gost autor: drzurin otac

U avgustu, na kraju ljeta, poslije dugog čekanja  začauriše se Ljaljove svilene bube.

Danima prije toga suludo je duvao istočnjak i po svu noć „gorio“ mjesec na nebu. Ljeto je bilo na izmaku, a on nikako da prestane sjati. I Makavejski praznici su već bili došli i prošli, ovršilo se i na gumnu zazelenjela  nova, mlada trava, a djeca su i te kao i prethodnih godina prerano ušla u bostan, pa i sve drugo je htjelo da bude ko što je oduvijek bilo – jedino Ljaljove svilene bube nikako da se zapredu!

Kasno zapaćene, zarovašene u mrkozelenoj masi dudovog lišća koje je ležalo na dnu uobručenog dolapa, čitavog ljeta su pucketavo jele i šumjele  poput podzemne vode...

Terorizam u Savamali

Pripadnici odeljenja za privredni kriminal Uprave kriminalističke

Ovo je premijerno izdanje edicije blogova Back of Mine, inspirisane čuvenom serijom komplilacija Back to Mine, u kojima su svjetski izvođači, uglavnom elektronske i klupske muzike, predstavljali muziku koju vole da slušaju kod kuće.

Ovdje će koncept biti unešto izmjenjen, tako da će moji gosti sami birati ključ po kojem će predstavljati muziku koja im ZNAČI.

Znači - počinjemo ...

gost autor: stefan.hauzer

gošća autorka: Ava Gotal

Riječ je o tome da ne želim nešto da postignem. Ne želim ostaviti nikakav trag. Ne želim da me pamte po mojim djelima. Moja djela su samo moja i unutrašnji glas mi jasno govori da ih čuvam samo za sebe. Zapravo, ono što osjećam jeste da nešto nije u redu, (nikako da se domislim što bi to moglo biti), dakle, da nešto opasno nije u redu sa svim tim ostavljanjem tragova, javnim postignućima, toj žudnji da se čuje nadaleko i naširoko za nas, da nas priznaju i da nam se dive, pa čak i da nas pljuju, ali samo da se pročujemo, da nekako poreknemo ono što nas sve na kraju krajeva čeka time što ćemo iza sebe ostaviti djelo. I oni to ne mogu da shvate.

Moj gost reče da ga svrbe prsti i da mu se baš piše. Budući da je prepun priča - bilo bi šteta da ne nastavimo druženje. Dakle:

"Pre nego što vam "darujem" "šta je bilo posle" Kladnja odnosno MUŠKE VODE, dragim čitaocima dugujem objašnjenje o Kulturnom Centru, atmosferi, ljudima i događanjima u njemu i van njega, da bi lakše mogli da prate moje pisanije.

KULTURNI CENTAR

Mi, članovi Kulturnog Centra, bili smo otvoreni i pristupačni za došljake, tz nova lica, sve dok se to ne bi pokazalo suprotnim, tj pogrešnim. To

Evo drugog dela prve glave...

Moj GOST i dalje ne želi da ga predstavim, stoga, ostaje vam samo da čitate! (I komentarišete, naravno) 

Svežina večernjeg vazduha prijatno ga okrepi, dok se smejao u sebi, zahvaljujući svojoj sreći, da se u ovoj situaciji obreo među srdačnim Norlanđanima koji, naizmenično zovu jedni drugima ture pića, a ne među Gitsima ili Jasmovikinzima, gde tradicionalno svako plaća samo sopstveni račun. Tu nikada ne bi mogao da napije ova dva oklopnika, a da pri tom ne izazove sumnju.
Sumrak se već hvatao. Lomača na trgu bila je završena. Napravljena je sa toliko prepredene surovosti da je svakom čoveku stomak poigravao pri pogledu na nju. Majstorstvo sadističke osvete ljudskom rodu Biskupa Tojstolfa, bilo je dostiglo vrlo visok nivo. Hrpa vlažnog pruća, koje loše gori, nalazila se oko velikog stuba sa dva gvozdena obruča postavljena malo iznad glava žrtava. Na svakom je visio debeo venac od katrana i borove smole. Čitava mreža konopaca natopljenih katranom spuštala se odozgo sve do podnožja lomače, gde ju je opasavala u bezbroj krugova kako bi poslužila kao fitilj lošem gorivu. Sve je bilo smišljeno kako bi se kažnjenik dugo mučio na vatrenoj kiši i da bi nestao u plamenu baš kada se ona pretvori u pravi pljusak. To je sigurno trebalo da simbolizuje viziju samog Pakla. Time bi se, kako su smatrali tadašnji teološki mislioci, verovatno moglo preventivno delovati na vernike.
Nasuprot tom biseru ondašnje tehnike nalazila se sklepana tribina sa počasnim sedištem za sudiju. Veliki drveni krst, crno obojen, nadnosio se nad konstrukciju.

КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНА ЗАЈЕДНИЦА БЕОГРАДА

Генералном секретару КПЗ и Председнику жирија ЗБ

 Поштована господо Ајдачићу и Аврамовићу.

Присуствовао сам данас, на средини прве галерије, 49. додели награда Златни беочуг (за трајни допринос култури Београда) и Повеља, као један од многих ранијих добитника Беочуга

Počelo je počelo...

Građanski aktivizam jeste način. Okreni obrni problem se mora napasti, džaba demokratija višestranačje, vizije političara razvojni projekti, perspektive, investicije ništa ne pomaže kad stvar izgleda ovako

Stvarno tako izlgleda, ništa fotošop i bakrači, zrenjaninci, jel`tako?

A kad već imamo alate na raspolaganju, interneta u dovoljnim količinama, posvećene aktiviste i mnogo dobre volje, da poradimo da ovo gore postane H2O. Bar.

napisao: ELIN  PELIN –Dimitar  Ivanov  Stojanov

(Prevod s bugarskog:  Drzurin otac)

...Sestricama slatkim,  Zorani i Nataši!

Doktor Goran, sagnut, gazi rijeku i traži pijavice. Kreće se sporo, pažljivo prevrće svaki kamen  i  kao zaspao  nad mirnom vodom  gleda   u kadifeni pijesak koji nježno miluje vodica  s kraja korita. Kapa mu  pala na zatiljak i jedva se pridržava  za  jedno uho, ali on, predan poslu, ne nalazi ni minutu vremena  da je popravi i hoda  pognuto sa crvenom šijom, puši lulu držeći  je nakrivo u ustima , i -  traži!...

Gost autor Kosta Babić

Sećam se mog banatskog jazavičara Bobija.Mnogo me je voleo a ja sam bio klinac i još više voleo njega.Mada nisam voleo kad odem da kakim u bašti (jer me mrzelo da odem u WC).Onda se on odnekud stvori i prvo lizne moju kaku pa onda mene po licu.Sve sam mu oprostio jer, on je bio moj najbolji drug.Bobija sam poslednji put video naduvenog i iskeženog kako leži otrovan na izoranoj zemlji te iste bašte.
Veliki broj životinja ne želi da živi sa ljudima.Nikad nisu pristale da budu ono što mi zovemo DOMAĆIM životinjama.Ne žele da žive