O beležnici u rukama ptičara sam već pisao, i za potpune početnike, i za one iskusnije. Dok je svrhu dvogleda ili ključa za ptice sasvim nepotrebno objašnjavati, namena beležnice manje je jasna, pa sam osetio potrebu da je dodatno približim ovim tekstom slovenačkog ornitologa Boruta Štumbergera, kojim koncizno (i uspešno, dodao bih) predstavlja jednu opsežnu temu, pisanim za „Mali priručnik za posmatranje ptica“, objavljen u Sarajevu 2005.   

DEJVID LINČ, (NE-)MUZIČAR

 

Evo kako glasi recept za uspjeh Dejvida Linča, preuzet iz njegovog inspirativnog priručnika „Loveći veliku ribu" (Catching the Big Fish, 2006.): „Pokušajte da nađete posao koji vam daje nešto vremena; naspavajte se; i radite koliko god možete. Toliko je mnogo zadovoljstva kada radite ono što volite." Ova filozofija, plus ljekovita pomoć Transcendentalne Meditacije, kojoj on ostaje advokat zagovornik, dozvolila je Linču da postane intrigantan likovni umjetnik, sa ostvarenjima u slikarstvu, kolažu, crtanim filmovima, fotografiji i art-filmu. Kasnije, ovaj pristup mu je pomogao da napravi misteriozni skok u Holivudsku filmsku produkciju, u kojoj on ostaje jedan od par rijetkih aktivnih nasljednika velikih nadrealističkih filmskih autora.

A ta ista filozofija je ono što sada Linč primjenjuje sa obnovljenim fokusom na još jednu umjetničku formu: muziku. Svako ko je upoznat sa njegovim filmskim radom odavno je shvatio da je Linč iskreni frik zvuka: Osvjedočiti se sa onostranim industrijskim audiopredjelima „Glave za brisanje" [Eraserhead], nezaboravnim zvučnim stampedom koji otvara film „Čovjek Slon" [The Elephant man], njegovom totalnom redefinicijom Bobi Vintona i Roj Orbisona [Bobby Vinton, Roy Orbison], revolucionarnim romanticizmom teme iz Tvin Piksa, razuđenim poremećenim ivicama filma „Izgubljeni autoput" [Lost Highway] i posebno, njegovim prikrivenim bitnik mjuziklom „Divlji u srcu" [Wild at Heart]. Ne bi bilo pretjerano reći da on posjeduje najoštrije uši među svim živim Holivudskim rediteljima.

Gost autor: St.Jepan

Corneille, 1922-2010

Mda, Pariz...
I mladost - ludost. 
I da, moj "tihi susjed".
Oprezno s "tihim susjedima", o-prez-no!

Dok se analitičari, političari, sociolozi, lekari, psiholozi, pa i seksolozi, psihijatri, kulturolozi, mediji i stranački eksperti bave nagađanjem da li je Tomino delo herojsko ili farsa, narod je i dalje u istoj poziciji u kojoj je bio, a to je ona poznata strana. Što više se stranački lideri i političari trudili da narod razvesele bilo pričom da mu je dobro ili da će mu biti bolje, narod ih sve manje ozbiljno shvata iako je ozbiljno zabrinut.

O tome koliko se odmaklo u demokratizaciji i izgradnji savremenog društva i institucija dovoljno govori ocena jednog od osnivača i prvog predsednika Demokratske stranke, koji kaže da 

 "Političke stranke sve više liče na tržišne korporacije, kojima je najvažniji marketing i tržišni probitak, koji se meri brojem glasova. To odlučuje. Nema više ideoloških predrasuda, važan je tržišni rezultat, koliko će se skupiti glasova, odnosno, koliko će se imati poslanika”. 

 Na to se nadovezuje i drugi veteran demokratije koja kaže da je " Čitav politički život Srbije je okupirala brutalna interesna struktura, koja je raznela državu, a političke stranke imaju ogromnu svojinu u javnom sektoru, odakle, takođe, potiče njihova moć. Javni život Srbije je privatizovan u biznis sferu".” Za uspešnu tranziciju bilo neophodno najpre uspostaviti vladavinu prava i stvarnu slobodu govora i štampe.” Valjda je to i njihov osvrt i na svoj minuli rad. A kako funkcioniše pravna država i vladavinu prave objasnio je državni sekretar u ministarstvu pravde koji reče da sudski postupak protiv jedne osobe godinama nije pokretan zbog njene popularnosti,

 *ali mu nikada ne možeš ubiti duh"

(nepoznati srpski DJ iz XVI veka)

 

(Pogled iz mrtvog ugla ... iliti kako se andergraund uselio u skupocjene vile ...)

Moj dragi gost danas je  docsumann.

Začet kao hibridno nedonošče likovnih andergraund scena kasnih 70-tih prošlog vijeka u Los Anđelesu, od kojih i dan danas vuče taj prljavi distorzirani pozadinski šum, LOWBROW se vremenom, iako u vječitom gardu sa oficijelnom akademskom

Gost na blogu Britanske ambasade u Beogradu je Aleksandar Nedeljković, savetnik za strana ulaganja u oblasti upravljanja otpadom i obnovljivih izvora energije u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) , I član delegacije koja je nedavno posetila region West Midlands.

Situacija u oblasti zaštite životne sredine i korišćenja obnovljivih izvora energije u Srbiji definitivno nije na zadovoljavajućem nivou. Otpad se danas u Srbiji sakuplja sa 70% teritorije, reciklira se svega 14% otpada, izgradnja regionalnih deponija ide vrlo sporo, a do sada na teritoriji Srbije ne postoji ni jedno postrojenje za proizvodnju energije iz otpada. Uzimajući ove činjenice u obzir, britanske agencije za promociju trgovine i investicija "UK Trade and Investment" je predložila Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) da zajedno organizujemo posetu delegacije iz Srbije Velikoj Britaniji, kako bi se članovi delegacije upoznali sa iskustvima koje ova zemlja ima u oblastima upravljanja otpadom, reciklažom, zaštitom životne sredine i korišćenjem obnovljivih izvora energije. Ova poseta je organizovana u regionu West Midlands čije je sedište grad Birmingham. Delegaciju Srbije su činili predstavnici nadležnih ministarstava (životne sredine i energetike), Pokrajinskog sekretarijata za životnu sredinu, lokalnih samouprava (grad Beograd i Pirot), SIEPA-e i javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije.Ovom prilikom želeo bih da sa vama podelim moje impresije trodnevnog puta u Birmingem.

Gost autor: eli.lacrosse 

Imao sam sreću da gledam Ivicu Vidovića uživo. Nažalost, samo jednom. U nekom proputovanju kroz Srbiju Teatar Rugantino svratio je i u moj grad. Odigrali su predstavu „Antigona u New Yorku" Janusza Glowackog.

Sećam ga se dobro i sa bioskopskog platna (Kinoteke), kao Vladimira Iljiča, u filmu Dušana Makavejeva „W.R. - Misterije organizma". Film je prikazan u nekom pratećem

Gost autor: Stjepan Mimica