"Fakultete treba deliti na upotrebljive i neupotrebljive (dobre i loše) a ne na privatne i državne."

Obično se veruje da su državni fakulteti riznice znanja, sa najboljim profesorskima, najsavremenijim programima, udžbenicima i učilima, ... Naravno, kriterijum ocenjivanja je najbollji na državnim fakultetima i sa njih izlazi najbolji "kadar" sa diplomama koje se u svetu plaćaju "suvim zlatom".

S druge strane, veruje se da privatni univerziteti štancuju diplome koje se nigde ne priznaju, ispiti se polažu sa prolaznošću preko 100%, nastavni kadar je inferioran u odnosu na državne a studenti koji završe bilo koji od privatnih univerziteta znaju manje nego kad su završili srednju školu. Eventualno se kaže da imaju solidne programe ali niko ne uči po njima.

Dakle državni fakulteti su mnogo bolji od privatnih i ti iz dva razloga: zato što su državni sami po sebi mnogo dobri a privatni mnogo loši.

Da li je to baš tako?

Vest o tekstu

Rizična nagrada

Ko je bio Mirko Kosić, čije ime bi trebalo da nosi novo priznanje Srpskog sociološkog društva?

Predsednik Srpskog sociološkog društva je za 18.mart zakazao redovnu skupštinu na kojoj bi trebalo da se ustanovi nagrada „Mirko Kosić" za najbolju knjigu domaćeg autora iz oblasti sociologije i „time trajno očuva uspomena na ličnost i delo M. Kosića". Lepo.

A ko je bio Mirko Kostić? Između dva svetska rata on jeste bio obrazovan sociolog. Premda je u saznajnom pogledu u svojim radovima izneo niz zanimljivih zapažanja, ostao je u granicama psihologizma, a vizija društvene strukture mu je bila elitistička i konzervativna.

Over the weekend, I participated in a planning meeting. As a kind of getting into the topic for the event we were preparing (action learning), our host asked us to think about how we have learned the most? That was a good and eye opening exercise that helped all of us to understand not only our learning, but also the way we can help others to learn in a better way. Here is what my reflection was.

BUDUĆNOST NAŠE DECE NIJE NA PRODAJU

Zahtev roditelja dece maturanata je da se rezultati testa ponište, a deca upišu na osnovu proseka. Tužne okolnosti oko testova, krađe i preprodaje, grešaka u tipu tekstova, zatim različitih testova za decu koja su polagala na manjinskim jezicima i sve druge prijavljene nepravilnosti nedvosmisleno dokazuje da su deca stavljena u neravnopravan polažaj i da nisu polagali pod jednakim uslovima.

Vest da je petoro dece izbodeno ispred škole u centru Beograda, samo je potvrdila da su školska deca u Srbiji žrtve i akteri fizičkog i psihološkog nasilja, koje se kreće od verbalnog zlostavljanja, preko tuča, ranjavanja, do socijalne izolacije. Škole se naprosto guše u grubostima, a psiholozi upozoravaju da ni psihološko maltretiranje ne treba olako tretirati, jer njegova utopljenost u svakodnevnu komunikaciju zapravo govori o formiranoj i strukturisanoj kulturi nasilja. Za veliki broj dece zlostavljanje u školi nadovezuje se na zlostavljanje u kući i to je horor koji se svakodnevno dešava. To nije ništa neobično kada se zna da 72 odsto roditelja u Srbiji veruje da je „batina iz raja izašla" i fizički kažnjava svoju decu.

Ko ima tip 2 secerne bolesti, a zeli da zna vise o lecenju nacinom zivota, neka pogleda:

 Diabetes Care 

 Pošto nema pisanih tragova mogu samo da vam prenesem ono što sam čuo a to je da su Zemunci (ili neka druga starija namazana kriminalna grupa) smislili utrovački da bi mogli da se dogovaraju preko telefona kad su sumnjali da su prisluškivani ili čak kad su uhapšeni da dopune i usklade međusobne iskaze.

П. С. Одмах да разјасним, Власту Ценића уважавам као писца на дијалекту, има врло занимљиву поезију за децу, али кад неко хоће да буде злонамеран, он то и буде, као на пример ја.

Кад позајмите новац пожељно је да га вратите. Иначе то није позајмица. Зашто је пожељно да га вратите? Да кренемо од тога зашто сте новац позајмили? Јер Вам је био потребан, то је логично. Исто тако је логично да је новац потребан и ономе који Вам га је дао. Иначе би Вам га поклонио. Дао Вам га је јер му није био потребан у том тренутку кад и Вама. Овде је важно имати у виду управо усклађивање времена кад је некоме новац потребан. Доста ту фактора треба ускладити сем тог времена али да не компликујемо превише.

Bitefi su uvek najavljivali kiše, i nepoznate vetrove... nove grimase teatarskih gesta, tekstove bez prepoznatljive interpunkcije i ključeva sakrivenih u neočekivane brave....

Dovodili i okupljali one koji su ih voleli, znajući ili sluteći zašto... koji su ih pakovali u za njih osmišljavane reči i pokrete. A teatru bili ogledalo sa obe strane.

Najvažnije što danas donosi, za mene, jeste vest da dolazi. Iz prošlosti, vetrom kome još nije nadenuto ime, uz mutnu i blatnjavu kišu, ali: Bitef i ove, 48. godine, dolazi.