Pijem produženi s mlekom ispred Pekinga u Vuka Karadžića, čekam da Bole sastavi jednu od svojih metalnih skulptura/skalamerija, video kroz izlog, pa da otvori izložbu. Ču’š skalamerija! Ne što bi se Boško uvredio da ovo pročita, nego što su to do perfekcije promišljene i izvedene konstrukcije, zlatarski cizelirane i umetnički a bogami i statički, opravdane. Boško spram njih i one spram Boška

               Generacije rođene u Srbiji od početka tridesetih do kraja pedesetih godina XX veka su deca pobednika – Srbija je u II svetskom ratu, kao što znamo, bila na pobedničkoj strani.

               Krajem istog veka, sinovi pobednika postali su poraženi očevi. Srbija je, kao što smo videli, poražena u svim ratovima - kako u onima koje jeste vodila, tako i u onima u kojima nije učestvovala. I ne samo u ratovima - katastrofalne poraze doživeli smo u privrednoj, političkoj i gotovo svim bitnim sferama života.

Brojna leta su prošla kroz ovaj grad a da ja nisam uspela da uhvatim na kom mestu se krije granica između ‘celo leto je pred tobom, baby' i ‘leto je skoro gotovo - tough luck, my ungrateful friend'.

...pošli smo kućama sa tradicionalnog, jednonedeljnog, druženja MENSA Jugoslavije, iz kafea pri Malom pozorištu Duško Radović.

Napisah negde da sam prestao da živim od danas do sutra, živim od danas do danas, od sata do sata, od minuta do minuta, od sekunde do sekunde. Pre mnogo godina, jednog jesenjeg jutra, sa vrha Beograđanke, Duško Radović izreče: Ko se jutros probudio u Beogradu, vec je dovoljno učinio za sebe. Margos u jednom komentaru napisa: Život bre protrčava! Intenzivno, samo intenzivno, pa makar posle provedene noći

Kupio sam neki organski

multivitaminski sok za koji znam da će me

zasititi narednih nekoliko sati,

seo preko puta gej / lezbian doma

za stare ljude.

Ceo lobi im je u staklu.

I sede 3 lika od minimum

80 godina,

jedan drži masku za kiseonik a

pored njega boca.

Drugi u kolicima.

Treći je najvitalniji, žilav

i vidim da nešto brblja.

Onda ugledah šahovsku tablu u koju pokazuje

žilavi, nervozan jer ova dvojica

ne povlače poteze. A ova dvojica

se zagledala

Prošle nedelje pronađem u sandučetu pismonosnu pošiljku adresiranu na Mudricu, a u njoj sledeće :

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

Обавештавмо вас да се јавите у Центар Министарства Одбране Н.Београд, (ОПШТИНА Н.БЕОГРАД) ул. Бул.М.Пупина 167/III спрат, соба бр.8. дана од.... до... ... године у времену од 8.30 до 15.00 часова ради увођења у војну евиденцију.

Са собом понети фотокопије држављанства и извода из МК рођених.

Обавеза увођења у војну евиденцију остала је на снази и након ступања на снагу Одлуке о обустави обавезе служења војног рока, објављене у „Службеном гласнику РС", број 95 од 17. децембра 2010. године.

Неодазивање позиву повлачи законом предвиђену одговорност.
Чланом 126. Закона о војној, радној и материјалној обавези прописане су санкције за прекршај војног обвезника, ако се без оправданог разлога не одазове позиву територијалног органа у време и на место који су назначени у позиву за увођење у војну евиденцију.

Напомена: у случају привремене одсутности позваних, чланови његове породице ће о томе обавестити овај орган.

НАЧЕЛНИК ЦЕНТРА МО Н.БЕОГРАД
(потпис и печат)

I sad meni stvarno više ništa nije jasno.

Ljudi, nemojte zaboraviti da budete srecni. Nemojte dopustiti da zaturite osmeh u nekom zapecku i da zaboravite kako on izgleda...

Nemoj, nemoj molim te...nemoj da me diraš za grudi, ja sam poštena ženska!, utanjivši glasom ciči Aca Pandur na opšte veselje i neobuzdan smeh svih pa i mene samog. Sedimo u Kulturnom Centru (prvo se bife zvao Dva prijatelja  a onda nekim zaludnim partijcima zasmetao naziv, kao Mi i Oni prijatelji!, pa ga promenili u bife Novi Beograd. Posle naše izložbe, Zoran, Buda, Pera i ja, počeli da ga zovu Kulturni Centar i tako ostalo) predveče, septembar mesec, za tri stola na nazovi terasi ipred bifea.