Potaknut neverovatnom količinom agresije i suštinskim nerazumevanjem i nedostatkom empatije u komentarima na Brajovićevom blogu, osećam se pozvanim da iznesem neka svoja fragmentarna razmišljanja:

 1. Poslednjih mesec-dva bavim se inte

               Kada nam se rodilo treće dete, poprilično godina nakon prva dva, lepo smo, kao što je red, otišli u naš Dom zdravlja da odradimo prvi kontrolni pregled. Dogovorili smo se da i nju vodi lekarka koja je od početka bila nadležna i za prethodno dvoje. Žena je korektno obavljala svoj posao, a nama nije trebalo ništa više od toga. Na prijavnom šalteru, sestra nas je pogledala kao da smo upravo pali s Marsa i uspela da promuca:

               ,,Ali, ta doktorka je već pet godina u penziji.''

Što jes' - jes', već dugo nisam pričala priče iz Afrike, tačnije moje ljubljene Bocvane. Ali, najnoviji Jelicin blog prosto me tera da napravim "malo" poređenje.
U stvari, poređenje ostavljam vama, ja ću malo o običajima vezanim za porođaj i porodilju.

Daklem...

Te večeri, familija se okupila oko stola, bilo je tu i nekog sveta iz komšiluka, Erža je lepršala oko stola, dodavala hranu i veselo sipala vino, ponekad i pored čaše, jer nije skidala pogled sa Tome. Svako ko bi je pogledao, makar i ovlaš, video bi zaljubljenu ženu. Medjutim, sve oči su bile uprte u Tomu koga je deda  uzdizao u zvezde hvaleći  ga i nazdravljajući mu, činilo se, za svaki požnjeveni klas, sve dok mu lice nije dobilo boju plemenite tečnosti koja se kovitlala u čaši. Sličnu boju imao je i Toma, iako je vinom jedva okvasio usta; kao da se smežuravao na stolici jer mu se činilo da su mu tek minuli dogadjaji ispisani na čelu. Duboko u grudima osećao je neki nemir a knedla u grlu ga je gušila tako da od večere jedva da je nešto okusio. Prvi put u životu prekršio je neku od Božjih zapovesti  i savest ga je stavljala na muke. Posle nije mogao da zaspi.

"are we truly living the life that we post?"

A Social Life (2016)  - LINK

Autor Stefan Basarić

Zlo mi je već od ovog mora. Putujem bezmalo pola godine. Zamorno je, zaista. Iako sam u Čikagu izgubio dva prsta, fali mi taj grad, vezao sam se za njega. Pružio mi je ono što u svojoj zemlji nisam mogao da osetim. Siguran posao, topao dom, velika i česta primanja. Ali, ostavio sam sve to iza sebe zbog jednog motiva koji žulja sav moj rod već vekovima. Za svakog Slovena ta obećana, nepregledna sloboda i jedinstvo već dugo su izgledali nedostižno. Ali izgleda da nas je početak dvadesetog veka ,sve uzdrmao, uzbudio i prikazao nam onu svetlost za kojom tragamo. Priča se na brodu, slušam često na radiju, a i novine su prepune toga da ujedinjenje Južnih Slovena nije nemoguće, štaviše da se već mesecima detaljno razrađuje plan tog toliko željenog cilja.

I počnemo mi da pravimo prvu kuću. Mića stalno s majstorima il’ na putu il’ na poslu, dođe umoran i strovali se u krevet. Viđamo se u prolazu, ne stižemo ni da se posvađamo ljudski. U selo retko idemo zajedno, on svaki trenutak grabi da nešto uradi, a ja kad dođem k’o prst u oko svekrvi da sam gurnula. Mnogo joj teško pala ta naša kuća. Znaš kako, Mića bio jedinac, gledala u njega k’o u ikonu i sve se nadala da će joj se vratiti u selo. Nije joj bilo svejedno kad je odlučio da ode u varoš i stalno mu prigovarala što je zapustio imanje, a na mene posebno bila kivna.

Dragi prijatelji,

Juče su objavljene prve četiri priče koje su pristigle na naš konkurs.
Tema decembra je, da podsetimo, Kada sam prvi put ugledala svoju bebu.

Priče koje smo objavili:

1. Četvrtak
2. Ljubav je tvoje srednje ime
3. Priča o mojoj mrvici
4. Kada sam prvi put ugledala svoju bebu

Ne mogu spavati. Tužan sam. Za nekoliko časova, u SAD-e, leti moj prijatelj, Radovan "Buco" Borović. Trajno seli, sa čitavom familijom. Odoše, on, Ljilja, Andrea i Dušan. Adresa im više neće biti na Bulevaru 380 kod Cvetka, tik uz tramvajsku stanicu, i baš preko puta Olimpa,nego u dalekom San Dijegu u Kaliforniji. Ne sumnjam da će se tamo snaći jer su to vredni, pošteni i dobri ljudi.

Buco je novinar. Radio je do pre neki dan u "Radio Slobodna Evropa". Mislim, da sam mu davno, pre više od dvadeset godina ja bio prvi urednik u radio - Kninu.