marko

Takođe... :)

potpukovnik na civilnom služenju

i za marka i za ostale,
kod nas je pre par godina bio slucaj da su tako jednog premestili u drugo zabaviste, ovaj moj klinac bio utucen danima, da bi se posle ispostavilo da kad mu zavrsi smena u jednom zabavistu, vojnik svrati do njih malo da se igraju i bio je drazi od vaspitacica, jer ipak je on decak, pa su mu dopustali da ravnopravno ucestvuje u igri

kad sma bila mala nesto sam se razbolela pa nisam isla u obdaniste godinu-dve. rutina je bila da me se ujutru vodi u parkic. u parkicu ujutru nije bilo dece jer su bila u obdanistu. pored parkica je kasarna. u kasarni zive vojnici, to znate. vojnici su nesto najdivnije na svetu, mislila sam ja tada, najmocniji, a ni nalik na ostale ljude. oni decu znaju po imenu i po imenu ih dozivaju cim ih spaze. skupljaju se pored zice, razvlace veeelike osmehe i saginju se da se sa decom pozdrave i da se sa njima bolje vide dok ih pitaju kako su i svasta jos. iz dzepova vade bombone i vocke, preslisavaju pesmice ako imas novu, zasmejavaju, izvode i trikove, a kad je lepo vreme izvode i vratolomije po drvecu i sa loptama.
sad kad se setim i razmislim, sigurno sam bila preslatka, ali bar polovina repertoara i manira mogla je biti zanimljiva i studentkinjama koje su me cuvale.

ako dolazi i zbog neke vaspitacice nije ni to nista lose...

elem, i tako "racionalizovano", to mi je i dalje jedno od najlepsih i, jos vaznije, a s obzirom na susrete sa vojnicima od tada pa na dalje, jedno od najznacajnijih secanja. nemate pojma koliko me raduje da cujem da je ponegde, sa ponekim vojnicima i decom, opet tako.

Pa, nekad je i civilka isto tako gubljenje vremena i novca, pogotovo iz vizure osobe koja služi civilku. A nekad je i sramotno i neverovatno izrabljivanje tela i duha čoveka. Nekad je i traćenje čovekovih mogućnosti i znanja i to je ono što mi najviše smeta. Kada bi država uposlila svakog vojnika na civilnom služenju na način da iskoristi njegove sposobnosti i stručnost... Eee!

Ovo pričam jer i sam trenutno služim civilno. Služim u vojnoj instituciji i kada sam došao prvi dan pitali su me da li se razumem u to i to u u skladu sa tim su mi dali posao koji umem da radim stručnije nego neko drugi (druga je priča da je to smešan posao za koji je potreban nizak nivo stručnosti, a treća što sam našao tri druge, ozbiljnije stvari na kojima su mogli pametnije da me iskoriste). Realno, od stotinak zaposlenih u toj instituciji, što vojnih lica, što civila, niko ne ume da obavi taj posao ni blizu produktivno kao ja. Obim posla koji sam postigao u prethodnih 8 meseci (skidam se na početku decembra) ne bi uspeli da ostvare za, bez preterivanja, 8 do 10 puta veći vremenski period. O kvalitetu dda ne govorim! U to sam se uverio jer sam video šta su radili pre nego što sam došao. Ponavljam, posao je po standardima prosečnog obrazovanog omladinca retardiran, ali to nije poenta.

Na odsluženje su pored mene došla i dva drugara sa faksa. Njih su bacili na fizikaliju isprekidanu blejanjem. A mogli su mnooogo više da učine za instituciju, pa samim tim i za državu.

nekad je i civilka isto tako gubljenje vremena i novca... A nekad je i sramotno i neverovatno izrabljivanje tela i duha čoveka.

Slažem se, Žmu i mnogi prijatelji su služili civilnu. Ali kakva god da je, bar postoji potencijal da se uradi nešto korisno. U služenju redovne vojske ja taj potencijal ne vidim.