Tekst je iz najnovijeg, septembarskog broja časopisa YELLOW CAB.

Nadam se da smo svi na broju. Bilo je ovo veoma toplo televizijsko leto; sve je počelo krajnje bezazleno krajem jula, u gradskom autobusu za Batajnicu. Nema šale s kontrolorima GSP-a! Pitajte doktora Dabića šta je sa njim bilo kad nije imao markicu.

Potresena sudbinom njenog omiljenog doktora, moja luda komšinica rešila je da krene u akciju. Pošto preko leta nije bilo skupštinskih prenosa, a ni onih iz Haga, smislila je novu zabavu: besomučno je zvala sve institucije sistema i urlala satima na sirote službenice koje su slučajno podigle slušalicu. Neka malo i one zarade svoju platu, kad ja već slušam komšinicu besplatno.

Poslednjih godina su u našim sredinama, pre svega u onim manjim, na videlo isplivale neke veoma zanimljive pojave. Tako se, na primer, među nama, budimpeštanskim Srbima, iskristalisalo nekoliko unikatnih kategorija ljubitelja kulture.
1. grupa: oni koji odlaze samo na kulturne programe koje lično organizuju. Sve ostalo im je je, ahhh, dosadno, a i veliko je pitanje da li je dovoljno

Dok se analitičari, političari, sociolozi, lekari, psiholozi, pa i seksolozi, psihijatri, kulturolozi, mediji i stranački eksperti bave nagađanjem da li je Tomino delo herojsko ili farsa, narod je i dalje u istoj poziciji u kojoj je bio, a to je ona poznata strana. Što više se stranački lideri i političari trudili da narod razvesele bilo pričom da mu je dobro ili da će mu biti bolje, narod ih sve manje ozbiljno shvata iako je ozbiljno zabrinut.

O tome koliko se odmaklo u demokratizaciji i izgradnji savremenog društva i institucija dovoljno govori ocena jednog od osnivača i prvog predsednika Demokratske stranke, koji kaže da 

 "Političke stranke sve više liče na tržišne korporacije, kojima je najvažniji marketing i tržišni probitak, koji se meri brojem glasova. To odlučuje. Nema više ideoloških predrasuda, važan je tržišni rezultat, koliko će se skupiti glasova, odnosno, koliko će se imati poslanika”. 

 Na to se nadovezuje i drugi veteran demokratije koja kaže da je " Čitav politički život Srbije je okupirala brutalna interesna struktura, koja je raznela državu, a političke stranke imaju ogromnu svojinu u javnom sektoru, odakle, takođe, potiče njihova moć. Javni život Srbije je privatizovan u biznis sferu".” Za uspešnu tranziciju bilo neophodno najpre uspostaviti vladavinu prava i stvarnu slobodu govora i štampe.” Valjda je to i njihov osvrt i na svoj minuli rad. A kako funkcioniše pravna država i vladavinu prave objasnio je državni sekretar u ministarstvu pravde koji reče da sudski postupak protiv jedne osobe godinama nije pokretan zbog njene popularnosti,

Sadašnji gradonačelnik Kragujevca je rekao: „Ja, recimo, smatram da kulturu ne smete da pipnete!”. Neki njegovi sugrađani smatraju da kulturu smeju da pipnu, naročito kada se radi o „kulturi” od bronze. I baš je pipaju, i kad je dobro ispipaju i kad uklone sve veze „kulture” sa postamentom, postoljem, ležištem u koje je smeštena, oni je takvu – odnesu. Kultura za sve.

 

Chinese translation

I sailed a wild, wild sea
climbed up a tall, tall mountain
I met a old, old man
beneath a weeping willow tree
He said now if you got some questions
go and lay them at my feet
but my time here is brief
so you'll have to pick just three

And I said
What do you do with the pieces of a broken heart
and how can a man like me remain in the light
and if life is really as short as they say
then why is the night so long
and then the sun went down
and he sang for me this song

See

..... ili kako bi rek`o Ljuba Moljac ˝ nastavljam se˝

" Ljubav ima

puno vrata

pa se svak

za kvaku hvata"

 

 

 

 

 

                                                             Galska koka Balkanskom petlu....

I

Besplatni letnji bioskopi od Silaska Svetog Duha na Apostole biće otvoreni na nekoliko lokacija u Kragujevcu.

Film kojim će program "Film Pilgrimage" biti otvoren biće legendarno ostvarenje Martina Skorsezea "Poslednje Hristovo iskušenje" iz 1988. godine, snimljen po romanu grčkog pravoslavnog pisca Nikosa Kazancakisa.

Projekcija će biti održana od 20:30 časova u Ulici Vladike Nikolaja Velimirovića.

Ili kolektivni namet za pojedinačno pravo.

Dragi prijatelji, gost mi je danas  @highshalfbooze

Ima reč:

Skorašnji naslovi u medijima „Naknada SOKOJ-u diže cenu računara”, “Muzički dinar važi i za frižidere“ me je podsetio na blogove Saše Radulovića u vezi budžeta. Tek kada neko opali po džepu građane, tek onda se osveste. Tako da je šibicarenje oduvek imalo prođu.
Da bi shvatili kakve veze ima muzički dinar sa frižiderima iz medijskih naslova, treba sesti u vremeplov i vratiti se u 2009. godinu. U službenom glasniku br. 104/2009 od 16.12.2009. godine objavljene su izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnom pravu, koje su počele da važe od 24.12.2009.

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad - četvrtak, 22. decembar 2011. u 19h

Kustosi izložbe: Nebojša Milenković, Gordana Nikolić i Kristian Lukić

Rukovodilac projekta digitalizacije: Luka Kulić

Koordinator: Igor Zarol

Umetnici/ce: Branko Andrić, Tibor Bada (Bada Dada), Slavko Bogdanović, Atila Černik, Čedomir Drča, Laslo Kerekeš, Vladimir Kopicl, Ratomir Kulić, Slavko Matković, Božidar Mandić ─ Porodica Bistrih potoka, Radomir Mašić, Milica Mrđa, Bogdanka Poznanović, Mirko Radojičić, Laslo Salma, Zvonimir Santrač, Balint Sombati, Jaroslav Supek, Predrag Šiđanin, Slobodan Tišma ─ Grupa Kôd, Vujica Rešin Tucić
 

PRIMERI NEVIDLJIVE UMETNOSTI
(digitalizacija zbirke konceptualne umetnosti MSUV)

 

 tap, tap, tap, tup..ups sorry!!

" Dobro kume oces ti da izubijas ove ljude po    aerodromu ..gledaj malo kako baratas sa tim stapom...."

"Ja da gledam"?, odgovorih pomalo zastajuci u masi putnika koja je ignorisala  moj bijeli stap  sem.... ako ih malcice ne/namjerno   sapletem istim. 

"Pa jebote da ja gledam vozio bi kola ne stap".

"Dobro filozofe.    ajde samo sad da pozurimo  na taj let pa cemo u avionu natanane o ljudima and ljudskim pravima" , odgovorio je moj kum rijesen da ne zakasnimo na let za Beograd.

"Znas", nisam