By Agence France-Presse
Thursday, June 26, 2014

Odlazeći izraelski predsednik , Šimon Peres, dobio je u četvrtak Kongresnu Zlatnu Medalju, tokom njegove oproštajne posete Vašingtonu i posle decenija rada s američkim liderima.

Devedesetogodišnji Peres, koji napušta kancelariju sledećeg meseca, odao je počast "Američkom snu" i salutirao je Vašingtonovoj postojanoj podršci za jevrejsku državu.

"Mnogi ljudi me zovu sanjarom. Pretpostavljam da je to razlog što sam se uvek osećao kod kuće u Sjedinjenim Američkim Državama - Amerika kojoj je data privilegija da nosi snove čovečanstva". 

Objasnio je kako ga je njegov mentor David Ben Gurion, Izraelov prvi premijer, poslao u Sjedinjene Države da uči engleski.

"Proučavaj američki san", rekao mi je. "To je ono što treba da radiš. I ja sam to i radio", rekao je Peres.

Ne bi bilo ništa čudno sa spotom albanske pevačice Ere Istrefi - onako, bleda vokalna i izvedbna kopija Lejdi Gage i Rikače... khm, pardon, Rijane; da se ne dešava u napuštenom i oskrnavljenom zdanju crkve Hrista Spasa u Prištini, zadužbini počivšeg Patrijarha Pavla.

прича прва - прометеј

након штое олимпским виечницима украо огањ и поклонио га инсанима, занавиек их тим даром унесречивши, прометеј се смучио зевсу. зевс наложи хајфесту да тата окује на један од стиеновитих врхова кавказа, а потом посла голему орлушину да лоповском чељадету изданаудан кљуца јетру која се обноч обнављала, баш ко у рекламама за козметичке препарате намиењене средовиечним женама. кадае херакло у потрази за златним делишес јабукама забасао на кавказ, сажали се над страшном прометејевом судбином, па стриелом устриели орлушину и ослободи сужња. зевс се ражљутио због непромишљеног чина свога сина и дозва прометеја себи на олимп

 Радозналост. Видети више, сазнати више, схватити више, искусити више. Стварати.
 И, бунити се. Борити се. Ићи против система.

 

Stariji, a i moja neznatost pripada tom krugu, sećaju se Koncepcije opštenarodne odbrane i društvene samozaštite. Sećaju se, naravno, i viceva kojima se ista ismejavala. Najpoznatiji i najčešći je bio onaj: „Ništa nas ne sme iznenaditi.... sem kiše“.  I starijima, a  i mlađima, poznat je, bez sumnje, i lik Ilije Čvorovića, čoveka koji je ortodoksno i doslovno shvatao svoju ulogu u borbi protiv unutrašnjeg neprijatelja i vlastiti značaj u zaštiti države i njenih građana.

[Подржи себе, подржи друге]

Већ неко време, Интернетом кружи позив да грађани Србије узму учешће у скупу који је планиран за крај маја. У једном скупу који се залаже за безакоње, у скупу који промовише удовољавање својим страстима и пороцима, у скупу који је - Парада Гордости. 

Lepo je bilo juce gledati kako najbolji tim premijer lige osvaja prvenstvo. Ceo stadion, i.e. 50,000 Fall Fans That Can't Be Wrong je proslavio titulu, i iako su ubedljivo najzasluzniji za ovaj istorijski uspeh Nastasic i Jovetic, ipak treba pomenuti i stamenog kapitena koji je otkako se Matija povredio maltene sam izneo celu sezonu u odbrani...

Ove godine, iako je bilo puno mogucnosti za to, nije se niko sklanjao da "favoriti"

 

Počelo je s crtanjem po zidovima pećine, poruke i umolnce onom odozgo koji tada nije bio identifikovan ali je, kako su umislili pećinari kad ne bi mogli sami da reše problem, bio u stanju i moći da uredi stvar i liši ih nevolje i brige. Onda, kasnije, kako je sve raslo i postajalo složenije, posebno uz pojavu različitih mišljenja o istoj stvari, neki tada već nadmoćni su shvatili da je došao trenutak za promene i odlučili da učine novi korak da bi se to sve stavilo pod kontrolu i ta rastuća raspusnost ukrotila. Između ostalog, udesili su da se dogodi religija i konačno identifikuje onaj odozgo imenom i prezimenom. Na raznim mestima po planeti u skladu sa pojedinačnim kulturnim modelom, nametnuto je verovanje, prvo u mnogoboštvo a onda se vremenom svelo na jednog, božanstvo u koga se veruje jer je tako efikasnija kontrola bila moguća a i lukrativni deo tog procesa je imao bolji učinak. Onda je taj jedan koji je za primer nenadmoćnima uvek bio mučenik dobio konkurenciju kao što je to red na svakom tržištu jer bez konkurencije nema uspeha pa i kad se radi o duhovnim sferama.

Gost autor: Marko Ekmedžić

Prihvativši se izuzetne časti da napišem predgovor za knjigu pred vama, nisam mogao a da ne pomislim na ono što je više nego očigledno. Sa Aleksom se, gotovo do u reč, slažem po većini pitanja, pa je moja lična objektivnost u posmatranju ovog dela, može biti upitna. Pred tim razmišljanjem, samog sebe sam zapitao šta je