Ako u 2017. krenem, redosled još ne znam ali kandidati su svakako:

- zloupotrebljivači dece u svim vidovima propagande
- oni što parkiraju ispred ulaza, stepenica i požarnih prolaza
- vlasnici ugostiteljskih objekata koji đubre prazne u kontejnere za građanstvo
- uvoznici koji lepe etikete na srpskom preko originalnih etiketa
- svi koji stanu sa 4 migavca samodakupeburek, samodapokupede,

Ovih dana se ovako žustro družim s vama zato što sam (do danas!) odlagao i odlagao jednu užasno neugodnu obavezu koja se morala otkačiti a koja mi se nikako nije dala, otimao sam se i cvileo u sebi do poslednjeg trenutka, bukvalno. Uradio jedan dan pred istek roka, nisam spavao od nervoze u koju sam se doveo i stresa koji sam sam sebi nabio. Okej sve to, prošlo je. Da se izmisli pilula protiv prokrastinacije, uzeo bih je, ali sutra. 

На овом месту у срцу Србије, на Косову Пољу, пре шест векова, пре пуних 600 година догодила се једна од највећих битака онога доба. Као и све велике догађаје и тај прате многа питања и тајне, он је предмет непрекидног научног истраживања и обичне народне радозналости.

Ако чезнете за чврстом руком, молимо вас да нађете одговарајућег партнера који жуди за крпом. Нема разлога да ваше личне потребе за подређеношћу оправдавате и скривате иза вела пожељног друштвеног уређења -- ваша сексуална маштања су легитимна, само напред, живите их, али само са својим изабраним партнером или партнерима. Озбиљан сам. Кад следећи пут зажелите да викнете -- нама треба чврста рука -- сетите се да то, у ствари, само вама треба па делујте сходно својој жудњи.

Ако су ствари ипак сасвим другачије и вас само збуњује сопствени плурализам, порекла, схватања, жеља, и све различитости које вас окружују, људи, идеја, обичаја, страсти, све шаренило, променљивост и непостојаност ама баш свега на свету, одговор није клицање у гомили -- једно ово, једно оно -- осим ако своју потрагу за идентитетом, одговоре на питања "ко сам ја, одакле сам, која је моја путања, ...", нисте кукавички разрешили самопорицањем и уверењем да сте нико. Има ваљда неке среће и у томе бити стока и разметати се тиме --

бе-е-е-е, где сте сада, мишеви!

Već godinama unazad nedeljom kuvam za više narednih dana. Ovog puta ću preskočiti.

Uz minimum značenja, i još manje smisla, samoproglašavam prvu minimanističku pjesmu otvorenom... do pola, pošto su od silne kiše drvena vrata na ulazu toliko  nabrekla da zapinju od pod...

 U ulici Pizde Materine br.2

Jebo te ja

Prvi, Hararijev iz New Statemana.

Naslov je, zapravo, malo misleading, tekst je više o teškoćama gradnje nekog globalnog identiteta, ali je sjajna analiza uspostavljanja nacionalnog identiteta. Recimo, ovaj pasus je divna ilustracija Hararijevog britkog uma.

Nations solved some problems and created new ones. In particular, big nations led to big wars. Yet people were willing to pay the price in blood, because nations provided them with unprecedented levels of security

Pošto sam već preuzeo na sebe blogersku 988 službu obaveštenja, što da ne nastavim u istom ritmu. Vaj d fak not, što bi rekla Dubravka Filipovski. 

Не, не, није ипак повећање просечне плате у Србији.

Нешто друго је у питању. 

 "Srbija se nalazi među 10 zemalja čiji su građani spremni da ratuju za svoju državu, dok su na začelju tabele završile zemlje zapadne i južne Evrope. Rezultate globalnog ispitivanja sproveo je 

Galup."