Pre svega da se zahvalim komšijama na tome što je Kleverson Gabriel Kordoba, poznatiji kao Kleo, obukao dres mog omiljenog fudbalskog kluba. Zatim da se zahvalim Radiši Iliću što nije primio još jedan gol jer bi to značilo eliminaciju Partizana, a na kraju i sudiji koji nam je možda vratio za ono sramno suđenje u Beogradu pre dve godine. 

Šalu na stranu, svaka čast svim fudbalerima Partizana i odličnom mladom treneru. Još uvek ne mogu da spavam posle onakve utakmice.

Duško

Ne pamtim kada sam se toliko smejao gledajući jednu fudbalsku utakmicu. Ono što se večeras odigralo u Briselu privući će mnoge ljubitelje Moldera i Skali da pogledaju snimak utakmice. Naime,Partizan je u svojim redovima imao sjajnog Brazilca Klea (svi se nadamo da će igrati za Srbiju), odličnog Ilića koji se povredio negde u 18 minutu, sigurnog Krstajića i još par koliko toliko solidnih igrača. A na golu - Radiša. OK, čovek nije kriv, Partizan boljeg nema, a on bolje ne zna.

Moram da se javim ovim povodom, pa nastavljam da uzivam u carima Singapura.

 

Naime, sticajem opet cudnih okolnosti zatekao sam se na pravom mestu u pravo vreme - u sred zavrsnice Olimpijskih igara mladih ovde. Ne bih ni razmisljao da odem da gledam bilo sta da jutros kada sam otvorio oci nisam na vestima procitao da su moji u finalu! I jedni i drugi! Tako da je prva stvar koju sam uradio u Singapuru bila ta da sam kupio kartu za finale Olimpijskih igara mladih u basketu izmedju Srbije i Hrvatske!

 

I have been waiting a whole year to find out I was wrong about the gym.

But now, after trying to go virtually every day (and managing three or four times in reality) since the beginning of this month, I find that I am not going to be disproven. My original hypothesis, which I have been propounding for as many years as I remember, seems to withstand the experimentation phase.

I do not like the gym.

I tako...gledam ovih dana kao Dudini klinci iz dana u dan igraju dobru, čvrstu u odbrani i kolektivnu u napadu, košarku i dobijaju redom sve protivnike u pripremnom periodu...Neki će gunđati da još nisu igrali protiv najvećih favorita, Amera, Španaca i Brazilaca (to su oni što su zadnji put bili dobri još pre 20tak godina, kada je za njih igrao onaj 145-godišnjak, N na kub će bolje znati kako mu je bilo ime), ali oni realni među nama ne prave pritisak da ti momci treba da uzmu medalju, bez obzira što su već prve godine po oformljenju tog tima bili srebrni na Evropskom prvenstvu...Svetsko počinje 28.08

 

Držeći se onoga, suprotnog Makavejevom Čovek nije tica, dakle čovek ti je k’o tica, čas je tu, čas je tamo, čas je onamo...otišao sam u Neoplantu u drugoj polovini jula, proveo nekoliko dana sa ženom, otišao u Temerin, otvorio izložbu  (o izložbi više kada budem imao fotografije) vratio se u Novi Sad, pa posle nekoliko dana otišao za Beograd gde sam fizički rmbačio četiri dana i u prošlu subotu (odmori se dobro pa dođi, rekla

Ko bi rek'o da ce jedne od najzanimljivijih stvari koje su mi se desile biti upravo u vezi sporta. Od zemlje koja nema tradiciju istog nisam ocekivao nista vise osim povremene price o badmintonu i kriketu. Kad' ja tamo, a ono medjutim!

Nakon moje uspesne, ali i veoma kratke karijere u kineskom basketu na red je doslo da se oprobam i u fudbalu. Ali za razliku od kosookih protivnika u igri pod obrucima, sa suprotne strane, u stvari svuda oko mene su stajali tamnoputi malajci! U najvaznijoj sporednoj stvari na svetu se prilicno solidno kotiram sto pokazuju i neke medalje osvojene

The Big Year je severnoamerički ptičarski triatlon: unutar vremenskog (kalendarska godina) i prostornog ograničenja (kontinent), cilj je videti što više ptica i oboriti prethodni rekord. 1998 su tri takmičara napravili pauzu u svojim životima direktora korporacije, građevinca i programera, i upustili se u trku s kraja na kraj Amerike, od flaminga na Floridi do severnih sova na Aljasci.

Za neke od nas veliki povratak se desio prošle nedelje; za neke će opet doći ovog vikenda; a za prave fanatike, u stvari nikada ne prolazi. Naravno, govorim o engleskoj fudbalskoj sezoni. Slažem se da je Svetsko prvenstvo bilo zanimljivo. Nekima je verovatno i donelo radost - mada za nas, navijače Engleske, ne baš. Ipak, ništa se ne može meriti sa podrškom svom, voljenom timu.

To je na neki način paradoks - sport koji, sa jedne strane ujedinjuje, je vrlo „plemenski"... ali ako ste navijač onda verovatno znate o čemu govorim.

"Konzul Šon Moran razmatra taktiku za novu sezonu. Dres Torquay United iz 1991. godine bi trebalo da ga inspiriše. "