2017-04-13 05:58:57

Gluteus maximus - čemu?

jedi-knight RSS / 13.04.2017. u 06:58

lying-leg-curl-exercise-3-0.jpg 

Dragi rekreativci. 
Dobijam pitanja, pa da odgovorim.
Biću surovo iskren, kao i uvek.
Ne znam zašto, ali guzica je centar interesovanja većine vežbačica ženskog pola.
Prvo, ukoliko hoćete da zategnete guzicu ili butine, niste rekreativci, već imate tačno definisan cilj, kao i bilo koji ozbiljni sportista. Dakle, potreban je ozbiljan pristup.

 
2017-04-09 11:23:26

TRI GRUPNA PORTRETA LOVACA S MRTVOM PRIRODOM.3

albicilla RSS / 09.04.2017. u 12:23

LOVCI U JESENJEM KRAJOLIKU

Gost-autor:  Voislav Vasić, ornitolog

17761605_10154412244248045_1103068021_o_zps8cndgwa1.png

U Srbiji se o divljači, lovnoj struci i lovstvu kao privrednoj grani predaje i uči na šumarskim, poljoprivrednim, biološkim, geografskim i možda još nekim fakultetima i departmanima na više univerziteta. Svake godine dakle stižu mnogobrojni novi

 
2017-04-07 08:48:06

TRI GRUPNA PORTRETA LOVACA S MRTVOM PRIRODOM.2

albicilla RSS / 07.04.2017. u 09:48
ČAS ANATOMIJE
 
Gost-autor:  Voislav Vasić, ornitolog
 
617px-Rembrandt_Harmensz._van_Rijn_007.jpg 
Do pre nekoliko decenija, veliku većinu stanovnika Srbije činili su oni koji su odrasli na selu i koji su od najmanjih nogu gledali klanje živine i stoke kao najnormalniji i svakodnevni prizor. Meso koje se jede prethodno
 
2017-04-05 08:31:23

TRI GRUPNA PORTRETA LOVACA S MRTVOM PRIRODOM.1

albicilla RSS / 05.04.2017. u 09:31

NOĆNA STRAŽA

Gost-autor:  Voislav Vasić, ornitolog

590px-The_Nightwatch_by_Rembrandt.jpg 

U svojim Pogledima Politika je 3. aprila 2017. objavila u sažetom obliku moje reagovanje na članak Snežane Kovačević o nepravedno lošem imidžu lovaca, objavljen u istim novinama od 12. marta. Kako je taj članak bio samo neposredni povod da se oglasim, stavljam na uvid javnosti

 
2017-03-28 13:10:24

Bertran i Grejs - deca koja plaču bez suza

nsarski RSS / 28.03.2017. u 14:10

Imam čast i zadovoljstvo da postavim tekst koji je napisala

gost autor: Danica McCormack

U pitanju je detektivsko-genetička priča o retkim bolestima.

 ?ui=2&ik=8eafebc8ba&view=fimg&th=15b157e54b727d59&attid=0.1&disp=emb&realattid=ii_15b157dc3e87edb8&attbid=ANGjdJ-COY7-VB-QZoDI3xu1Vdd9zC9GW069VT_hbCqyg9dZA2T-oMuZ7nkPOJJKtL39pVJUr0ktsLPeFc3lzm0N0srVhaZBAX4LumNt-zB8nz6fCovkI0p5H3FtllU&sz=w966-h580&ats=1490736495598&rm=15b157e54b727d59&zw&atsh=1

 

PUN NASLOV JE: Ideološka konfuzija vodi ka irelevantnosti liberalne građanske mobilizacije

Intervju sa Ovidijem Gerasim-Prokom*

Ovidiu Gherasim-Proca je predavač na Univerzitetu Aleksandar Joan Kuza u Jašiju, Rumunija (Odsek za Političke nauke, Međunarodne odnose i Evropske studije)

1. Da li bi mogao da pojasniš tezu koju si objavio na Fejsbuku: da postoje dva slona u dnevnoj sobi kapitalističke nepravde: korupcija i antikorupcija?

18. janura, pre protesta, predsednik Rumunije se neočekivano pojavio na sastanku vlade,

 
2017-03-03 11:33:51

Da postoje novinari i urednici

krkar RSS / 03.03.2017. u 12:33


Tan2017-3-2_213515451_3.jpg

Nesporne činjenice:

1. 2.3.2017. oko 19.45 na putu Vranje-Beograd, oko 1 km od Predejana u smeru Leskovca (Beograda) automobil u kojem se nalazila ministarka Slavica Đukić Dejanović (СЂД) učestvovao je u saobraćajnoj nesreći; u udesu su učestvovala još 2 vozila (kamioni)

2. U automobilu su se nalazili СЂД i vozač

3. Oboje učesnika udesa prevezeno je u najbližu ovlašćenu medicinsku ustanovu gde

 
2016-12-30 09:13:30

Mali vranci i dalje opstaju u Beogradu

albicilla RSS / 30.12.2016. u 10:13

2008_11_05_02__c__maciej_szymanski_581608_zpsjloieogy.jpg

WWF Srbija, 28.12.2016.   |   Ornitolozi Lige za ornitološku akciju, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, organizovali su i ove godine prebrojavanje malih vranaca i potvrdili da uz obalu reke Save u Beogradu sada zimuje 3.700 jedinki, što predstavlja 5,3 odsto evropske, odnosno oko dva odsto ukupne svetske populacije. Brojnost malih vranaca je skoro ista kao i prošle godine  kada je izbrojano 3.800 jedinki. Relativno stabilna brojnosti i stalno  prisustvo ovih ptica i dalje pokazuje veliku vrednost i značaj rečnih staništa u užoj gradskoj zoni. 

Mali vranac u Čukaričkom rukavcu, foto Maciej Syzmanski 

“Meni je sada već okruglo 20 godina kako pratim male vrance na zimovanju na Savi, počeo sam još 1996. Vranaca je tada bilo dvostruko više nego što se znalo, bilo ih je već 1000 u gradu, a to je nakon odsustva od pola veka već bilo uspeh samo po sebi. Tako je počelo. I evo nas sada, 20 godina kasnije kako pratimo  ovu vrstu na zimovanju u Beogradu. Svaka populacija koja prelazi 1 procenat regionalne se smatra međunarodno značajnom i nameće obavezu da pospešimo njen opstanak, a mi i ove zime imamo 5% evropske populacije malih vranaca usred glavnog grada. To nije samo obaveza da ih zaštitimo, već i potencijal za razvoj eko-turističkog proizvoda Beograda jer se ova vrsta sreće samo od Jadrana do Kaspijskog jezera, i njeno odsustvo u Zapadnoj Evropi je čini jako atraktivnom za tamošnje posmatrače ptica. Ono što su za Kikindu sove, za Beograd je mali vranac“, izjavio je Dragan Simić iz Lige za ornitološku akciju. 

 

 

 F3.large.jpg

Kada razmišljam o naučnim istraživanjima koja se tiču ljudskog kretanja, a koja sprovode ljudi koji nisu nikada ozbiljno učestvovali u procesu transformacije tela, a takvih je veoma veliki broj, na pamet mi neprestano pada sledeća slika. Univerzalna slika.

Recimo da znate da je negde u Knez Mihajlovoj zakopan ćup zlata.
Naučnik će da pročita
 
2016-12-18 23:24:04

Što nam je Jupiter važan

Saša Zorkić RSS / 19.12.2016. u 00:24

 Prosto je neverovatno da jedan tako daleki objekat ima toliku moć i da bez njega mi ljudi ne bismo postojali.

 Jupiter.jpg

Ovako otprilike izgleda Jupiter na našem nebu među zvezdama. Ako ga niste prepoznali to je ova malo svetlija tačka u sredini. Njegov prečnik je 11 puta veći od prečnika Zemlje i on je najveća planeta u Sunčevom sistemu. Ali Jupiter je, za naš zemaljski, svakodnevni pojam vrlo daleko.  Uzmite ovako: gde god da ste do najdalje tačke na Zemlji ima nešto preko 20 hiljada kilometara. Do Meseca ima 20 puta više: 384 000, a do Jupitera? 750 miliona kilometara - u proseku. Prosto je neverovatno da jedan tako daleki objekat ima toliku moć i da bez njega mi ljudi ne bismo postojali. A ne bi postojale ni mnogo jednostavnije forme života od nas, pa možda ni život sam. Bar na ovoj planeti. Ima astronoma koji veruju da je za život bilo gde u svemiru neophodan Jupiter i to ovakav kakav je naš: određene mase, na određenom rastojanju od zvezde.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana