KISSing Occam`s Razor

/ 27.03.2010. u 08:15

Komentari: 154
Čitanost: 32585
/
Preporuke: 12087
/

"KISS je delanje, Occam oštrica je razumevanje"
U rasponu od sedam vekova među ljudima, a u sasvim različitim oblastima, se javlja jedna te ista, šarmantna, zavodljiva, skoro utešna (i meni tako očigledno istinita) ideja o - neizbežnoj jednostavnosti svega. Ideja koja nam je (paradoksalno) izgleda tako neverovatno komplikovana da je ljudi sasvim retko pominju ili primenjuju, ako uopšte.Kao da ljudi ne vole kad je jednostavno.
Ideje jednostavnosti su o tome kako je sve ono što ljudima nije jasno, nad čim su zapitani i što vide kao privatni, sopstveni, naučni, istraživački ili opšti problem, sve ono što nam izgleda sasvim nerešivo, da je sve to ustvari takvo da, pre ili kasnije, (našim radom ili samo od sebe), dobije jasnoću, rešenje, odgovor koji je upravo najjednostavniji mogući od svih mogućih odgovora i rešenja koji su nam (možda) padali na pamet.
Od ovih dveju ideja razdvojenih vekovima, prva - Occam`s razor (Okamova oštrica, britva, sečivo) potiče iz XIII veka, a druga - KISS iz XX veka.
Occam`s razor (oštrica, britva, sečivo)
Occam`s razor je izraz kojim se definiše princip da je "obično najjednostavnije rešenje upravo ono koje je i tačno, ako ih u početku ima više različitih po složenosti", ili princip da ako postoji više različitih teorija, obično je tačna ona sa najmanje pretpostavki, ona koja je najjednostavnija po broju delova, odnosno sadržaju. Drugim rečima - rešenja svakog i bilo kog problema moraju imati najmanji mogući broj pojedinačnih delova (po mogućstvu prost broj, dodala bih ja).
Entia non sunt multiplicanda praeter necessitatem
(ne umnožavaj ništa iznad neophodno potrebnog - pojednostavi koliko god možeš)
Ideja se pripisuje učenju iz XIII veka, usvojena je kao autorstvo William of Ockham (Occam, Hockham), engleskog fratra i učenjaka čiji se dan u Engleskoj obeležava uskoro, 10.aprila. Inače je njegovo delo izvršilo dalekosežan uticaj na razne ljude, na naučne, filozofske, umetničke oblasti i pravce vekovima kasnije.
KISS princip
KISS je akronim engleskih reči Keep It Simple and Stupid (ponekad i "keep it simple, stupid!" ili "keep it short and simple") i kao takav se pripisuje Clarence Johnson-u, aviokonstruktoru i jednom od izuzetno zanimljivih ličnosti i dizajnera aviona XX veka koji je posebno čuven po svojim PRAVILIMA (14 pravila) za ponašanje koje "neminovno dovodi do uspeha svakog inženjersko-dizajnerskog projekta". Možda ne sasvim iznenađujuće, svoju široku primenu "KISS" je našao u raznim vrstama dizajna, u minimalizmu, ali i naročito kod - IT projektanata, programera i uopšte u IT industriji XX i XXI veka.
"The KISS principle most likely finds its origins in similar concepts, such as Occam's razor, and Albert Einstein's maxim that "everything should be made as simple as possible, but no simpler".Leonardo Da Vinci's "Simplicity is the ultimate sophistication", or Antoine de Saint Exupéry's "It seems that perfection is reached not when there is nothing left to add, but when there is nothing left to take away"."

Kaže se:
"KISS je delanje, Occam oštrica je razumevanje"
Ima smisla, kokanda.
Ima li od ova dva principa, domišljena u razmaku od sedam vekova ikakve koristi za našu svakodnevicu, za posao, slobodno vreme, zabavu, porodicu, socijalne veze, bilogde i bilokako ?
Meni se čini da - ima, itekako.
John Maeda je jedan od autora koji se bave jednostavnošću i napisao je i knjigu "Laws of Simplicity" sa željom da ideje jednostavnosti pretoči u praktičnu stvarnost od koje čitaoci mogu imati koristi (osim što se lepo mogu zabaviti čitanjem) kroz svojih 10 zakona jednostavnosti (Redukovanje, Organizovanje, Vreme, Učenje, Razlikovanje, Kontekst, Emocije, Poverenje, Neuspeh, Jedan).
Za mnogo stvari iz svakodnevice se brzo i lako mogu naći odgovori i objašnjenja na dva (na prvi pogled nejasna ili čak teška) pitanja koja Maeda postavlja : "kako možeš pojednostaviti nešto?" i "koliko komplikovano nešto mora biti?"

How simple can
you make it?

How complex does
it have to be

Pitanja deluju šašavo sve dok se ne primene na recimo - mobilni telefon (koji svi imamo), dakle "koliko od svih mogućih njegovih funkcija stvarno koristimo i šta će nam one koje ne koristimo uopšte?". Ili - "koliko nas stvarno pročita dugačka uputstva za aparate koje kupujemo, a ako ne čitamo što ih stavljaju uz aparate?", ili - "da li nam treba neka stvar iz ormana koju nismo dodirnuli više od godinu dana, a čemu služi ako nama ne treba?", ili - "koliko komplikovano radimo nešto (bilo šta) i da li bi mogli da to isto radimo na jednostavniji način?". Maeda ima jednostavnu ideju - „ako ti se učini da je nešto nepotrebno i da doprinosi komplikovanosti dizajna, onda verovatno TO i JESTE , pa ga lepo UKLONI, obrij ga kao penu Okamovim sečivom..."
I sam pokušaj da "svu nepotrebnu penu i sapunicu komplikovanog" odstranimo sa nečeg suštinski jednostavnog upotrebom Okamovog sečiva ili KISS principa može nam doneti sasvim neverovatne i neočekivane rezultate. Zabava ne izostaje, u svakom slučaju.
Zanimljiva stvar je što sasvim mala deca sasvim prirodno "teže" svemu jednostavnom, najjednostavnijem mogućem, uključujući način na koji komuniciraju sa drugima - pitaju "zašto?" sve dok ne dobiju nekakav odgovor kojim bar delimično budu zadovoljni. Ta jednostavnost komunikacije zameni se svom mogućom komplikovanošću komunikacije kad deca odrastu, kao da svet odraslih ljudi svaku jednostavnost smatra - nepristojnom i neprihvatljivom, A ne mogu je izbeći, nikako.
Ta dečja strast za jednostavnošću, za jednostavnim, za "sancta simplicitas" u svemu što nam na prvi pogled izgleda komplikovano i sasvim nerešivo i nedokučivo je strast koja se može uvek ponovo steći, naučiti i negovati i kad prestanemo biti deca, tako ja mislim.
Čini se, ponekad, da se ljudi retko toj strasti prepuštaju, kao da im komplikovanost svega, sama po sebi, pruža utisak zatvorenog utočišta u odnosu na otvorenost i svetlost - jednostavnosti. A nije tako, ustvari.
Jednostavnost je uvek moguća...

A ljudi će uvek radije trošiti vreme na dokazivanje da jednostavnost NIJE moguća i da sve MORA biti komplikovano nego na smišljanje koliko jednostavno sve i svašta ipak MOŽE biti...

Simplicity

View more presentations from Mobius View.

postavite na |

Komentari (154)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nsarski 08:23 27.03.2010

Mencken je rekao jednom

Za svaki slozen problem postoji resenje koje je jednostavno, svima jasno - i pogresno.

gordanac 08:36 27.03.2010

:)

nsarski
Mencken je rekao jednom:
Za svaki slozen problem postoji resenje koje je jednostavno, svima jasno - i pogresno.

:))))
Zadivljuje jednostavnost njegove tačne tvrdnje

nsarski 10:51 27.03.2010

Re: :)

Zadivljuje jednostavnost njegove tačne tvrdnje

A zar nije to upravo greska koju mnogi roditelji prave kad deci odgovaraju na pitanja? (Deca, btw, prostim recima postavljaju teska pitanja).
Na primer: "Mama, kako sam ja nastao/nastala?" Hm, problem je slozen za deciji mozak, i treba biti vest da se da pravi i razumljiv odgovor. Prosto i jasno resenje - "donela te roda" - samo komplikuje stvari.

Milan Novković 10:59 27.03.2010

Re: :)

Deca, btw, prostim redcima postavljaju teska pitanja

Poleteo sam da dodam uz Maksin komentar, ali ti si ovde već pola rekao:

- Jednostavnost je kompleksan objekat. Zvuči smešno kad se ovako slože reči ali i u filozofiji, a kod nas u IT-ju, kad je Gordana pomenula, je koncept sintaktičke i semantičke (ontološke) jednostavnosti vrlo čest.

I ovo su "krupne" dimenzije jednostavnosti. Zamisli sitne: jedan knotrabas u simfoniji plus pojačalo, vs više kontrabasa.

Zatim, granice problema pa problemskog prostora. U vremenu pogotovo.

Npr, u programiranju - nepotrebno multipliciran entitet danas može da bude reusable sutra, da nam otvori jedninstven i efikasan put u neki sutrašnji problem.

Ma kako jednostavnost uglavnom bila deo tacit znanja, ponekad ide protiv njega.

Krugolina Borup 11:22 27.03.2010

Re: :)

A zar nije to upravo greska koju mnogi roditelji prave kad deci odgovaraju na pitanja? (Deca, btw, prostim recima postavljaju teska pitanja).

Ima u filmu "Filadelfija" čika advokat kome je uzrečica: "Explain it to me as if I am a three year old."

Punu snagu te njegove rečenice shvatila sam tek kada me je dete, sa svoje dve i po godine, pitalo: "Mama, a zašto pada noć?"

Ajd sad. Objasni dvoipogodišnjaku, da razume, a da ga ne slažeš.

gordanac 11:33 27.03.2010

Re: :)

Ajd sad. Objasni dvoipogodišnjaku, da razume, a da ga ne slažeš.

Sačekaj da padne veče, potpuno zamrači stan, uzmi jednu malu sveću (tee-lite je idealan), upali je na sredini trpezarijskog stola, zakloni je sa tri strane trima visokim knjigama (uspravno), uzmi dete za ruku i kaži mu ovako:
- Sveća je Sunce, daj mi ruku da ti i ja budemo Zemlja, pa idemo polako oko stola, i žmirićemo dok gledamo u sveću, pa ćemo doći sveći s druge strane i biće - noć
Dvogodišnjaci (obično) budu zadovoljni posle 500-600 krugova oko stola (pri čemu se igra sama od sebe razvija)
Jednostavno?

gordanac 11:52 27.03.2010

Re: :)

nsarski
Zadivljuje jednostavnost njegove tačne tvrdnje

A zar nije to upravo greska koju mnogi roditelji prave kad deci odgovaraju na pitanja? (Deca, btw, prostim recima postavljaju teska pitanja).
Na primer: "Mama, kako sam ja nastao/nastala?" Hm, problem je slozen za deciji mozak, i treba biti vest da se da pravi i razumljiv odgovor. Prosto i jasno resenje - "donela te roda" - samo komplikuje stvari.

Uvek se prostim rečima postavljaju teška pitanja.
Mislim da uvek postoji način da i vrlo malom detetu objasniš, pa ma šta god pitalo. Prepreke su u nama, odraslima, ne u njima, to je verovatno sasvim jasno.
Na planeti dece igra - ruleZ.
I igra je taj jednostavan princip kojim im se na svako pitanje može dati odgovor.
Nikada ne bih rekla "donela te roda", to mi se, kao i sve druge nemaštovite izmišljotine odraslih (u pravu si, TO samo komplikuje stvari) oduvek činilo omalovažavanjem dece, na ivici uvrede sposobnosti uviđanja koja deca tog uzrasta nesporno poseduju.
Od dva nastaje jedno (ili više :)))), to je jednostavan princip kojim se može igrati pri objašnjavanju kako nastaje novi život. Pre ili kasnije, ono će pitati "a kako je nastao prvi život?", ondak je odgovor "ne znam, kanda još niko ne zna...".
Ono i ne pita o (nama odraslima) zabavnim tehnikama pravljenja dece, ono pita "kako je baš ono nastalo, iz čega", ne pita nas za nama inače najznačajniju aktivnost koja je celovit ritual "pravljenja", tako ja mislim.

Krugolina Borup 12:01 27.03.2010

Re: :)

Dvogodišnjaci (obično) budu zadovoljni posle 500-600 krugova oko stola

E, dobro je da te nije bilo u blizini da me posavetuješ dok je imao dve i po godine. Tačno bih propala šetajući.

Uzgred, ovo zvuči kao jednostavno rešenje samo dok ga mi ovde čitamo na blogu. U praksi, mogu da se kladim, to bi izazvalo samo još milion drugih pitanja (što o sveći, što o šetanju), što bi verovatno zahtevalo rešenja koja zahtevaju još više šetnje... dok roditelj ne padne skroz mrtav. Tako da ovakvo rešenje, u stvari, stvara problem.

Najjednostavnije rešenje ovde ipak izgleda jeste: da roditelj odmah padne na pod, i pravi se da je mrtav.

EDIT: A zamisli da me vide komšije kroz prozor gde bajam s detetom u krug u po noći oko sveće... a iovako imam reputacije veštice...

gordanac 12:43 27.03.2010

Re: :)

Krugolina Borup
Dvogodišnjaci (obično) budu zadovoljni posle 500-600 krugova oko stola

E, dobro je da te nije bilo u blizini da me posavetuješ dok je imao dve i po godine. Tačno bih propala šetajući.

Uzgred, ovo zvuči kao jednostavno rešenje samo dok ga mi ovde čitamo na blogu. U praksi, mogu da se kladim, to bi izazvalo samo još milion drugih pitanja (što o sveći, što o šetanju), što bi verovatno zahtevalo rešenja koja zahtevaju još više šetnje... dok roditelj ne padne skroz mrtav. Tako da ovakvo rešenje, u stvari, stvara problem.

Najjednostavnije rešenje ovde ipak izgleda jeste: da roditelj odmah padne na pod, i pravi se da je mrtav.

EDIT: A zamisli da me vide komšije kroz prozor gde bajam s detetom u krug u po noći oko sveće... a iovako imam reputacije veštice...

:))))
Imam ja mnogo luđe primere, naspram kojih ovaj dati izgleda kao - sedenje u biblioteci!

Ovaj savet "da se prave mrtvi" mnooooogi roditelji najozbiljnije " primaju" i vrlo često koriste, msleeeeeem ne bi ti meni verovala koliko puta se često prave "da nisu tu kad dete nešto pita...". Ustvari, mnogi koriste taj savet, celog života.

Unfuckable 13:03 27.03.2010

Re: :)

Pre ili kasnije, ono će pitati "a kako je nastao prvi život?", ondak je odgovor "ne znam, kanda još niko ne zna...".

bio sam posmatrač upravo takve situacije u marketu, gde se "blagi Bog" neopreznom dedici pričinio kao sasvim solidan odgovor.
Naravno da je, posle poluminutne pauze, usledio raketni finiš kovrdžavog ljubopitljivog momčića, pogađate kojim pitanjem.
Nisam želeo da se mešam i time zbunjujem sagovornike, ali - meni se pričinilo da je dedica, na pitanje "a ko je onda stvorio Boga?" 'ladno trebalo da odgovori - "Čovek"
pa ti pitaj, brajko!

nsarski 13:21 27.03.2010

Witz

bio sam posmatrač upravo takve situacije u marketu, gde se "blagi Bog" neopreznom dedici pričinio kao sasvim solidan odgovor.
Naravno da je, posle poluminutne pauze, usledio raketni finiš kovrdžavog ljubopitljivog momčića, pogađate kojim pitanjem.
Nisam želeo da se mešam i time zbunjujem sagovornike, ali - meni se pričinilo da je dedica, na pitanje "a ko je onda stvorio Boga?" 'ladno trebalo da odgovori - "Čovek"
pa ti pitaj, brajko!

Vic, dakle:

Pitao Malac caleta: "Tata, sta je to zivot?"
Cale kaze da ne zna dobar odgovor i uputi ga na mudre ljude. Ode Malac kod ucitelja, pa popa, pa vise svestenike, i niko nije imao odgovor. Najzad ga posalju kod Premudrog koji zivi na Himalajima. Ode malac na Himalaje, nadje Premudrog da ga pita.
Malac: Premudri, sta je to zivot?"
Premudri (posle duzeg razmisljanja): "Zivot je reka!"
Malac: "Ih, reka! Kakav je to odgovor?"
Premudri: "Sta, nije reka!?"

JJ Beba 20:19 27.03.2010

Re: :)

a ko je onda stvorio Boga?" 'ladno trebalo da odgovori - "Čovek"

apropo
ima i onaj, malo nako

Dođe Adam kod Boga Oca i kaže mu: dosadno mi je samom, daj mi nekog da mi pravi društvo.
Bog Otac: daj mi nogu i ruku i napraviću ti idealnog partnera.
veoma zamišljen Adam

a šta mogu da dobijem od jednog rebra?

gordanac 20:28 27.03.2010

Re: :)

JJ Beba
a ko je onda stvorio Boga?" 'ladno trebalo da odgovori - "Čovek"

apropo
ima i onaj, malo nako

Dođe Adam kod Boga Oca i kaže mu: dosadno mi je samom, daj mi nekog da mi pravi društvo.
Bog Otac: daj mi nogu i ruku i napraviću ti idealnog partnera.
veoma zamišljen Adam a šta mogu da dobijem od jednog rebra?

:))
ima i onaj drugi, isto malo `nako:
napravilo prvo Adama, pa ga gotovog razgledalo, pomno posmatralo, pa onda zaključilo
"ma, mogu ja to i bolje!"
eto

ustežem se da kažem (da ne napravim kakav nesporazum, da ne uvredim nekog, nehotice), ali religijski princip je neverovatno jednostavan i uvek isti
sve drugo u vezi s tim principom je neverovatno kompleksno

Dr M 20:30 27.03.2010

Re: :)

Stipsa Adam, a prosao je bolje nego sto je zasluzio...

JJ Beba 20:39 27.03.2010

Re: :)

Dr M
Stipsa Adam, a prosao je bolje nego sto je zasluzio...

totikaem doktore

Dr M 20:40 27.03.2010

Re: :)

U pocetku bese haos. Jednostavno. I rece Bog : "Lux fiat". I zapoce jednostavnu haoticnost...

maksa83 20:41 27.03.2010

Re: Witz

Pitao Malac caleta: "Tata, sta je to zivot?"

Kaže Ciga:

- Život, to ti je do trinaEste, posle dođu žena, deca, pos'o, obaveze...

mirelarado 21:14 27.03.2010

Re: :)

Dr M
U pocetku bese haos. Jednostavno. I rece Bog : "Lux fiat". I zapoce jednostavnu haoticnost...

A данас Fiat lux.

Има и овај.

Dr M 21:43 27.03.2010

Re: :)

Daj kruuug..

dolybell92 22:00 27.03.2010

Re: :)

Dad how was I born

Pappu: Dad how was I born

Dad: well son, your Mom & I got to gether at 'YAHOO'

we set us a date via E-Mail, & Met in a cyber cafe,

Your Mom agreed to dowload data from my PEN DRIVE,

JUST when I was about to "Transfer"

we realised that none of us have installed "FIREWALL"

IT was too late to DELETE

9 months later a POP-UP Window appeared & said

YOU HAVE GOT A MALE !!!!!!!!!!!!!!

milisav68 10:40 29.03.2010

Re: :)

Dr M
U pocetku bese haos. Jednostavno. I rece Bog : "Lux fiat". I zapoce jednostavnu haoticnost...

U početku bi tama.
I neko reče: neka bude svetlost.
I ja pritisnem prekidač, i bi svetlost.
I šta sad ja da mislim o sebi?

Gospodja Klara 08:54 27.03.2010

trol na brzaka

A ponekad je ovaj princip jednostavnosti nemoguće primeniti. Srećom te nije sve suva teorija:))
KISS?

gordanac 09:10 27.03.2010

*****

Gospodja Klara
trol na brzaka
A ponekad je ovaj princip jednostavnosti nemoguće primeniti. Srećom te nije sve suva teorija:))
KISS?

Naprotiv, čini mi se.
Nego ljudi vole komplikovano, patotije.
Da bi drug Gustav Klimt naslikao (u svojoj ćuvenoj, neponovljivoj "zlatnoj" ) sa tvog linka taj poljubac nekih dvoje, oni su morali (verovatno) proći čitav skup komplikovanih rituala (u kojima su, verovatno, isto uživali čekajući poljubac), mada im je (verovatno) sve to vreme na pameti bio samo jedan, jednostavan ritual - poljubac sam.
Keep It Simple, Stupid
Don`t talk, just kiss :))

p.s.
troll ne postoji
jednostavno - ne po-sto-ji

Gospodja Klara 09:26 27.03.2010

Re: *****

mada im je (verovatno) sve to vreme na pameti bio samo jedan, jednostavan ritual - poljubac sam.

Sad, ako troll ne postoji, aj da dodam:
taj ritual je se sam po sebi magijska stvar (mislim na onaj pravi, sa zlatnom pozadinom) i kao takav nikako nije jednostavan.

(ne obraćati pažnju na mene, izgleda da me je proleće opalilo u glavu:)))

maksa83 09:57 27.03.2010

Re: trol na brzaka

Gospodja Klara
A ponekad je ovaj princip jednostavnosti nemoguće primeniti. Srećom te nije sve suva teorija:))
KISS?

Kakva koincidencija, pre 2 nedelje sam sedeo prekoputa ove reprodukcije.

gordanac 10:35 27.03.2010

za...

..trol na brzaka, proleće, Gospođu Klaru, Maksu i sedenje uz Klimta, voila

disident79 09:17 27.03.2010

Prva asocijacija na ovaj tekst mi je...

"High level of knowledge is demonstrated by the ability to explain the most complex things in the simplest way."

Nisam siguran u autora, ali sam je cuo parafraziranu na srpski odavno od jednog prijatelja..

bookbinder 21:26 27.03.2010

Re: Prva asocijacija na ovaj tekst mi je...

disident79
"High level of knowledge is demonstrated by the ability to explain the most complex things in the simplest way."

Meni je ovo pitanje jedno od fascinantnijih pitanja uopste!

Naime, i ja bih se u potpunosti slozio sa gornjim citatom. Prosto ne mogu da shvatim kako neko ko dobro razume odredjenu materiju ne moze istu da jednostavno objasni. Da li neko zna da jednostavno objasni nesto mi je cesto bio glavni kriterijum u oceni da li ta osoba zaista zna o cemu prica.

Ali, ne lezi vraze! Suvise puta sam se sreo sa kontraprimerima: zaista ima nemali broj ljudi koji duboko poznaju odredjenu oblast, a ne umeju da recito (i jednostavno) objasne cesto i prilicno jednostavne koncepte.

Kako je ovo moguce!? Jer, jasno je da u mnogim slucajevima u pitanju nije tek obicna lenjost da se strucnjak potrudi da jednostavno i lepo formulise objasnjenje.

Inace, sinoc sam sa drugarom, izmedju ostalog, pricao upravo i o ovom problemu!

Tokom razgovora se cak i formirala hipoteza za jedan od mogucih razloga. Al me stra' da kazem, moze da deluje bizarno... A nije, majkemi

gordanac 21:46 27.03.2010

Re: Prva asocijacija na ovaj tekst mi je...

bookbinder
disident79
"High level of knowledge is demonstrated by the ability to explain the most complex things in the simplest way."

Meni je ovo pitanje jedno od fascinantnijih pitanja uopste!

Naime, i ja bih se u potpunosti slozio sa gornjim citatom. Prosto ne mogu da shvatim kako neko ko dobro razume odredjenu materiju ne moze istu da jednostavno objasni. Da li neko zna da jednostavno objasni nesto mi je cesto bio glavni kriterijum u oceni da li ta osoba zaista zna o cemu prica.

Ali, ne lezi vraze! Suvise puta sam se sreo sa kontraprimerima: zaista ima nemali broj ljudi koji duboko poznaju odredjenu oblast, a ne umeju da recito (i jednostavno) objasne cesto i prilicno jednostavne koncepte.

Kako je ovo moguce!? Jer, jasno je da u mnogim slucajevima u pitanju nije tek obicna lenjost da se strucnjak potrudi da jednostavno i lepo formulise objasnjenje.

Inace, sinoc sam sa drugarom, izmedju ostalog, pricao upravo i o ovom problemu! Tokom razgovora se cak i formirala hipoteza za jedan od mogucih razloga. Al me stra' da kazem, moze da deluje bizarno... A nije, majkemi

Shoot!
I - kazuj.
Takve se stvari moraju saznati, dritto

Unfuckable 21:47 27.03.2010

Re: Prva asocijacija na ovaj tekst mi je...

...a meni je - ovo:

bookbinder 22:08 27.03.2010

Re: Prva asocijacija na ovaj tekst mi je...

gordanac
Shoot!
I - kazuj.
Takve se stvari moraju saznati, dritto

Hocu, naravno, ja to samo sebi dizem cenu

Ali ne mogu sad, moram do druga. Pisem za 3-4 sata, kada se vratim. Izvin'te...

Ali da dam teaser. Ideja je insprisana kontaverznom teorijom o svrsi i postanku ljudske svesti Julian Jaynes-a.

gordanac 22:11 27.03.2010

asocijacija...

Uh, bre, Hawkeye đe me nađe!
Gibonni & Vlatko
ima još jedna stvar koju sviraju zajedno...o-pas-no, razbije k`o šoljicu...

BebaOdLonchara 22:18 27.03.2010

Re: asocijacija...

Hawkeye

bookbinder 03:16 28.03.2010

Re: Prva asocijacija na ovaj tekst mi je...

E, sad sam se vratio, pa da odgovorim

Naravno, nisam izostavio odgovor u prethodnom postu jer je "bizaran" ili da bih sebi "dizao cenu", to sam se samo zekio

Zapravo, trebalo je da se spremam da izadjem, pa nisam imao vremena da lepo formulisem odgovor...

Dakle, prosle noci sam sa drugarom komentarisao teoriju Julian Jaynes-a. Mi smo potpuni laici na polju psihologije i zapravo smo komentarisali jednu od radio emisija fenomenalne Radio Galaksije (No 45), serijala radio emisija koje vodi Milan Cirkovic i u kojima prica o nauci (arhiva emisija se moze naci ovde; vec sam postavio ovaj link ranije na ovom Blogu, ali dobrim stvarima nikad nije dovoljno preporuka).

Komentarisli smo emisiju, i onda u jednom trenutku dosli na "nase" pitanje razumevanja i objasnjavanja. I onda je moj drug ponudio hipotezu.

Radi se o sledecem. Vecina nas kada ulazi u neku materiju i pokusava da je razume (sam pokusaj razumevanja je indikativan) trudi se da svesno racionalizuje svoje misli o istoj. Ja licno pokusavam da se "odmaknem" od svojih misli o necemu i te misli (svesno) analiziram i stvorim koliko-toliko racionalnu sliku.

Ali, ne mora da znaci da svi ljudi tako razmisljaju. Izgleda da neki, cesto najbolji, to rade drugacije: oni "vide", umesto sto "shvataju", "razumeju" (terminologija mi je, naravno, krajnje neprecizna...).

Pre desetak godina sam sa drugarom isao busom od centra Beograda do centra Zemuna, prepuna 84-ka, rush hour u Zemunu. On je jedan od najboljih matematicara koje sam ikada sreo, i jedan od likova koji mi, kada objasnjavaju nesto iz matematike/fizike, zvuce kao potpuni "ludaci", cesto ga nista ne razumem (a i ja sam iz te branse, dakle trebalo bi da nemam terminoloskih i profesionalnih problema). Ali dobro znam da itekako zna o cemu prica. I kaze on (ovde sam ga potpuno razumeo!

):

"Ja bih voleo da, umesto da izvodim teoreme, mogu da se krecem u tom apstraktnom svetu matematike slobodno, kao u ovom "nasem" svetu. Da "idem" i kazem: vidi, teorema!; vidi, matematicka istina!

Kao sto smo mi recimo od Centra dosli do Zemuna. Kapiras ti koliko je ceo nas put kompleksan, koliko informacija smo mi obradili, koliko kompleksnih odluka doneli samo dok smo pokusavali da malopre predjemo ulicu? Ali, to nam ne predstavlja nikakav problem, jer odmalena zivimo u ovom svetu i u njemu se krecemo nesvesno." (ovde je veza sa Julian Jaynes-om)

Pricam malopre sa drugarom o istoj temi i on mi kaze:

"Da, zamisli da sad treba da objasnis nekome svoj put od stana do obliznjeg (preko puta) supermarketa, kupovinu tamo i povratak kuci. To bi, u najboljem slucaju, uradio u par recenica.

Ali, pokusaj da napravis robota koji ce to uraditi. Pokusaj da zaista do tancina, racionalno opises sve kompleksne situacije sa kojima se susreces na tom putu."

U prevodu, znas da odes u kupovinu, ali jako tesko to mozes da precizno opises. Lako je kada to opisujes drugim ljudima, koji i bez tvog objasnjenja i nesvesno znaju odgovor. Pokusaj da to opises nekome ko nije "iz ovoga sveta". Pokusaj da to "objasnis" robotu...

maksa83 09:56 27.03.2010

simple

U IT krugovima se često citira i:

"Simple, clear purpose and principles give rise to complex and intelligent behavior. Complex rules and regulations give rise to simple and stupid behavior."

(Dee Hock, osnivač VISA korporacije)

bojan ljubomir jugovic 10:01 27.03.2010

+

gordanac 10:22 27.03.2010

Re: +

:))))
Ima slatkih priča i slika o :
Rube Goldberg mašinama
to jest
da se smisli mašina kojom se na najkomplikovaniji mogući način radi nešto najjednostavnije moguće

Upotreba salveta i pribora za jelo

nsarski 10:32 27.03.2010

Re: +

da se smisli mašina kojom se na najkomplikovaniji mogući način radi nešto najjednostavnije moguće

Sampion u tome je Kojot genije:

myredneckself 10:36 27.03.2010

Re: +

gordanac, slažem se, zašto telefon ne bi bio samo telefon?

(a opet na drugim poljima, gde je potrebna jednostavno akcija, često sam u overthinking maniru dugo bez nje, u odnosima, odlukama, donošenju planova...
sreća pa imam jednog, koji me dugo i stalno podseća kad mi je razor tup , i da ga vredi s vremena na vreme naoštriti

jedna narodna stranska kaže pametno...)

bojan ljubomir jugovic 11:34 27.03.2010

Kompli[cir/kov]anje

smisli mašina kojom se na najkomplikovaniji mogući način radi nešto najjednostavnije

Ih, ovo je super u poređenju sa onim uređajima koji na najjednostavniji
način ne rade ništa, recimo DVD plejer
znamenite marke "Verso". U jednom trenutku testa
pomislio sam da bi Cyclograveur brže nacrtao
Bertolučijev "Čaj u Sahari" nego li Verso
reprodukovao digitalni zapis sa DVD-a

Jean Tinguely: "Cyclograveur", 1960 via dunjica

zašto telefon ne bi bio samo telefon?

Baš tako, "sigurno" je da je bolje kada postoji
mogućnost da se mobilni u isto vrijeme koristi
i kao fotoaparat, internet, mp3 player... ali
meni je telefon - just telefon.

Ne mogu da odolim, evo još jedne Tinglijeve jednostavne
skulpturalne mašine koja vjerovatno radi ništa
i svašta(/služi ničemu i svačemu) u zavisnosti,
jelte, od mašte onoga ko ju koristi

mirelarado 16:35 27.03.2010

Re: Kompli[cir/kov]anje

bojan ljubomir jugovic
Ih, ovo je super u poređenju sa onim uređajima koji na najjednostavniji
način ne rade ništa,

:))) То ме увек подсети на ону немогућу машину из Дизнијеве Микијеве радионице, пред којом се неко пита: "Шта је ово?! А уз то и не ради..."

gordanac 16:51 27.03.2010

: Kompli[cir/kov]anje

mirelarado
bojan ljubomir jugovic
Ih, ovo je super u poređenju sa onim uređajima koji na najjednostavniji
način ne rade ništa,

:))) То ме увек подсети на ону немогућу машину из Дизнијеве Микијеве радионице, пред којом се неко пита: "Шта је ово?! А уз то и не ради..."

fantastikuš od crtaća!

Zanimljivo je i priča o "otkriću" točka.
Ne može jednostavnije od zatvorene kružne linije, a kompleksnost od toga - nazamisliva!

mirelarado 17:39 27.03.2010

Re: : Kompli[cir/kov]anje

gordanac
Zanimljivo je i priča o "otkriću" točka.
Ne može jednostavnije od zatvorene kružne linije, a kompleksnost od toga - nazamisliva!

Или молекул ДНК, прелеп у својој тобожњој једноставности, иза које се крије сложени кључ живота, животни кôд који још увек нисмо кадри да до краја прочитамо

О принципу рада водокотлића, ноћној мори сваког поштеног ђака, да и не говоримо...

maksa83 10:09 27.03.2010

inherentna kompleksnost

Jednostavnost je uvek moguća...

Koliko god se lično ložio na jednostavnost (reč koju od skora koristim je "svedenost" ) ona ponekad prosto nije moguća, koliko god bila poželjna.

Za dobro dizajnirane kompleksne stvari (opet u IT svetu, to je moj okvir, štadamuradim) često kažemo da imaju low surface to volume ratio, tj. da dobro dizajniranim interfejsom sakrivaju ogromnu mašineriju kojom ne treba opterećivati onog ko to gleda, bio on korisnik ili drugi programer.

Neke stvari prosto jesu inherentno kompleksne, pa da dodam još jedan kliše na tu temu (autor nepoznat):

Fools ignore complexity.
Pragmatists suffer it.
Some can avoid it.
Geniuses remove it.

gordanac 10:18 27.03.2010

makso...

..ovo ti baš lepa reč

Koliko god se lično ložio na jednostavnost (reč koju od skora koristim je "svedenost" ona ponekad prosto nije moguća, koliko god bila poželjna.

I - ustvari je tačna, jer se u većini procesa baš o tome radi - "svedenost" na parametre bez kojih je besmisleno (jednostavnije nego što treba, pa zato blesavo ili paradoksalno).
A kad kažem "uvek moguća" za jednostavnost, to onda obično znači "izračunaj joj verovatnoću" da bi bila ne samo poželjna već ostvarena.
Svedenost.
Mnogo fina reč, prosto "vuče" na asocijacije za design, razni.

Predrag Brajovic 10:55 27.03.2010

Re: inherentna kompleksnost

maksa83
Koliko god se lično ložio na jednostavnost (reč koju od skora koristim je "svedenost", ona ponekad, prosto, nije moguća, koliko god bila poželjna.
...
Neke stvari prosto jesu inherentno kompleksne...

Кључан став ове дискусије код другарице Горданац. А иза наизглед једноставних ствари често стоје силне комплексне процедуре и поступци. Узмимо, на пример, ову ствар са пасошима. (Не мислим на редове за њих, они су последица почетног великог моментума и тога што је систем увек рационално пројектован на неки оптимум дејства, не и његове пикове; уза све то треба додати и лоша софтверска и хардверска решења саме процедуре.) Дакле, извадиш пасош прилагођен европским стандардиима и... voilà, путујеш куд ти воља, наравно ако имаш времена и новаца. Ствар изгледа једноставно, али иза ње је цело брдо позадинске подршке: јединствен софтвер који ишчитава податке из пасоша, јединствена и увезана база података, јединствена и свуда иста процедура добијања пасоша... То је само друга страна "опошљавања", а њој је претходило брдо усаглашавања и папира и дописа који су размењивани међу заинтересованим странама и, наравно, много уложеног труда. Оног тренутка када се пасош добије у руке све то ишчили, као и она мука стајања у реду. (Мислим да проценат грађана који данас имају пасош надмашује све претходне.)

Ствар (решење) делује једноставно, али само тако делује...

gordanac 11:40 27.03.2010

Re: inherentna kompleksnost

Predrag Brajovic
maksa83
Koliko god se lično ložio na jednostavnost (reč koju od skora koristim je "svedenost", ona ponekad, prosto, nije moguća, koliko god bila poželjna.
...
Neke stvari prosto jesu inherentno kompleksne...

Кључан став ове дискусије код другарице Горданац. А иза наизглед једноставних ствари често стоје силне комплексне процедуре и поступци. Узмимо, на пример, ову ствар са пасошима. (Не мислим на редове за њих, они су последица почетног великог моментума и тога што је систем увек рационално пројектован на неки оптимум дејства, не и његове пикове; уза све то треба додати и лоша софтверска и хардверска решења саме процедуре.) Дакле, извадиш пасош прилагођен европским стандардиима и... voilà, путујеш куд ти воља, наравно ако имаш времена и новаца. Ствар изгледа једноставно, али иза ње је цело брдо позадинске подршке: јединствен софтвер који ишчитава податке из пасоша, јединствена и увезана база података, јединствена и свуда иста процедура добијања пасоша... То је само друга страна "опошљавања", а њој је претходило брдо усаглашавања и папира и дописа који су размењивани међу заинтересованим странама и, наравно, много уложеног труда. Оног тренутка када се пасош добије у руке све то ишчили, као и она мука стајања у реду. (Мислим да проценат грађана који данас имају пасош надмашује све претходне.)

Ствар (решење) делује једноставно, али само тако делује...

Odličan primer.
Pokušaću da ga iskoristim za još jedan primer PRINCIPA JEDNOSTAVNOSTI:

Francuska revolucija ustanovila je pravilo "Liberté, égalité, fraternité", odnosno "svedeno", danas najvažniji i vladajući princip "svi su isti pred zakonom" i (relativnu) uspešnost demokratije kao takve.(što hiljadama prethodnih godina, a bogami ni posle nikako nije bio slučaj)
Jednostavno, da jednostavnije ne može biti.
Kako onda nastaje kompleksnost?
Deo odgovora je i tvoj post, skoro pa simbolično slikovit za razne druge sektore.

Predrag Brajovic 11:54 27.03.2010

Re: inherentna kompleksnost

gordanac
Odličan primer.

Ма немој!?

gordanac 11:59 27.03.2010

:))

Predrag Brajovic
gordanac
Odličan primer.

Ма немој!?

aha

evo ti za nagradu fotka kutije žileta iz prošlog veka

Doctor Wu 12:11 27.03.2010

Re: inherentna kompleksnost

Za dobro dizajnirane kompleksne stvari (opet u IT svetu, to je moj okvir, štadamuradim) često kažemo da imaju low surface to volume ratio, tj. da dobro dizajniranim interfejsom sakrivaju ogromnu mašineriju kojom ne treba opterećivati onog ko to gleda, bio on korisnik ili drugi programer.

Ima jos jedan dobar skorasnji primer. Kazes, na primer: "Dajem ostavku iz privatnih razloga." Niko ne moze da te pita koji su to razlozi jer su privatni, a takvima se, po definiciji, ne raspravlja u javnosti, ni da li oni povlace odluke donesene u nekim drugim, domacim ili stranim, organizacijama (IMF, EBRD, Delta, partije...). Znaci, jednom izjavom pokrio mirijadu kompleksnih stvari koje se dogadjaju iza scene.

gordanac 12:47 27.03.2010

*****

Opet sasvim dobar primer Doctor Wu, sasvim dobar.
KISS, as it is.

myredneckself 15:55 27.03.2010

Re: inherentna kompleksnost

maksa83

Koliko god se lično ložio na jednostavnost (reč koju od skora koristim je "svedenost" ) ona ponekad prosto nije moguća, koliko god bila poželjna.

...

...Fools ignore complexity.

gordanac

"svedenost" na parametre bez kojih je besmisleno (jednostavnije nego što treba, pa zato blesavo ili paradoksalno).

imam nekoliko asocijacija

recimo, jednu veoma lepu priču, ispričanu na jednostavan način!
eh, sada, kako prikazati osvrt na tu lepu priču?
on ne može biti jednostavan, sveden, jer će umanjiti lepotu i veličinu same priče

čula sam mnogo recepata o onoj supi koju će većina od nas sutra imati na stolu.
na mnoge gledam s podignutom obrvom.
to je jedna jednostavna stvar - supa, možeš misliti!
ali delikatnost pripreme one supe, začini, potrebno vreme, čini je kompleksnom i vrednom divljenja

Ikar nije poslušao Dedala, nije se držao saveta da se drži putanje između mora i sunca, jednako opasnih, pa je završio kako je završio

dakle i jednostavnost, i kompleksnost, ona ivica, ni premnogo, ni premalo
Occam za preživljavanje!

dolybell92 21:05 27.03.2010

Re: inherentna kompleksnost

Узмимо, на пример, ову ствар са пасошима.

Сведено на наједноставније је
зашто је пасош уопште потребан ?

gordanac 22:42 27.03.2010

Re: inherentna kompleksnost

dolybell92
Узмимо, на пример, ову ствар са пасошима.

Сведено на наједноставније је
зашто је пасош уопште потребан ?

Zbog principa koji je jednostavan da jednostavniji ne može biti, a koji glasi:
"svi imaju slobodu kretanja"

Pasoši su kompleksnost koja nastaje oko tog jednostavnog principa (Brajović je dao primer), tako da kompleksnost stvara nevolje, jednostavan princip ostaje na snazi i neophodan je.

BebaOdLonchara 23:20 27.03.2010

Re: inherentna kompleksnost

"svi imaju slobodu kretanja"

što reče mića marković, svako ima pravo da se kreće i bude kreten.

Unfuckable 23:40 27.03.2010

Re: inherentna kompleksnost

a ja mislio za kretanje trebamo - gilje.

gordanac 23:49 27.03.2010

Re: inherentna kompleksnost

Unfuckable
a ja mislio za kretanje trebamo - gilje.

:))))
treba
i - gilje
ali one su ti u ovom slučaju kompleksnost
pajz ovako:
"svedenost" slobode kretanja je - pasoš, možeš i bos da giljaš okolo, dočim ako imaš gilje, a nemaš paasoš, stvar postaje još kompleksnija (mada to izgleda nemoguće svakom ko je imao nevolja dok je, u giljama ili bos, čekao da dobije pasoš i dobio ga, uprkos svim očiglednostima da se događaj ipak neće dogoditi...) i - nema kretanja, iz čega bi se mogao izvući jednostavan, ali pogrešan zaključak da su ti za kretanje dovoljna - stopala (noge), a tako izgleda zakljućak kad je jednostavniji nego što treba da bude

Unfuckable 00:30 28.03.2010

Re: inherentna kompleksnost

ima nešto kompleksnije od gilja, u svoj svojoj bezobzirnoj jednostavnosti, i krajnje vulgarnoj svedenosti, a nije pasoš, ako ćeš mi verovati:
zove se IE 6 i šljaka na Win 2000.
I bez njega - nema soške.
(gilje, čemu?)
Dakle: kretati se/ kretanje je složenica koja se ne sastoji samo od gilja, volje, para ili pasoša.
U svakom našem kretanju ima po malo IE6 (da,da - 6!)

Kazezoze 09:43 28.03.2010

Re: inherentna kompleksnost

"svedenost" slobode kretanja je - pasoš,

chim si nechim ogranichen da bi se kretao, tu nema slobode.
znachi rech sloboda bih zamenio rechju dozvoljeno, pa bi rechenica glasila:
"svedenost" dozvoljenog kretanja je - pasosh...

dolybell92 13:21 28.03.2010

Re: inherentna kompleksnost

"svedenost" slobode kretanja je - pasoš

Za mene je to zapravo suprotnost koja znači
neslobodu kretanja... jer ako tu slobodu imaš
čemu je onda potreban pasoš, a ako je
i potreban zašto se onda plaća?

To je samo komplikacija plus...
Ako je ikome potrebna bilo kakva identifikacija
neke osobe bio bi dovoljan "bar code" (uslovno)
za sve ljude na svetu.... za sve svrhe.

seceranac 15:27 28.03.2010

Re: inherentna kompleksnost

Kazezoze
"svedenost" slobode kretanja je - pasoš,

chim si nechim ogranichen da bi se kretao, tu nema slobode.
znachi rech sloboda bih zamenio rechju dozvoljeno, pa bi rechenica glasila:
"svedenost" dozvoljenog kretanja je - pasosh...

potpuno si u pravu

nikada nije bilo manje slobode kretanja ljudi na svetu, vize, biometrijski pasosi, kontrole na aerodromima, zabrane nosenja obicnih stvari ...
nikada nije bilo ni vise price o slobodi kretanja ... svako o onome sto nema

mirelarado 10:10 27.03.2010

:)))

Kissing Occam's Razor
kao da svet odraslih ljudi svaku jednostavnost smatra - nepristojnom i neprihvatljivom

Људи, уопштено говорећи, не воле једноставност. Речит је пример Игнаца Семелвајса. Нико му није веровао када је лекарима говорио да треба да дезинфикују руке пре него што уђу у породилиште, упркос чињеници да је у 19. веку смртност новорођенчади била веома велика управо због нехигијенских услова. Прање руку чинило им се исувише простим решењем. Драже су им замршене тајне и недокучивост.

gordanac 10:27 27.03.2010

Re: :)))

mirelarado
Kissing Occam's Razor
kao da svet odraslih ljudi svaku jednostavnost smatra - nepristojnom i neprihvatljivom

Људи, уопштено говорећи, не воле једноставност. Речит је пример Игнаца Семелвајса. Нико му није веровао када је лекарима говорио да треба да дезинфикују руке пре него што уђу у породилиште, упркос чињеници да је у 19. веку смртност новорођенчади била веома велика управо због нехигијенских услова. Прање руку чинило им се исувише простим решењем. Драже су им замршене тајне и недокучивост.

Tamantako
Ponekad mi se učini da jednostavnost novih rešenja predstavlja najveću moguću prepreku ljudima da ih prihvate sa manje otpora.(kao "pa ne može biti da je baš tako jednostavno, morabiti da ima tu još nečega...)

Kao što nikako ne vole jednostavne, a često tačne odgovore na "teška" pitanja.
Ili kažu čuveno "ne mogu da ti objasnim, komplikovano je", uglavnom kad pojma nemaju o čemu se radi.

BebaOdLonchara 10:27 27.03.2010

.

šta bi sa muzikom bez kompleksnosti, ajd' da tako kažem? stimuvezi, šta bi bila jednostavnost u muzičkom tkivu, formi, materijalu, slaganju glasova, harmoniji, ritmičkoj strukturi...? i to nisu svi parametri koji determinišu jedno muzičko (umetničko?) delo. opet, ono što je jednostavno na slušanje ne podrazumeva jednostavnost dela itself, naprotiv. ono što je na prvi pogled juzerfrendli je obično vrlo komplikovano andrnit. so, jednostavnost vs komplikovanost, čemu? jedno bez drugog ne postoji.

Gospodja Klara 10:36 27.03.2010

Re: .

so, jednostavnost vs komplikovanost, čemu?

Pa da bismo mogli da se opredeljujemo

nsarski 10:39 27.03.2010

Re: .

šta bi sa muzikom bez kompleksnosti, ajd' da tako kažem?

I ne samo muzikom.

Ovih dana je u Njujorku otvorena izlozba Ouroboros - Istorija Kosmosa". Trodimenziona reprezentacija spoja svesti i kosmosa. Autor je Ali Hosaini, biohemicar, producent, filozof, vizuelni pesnik

Izlozba je otvorena do 23. aprila.

BebaOdLonchara 10:39 27.03.2010

Re: .

Pa da bismo mogli da se opredeljujemo

ali nemamo oko čega, dec maj point

(i sad ja moram da idem pa neću moći da negiram postojanje jednog a bez ovog drugog...jbg)

gordanac 10:41 27.03.2010

Re: .

BebaOdLonchara
šta bi sa muzikom bez kompleksnosti, ajd' da tako kažem? stimuvezi, šta bi bila jednostavnost u muzičkom tkivu, formi, materijalu, slaganju glasova, harmoniji, ritmičkoj strukturi...? i to nisu svi parametri koji determinišu jedno muzičko (umetničko?) delo. opet, ono što je jednostavno na slušanje ne podrazumeva jednostavnost dela itself, naprotiv. ono što je na prvi pogled juzerfrendli je obično vrlo komplikovano andrnit. so, jednostavnost vs komplikovanost, čemu? jedno bez drugog ne postoji.

Upravo o tome je jedan od 10 zakona koje John Maeda formuliše u svojoj knjizi.

Law 5. Differencies

Simplicity and complexity need each other.
"Nobody wants to eat only dessert. Even a child that is allowed to eat ice cream three meals a day will eventually tire his sweet tooth. By the same token, nobody wants to have only simplicity. Without the counterpoint of complexity, we could not recognize simplicity when we see it. Our eyes and senses thrive, and sometimes recoil, whenever we experience differences.
Acknowledging contrast helps to identify qualities that we desire—which are often subject to change. I don’t personally prefer the color pink, but I do like it as a dash of brightness in a drab sea of olive green. The pink appears bold and vibrant as compared with its dark and muted surroundings. We know how to appreciate something better when we can compare it to something else.
Simplicity and complexity need each other. The more complexity there is in the market, the more that something simpler stands out. And because technology will only continue to grow in complexity, there is a clear economic beneﬁt to adopting a strategy of simplicity that will help set your product apart. That said, establishing a feeling of simplicity in design requires making complexity consciously available in some explicit form. This relationship can be manifest in either the same object or experience, or in contrast with other offerings in the same category—like the simplicity of the iPod in comparison to its more complex competitors in the MP3 player market."

Dakle, ideja u svojoj osnovi ima "NE jednostavnije nego što je dovoljno, ali NE komplikovanije nego što je potrebno"

Milan Novković 10:48 27.03.2010

Re: .

"NE jednostavnije nego što je dovoljno, ali NE komplikovanije nego što je potrebno"

Ako je jedno jednostavno dovoljno, a može jednostavnije, onda je to jedno jednostavno komplikovanije nego što je potrebno

BebaOdLonchara 10:58 27.03.2010

Re: .

evo za maksu:

Gospodja Klara 11:10 27.03.2010

Re: .

Ako je jedno jednostavno dovoljno, a može jednostavnije, onda je to jedno jednostavno komplikovanije nego što je potrebno

Milane, blog o ludom Napoleonu je kod marca (samo pazi, tamo sve vrvi od nakaradnih silogizama i neuspelih sofizama) :))))

A kad smo kod simplifikacije... jer sve se na kraju svede na ništavilo, jednostavnije od toga ne postoji:

..trol na brzaka, proleće,

"May the Troll be with you!"

gordanac 12:30 27.03.2010

:)

zen bašte i tome slično:

Doctor Wu 12:49 27.03.2010

Re: :)

jel ovo kompleksno ili jednostavno?

gordanac 13:01 27.03.2010

Re: :)

Doctor Wu
jel ovo kompleksno ili jednostavno?

:))
Jednostavno.
Ravnoteža je vrlo jednostavan princip.
Kompleksnost je u njegovim veštinama.
Dočim - narušena ravnoteža je sasvim kompleksan proces.

topcat 18:51 27.03.2010

Re: .

nsarski

Ovih dana je u Njujorku otvorena izlozba Ouroboros - Istorija Kosmosa". Trodimenziona reprezentacija spoja svesti i kosmosa. Autor je Ali Hosaini, biohemicar, producent, filozof, vizuelni pesnik
Izlozba je otvorena do 23. aprila.

Hvala, budemo posjetili. ; )

marco_de.manccini 18:57 27.03.2010

Re: .

Milane, blog o ludom Napoleonu je kod marca (samo pazi, tamo sve vrvi od nakaradnih silogizama i neuspelih sofizama) :))))

ништа, ништа, умем ја и горе.

изгледа сам изгубио из вида сведеност.

требао сам само да напишем ”ко је охолa будала, тај је безвезе”. следећи пут.

Gospodja Klara 19:07 27.03.2010

Re: .

(samo pazi, tamo sve vrvi od nakaradnih silogizama i neuspelih sofizama) :))))

Moja greška marco, loše sam se izrazila. Ovo se ne odnosi na tvoj blog, nego na komentare, naravno ne u negativnom smislu. Čisto da objasnim dok se nisi skroz uvredio.

marco_de.manccini 19:24 27.03.2010

Re: .

иди, бре, кларо, није мене лако увредити, а још мање скроз. стварно је могло краће, што јес’ јес’.

једноставност ће спасити свет, што би рекла горданац.

gordanac 19:35 27.03.2010

Re: .

marco_de.manccini
иди, бре, кларо, није мене лако увредити, а још мање скроз. стварно је могло краће, што јес’ јес’.

једноставност ће спасити свет, што би рекла горданац.

...već ga jeste "spasila", nekoliko puta
i opet će
i jednostavnost
i lepota
i štreberi

a o drugome i da ne govorimo....

BebaOdLonchara 19:49 27.03.2010

Re: .

i štreberi

jednostavnost i štreberi ne idu zajedno.

gordanac 19:55 27.03.2010

Re: .

BebaOdLonchara
i štreberi

jednostavnost i štreberi ne idu zajedno.

:))))
grešiš, šinko, mislim, jako grešiš
ništa jednostavnije od principa:
radoznalost ruleZ

a štreberi su ti nadasve radoznala bića koja od neprekidne radoznalosti ne umeju da odustanu, nikako
(krajnje pozitivan izraz, to hoću da kažem)

BebaOdLonchara 20:00 27.03.2010

Re: .

štreber u originalu baš i nije pozitivan izraz

mislim da radoznalost može prilično da zakomplikuje život.

Doctor Wu 20:01 27.03.2010

Re: .

jednostavnost i štreberi ne idu zajedno.

a sir, hleb, vino i kombajn?

gordanac 20:08 27.03.2010

Re: .

BebaOdLonchara
štreber u originalu baš i nije pozitivan izraz

mislim da radoznalost može prilično da zakomplikuje život.

U mom univerzumu je izraz "štreber" oduvek bio pozitivan, da pozitivniji ne mo`š biti.

Radoznalost, neprekidno učenje, otkrivanje, zabava uvek novog, saznavanje, sve negde već piše, bre samo treba da postigneš čitanje ...

A radoznalost je uvek i oduvek - jednostavan princip.
Ćutiš, gledaš, čudiš, pitaš, odgovaraš, probaš, saznaš, pa opet - ćutiš, gledaš,...

BebaOdLonchara 20:09 27.03.2010

Re: .

a sir, hleb, vino i kombajn?

JJ Beba 20:44 27.03.2010

Re: .

šta bi sa muzikom bez kompleksnosti, ajd' da tako kažem? stimuvezi, šta bi bila jednostavnost u muzičkom tkivu, formi, materijalu, slaganju glasova, harmoniji, ritmičkoj strukturi..

One note Samba

bookbinder 21:08 27.03.2010

štreber

gordanac
U mom univerzumu je izraz "štreber" oduvek bio pozitivan, da pozitivniji ne mo`š biti.

Radoznalost, neprekidno učenje, otkrivanje, zabava uvek novog, saznavanje, sve negde već piše, bre samo treba da postigneš čitanje ...

Ako ovako definiseno strebera, onda su oni opasno pozitivni likovi, slazem se.

Medjutim, ja sam taj pojam drugacije shvatao. Za mene su streberi bili oni koji puno rade, uce, zavrsavaju poslove, ali rade/uce/zavrsavaju samo ono sto im je zadato od drustva/porodice/poslodavca... Streberi u skoli su oni koji puno uce da bi dobili petice, a ne da bi saznali nesto novo. Zato su takvi likovi dosadni: ne znaju nista novo, jer sve sto znaju se vec nalazi u propisanim udzbenicima.

Ovo je naravno terminoloska razlika, dakle ne sustinska. Ali rekoh, nije zgoreg da je naglasim, pocesto su nesporazumi posledica trivijalnih terminoloskih razlika...

P.S. Fala za super tekst, preporuka!!!

BebaOdLonchara 21:16 27.03.2010

Re: štreber

Medjutim, ja sam taj pojam drugacije shvatao. Za mene su streberi bili oni koji puno rade, uce, zavrsavaju poslove, ali rade/uce/zavrsavaju samo ono sto im je zadato od drustva/porodice/poslodavca... Streberi u skoli su oni koji puno uce da bi dobili petice, a ne da bi saznali nesto novo. Zato su takvi likovi dosadni: ne znaju nista novo, jer sve sto znaju se vec nalazi u propisanim udzbenicima.

pa tako nekako ih i nemci definišu. mislim da bi gordanac pre trebala da koristi termin nerd.

nsarski 21:16 27.03.2010

Re: štreber

Zato su takvi likovi dosadni: ne znaju nista novo, jer sve sto znaju se vec nalazi u propisanim udzbenicima.

A kad ti se pokvari kompjuter - who ya gonna call?
Geek Squad!

dolybell92 21:20 27.03.2010

Re: .

Radoznalost, neprekidno učenje, otkrivanje, zabava uvek novog, saznavanje, sve negde već piše, bre samo treba da postigneš čitanje ...

... i tako se povećava, raste neznanje - a ne znanje...
vrlo jednostavno

bookbinder 21:32 27.03.2010

Re: štreber

nsarski
A kad ti se pokvari kompjuter - who ya gonna call?
Geek Squad!

He, he... Nazvacu Squad i biti sretan da postoje izuzeci koji potvrdjuju pravilo

gordanac 21:40 27.03.2010

Re: štreber

bookbinder
gordanac
U mom univerzumu je izraz "štreber" oduvek bio pozitivan, da pozitivniji ne mo`š biti.

Radoznalost, neprekidno učenje, otkrivanje, zabava uvek novog, saznavanje, sve negde već piše, bre samo treba da postigneš čitanje ...

Ako ovako definiseno strebera, onda su oni opasno pozitivni likovi, slazem se.

Medjutim, ja sam taj pojam drugacije shvatao. Za mene su streberi bili oni koji puno rade, uce, zavrsavaju poslove, ali rade/uce/zavrsavaju samo ono sto im je zadato od drustva/porodice/poslodavca... Streberi u skoli su oni koji puno uce da bi dobili petice, a ne da bi saznali nesto novo. Zato su takvi likovi dosadni: ne znaju nista novo, jer sve sto znaju se vec nalazi u propisanim udzbenicima.

Ovo je naravno terminoloska razlika, dakle ne sustinska. Ali rekoh, nije zgoreg da je naglasim, pocesto su nesporazumi posledica trivijalnih terminoloskih razlika...

P.S. Fala za super tekst, preporuka!!!

Celog veka i s vremena na vreme objašnjavam sadržaj pojma "štreber", odomaćenog u našem jeziku, sa zadovoljstvom, raznim prigodama.
I uvek je zadovoljstvo kad naiđe situacija da se ne mora objašnjavati, kad naiđeš na radoznalaca koji kapira da "велтаншаунг" štrebera nikad i nikako nema veze sa - ocenama, bilo čijim.
Samo sa sopstvenom radoznalošću i voljom da se skapira šta god može i da se neprestano - igra.
Treba - nerd?
Dobro - nerd, ondaK, ako je jasnije.
Marim ja, zovi ga i krčagom, on će sam skapirati kako da ne bude razbijen dok ga na vodu nose.

gordanac 11:26 27.03.2010

annex 1.

(to jest primer, kojim se osnovni tekst naravno komplikuje, što dokazuje da ne umem jednostavno da objasnim šta hoću da kažem

)

Probaću u nekoliko primera da objasnim kako je PRINCIP JEDNOSTAVAN, a i šta posle bude:

Primer 1.
Koji je PRINCIP da se plovi, pluta, jedri, brodi?
Princip je da ono što plovi (pluta, plovi jedri) mora imati manju specifičnu težinu od onoga po čemu plovi, najčešće slatka ili slana voda i da mu se dodaje energija da bi plovilo.
Jednostavno da jednostavnije ne može biti.
Kako smo naučili da pravimo sve ono što plovi (je ikada plovilo)?
UVIDELI smo (verovatno) da drvo pluta, a kamen tone, pa smo zajahali drvo, mahali prvo rukama i nogama, posle granom, ...i tako...
SVE TO PRE Arhimeda i još mnogo pre Bernulija, otkrića dinamike fluida i svega sličnog...
Plovila su bila različita, KOMPLEKSNA, ali je JEDNOSTAVAN PRINCIP jedan te isti, onaj iskustveno otkriven na samom početku plovidbe (nečije)
Primer 2.
Koji je PRINCIP da nešto samo leti, a nije ptica, leteći insekt, leteća veverica i ostala leteće bića?
Princip je da ono što leti mora da savlada silu gravitacije i da mu se dodaje energija da bi savladavanje trajalo.
Jednostavno da jednostavnije ne može biti.
Kako smo naučili da pravimo stvari koje lete?
Prvo je morao biti definisan zakon gravitacije, a ondaK smo smišljali kako da napravimo "leteće stvari".
I danas su leteće stvari kompleksne (i bivale su sve kompleksinije kako smo ih smišljali), ali je JEDOSTAVAN PRINCIP letenja svega što prirodno ne leti ostao isti.

Kazezoze 12:27 27.03.2010

Re: annex 1.

Koji je PRINCIP da nešto samo leti, a nije ptica, leteći insekt, leteća veverica i ostala leteće bića?
Princip je da ono što leti mora da savlada silu gravitacije i da mu se dodaje energija da bi savladavanje trajalo.

ja sam se uvek pitao kako riba, koja valjda ne spada u red tih letecih bica, i pored zakona gravitacije, uspeva da skache i po 30 metara uz neki vodopad?
koja je to sila koja je pokrece da toliko skache?

gordanac 12:32 27.03.2010

Re: annex 1.

Kazezoze
Koji je PRINCIP da nešto samo leti, a nije ptica, leteći insekt, leteća veverica i ostala leteće bića?
Princip je da ono što leti mora da savlada silu gravitacije i da mu se dodaje energija da bi savladavanje trajalo.

ja sam se uvek pitao kako riba, koja valjda ne spada u red tih letecih bica, i pored zakona gravitacije, uspeva da skache i po 30 metara uz neki vodopad?
koja je to sila koja je pokrece da toliko skache?

Ljubav (kompleksan odgovor)
Nagon (jednostavan odgovor)

Kazezoze 12:48 27.03.2010

Re: annex 1.

rekao bih da su oba odgovora netacna jer ni ljubav ni nagon nisu sile.
riba sama nema tu snagu koja bi je povukla na gore.
pre ce biti da je u pitanju neka sila vode, mozhda centripetalna sila, u koju riba upliva i ona je izvuche na vrh. ali, ti si fizichar i ti to znash, verovatno, mnogo bolje od mene...

gordanac 12:58 27.03.2010

Re: annex 1.

Kazezoze
rekao bih da su oba odgovora netacna jer ni ljubav ni nagon nisu sile.
riba sama nema tu snagu koja bi je povukla na gore.
pre ce biti da je u pitanju neka sila vode, mozhda centripetalna sila, u koju riba upliva i ona je izvuche na vrh. ali, ti si fizichar i ti to znash, verovatno, mnogo bolje od mene...

Ne bih rekla da je u pitanju "sila vode" (centripetalna skoro sigurno nije), mada ne smem da tvrdim, premalo o tome znam.
Losos i njegov način razmnožavanja daje neke odgovore (ne sve)
Slična čuda pri vodenim putovanjima čine jegulje, neke kornjače, razna bića,...sve do tajnih razloga zašto ptice migriraju - moja pretpostavka je da se radi o nagonima, genetski zapisanim kroz generacije - opstali su do sada na taj način i nemaju razloga da komplikuju...

Kazezoze 14:23 27.03.2010

Re: annex 1.

Slična čuda pri vodenim putovanjima čine jegulje, neke kornjače, razna bića,...sve do tajnih razloga zašto ptice migriraju - moja pretpostavka je da se radi o nagonima, genetski zapisanim kroz generacije - opstali su do sada na taj način i nemaju razloga da komplikuju...

tajna je u kretanju vode. koliko se secam,ti si chesto uz reku i ako pazhljivo posmatrash njeno kretanje u prirodnom toku, neizmenjenom ljudskom rukom, uochicesh da ona ne teche jednako celom svojom povrshinom. najbrzha je negde u sredini, a sasvim mirna uz obale. svako ispupchenje ili zapreka, poput kamena, izaziva vrtloge nizvodno. oni imaju svoje spiralne pokrete, a ako bacish prut on privremeno okrece pravac — uzvodno, protiv struje. ako nisi probala, probaj ovaj eksperimentic sa prutom.
to spiralno kretanje vode se odslikava od kretanja zemlje oko sunca. jer, zemlja se u svom kretanju oko sunca ujedno okrece oko svoje ose. tako pravi spiralno kretanje. kako gore, tako i dole - to je chuveno nachelo starogrchkog alhemichara hermesa trismegistosa. to su zakoni prirode.
struja ne teche pravolinijski, nego zmijoliko opisuje shiri luk. zavojita je duzh toka, poput, naprimer, vode koja istiche iz kade.
naposletku se celi vodeni tok krece, a u shirim rechnim dolinama nailazimo na meandre.
zamisli vrh kovitlaca. dok vrtlozhi, on stoji na svojoj tachki, ochigledno prkoseci gravitaciji. jednom kada vrtlozhenje prestane, pochinje padanje. vrh kovitlaca ne stoji na jednome mjestu. krece se po povrshini opisujuci vecu spiralu.
drugim rechima, krece se ujednachavajuci kruzhno-spiralnu prostornu krivulju.
sada zamisli kapljicu vode na povrshini vrha kovitlaca. kada se vrh zavrti, kapljica ce odleteti. shta ako se voda nalazi unutar vrshka kovitlaca poput vode u nutrini zemlje? bit ce potaknuta da se digne. vodopadi, prilikom svog pada upravo tvore to spiralno kretanje i ako riba uplovi u tu vodenu igru biva povuchena na gore. na isti nachin pliva uzvodno bez vecih napora. ustvari, ona ne pliva nego je uplivana. na isti nachin i ptice lete koristeci vazdushne struje koje su takodje u spiralnom gibanju.zato i mogu da prelaze toliko velike udaljenosti, bez da se umore. kako gore, tako i dole, rekao bi stari alkemichar hermes t.

ninasimone 17:30 27.03.2010

Re: annex 1.

gordanac

I danas su leteće stvari kompleksne (i bivale su sve kompleksinije kako smo ih smišljali), ali je JEDOSTAVAN PRINCIP letenja svega što prirodno ne leti ostao isti.

Evo najnovijeg primera uspesnom vracanju tom jednostavnom principu letenja:
Journey into space with a balloon and duct tape
Sad su naravno svi krenuli da pljuju po Nasi, kao, eto, tip uradio za 500 funti ono za sta je njima potrebno 500 miliona... A sta je sve bilo potrebno da se desi u nauci i tehnologiji da dodje taj trenutak da neko moze da lepljivom trakom pricvrsti digitalnu kameru za balon, doda jefitni GPS tracker and voila!
Nije li ovde jednostavnost ono cuveno "a dwarf standing on the shoulders of a giant may see farther than a giant himself"?

ecce-florian 17:32 27.03.2010

Re: annex 1.

Kazezoze
Koji je PRINCIP da nešto samo leti, a nije ptica, leteći insekt, leteća veverica i ostala leteće bića?
Princip je da ono što leti mora da savlada silu gravitacije i da mu se dodaje energija da bi savladavanje trajalo.

ja sam se uvek pitao kako riba, koja valjda ne spada u red tih letecih bica, i pored zakona gravitacije, uspeva da skache i po 30 metara uz neki vodopad?
koja je to sila koja je pokrece da toliko skache?

Kaz
odgovor je
antigravitacija
evo kako to izvesti sa mačkom ( koja jede ribu zar ne)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

gordanac

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi