Evo, izgleda da je uprava "Partizana" smenila Stanojevića i da će potom imenovati drugog trenera...kažu, Milinkovića, onoga što je bio u Vojvodini, kod "čestitog" Bate Butorovića.."Također, zakletog "grobara"...

Smena trenera kod nas nije nikakav neobičan događaj, pa bi pisanje

U iščekivanju Sirene, deo III

„Pa neću da plivam, ovaj, plivaće deca. Ja sam… Ja volim da plivam, al’ nije takav protokol. Mi smo se malo, naravno… Ja bih rado… Ne treba… Šta, ja, znači, ja uskačem… Vidi, kažu, vidi ga onaj, sam. Ministarka neće da skoči.

Šta poneti na put biciklom

Među biciklistima je rasprostranjeno uverenje da je svaki gram važan. To je tačno, ali nije razlog za to da se merite na vagi sa bisagama, osim ako ne treba da letite avionom.

Logično je da će biti lakše voziti bicikl koji je natovaren sa 5 kilograma nego onaj na kome je 10 kilograma tereta. Međutim, na terenu koji je pretežno ravan, ta razlika neće biti toliko osetna. Ukoliko je pak ruta kojom ćete pedalati brdovita, razliku ćete itekako osetiti na uzbrdicama dok ćete nizbrdo postizati veću brzinu što ste teži (masa pomnožena sa ubrzanjem).

Vreme po kome se ostaje u krevetu, tmurno nedeljno jutro, sipi kiša - i vreme po kome oni koji znaju imaju reku samo za sebe.

Pred pramcem kanua se, na mirnoj površini, ogleda drveće i busenovi žutog, vodenog irisa, dok gakovi love ribu sa korenja koje viri iz podlokane obale.

 Ovo je jedna od priča za koju ne treba puno reči, koja se razume u sekundi. I bez pričanja. Ovo je priča o čoveku koji je sa sudbinom odavno na "ti". Često se gledaju u oči a ona spušta pogled. Sudbina ga je uvredila, ali ne i porazila.

 

Moram da se javim ovim povodom, pa nastavljam da uzivam u carima Singapura.

 

Naime, sticajem opet cudnih okolnosti zatekao sam se na pravom mestu u pravo vreme - u sred zavrsnice Olimpijskih igara mladih ovde. Ne bih ni razmisljao da odem da gledam bilo sta da jutros kada sam otvorio oci nisam na vestima procitao da su moji u finalu! I jedni i drugi! Tako da je prva stvar koju sam uradio u Singapuru bila ta da sam kupio kartu za finale Olimpijskih igara mladih u basketu izmedju Srbije i Hrvatske!

 

Dobro se sećam. Bila je to sezona 2002/2003, kada sam među nekih 2000 poluuspavanih ljudi u „Pioniru“, gledao četvrtu pobedu Partizana u poslednjem, 14. kolu Evrolige protiv Ulkera. KK Partizan je  te godine, bio poslednji – osmi u grupi, a ovo je bio ispraćaj u nekom, još nestandardizovanom, popodnevnom terminu. U navijačkom repertoaru, pored onog čuvenog „Svaki Turčin zna, svaka mula zna, da je Obilić, srpski sin, zaklao Murata“ i „Mirsade (Jahović) Srbine“, glavni hit je bio „Svinjoo debela“, posvećen Duletu Vujoševiću, koji je, onako, podbočen o svoj stomak u izgužvanoj košulji, psovao sve u šesnaest prema tribini sa „najvatrenijima“. To nisu bile godine ljubavi, ni rezultata. Još uvek, ti isti, navijači, nisu uramljivali slike sa likom „debelog“ Supermena, utakmice Partizana nisu bili „mejnstrim“, Cukerberg je tek smišljao Facebook, pa grupe poklonika nisu postojale, a gradska kalakurdija nije imala šta da vidi i da bude viđena, tako da je u širokom luku zaobilazila bljuzgavičavi mrak oko hale „Pionir“.  Još uvek je terenom krstario neki polutalentovani tim sa, po pravilu, jadnim strancima i rvačem, Vesom Petrovićem, kao glavnom atrakcijom.

Čuveni fenomen da se natalitet u Engleskoj uvećao za mnogo procenata nakon osvajanja svetske titule u fudbalu 1966 mnogo govori o posebnom mestu fudbala u srcima ljudi širom planete. U mnogim državama na svetu najvažnije su tri osobe: predsednik, verski poglavar i predsednik fudbalskog saveza. Kako i ne bi kada FIFA ima snagu Ujedinjenih nacija. Evo ovo fudbalsko prvenstvo koje pratimo je koštalo 150 i kusur milijardi dolara. 150 000 000 000 dolara. Ko zna koliko sedišta na stadionu, hotelskih kreveta, autobusko avionskih linija je izmišljeno u popularizaciji fudbala na crnom kontinentu.



Nego nije mi to tema bloga. Tema je nešto drugo. Još od malih nogu me je impresionirao posao i veština fudbalskog komentatora koji mora u svakoj situaciji da nam da objašnjenje slike koju vidimo ili još teže, radio komentator, koji treba da nam stvori sliku. Malo bih osvežio gradivo sa lapsusima sportskofudbalskih komentatora. Evo nekoliko najdražih:

Milos Topalović:

"Sledećih nekoliko minuta ovog snimka protiću u znaku Georgi Hadžija i ove kretenske reklame za kečap!"

"Obratite pažnju: na stadionu u Istanbulu samo policijski psi nemaju brkove!?"

Za svaku zlatnu medalju koju osvoji za SAD, Majkl Felps moraće da plati 8.750 dolara, odnosno 35% od nagradnog fonda za zlato koji na OI iznosi 25.000 dolara. Pored toga i vrednost same medalje može biti oporezovana sa 236 dolara, tvrde iz ATR (Americans for Tax Reform), a to je preneo BBC.

When I was a kid I used to pray every night for a new bicycle. Then I realised that the Lord doesn’t work that way so I stole one and asked Him to forgive me.” 

Emo Philips, CL

Za najbržeg robijaša na bicikli, a sve u sklopu robijaškog Tour de France koji se održava ovog meseca, nije predviđen žuti žersej jer neće biti ni generalne klasifikacije, a  računaće se samo timsko vreme. Trka je poprilično dugačka i ozbiljna, nekih 2400 km, prolazi kroz sve sportske tj. zatvorske centre, kojih ima ukupno sedamnaestnaest u Francuskoj, i završava se tradicionalno u Parizu ali bez šampanjca i prigodnog govora Premijera. Mešovito muško ženski sastav, skrpljen sa koca i konopca od sitnih lopova do ubica, takmiči se na etapama od zatvora do zatvora, gde se noći i menjaju ekipe kao i čuvari. Svega nekoliko njih će imati tu čast da odvoza od početka do kraja ovu jedinstvenu biciklističko društveno popravnu manifestaciju.