Marta je na nekoliko sati ostavila Zolija i sina mu same. Nije to ništa, misli se Zoli, on će za to vreme raditi za sokoćalom, mali će tu nešto zvrndati okolo, ionako traži da mu se

S vremena na vreme se, u okviru priče o podsticanju rađanja, pokrene pitanje PDV-a na dečiju hranu, obuću, odeću, kolica, krevece i drugu opremu. Nekoliko puta su spominjane razne inicijative da se PDV na ovu robu ukine. Poslednji takav slučaj sam čuo jutros u jutarnjem programu RTS-a gde je simpatična crnka (ne znam ni kako se žena zove niti iz koje je organizacije – ovo drugo pod uslovom da je uopšte iz neke organizacije). U svakom slučaju nijedna od tih inicijativa nije urodila plodom, uz različita obrazloženja, od kojih ovaj poslednji, koji je jutros pomenula crnka, nisam baš najbolje razumeo. S obzirom da je očigledno da Ministarstvo nije spremno da prihvati ukidanje PDV-a razmišljao sam šta bi bila najbolja alternativa, koja bi omogućila i da država dobije svoj PDV od proizvođača/prodavaca ove robe, a i da se pomogne građanima sa bebama da lakše podnesu «udar» na svoje budžete koji dete svakako donosi.

Prva pristigla priča na temu Moj prvi rođendan nalazi se, od danas, na našem blogu.
Naslov priče je:

1. Nikolinin prvi rođendan

Glasanje se vrši davanjem preporuka (klinkom na oznaku PREPORUČI) u komenataru priče.
Glasanje je otvorenu u naredna 72 sata.

Zainteresovani mogu slati priče do kraja meseca na imejl: maminaprica@bitkazabebe.rs

Ona mu se naslonila na grudi, puštajući ga da je provede kroz saborište. Nit’ što vidi, nit’ čuje, stisla oči i samo misli kako je ovo ružan san. „Nek’ nestanu! Nek’ svi nestanu! Neću, neću da ih gledam!“ Razmiče se svet pred njima, pa kako Milanko i Jelena prominu, sašaptavaju se i podgurkuju:  „Što bi ono? Odjuri Obren niza stranu k’o da ga furije gone!“

Kako zamakoše u šumarak, Jelena ga odgurnu i kleknu na meku paprat. Tek  joj tu, sklonjenoj od očiju radoznalaca, dođe da kuka iz glasa.  Drhti i jeca, a Milanko nemoćno kraj nje stoji.

                        Ovoga puta moja draga gošća je fantomatsicna ( Link! ):  

Bolničke čekaonice su tmurna, depresivna mesta. Naročito one u dežurnim bolnicama.

Međutim, sinoć, negde oko devet, čekaonica hirurgije na Bežanijskoj kosi bila je, verujte mi, najrazdraganija u gradu. I šire.

                 Problemima nikad kraja. O njima moja gošća Kleinemutter:

                Pomagala koja po zakonu plaća RFZO uglavnom nema u apotekama.

                Država je uvela sistem kakav joj odgovara, a to je da na tenderima nabavlja lekove. Nisam protiv toga ako je taj sistem dobar. Međutim, on očigledno nije na korist pacijentima već samo državi. Lošim radom ( sporovođenjem ili nesprovođenjem tih tendera ) ona nam uskraćuje pomagala i lekove.

               A poenta je da ta pomagala i lekovi nama pacijentima budu dostupni.