"Study nature, not books", pisalo je u kabinetu Džima Tanera (iz potrage za pticom Gospoda Boga ) 

 

Veslam kanu uz Ratno ostrvo (na obali se kaže veslam u kanuu, ali na vodi se tako ne govori - veslam kanu, full stop)... Preda mnom, ogromna ptica leti nisko, mašući krilima... što je neobično jer tako krupne ptice obično štede energiju jedreći, tek neznatno pomerajući pokoje perce...

Znam da sam ženama sa bloga dužan priču o naj frajeru, ali prvo još samo jedna priča o fudbalu. Tačnije, o finalu lige šampiona, susretu između Mančester Junajteda i Barselone.

Uostalom, zašto se vi žene bunite protiv fudbala. Kao prvo, celom svetu je jasno da se u fudbal razumete bolje od nas muškaraca. Kažu ljudi da u kladionicama žene mnogo češće dobijaju nego muškarci, a prave se da ništa ne znaju. Ma da.

Tako sam ja do 1990. godine mislio da moja majka o fudbalu ne zna ništa. Čula je za par fudbalera (Džajić, Šekularac i neki za koje

Da li ste svi kupili dovoljne zalihe piva? Biće pakleno ovih dana, šljaka je u pitanju...Skoro puna 4 meseca posle završetka prvog danas počinje drugi gren slem sezone, a naša očekivanja nisu optimističnija nego pre početka prvog. Dok je Novak na poslednjih nekoliko turnira stalno dolazio do same završnice (pobedivši u Beogradu i gubivši od Nadala), a Nenad je sa Danielom ušao u bolju formu, Viktor i Janko postužu rezultate u skladu sa svojim renkingom, Jelena i Ana pobeđuju sporadično, a od Ilije niko i ne očekuje nešto ozbiljno...

Gledajući žreb naših igrača teško je nešto prognozirati. Đoković je u delu žreba gde su Federer i Rodik i ukoliko sve bude u redu u polufinalu može da igra protiv jednog od njih dvojice. Pre toga na putu mu se mogu naći Del Potro (koji u drugom kolu može da igra protiv Troickog ukoliko ovaj u prvom savlada u Beogradu odličnog Kubota) i Conga. Bozoljac je u drugom delu žreba, prvi protivnik mu je Kifer, pa ako dobije ide najverovatnije na Ferera. Tipsarevićev prvi protivnik je Montanjes, pa ide na pobednika duela Felisijano Lopez – Fereiro Franko (BRA), a u trećem kolu bi mogao da se bori protiv Endija Mareja. Parovi dubla još nisu poznati.

Kod ženskinja, Ivanović je u delu žreba sa Safinom, sa kojim se može sastati u četvrtfinalu, ako danas na početku dobije Erani, a u kasnijim rundama turnira i Azerenku. Janković je u delu žreba sa Serenom Vilijams, a pre nje mora da izbaci Petru Cetkovsku, Dementijevu, Vozniački, Bartoli ili domaću Korne.

"Srpski sport ne počinje niti se završava Partizanom i Zvezdom."

Niccolo o privatizaciji u sportu

 

Čitam ovih dana kako je u pripremi (ili je već pripremljena) 56 verzija narta zakona o sportu, kojom se između ostalog treba rešiti i pitanje privatizacije u sportu. Verujem da je većina vas imala prilike da sluša o potrebi da se izvrši privatizacija u srpskom sportu. Međutim koliko vas je tom prilikom čulo da se govori o bilo čemu drugom što nije Crvena Zvezda i/ili Partizan? Pre nego što se uopšte može naći odgovarajući model privatizacije potrebno je da postoji neko ko je sposoban da sagleda kakva je situacija u srpskom sportu i kakva objektivno može da bude situacija nakon privatizcije i kakvu situaciju želimo da bude. Šta mislite, koliko sličnosti imaju recimo Partizan, neki klub treće lige i neki seoski klub? Nisu li svi ti klubovi u različitim pozicijama i ne trebaju li da budu u različitim pozicijama i u vezi sa privatizacijom?

 

Kada govorimo o situaciji kakvu želimo da bude ja bih podelio sportske klubove u najmanje tri grupe: Profesionalni klubovi, amaterski klubovi i lokalni klubovi. Krenimo prvo od lokalnih klubova. Ideju o njima sam maznuo od velikih britanaca (tzv. casc) uz manje modifikacije. Ti klubovi bi bili u statusu udruženja građana stanovnika jedne opštine i član bi mogao da postane samo stanovnik te opštine i to svaki stanovnik bez ikakve razlike i dodatnih uslova osim da ima prebivalište na teritoriji te opštine. Ovo opština ne treba shvatati isključivo, takvi klubovi bi mogli da se organizuju i na nižem nivou – mesne zajednice...

Lokalni klubovi bi imali sledeće karakteristike:

Na stadionu Manolo Santana u Madridu Đoković vodi protiv Nadala

5:2 u prvom setu.

Da li je na pomolu iznenađenje?

Vredi

Glupost se ovaplotila u još jednoj besmislenoj ideji.

 

Pre nekoliko minuta, u 75-tom minutu utakmice, po 600-ti put u crno belom dresu na teren izlašao je Alessandro Del Piero. Ovaj 35godišnji Italijan poreklom iz Koneljano Veneta, sin električara i domaćice, pošto je prošle sezone u derbiju sa Interom izjednačio rekord Gaetana Širee sa 532 odigrane utakmice, u još jednom derbiju, večerašnjem protiv Milana, zaokružio je broj utakmica odigranih za Juventus.

Del Piero je u Juventus došao 1993. iz Padove (jedina dva kluba u kojima je igrao za prvi tim) sa idejom da bude zamena za Roberta Bađa. Slobodno se može reći da ne samo da ga je zamenio već ga je i prevazišao. Zbog svega što je uradio slobodno se može smatrati jednom od najvećih, ako ne i najvećom legendom Juventusa. Danas mnogi čak i poistovećuju Del Piera sa Juventusom.

Svi elementi dobre italijanske opere su i danas prisutni, od mita i stogodišnje tradicije, preko elegancije, skandala, tragedije, spletki, čestih obrta, žala za propuštenim prilikama, velike unutrašnje borbe i veličanstvene kulminacije - trijumfa.

Giro d Italia ima sve ono što svaki biciklista voli, zaplet i dramu, šansu za izlazak iz senke i veliku javnu pozornicu koja se proteže kroz najlepše predele Italije. Najveći junak Gira svih vremena je Fausto Coppi legenda koja živi, a koji je ugradio sebe u ovu veličanstvenu trku...

Nemam šesto čulo, intuicija mi nije jača strana. Opet, sinoć sam posle 90. minuta utakmice Čelzi - Barselona zastao da sačekam gol Barselone za prolazak u finale. Svakome ko se i malo razume u čaroliju zvanu fudbal je bilo jasno da će Barselona dati taj gol. Jer sve se poklopilo:

Udaraca na gol Čelzija: 0

Isključenih igrača: 1 - Barselona

Barselona igra sa 10 igrača

Volite li sport? Košarku? Igrate, gledate ili oba?

Reprezentativni uspesi naše košarke zaslužuju mnogo više pažnje od "jednog bloga", pa o njima ovde nije reč (a i onako znate sve, skoro). 

Takođe i klupski i individualni uspesi nisu tema ovog posta.

Evo šta me (između ostalog) nervira: godinama slušamo neku mrsomudu o "Zemlji košarke",