LEP, MODERAN I (JOŠ UVEK) PRAZAN

Autor: Rodoljub Šabić

U periodu od dva meseca, od 15.maja, obavezu upisivanja zbirki podataka o ličnosti u Centralni registar zbirki podataka o ličnosti koji je postavljen na zvaničnoj elektronskoj prezentaciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - www.poverenik.rs ili na direktnom linku http://registar.poverenik.rs/ , izvršilo je, verovali ili ne, 32 subjekta!

Dva meseca nije bog zna koliko dug period ali, činjenica da je od pretpostavljenih stotinjak hiljada ili bar od više desetina hiljada subjekata (preduzeća, ustanova, preduzetnika, organa vlasti itd.) obavezu prijavljivanja zbirki podataka u Registar izvršilo samo nekoliko desetina njih, a pritom svega nekoliko državnih organa nije nešto pred čim bi se smele zatvarati oči. Prosto, to je zaista alarmantna činjenica.

Ako ništa drugo, propuštanjem izvršenja ove obaveze ogroman broj subjekata, hiljade njih, čini prekršaje za koje su zaprećene kazne do milion dinara. Znam da većina propusta nije posledica namere, po najmanje zle, već posledica okolnosti - kašnjenja Vlade u donošenju potrebnih podzakonskih propisa, a posebno široke neinformisanosti i neznanja. Ljudima, pre kažnjavanja, treba pokušati pomoći. Zato, kao što sam i ranije govorio, kazne ne treba da budu prva stvar, nešto na čemu treba insistirati bez odlaganja. Ali naravno, ni sasvim prihvatljivo objašnjenje nije opravdanje i ako se sa ovakvim neodgovornim odnosom nastavi, stvar kojoj će neizbežno morati da se pribegne, biće pokretanje prekršajnih postupaka. Istina, može se ispostaviti da broj postupaka koje bi eventualno trebalo pokrenuti predstavlja pretežak zadatak za raspoloživi, zaista mali broj radnika u službi Poverenika. Ali, ako ništa drugo, to bi se za početak svakako moglo i moralo uraditi protiv onih koji su dužni da daju pozitivan primer - protiv organa vlasti.

Problem je međutim to što nekolko stotina ili nekoliko hiljada prekršajnih prijava mogu doprineti rešavanju zadatka sa kojim smo suočeni ali ga ne mogu rešiti. Najvažnije je da se shvati da je implementacija evropskih standarda u oblasti zaštite podataka o ličnosti kompleksan, državni zadatak. Izvršavanje tog zadatka podrazumeva da se uradi mnogo u raznim oblastima. U normativnoj sferi potrebno je doneti, dopuniti, izmeniti ili ukinuti mnogo propisa. U sferi organizacije i logistike potrebno je obezbediti realne pretpostavke za nadzor nad primenom zakona i za odgovornost za njegovo kršenje. A pre svega, najvažnije je raditi i uraditi mnogo na planu edukacije (svojevremeno, pre desetak godina, Slovenija je radi implementacije svog novog, sa standardima EU usaglašenog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, menjala i obrazovni programa za osnovne škole).

Sve navedeno traži odgovorno i koordinirano delovanje velikog broja subjekata, što jednostavno nije moguće u atmosferi improvizacije. Zato je potrebno osmišljena, unapred definisana nacionalna strategija koja podrazumeva jasno definisanje svih ciljeva, nosilaca, rokova i sredstava za realizaciju ciljeva, te odgovornosti za njihovo neostvarivanje. Zato smo moji saradnici i ja još pre godinu dana pripremili, a potom dostavili Vladi Srbije tekst Predloga nacionalne strategije o zaštiti podataka o ličnosti. Tu strategiju smo radili zajedno i usaglasili sa ekspertima Komisije EU. Iako valjda nije sporno da oni znaju šta su standardi EU, Vlada do danas tu strategiju nije usvojila.

A usvajanje strategije bilo bi tek prva formalna pretpostavka nakon toga moralo bi se, bez odlaganja, maksimalno odgovorno i energično pristupiti njenoj realizaciji. U protivnom, sasvim je izvesno da će i inače veliki raskorak između Ustava, Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i međunarodnih standarda sa jedne i prakse sa druge strane, i dalje da se povećava. A posledice neće biti samo „apstraktne" već, sasvim izvesno i ugrožavanje zajamčenih ljudskih prava i to u značajnom obimu. A to valja sprečiti.