš i pokvariš i njemu dan."

 ( sa e-mail- a,  od prijatelja)

(prim. prev. tr.)

Njen dnevnik:

"U subotu je bio čudan.

Izašli smo na piće.

Bila sam ceo dan sa prijateljicama u kupovini i malo sam zakasnila.

Možda je zbog toga bio ljut. Nekako se u razgovoru nismo našli.

Predložila sam, da odemo na drugo mesto, gde možda možemo malo bolje
razgovarati.