Verujte nisam počeo da zloupotrebljavam velika slova i uzvičnike u naslovu. Malopre sam preslušao neki snimak zakačen na youtube u kome, NAVODNO, načelnik kriminalističke službe zaječarskog MUP-a iznuđuje prvo 1000 pa onda 500 eura od nekog tipa kome je pomogao da podigne krediti i da ga ne maltretiraju neki drugi tipovi. Raspitujući se saznao sam da unutrašnja kontrola zna za slučaj ali im treba medijska podrška da krenu... Evo mene. Ako sam se zajebao i ako je sve ovo iscenirano... eto slušali smo radio dramu i pomogli smo da se skine ljaga sa nekog ko je nedužan i kome se montira preko yputube.

Evo šta piše ispod videa na youtube. Ništa nisam ja kreirao sve je tamo napisano:

"Goran Tomic, nacelnik krim. sluzbe SUP-a Zajecar, iznudjuje novac od prijatelja Reketasa koga je prethodno prikrivao uz, naravno, novcanu nadoknadu :)"

Prvih nekoliko dana bio je prilično izgubljen.  Jeo je za stolom sa dedom i babom, i decom, a pojavila se još jedna starija žena, mladja od babe, valjda je ona otvorila kapiju iznutra, onda kad ga je Erža dovela. One dve devojke su posluživale za stolom i nije znao da li to rade zato što su mladje ili su služavke ali bi, na kraju obeda i one sele za sto i navalile.  Hrane je bilo dosta i bilo je i supe i živine i kobasica i klobas mu je postala omiljena reč. A onda, jednog dana, pasulj na vodi; dok je devojka sa kutlačom stigla redom, od dede do njega, shvatio je. Badnji dan! Njihov. Sad je mogao da broji dane, da ne zgreši i omrsi na Badnji dan.

Među onima sam koji ne simpatišu blogove koji se sastoje od citirane vesti ili prenetog teksta. No, ovoj vesti iz Blica zaista nemam šta da dodam, sem što ću  dozvoliti sebi da se začudim - zašto kasne ovoliko?  

I kada će Predsednik da preispita, po obećanju, suđenje za ubistvo Zorana Đinđića, da u celom CZ-u dođe do masovnog odisaja?

"Vlada ublažava kazne za silovanja, otmice, pedofiliju... 
 željka jevtić/Ivana Jasnić Mastilović | 20. 12. 2012. - 15:35h | Foto: O. Buni

Otmica, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom, nedozvoljeni prelazak granice i krijumčarenje ljudi, trgovina ljudima, neovlašćeno držanje, proizvodnja i stavljanje u promet opojnih sredstava su krivična dela za koja je Vlada Srbije, a na predlog Ministarstva pravde, predvidela ublažavanje kazne."

Predlog je uputilo Ministarstvo pravde:Ministri Goran Kneževič, Milan Selaković i Milan Bačević

Pa, dragi prijatelji iz R021, vi ste onaj radio koji sve što kaže to i misli, kako ste, šta ima ? Šta ste lepo radili danas ?

Pisali, brisali, vikali, ćutali ?
Da li vas je neko posetio ?
Da li vas je neko nazvao ?
Kako mu je ime, šta je imao reći, kako je to govorio ?

po zakonu o nbs, guverner ne sme obavljati ni jednu funkciju u nekoj politickoj stranci. bez obzira sto je sns za bivse radikale vise porodicna firma za zaposljavanje i izivljavanje decijih snova (postati guverner, biti ministar bez dana radnog iskustva...) nego prava stranka, treca rec u nazivu malo bode oci kad se za zamenika predsednika izabere aktuelni guverner. 

Najtragičniji trenutak u istoriji Smedereva dogodio se u 14 časova i 14 minuta, 5. juna 1941. godine.

Ovde objavljujem fotografije, sakupljene iz srpskih i nemačkih arhiva, i iz knjiga istoričara Leontija Pavlovića.

Na fotografijama se vidi stara železnička stanica, nemački vojnici, smederevska tvrđava, centar grada.

Društvo u kome se Bane kretao bilo je prilično zatvoreno i znalo se, uglavnom, od malih nogu. Roditelji su im se poznavali još od pre rata pa se to prenelo i na decu. Imao je, naravno, i drugove iz škole, Treće muške, ali oni, sem nekolicine, nisu pozivani na kućne sedeljke. Te su sedeljke bile dosta česte,  rodjendani, paterice, treći dani raznih praznika, uvek bi se našao neki povod, a povod je, često bio i da nema nikakvog povoda, ali se to sve dešavalo u njihovim stanovima i kućama, a ukućani su, koliko god bili diskretni, uvek bili tu. Zato je Radin stan, pretežno oslobodjen familije,  bio pravo božje davanje i bilo je prirodno da se društvo polako prelije u Aleksandrovu. Nisu oni tu radili ništa mnogo više nego što su inače, možda su neke devojke okusile malo duvanskog dima , kao izlet u zabranjenu zonu ili korak ka izjednačavanju sa muškarcima.

U neko doba, neposredno posle Prvog svetskog rata, u Jabuku (Apfeldorf) u Banatu, tada čisto nemačko selo, dođe prosvetna inspekcija. Pre „Velikog rata" mali Nemci iz Jabuke išli su u mađarsku školu, jerbo im selo bilo ugarski dominion. Sastavni deo provere bilo je pevanje „Bože pravde" koju su mali Nemci, uz jak akcenat, ipak uspešno otpevali. Jedan od inspektora upita nekog od dečaka da li zna šta je pevao? Ovaj mu kao iz topa odgovori: „Das Razische Isten, áldd meg a Magyart (Racko Bože, spasi Mađare)".