7. jul se decenijama slavio. Danas tihuje. Ali ne kao nešto čija je namena definitivno određena i odloženo je da miruje među poštovanim antikvitetima istorije. U tom tihovanju ostadoše pritajenost, nemirne vizije, podeljenost... Jer, i dalje o ovom datumu jedni govore jedno, drugi drugo...

Šta je u stvari bio onaj sedmojulski pucanj? Startni znak u borbi protiv fašizma i u borbi za slobodu? Ili spontani bratoubilački akt koji je posle godinama u udžbenicima štampan kao mit o besprimernoj hrabrosti u ratu protiv zla? Ili, pak, samo početak još jedne od nesreća u seriji koje su preko nas protutnjale tokom 20. veka? Ili samo delić večitog srpskog klatna, gde je istina čas jedno, čas drugo izdanje privida, zavisno od toga u kom se položaju klatno u datom deliću sekunda zatekne? 

Ne bi bilo ništa čudno sa spotom albanske pevačice Ere Istrefi - onako, bleda vokalna i izvedbna kopija Lejdi Gage i Rikače... khm, pardon, Rijane; da se ne dešava u napuštenom i oskrnavljenom zdanju crkve Hrista Spasa u Prištini, zadužbini počivšeg Patrijarha Pavla.

 "Zahvaljujem se što ste mi pružili priliku da danas govorim. Pre skoro dve godine došla sam ovde kao optužena za učešće u zločinima protiv drugih ljudskih bića, pa čak i protiv čovečnosti. Došla sam iz dva razloga: da se suočim s ovim optužbama i da poštedim moj narod - jer je bilo jasno da bi oni platili cenu bilo čijeg nedolaska. Do sada sam imala priliku da preispitam ove optužbe i da ih, zajedno s mojim braniocima, proverim i procenim. Sada sam se uverila

У Београду је око 2:30 бомбардована зграда Генералштаба Војске Југославије, зграда савезне полиције, а пројектили НАТО-а погодили су и Врачар, густо насељени крај

SLUČAJEVI ILI TRAGEDIJE MOJIH LJUBAVI (Jelena)

 

Dobar dan, (eh da je zaista bio dobar dan, gde bi mi samo kraj bio, ovako...!)

Ja sam Todorovic! Aleksandar Todorovic! Zapamtite to ime, i to prezime, ali ne zbog mene, nego radi vas - za svaki slucaj.

https://www.youtube.com/watch?time_continue=72&v=6RPwVey3fZs

Posle 30 godina i 5 meseci ponovo na ulicama rodnog grada gledam autobuse krcate stanovnicima Srbije. Tog 19. novembra 1988. godine klicalo se "Slobo, slobodo!" na mitingu na Ušću, a ovog 19. aprila 2019. kliče se "Aco Srbine " na mitingu ispred zgrade Narodne skupštine. Sem usklika promenile su se i fotografije na prozorima autobusa, dok se u glavi nervozno kočoperi poznata misao velikog