Jedna od stvari, koja je ostavila poseban utisak na mene u filmu o legendarnom Radivoju Koraću (svaka preporuka i večno pitanje - kako se toga niko ranije nije setio?) je priča o slavlju nakon plasmana u finale Olimpijskih Igara u Meksiku 1968. godine, kada Vladimir Cvetković govori o tome kako se najnoviji hit Bitlsa „Hey Jude" slušao čitavu noć, a da su reprezentativci toliko glasno pevali da pola olimpijskog sela nije moglo da spava.

Kako to dobro (čak i naivno) zvuči iz današnje perspektive. Dobra stara vremena. Sada se čovek prosto uplaši od bilo kakvog uspeha i opštenarodnog veselja.

http://www.youtube.com/watch?v=PR2fFtIReVU

Kažu da će u subotu biti sunčano i toplo, ali ne i pretoplo.

Taman kako treba za malo razgibavanja.

Za sve koji vole da se vozaju bicikletom, preporučam:

 

 

Lično, meni se najviše dopada onaj deo između Starih Banovaca i Belegiša.

Usput, ako ne znate kako da dođete do Novih Banovaca - Beovoz ili neki od autobusa do crkve u Batajnici, a tu u blizini staju autobusi do Banovaca. 

 

Juce si pomenuo da je razlika izmedju vrhunskih igraca vrlo mentalna stvar. Danas je protiv Federera razlika bila samo 3 ili 4 poena, sta je bio tvoj glavni adut da mec dobijes?

 

Psiholoska stabilnost u vaznim trenutcima. Obistinilo se ono sto sam na neki nacin ocekivao, a to je da par poena odluci pobednika, i to je na kraju tako i bilo. I ako sam poslednja dva meca protiv njega dobio bez izgubljenog seta, opet sam znao da ne smem da imam velike padove u igri jer ce ih on vrlo lako iskoristiti, i on je to i pokazao u drugom setu. Imao sam srecu da napravim taj

‘Suveslač' mi je već nedeljama otsutan i nedostaje mi reka, poslednje jesenje lišće i prve zimske izmaglice, šum vrtoženja vode veslom. Kažu da  those who paddle in their own canoe do not have to wait for their ship to come in. A ja i dalje čekam.

Letos sam bio prezauzet tokom dana, pa smo veslali po mraku, prepuštajući se mantri zaveslaja

Moram priznati da pomno pratim gungulu u srpskom fudbalu, i da mi je vrlo tesko da se bezrezervno i sa potpuno nesuzdrzanom simpatijom ne postavim na stranu "propalice".

Posebno kada je obracun po sredi obracun slabijeg protiv jaceg - Davida Sava protiv golijatskih gmazova iz FSS.

Osmehnuo se…zapravo sve vreme je imao osmeh na licu ali sada je on bio nekako uverljiviji. Jači. Bio je u savršenom skladu sa onim što je govorio : « Na plakatu za ROKI VI piše – Nije gotovo dok se ne završi. To mi se mnogo dopalo. Borimo se. Idemo dalje. Nema predavanja. »  

Svaka reč i pokret su ubedljivi i istiniti. I jasno je da će biti onako kako on kaže.  Pripada onim ljudima kojima verujete jer znate da govori istinu. Ako negde postoji granica, on će je pomeriti. On će je preći.

 

Kašičar © Čeda Vučković

Jutro bez plana, osim da ptičarim negde... U kolima širim mapu – kuda? Možda Pančevački rit? Tamo pronalazim jako visok vodostaj, bez plićaka pogodnih za ishranu ptica, samo dve  gluvare i jednog  velikog vranca i – zaključanu rampu na nasipu! To prosto nema svrhe, pa zovem prijatelja da zajedno obiđemo ribnjak u Barandi, kažem da za 20 minuta mogu da budem kod njega, na šta mi on, tek probuđen, odgovara: „Ne mogu da se našminkam tako brzo“.