Praznina taštine ili obratno

Vratila se s mora. Razočarana. Ma ne zbog smeštaja, provoda, temperature... Sve je bilo savršeno! Ali, uvek ono ali što devojci sreću kvari...

Šok se desio kada sam prvog morskog jutra u predivnoj sobi svoga apartmana oblačila kupaći kostim. Ispred mene ogromno ogledalo u koje udaraju zraci sunca, bela soba, ja belja od sobe i sledi ŠOK - pogled mi stade na levoj butini, pa desnoj, pa stomak, okretoh se da osmotrim guzu i  počeh da kukam. Uleteše moje drugarice u sobu, misle desilo se nešto, pa počeše i one da se smeju. E, sad, možda je vama smešno i mislite da sam glupa, ali te naslage celulita, pa to je grozno. Bila sam, kao što rekoh šokirana ! Jeste, imam ja ogledala i kod kuće i kad sam kupovala kostim gledala sam se u ogledalo, ali kod mene u stanu je romantika, prigušeno svetlo u kupatilu, po sobama se skoro i ne pali, u radnjama postavili sve ona ogledala što te izdužuju , pa sa nekim specijalnim osvetljenjem, ma ko boginja sam izgledala. I šta je sad ovo ?! Sedoh na krevet, stiskam ono salo, u stvari naslage one pomorandžaste i objasnjavam Jeli :"Vidiš, draga, ovo je ona pica, svaki dan na poslu, evo vidiš, parče po parče. Ovo na stomaku su one piroške i šiš, a pohovani kačkavalj se locirao uglavnom oko kolena! A gle sad ovo, na stomaku, ovo mekano, to je ona mlevena plazma i mleko, što dragi i ja ručkamo svako veče pred spavanje !" Jela crče od smeha, meni nije smešno. I kako me onaj moj ubeđivo da sam baš divna, da mi kupaći stoji najbolje na svetu, možda sam se malo ugojila, ali pre sam imala rupu izmedju nogu. Jeste, kad odoh bez njega na more, ne mora de se brine kad me vaku pustio samu.

Ubediše me nekako da krenemo na plažu. Obukla sam haljinu do zemlje, kao alergična sam na sunce, pa da ne izgorim baš prvi dan. Na plaži sve neke vižljaste tinejdžerke, neki momci s italijanskom keramikom po stomacima, babe i dede standardno, bez blama u bikinijima i mini kupaćim gaćicama, devojke/žene mojih godina fine zategnute, one koje baš i nisu vode sitnu dečicu, pa imaju opravdanje. Gde nestade moje zmijsko telo ? Gde je moje opravdanje ?! Čoveče, ko da sam na nekoj brazilskoj plaži ! Baš sam se osećala glupo, ne zbog drugih, nego zbog sebe. Mislim da je debljina stvar pristojnosti, meni je nekako nepristojno biti debeo, sem ako naravno nemaš neko opravdanje za to kao što su npr trudnoća ili bolest. Moje opravdanje je što sam lečila svoju prazninu  hranom, taština praznina i nisam ni primetila dokle sam dogurala.

Preživeh nekako tih 15 dana, sreća pa nije baš bilo neko vreme bar jedno 5, pa sam se šetkala okolo. Nisam se skidala po plaži.   

Sad kad sam se vratila počinjem da radim na skidanju  kilograma. Korigovala ishranu, kupila kreme protiv celulita razne, krenula na neko brzo hodanje za početak ( ni kondicije nemam). Ima neka krema protiv celulita gde ima tračica koja se nalepi na nogu, pa odredjuje stepen celulita. Kaže da je u početnoj fazi. Sad ga treba napasti i uništiti ! Najteže mi je počnem s trbušnjacima, odalažem ih već nekoliko dana.

I eto, trudim se da svoju prazninu ispunim taštinom...