Gost autor| In memoriam| Umetnost| Život

САГА О БЕКИМУ (гост аутор: Нурудин)

ana_radmilovic RSS / 15.06.2011. u 19:57

Видио сам смрт моћног човјека, убила га је туга, видио сам можда, убиство из даљине, видио сам људску мржњу, а мислио сам, као опсједнут, само на једно: да ли му је посљедња мисао била освета или љубав?

 

                          Као да је о томе висио сав мој живот.

Одлучио сам се за љубав. Мање је истинито, и мање вјероватно, али је племенитије. И љепше: тако све има више смисла. И смрт. И живот.

 

Meша Селимовић

 гост аутор: Нурудин

     Вест о смрти великог Бекима затекла ме ја на Косову – дуго по подне – оријентална равнодушност према обезглављеном времену, телефони не раде, интернет је већ дуже време мисона именица; у ишчекивању ноћи, досадило ми и читање, укључим радио – хвата само станице на албанском језику – ништа не разумем, али упорно покушавам да убијем време, како оно не би убило мене – ако уопште време „тамо доле“ и постоји. Чујем већ пар пута на радију име Беким Фехмиу – то је једино што сам разумео.  Већ слутим, а слутње не воде доброме... Није ту имало шта да се разуме... јасно је било да је једно друштво појело једног уметника – није ни први ни последњи, јер су друштвени апетити огромни, а желудац довољно јак да свари и највеће. Осећам тупи бол – блистав и страшан – и осећај кривице, потпуно необјашњив и ирационалан. Присећам се свега онога што је Беким урадио – да ли је то у овом моменту уопште важно – тачније, размишљам о ономе шта није урадио, а могао је. О позоришту, како сам Беким рече, Светилишту које је већ одавно ожалило Бекима због његовог добровољног „самоизгнанства“. Из Светилишта се повукао, јер су га опоганили – јер су од храма направили „баклницу“ – као слободно биће које има право да бира, изабрао је изгнанство... Да ли му је ишта друго преостало?

     Кажу: „Свет је препознавао његов таленат“ – а да ли је препознаво Бекима, то је велико питање – да ли су свет и Беким успели да успоставе икакву конекцију – да ли је апсудност била у свeту, или у Бекиму, или у судару Бекима са светом?

„Лепо је, глумити, заиста. Кад вас нешто притиска и пече, закопате то у дубоку тишину, а онда све изручите на сцену. Тако се ослобађате набоја који у вама тиња. Прави глумци су осетљиве душе, крваре дуго” – говорио је Беким. Међутим, онда када га је највише „притискало“ и „пекло“ Беким није био на сцени да сву муку искаже, да се ослободи ватре која је у њему тињала – није било потока и воде са Бистрице да угаси пожар у Бекиму, зато је Беким решио да угаси себе у Бистрици.  Никада није „пљунуо у поток“, јер би тиме пљунуо на све оно што га је детерминисало, већ је читавог себе заветовао „потоку“.

–        Бака Хили ми је давно рекла: Немој случајно да пљунеш у поток, јер ће ти остати крива уста! ...

   

     Бистрица се коначно посветила – велики Беким сада „крвари“ у њој, као и свака осетљива душа – спознаје Одисеј подземни свет да би живот разумео у целости – само што се јунак ове одисеје неће вратити овом свету – очигледно је у оном другом нашао много више смисла и хармоније.

    Ја већ годину дана нисам на Косову, а Беким већ годину дана није међу нама – волео бих, ако се икада вртатим, да посетим Призрен – да ходочастим до светилишта које је посветио велики човек, хуманиста, Уметник – Беким Фехмиу. 

 

 

 

Немој случајно да пљунеш у поток, јер ће ти остати крива уста!

„Блиставо и страшно“

Беким Фехмиу

 

 

 

Atačmenti



Komentari (69)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nurudin nurudin 20:11 15.06.2011

Данас је годину дана како...

Беким није са нама...

Да се не забораве највећи...

Хвала Ани што је подржала мој предлог и уступила ми место на блогу.

Ана,
mlekac mlekac 20:23 15.06.2011

Re: Данас је годину дана како...

nurudin
Беким није са нама...

Да се не забораве највећи...

Хвала Ани што је подржала мој предлог и уступила ми место на блогу.

Ана,


Hvala tebi sto si nas podsetio
expolicajac expolicajac 20:20 15.06.2011

Slava mu

Çdo person normal do të kishte dhënë rrugë për të shkruar rreth Bekim.
sesili sesili 20:24 15.06.2011

Re: Slava mu

Tužno je što je tako otišao. Upravo se emituje na TV film u kome igra, a bio je u bunkeru, zabranjen. Hvala Nurudine.
predatortz predatortz 20:24 15.06.2011

Re: Slava mu

expolicajac
Çdo person normal do të kishte dhënë rrugë për të shkruar rreth Bekim.


Kolega, uvek si mi bio sumnjiv...
nurudin nurudin 20:25 15.06.2011

Re: Slava mu

expolicajac
Çdo person normal do të kishte dhënë rrugë për të shkruar rreth Bekim.


Bekim Fehmiu: Ne znam za Srbe, koliko njih uopšte je ikada napisalo nešto na albanskom jeziku, ili Hrvata, ili Slovenaca, ili Bošnjaka, ili Crnogoraca osim Miljana Miljanova. Da li je iko ikada čuo kako zvuči, kakvu muziku ima taj jezik?


Имао сам прилике да се уверим да је заиста музикалан и звучан.
nurudin nurudin 20:27 15.06.2011

Re: Slava mu

sesili
Hvala Nurudine.


Хвала Бекиму што је постојао.




expolicajac expolicajac 20:28 15.06.2011

Re: Slava mu

Kolega, uvek si mi bio sumnjiv...

Poverenje je lepa stvar ali kontrola je mnogo bolja. Osnova kontrole je sumnja
ana_radmilovic ana_radmilovic 20:31 15.06.2011

Re: Slava mu

sesili
Tužno je što je tako otišao. Upravo se emituje na TV film u kome igra, a bio je u bunkeru, zabranjen. Hvala Nurudine.


I ja se pridružujem sa "hvala Nurudine"

Tačno vidim sliku, tebe koji slušaš taj radio... vest. Šok. U onom teško prepričljivom periodu "tamo dole" koji si tako dobro prepričao, uprkos neprepričljivosti...

I sad (zahvaljujući tebi) gledam ovo čudo od filma. Genijalan je to glumac bio, i velika faca.
nurudin nurudin 20:38 15.06.2011

Re: Slava mu

neprepričljivosti...


Управо тако, непрепричљиво...

Genijalan je to glumac bio, i velika faca.


Јесте, велики...И филм, невероватно, проговара о друштву, о истом оном које га је "појело"... А, да иронија буде већа, када је филм цензурисан, писало је да је све недостатке друштва, парафразирам, исправио "комунистички режим" - чуј - као да је могуће изглобљено друштво вратити у зглоб...
radekokic radekokic 20:29 15.06.2011

...na cast...

...ostalo nam na cast...
nurudin nurudin 20:32 15.06.2011

Re: ...na cast...

..ostalo nam na cast...


Управо тако, остало нам на част...
nurudin nurudin 20:30 15.06.2011

Обавештење...

филм се даје на Б92 Инфо каналу...
JJ Beba JJ Beba 20:47 15.06.2011

Re: Обавештење...

nurudin
филм се даје на Б92 Инфо каналу...

vidim igra i Faruk Begoli
nurudin nurudin 20:52 15.06.2011

Re: Обавештење...

thefreak thefreak 18:26 16.06.2011

Re: Обавештење...

Faruk Begoli



Faruk Begolli (14 February 1944 in Peć, Yugoslavia – 23 August 2007 in Pristina, Kosovo) was the most famous Kosovo Albanian actor and director of Yugoslavia (along with Bekim Fehmiu).

He attended high school in Pristina and completed the academy of film in Belgrade (1966). Begolli played in more than 60 films, starting with Veljko Bulajić's Pogled u zenicu Sunca (1966). He cooperated with director Puriša Đorđević in his films Podne (Noon), Jutro (The Morning), and San (The Dream), and his notable roles include Bitka na Neretvi, Čuvar plaže u zimskom periodu and Derviš i Smrt (The Dervish and Death).

In the late 1980s, Begolli returned from Belgrade to Kosovo, where he worked at the University of Pristina as a professor at the Faculty of Drama. His last lead role was in Ekrem Kryeziu's Dashuria e Bjeshkëve të Nemuna (Love in the Damned Mountain), and his last piece was Etjet e Kosovës (Kosovo: Desperate Search), where he was also a co-scenarist. He died in 2007, after a long battle with cancer.

Trivia: His brother was Adil Begolli, a well-known Kosovo producer
st.jepan st.jepan 20:35 15.06.2011

...

Blistavo i strašno, to zvuči nekako..., pa da, zvuči blistavo i strašno!
vladimir petrovic vladimir petrovic 21:30 15.06.2011

Uliks Fehmiu

Nurudin
... Ја већ годину дана нисам на Косову, а Беким већ годину дана није међу нама – волео бих, ако се икада вртатим, да посетим Призрен – да ходочастим до светилишта које је посветио велики човек, хуманиста, Уметник – Беким Фехмиу.


Svi su nekrolozi tužni, a ovo jeste zakasneli nekrolog, ili bar svojevrstan lament.


Ja sam se Bekima setio kada sam video film "Beli beli svet" Olega Novkovića, u kome glavnu ulogu impresivno igra Uliks Fehmiu, sin Bekima i Branke Petrić.


nurudin nurudin 21:36 15.06.2011

Re: Uliks Fehmiu

Svi su nekrolozi tužni, a ovo jeste zakasneli nekrolog, ili bar svojevrstan lament.



Ламент, Владимире, али не за КосМетом, већ за великим Уметником...
margos margos 22:06 15.06.2011

.....

Htedoh da napišem lep čovek... i setim se da sam isto napisala prošle godine. Lep.

Misao o njemu u meni budi radost, koju vreme, pa ni okolnosti, ne brišu.
nurudin nurudin 22:15 15.06.2011

Re: .....

Misao o njemu u meni budi radost, koju vreme, pa ni okolnosti, ne brišu.


Мишљења сам да у свима буди и радост и тугу, баш онако како је сам Беким формулисао - "блиставо и страшно".
bravar92 bravar92 22:15 15.06.2011

bez naslova


Eksplodirala mi hrabrost
na vrhu lastinog repa.
Razbijam dan i
razbacujem sitnice.
Kriva linija usta
menja pravce prostiranja.
Obogaljena suza je ljubi.
Snagom tuge njeni krajevi padaju.
Vetar im razvlači suprotnosti
dok ne postignu ravnotežu
ravnodušnosti i praznine,
sve do preokreta, do: „Neću!“
„Ništa!“ „Više!“ nije isto.
To nisam ja. Voštana je
kriva linija osmeha.
Daj! Probudi me!
To, zaista, nisam ja!
To je samo refleksija sna
preslikana u stvarnost.

veliki nikad ne odlaze
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 23:49 15.06.2011

Saga o Bekimu...

... nije potpuna bez ove scene:

nurudin nurudin 00:05 16.06.2011

Re: Saga o Bekimu...





Или, нпр., ове Одисеј у подземном свету...

Хвала на допуни.
petar310 petar310 00:22 16.06.2011

Pjesma za Bekima

nurudin nurudin 00:30 16.06.2011

Re: Pjesma za Bekima

petar310
Pjesma za Bekima


Браво! Пун погодак.

petar310 petar310 00:54 16.06.2011

Re: Pjesma za Bekima

Kako se na vašem muzičkom albumu našla pesma o Bekimu Fehmijuu?

- Za to je zaslužno moje dugogodišnje prijateljstvo sa Miljenkom Jergovićem. Radeći najnoviji album, Miroslav Tadić i ja smo želeli da nas Jergović iznenadi jednom pesmom, ljubavnom. A on je doneo pesmu o Bekimu i strašno me obradovao! Bekim je bio moj veliki prijatelj i, verovatno, najveći glumac koga smo imali na ovim prostorima.


Rade Šerbedžija - Sve mi nase tamo nedostaje
bocvena bocvena 08:31 16.06.2011

Mnogo volim tu autobiografiju...

a inače me sećanja na detinjstvo i mladost poznatih ljudi ič ne zanimaju.

Drugi, meni nepoznat svet. A ljudski prisan i poznat.
Veliki čovek i umetnik.

Branka Petrić o Bekimu...

ljuboten ljuboten 11:59 16.06.2011

Za Bekima Fehmiju

Еvo mog komentara za srpske medije, na sajtu B92 bilo je tačno 300 podrški.
U tekstu koji sam dao da ga objavi "Fakti", novine koje izlaze u Skoplju na albanskom jeziku, naslovio sam ga: "Svakog samoubicu ubije društvo u kome je živeo".
Ovu istinu sam dodao da bi utešio moje prijatelje Albance vernike, koji su mi se javljali da me potsete da je samoubistvo greh. Ja im kažem da je to i u hrićanstvu, pa ih potsećam da je nekada u Beogradu živelo preko 150.hiljada Albanaca, a sada manje od 40.hiljada. To su većinom mešoviti brakovi, ali ne znamo koliko su stradali i stradaju zato što im deca doživljavaju neprijatnosti ako nose albansko prezime. Danas su to napredovale u fašističke horde, koje podržavaju i dve parlamentarne stranke i SPC.
Bekim je sigurno znao za njihove patnje i traume, pa je ovo njegovo samožrtvovanje poruka za bogobojažljive ljude da pitaju institucije sistema kako žive ti ljudi i njihove porodice? Koliko je od njih izvršilo samoubsitvo?

"Neka nas vode i mudrost i hrabrost da se svoje egzistencije oslobodimo cim nam postane teret." Seneka


Сваког самоубицу убило је друштво у коме је живео. „Мислим да је у овом тренутку важно да се каже да је Беким био велика спона између Срба и Албанаца, да је био велики глумац и да је био велики човек”, закључио је режисер Горан Марковић. Управо ова изјава као закључак, наjважнија реч у њој „СПОНА“ даје одговор зашто је Беким пуцао себи у главу. Па та „СПОНА“ је одамно пукла. Управо те 1987 године када је пукла у Бекимовим грудима, и том прилоком рекао је: „Не! Више нећу бити ни глумац ако ме не дозвољавате да будем Човек и Албанац.
Ево прилога једне анегдоте коју је испричао сам режисер филма „Авантурист“, Харолд Робинс, у коме је Беким Фехмиу играо главну улогу. Режисер је уговорио сусрет Бекима са главним продуцентом филма у Хотелу „Валдоф Асторија“, на Менхетну. Беким је чекао 15 минута после заказаног тремина па је напустио место сусрета. Када га је режисер забезекнут питао: „Шта си урадио, па знаш ли да њега чекају и председници држава?!“. Беким је одговорио: „Чекао би ја њега као глумац али нисам могао да га чекам као Човек.“ Па када је продуцент приредио рекламну вечеру у истом Хотелу, режисер је први пут представио Бекима продуценту речима. „Ево тог кучкиног сина, али га волим јер има душу!“.
Последње лето пред распад Југославије срели смо се на плажи у Новом Вонодолском, где сам ја продавао слике које је сликала моја супурга, иначе доктор психологије, а ја сам их урамљиаво, иначе инжењер, но због истог карактера као Косовар Беким, и ја Косовац, био сам у сталном сукобу са људима који су руководили предузећа у најбољем систему до сада позатом – самоуправном. Но, зли људи су га поткопавали и компромитовали, па су ми у свакој прилици закидали материјална примања, иако сам имао и своја оригинална техничка решења. Поразговарли смо, и питао за да провери како се осећам каo Србин у Хрватској јер је Туђман био на власти, а знао је да ми је ташта из оближњег Сења, којом прилом сам му изрецитовао следеће стихове.
„Видим хоће да ми смрзне воће,
јер ми зима дрхти у грудима.
Тешко ми је сред ове самоће,
као да сам паклу у гостима.“
Душа му се појавила у очима. Ћутао је. Ја сам продужио да му причам да сам постао пријатењ са многима и у Новом јер сам противних српског вође.
Но, сада знам да је Беким имао ове стихове у својој души, а није имао ко да га утеши. Oд оних који су му биле колеге волели су да буду и Срби. Но, њему су требали да му се представе као Људи. А њих није било. Једино њихово добро је што сада показују да су знали да је Беким Фехмиу био Велики Човек.
Јер сваког самоубицу убило је друштво у коме је живео.

vladimir petrovic vladimir petrovic 14:11 16.06.2011

Re: Za Bekima Fehmiju

Ljuboten
... Сваког самоубицу убило је друштво у коме је живео.

Uz sve uvažavanje, slobodan sam da se sa ovim ne složim.
Ja se prilično bavim suicidima i dobro znam da ima mnogo slučajeva u kojima se nikako ne bi moglo reći da su reakcija na društvene uslove, i tako to.

Već sam pisao o japanskom piscu J. Mišimi, koji je izvršio teatralno samoubistvo u svojoj 45. godini, kada je bio, kako se to kaže, "na vrhuncu slave". Nikako se ne bi moglo reći da je to on uradio jer ga je ubilo društvo u kome je živeo. A takvih slučajeva ima mnogo.

Ruski pisac Grigorij Čhartišvili (Григорий Шалвович Чхартишвили) se mnogo bavio suicidima književnika širom sveta, o čemu je naisao knjigu "Pisci i samoubistvo" (Писатель и самоубийство). Odlična knjiga, prevedena je na srpski, preporučujem je. Ali onaj ko zaviri u ta mnogobrojna samoubistva ne može da dodje do zaključka da su se pisci ubijali zbog toga što ih društvo nije razumevalo, te da ih je društva ubilo. Jok.
Stvar je mnogo kompleksnija nego što to izgleda na prvi pogled.

Kada ovo kažem, ni malo ne osporavam činjenice oko Bekima Fehmiua, jer njegov slučaj ne znam. U njegovom slučaju možda stoji navedena formulacija (da ga je ubilo društvo u kome je živeo), ali se to nikako ne sme uopštavati.
nurudin nurudin 14:50 16.06.2011

Re: Za Bekima Fehmiju

Kada ovo kažem, ni malo ne osporavam činjenice oko Bekima Fehmiua, jer njegov slučaj ne znam. U njegovom slučaju možda stoji navedena formulacija (da ga je ubilo društvo u kome je živeo), ali se to nikako ne sme uopštavati.


Владимире, у Бекимовом случају сматрам да је друштво главни кривац - мислилм сувише олако ово констатујем, а проблем, колико је опипљив, толико је и апстрактан - сувише је сложено - читав рад би могао да се напише...
elis elis 14:54 16.06.2011

Re: Za Bekima Fehmiju

vladimir petrovic
Ljuboten
... Сваког самоубицу убило је друштво у коме је живео.

Uz sve uvažavanje, slobodan sam da se sa ovim ne složim.
Ja se prilično bavim suicidima i dobro znam da ima mnogo slučajeva u kojima se nikako ne bi moglo reći da su reakcija na društvene uslove, i tako to.

Već sam pisao o japanskom piscu J. Mišimi, koji je izvršio teatralno samoubistvo u svojoj 45. godini, kada je bio, kako se to kaže, "na vrhuncu slave". Nikako se ne bi moglo reći da je to on uradio jer ga je ubilo društvo u kome je živeo. A takvih slučajeva ima mnogo.

Ruski pisac Grigorij Čhartišvili (Григорий Шалвович Чхартишвили) se mnogo bavio suicidima književnika širom sveta, o čemu je naisao knjigu "Pisci i samoubistvo" (Писатель и самоубийство). Odlična knjiga, prevedena je na srpski, preporučujem je. Ali onaj ko zaviri u ta mnogobrojna samoubistva ne može da dodje do zaključka da su se pisci ubijali zbog toga što ih društvo nije razumevalo, te da ih je društva ubilo. Jok.
Stvar je mnogo kompleksnija nego što to izgleda na prvi pogled.

Kada ovo kažem, ni malo ne osporavam činjenice oko Bekima Fehmiua, jer njegov slučaj ne znam. U njegovom slučaju možda stoji navedena formulacija (da ga je ubilo društvo u kome je živeo), ali se to nikako ne sme uopštavati.


Vladimire, nečije društvo broji milione ili stotine miliona, nečije stotine, nečije se izražava jednocifrenim brojem, a nečije se, pak, svodi na odraz u ogledalu. Pod uslovom da ima dovoljno svetlosti da se taj odraz uoči. Prema tome, odista je svakog samoubicu ubilo društvo u kojem i sa kojim je živeo...

Edit:

Da dodam još i to - naročito je Mishimu ubilo društvo, ni manje ni više...
Zen Master Zen Master 14:59 16.06.2011

Re: Za Bekima Fehmiju

ljuboten
Еvo mog komentara za srpske medije, na sajtu B92 bilo je tačno 300 podrški.
U tekstu koji sam dao da ga objavi "Fakti", novine koje izlaze u Skoplju na albanskom jeziku, naslovio sam ga: "Svakog samoubicu ubije društvo u kome je živeo".
Ovu istinu sam dodao da bi utešio moje prijatelje Albance vernike, koji su mi se javljali da me potsete da je samoubistvo greh. Ja im kažem da je to i u hrićanstvu, pa ih potsećam da je nekada u Beogradu živelo preko 150.hiljada Albanaca, a sada manje od 40.hiljada. To su većinom mešoviti brakovi, ali ne znamo koliko su stradali i stradaju zato što im deca doživljavaju neprijatnosti ako nose albansko prezime. Danas su to napredovale u fašističke horde, koje podržavaju i dve parlamentarne stranke i SPC.



Ma jel baš sve tako bilo, pa ne mogu da verujem... Znači vi to na b92 napišete u komentarima i njih 300 vam se divi, to jest vašoj inteligenciji. Šteta samo što ste niste ostavili na sajtu svoje lične podatke pa da vam zaljubljene žene šalju svoje slike...
Ne znam samo kako vas nije sramota da smrt takve ljudske i glumačke veličine, smrt takvog gospodina kakav je bio Bekim zloupotrebljavate za propagiranje svojih političkih ideja i snovidjenja.

valhalen valhalen 17:05 16.06.2011

Re: Za Bekima Fehmiju

Već sam pisao o japanskom piscu J. Mišimi, koji je izvršio teatralno samoubistvo u svojoj 45. godini, kada je bio, kako se to kaže, "na vrhuncu slave". Nikako se ne bi moglo reći da je to on uradio jer ga je ubilo društvo u kome je živeo. A takvih slučajeva ima mnogo.


Da dodam još i to - naročito je Mishimu ubilo društvo, ni manje ni više...


ELis je sasvim u pravu. Mišima je možda najbolji primer ove teze. Priču o njegovoj homoseksualnosti i kemp-desničarenju znaju već i ptice na grani, ali ono što se često previđa jeste činjenica da je mladi Mišima uspeo da iz zdravstvenih razloga izvrda mobilizaciju i tako izbegne tragičnu sudbinu svojih vršnjaka koji su odvedeni kao jagnjad na klanje. Kojih trideset godina kasnije svojevoljno se žrtvovao u ime režima koji zvanično više nije postojao, ali je nažalost i dalje postojao u njegovom superegu (onako kako Miloševićev i Tuđmanov režim više ne postoje u stvarnosti, ali nažalost još uvek postoje u superegu mnogih građana Srbije i Hrvatske). Može se reći da je Mišima bio zakasnela žrtva japanskog militarizma i fašizma. Za razliku od momaka iz Istvudovog "Letters from Iwo Jima", njega je ubila bomba sa odloženim dejstvom.









expolicajac expolicajac 17:07 16.06.2011

Re: Za Bekima Fehmiju

Ja se prilično bavim suicidima i dobro znam da ima mnogo slučajeva u kojima se nikako ne bi moglo reći da su reakcija na društvene uslove, i tako to.

Mlad, neiskusan, nadmen. Neka ti je Bogom prosto dečače. Svaku knjigu koji si pročitao, a vidim da ih je mnogo, molim te pročitaj još jednom.
valhalen valhalen 17:20 16.06.2011

Re: Za Bekima Fehmiju

Mlad, neiskusan, nadmen. Neka ti je Bogom prosto dečače. Svaku knjigu koji si pročitao, a vidim da ih je mnogo, molim te pročitaj još jednom.


+1
kukusigameni kukusigameni 19:10 16.06.2011

Re: Za Bekima Fehmiju

Ljuboten
... Сваког самоубицу убило је друштво у коме је живео.

vladimir petrovic
Ja se prilično bavim suicidima i dobro znam da ima mnogo slučajeva u kojima se nikako ne bi moglo reći da su reakcija na društvene uslove, i tako to.

expolicajac
Mlad, neiskusan, nadmen. Neka ti je Bogom prosto dečače. Svaku knjigu koji si pročitao, a vidim da ih je mnogo, molim te pročitaj još jednom.


Vladimir je odgovorio na Ljuboten-ovu tvrdnju da je svakog samoubicu ubilo drustvo u kome je ziveo.
Nema razloga za ovu tvoju konstataciju expo.
nurudin nurudin 19:24 16.06.2011

Re: Za Bekima Fehmiju

Vladimir je odgovorio na Ljuboten-ovu tvrdnju da je svakog samoubicu ubilo drustvo u kome je ziveo.
Nema razloga za ovu tvoju konstataciju expo.


Уз све дужно поштовање, такође сам мишљења да нема потребе за горенаведеним коментарима упућеним на рачун Владимира Петровића.

Хвала!

П. С. Наравно, воло бих да се избегне било који вид "политизације" Бекимове трагедије - било је неких покушаја у претходним коментарима - извињавам се ако сам ја то погрешно сконтао.

Хвала још једном.
kukusigameni kukusigameni 19:28 16.06.2011

Re: Za Bekima Fehmiju

nurudin
Хвала још једном.

Hvala tebi za odlican blog i za podsecanje na pokojnog velikana Bekima.
nurudin nurudin 19:35 16.06.2011

Re: Za Bekima Fehmiju

Hvala tebi za odlican blog i za podsecanje na pokojnog velikana Bekima.


Мислио сам да се не понављам, али поновићу се - ХВАЛА БЕКИМУ ШТО ЈЕ ПОСТОЈАО!
ljuboten ljuboten 19:49 16.06.2011

Re: Za Bekima Fehmiju

Ja se prilično bavim suicidima i dobro znam da ima mnogo slučajeva u kojima se nikako ne bi moglo reći da su reakcija na društvene uslove, i tako to.

Stvar je mnogo kompleksnija nego što to izgleda na prvi pogled.


Ako produžite da se bavite razlozima suicida, onda da Vas potsetim, jer sam svojevremeno imao prilku da slušam od studentkinje moje supruge, koja je dobila priliku da boravi mesec dana, ili više, u jevrejskom Kibuci gradu, i ispiračala je, jer je studirala psiholoogiju, da i u takvim idealnim društvenim odnsosima ima nadprosečno suicida. Za razliku od pomahnitalog društva u kome je boravio Bekim.
Inače za ono Vaše ne, sledi pitanje: Da li bi se ti pisci ili Japanc ubili da su živeli u nekim drugim društevnim uslovima?
expolicajac expolicajac 20:16 16.06.2011

Re: Za Bekima Fehmiju

Nema razloga za ovu tvoju konstataciju expo.

Uz svu težinu reči koje sam napisao post je bio krajnje dobronameran. Davne 2001 godine sam lično osmislio i sproveo projekat u okviru MUP-a R. Srbije vezan za evidentiranje podataka koji su dobijani nakon vršenja uviđaja na licu mesta lica koja su izvršila suicid. Nije mi poznato da li taj projekat još uvek je u operativnoj upotrebi, ali podaci koji su skupljeni u periodu do 2004 godine bili su toliko zabrinjavajući da se čak i predstavnik OEBS-a zainteresovao za obezbedjivanje sredstava da se taj projekta podrži i uz određene izmene implementira u sistem praćenja ljudskih prava u EU.
vladimir petrovic vladimir petrovic 20:53 16.06.2011

Re: Za Bekima Fehmiju

Elis
... Prema tome, odista je svakog samoubicu ubilo društvo u kojem i sa kojim je živeo... Edit: Da dodam još i to - naročito je Mishimu ubilo društvo, ni manje ni više...


Valhalen
... ELis je sasvim u pravu. Mišima je možda najbolji primer ove teze.


Mislio sam da ne reagujem, ali ne mogu a da ne kažem nekoliko reči oko Mišiminog samoubistva.

Najpre, moje uverenje je da razloge za Mišimino samoubistvo svakako treba tražiti u njemu samome, a tek potom u društveno-političkim uslovima Japana tog vremena. Drugim rečima, Mišimino samoubistvo izvedeno je iz ličnih razloga (umetničkih, estetskih i drugih), što njegov narcisoidan lik čini većim i čovečnijim u očima mnogih nego što bi bio slučaj da su u pitanju bili čisti društveno-politički razlozi. Hipotetički, i da je bila idealna situacija u Japanu, Mišima bi kad-tad izvršio samoubistvo. Od toga nije mogao pobeći.

Ima, naravno, mnogo onih koji su se bavili Mišiminim samoubistvom, kako u Japanu tako i širom sveta, ali ja ću ukazati na neke:

Grigorij Čhartišvili, ruski japanolog i prevodilac Mišimin na ruski, smatra «da je Mišimin hara-kiri/sepuku ne samo izrazito japansko već je i najčuvenije spisateljsko samoubistvo svih vremena i naroda». Dalje, on smatra da «uza sav patriotsko-altruistički milje spektakla koji je priredio ovaj pisac, pravi motivi njegovog postupka, očigledno, bili su sasvim privatni, a ne politički, kako smatraju japanski nacionalisti».

Mišimin britanski biograf H. Skot Stouks (H. Scott Stokes), takodje, veruje da su u pitanju privatni a ne politički razlozi. On iznosi mišljenje da su Mišimina velika opsesivnost fizičkim izgledom (da bude otelotvorenje savršenstva i lepote) i njegova homoseksualnost bili odlučujući faktori da krene u samoubistvo.

Amerikanac Džon Nejtan ( John Nathan), koji je prevodio Mišimu na engleski i napisao njegovu biografiju, smatra da je Mišima bio svestan da njegov poziv na državni udar neće uspeti, ali je ipak išao u tu akciju, jer je ona bila deo njegovog scenarija, zapravo samo izgovor da izvrši ritualno samoubistvo o kome je oduvek sanjao.

Ian Buruma, holandski novinar, koji se specijalizuje za azijske teme, u svom eseju o Mišimi sa posprdnim naslovom „Samoubistvujušči kicoš“ (The suicidal dandy), zamera Mišimi, pored ostalog, što je «eksploatisao mitove svoje zemlje da bi uverio svet u njihovu validnost», smatrajući da u tome nije bio mnogo ubedljiv osim svojim «kultnim sledbenicima, za koje Mišima nije bio samo vodja već - generalisimus»; zamera mu da to što je radio nije bilo ništa novo, radili su to i drugi književnici od akcije, pa na prvom mestu pominje D’Anuncija. Dalje, lamentira što Mišima ima «veći ugled nego što zaslužuje», smatrajući da su tome doprineli pristrasne knjige i filmovi koji su se naknadno pojavili o njemu (u tom kontekstu s negodovanjem pominje Margeritu Jursenar i Pola Šrejdera). Zamera Mišimi, što se već mnogo puta čulo i od drugih, da je «pretendovao da personifikuje duh samuraja dok je živeo - na zapadnjački način». Priznajući da je Mišima «verovatno najpoznatiji moderan književnik Japana», on za njega koristi pežorativne izraze kao što su «krivotvorac» (a phony) i «vešt lakrdijaš» (a very gifted buffoon).

Prof. Džeri Piven, sa Njujorškog univerziteta, napisao je psihološku studiju pod nazivom «Ludilo i perverzija Jukija Mišime». On najpre Mišimi priznaje da je čovek izvanrednog literarnog talenta, da je jedan od najvećih književnika koje je Japan ikada imao, te ga uporedjuje sa Hemingvejem, Prustom i Džojsom. A onda ukazuje da je u Mišimi bilo više osoba sa «patološkim varijetetima» koje sam Mišima nije bio u stanju da u celosti kontroliše. Dalje tvrdi da je «centralno u Mišiminom biću bio njegov mazohizam, tako da je ceo njegov život, do samog čina samoubistva, bio neprekidna potraga za bolom». A za njegovo stvaralaštvo kaže da je «puno slika sadomazohizma, homoseksualnog silovanja, mržnje prema ženama, osvete, besa i sramoćenja». Još tvrdi da su Mišimine «žestoke homoerotske predstave i fašistička politika izazivale široke reakcije – od oštre kritike do idealiziaranja i čak militantnog obožavanja»; da je u pitanju «ekscentrični egoista, koji je pozirao go na nadrealističkim fotografijama, igrao u gangsterskim filmovima i ponašao se kao holivudska zvezda»; da je «sve otpočelo Mišiminim traumatičnim detinjstvom, pod tutorstvom autoritativne i neuračunljive bake, koja ga je usmerila prema mizoginiji, narcisoidnosti, grandioznim fantaziranjima, fiksaciji ka smrti i stvaranju naboja u njemu da uništi svoje sopstvene slabosti i svoju seksualnu ranjivost».

Britanski pisac Najdžel Kotorn (Nigel Cawthorne), u knjizi “Sex Lives of the Famous Gays” smatra da je sama smrt za Mišimu bila – seksualni čin! (While for Japanese novelist Yukio Mishima death itself was a sexual act.)

Evo i dva stava iz samog Japana.
Japanski premijer Eisaku Sato i ministar odbrane Jasuhiro Nakasone (obojica su lično poznavali Mišimu), iz bojazni da akt eminentnog pisca može naneti štetu ugledu koji je Japan počeo da stiče u ostvarivanju ekonomskog prosperiteta, olako su Mišimin čin proglasili - ludačkim. To je bila reakcija ljudi koji vode japansku vladu, vladu koja želi da demonstrira pred Japancima i svetom da se Japan modernizovao, drugim rečima amerikanizovao koliko je to moglo, sa ubedjenjem da podsećanja na stare samurajske sisteme vrednosti mogu vladi samo štetiti.

Kenzaburo Oe, drugi japanski nobelovac za književnost (posle Jasunarija Kavabate) sarkastično je rekao «da je Mišimino samoubistvo imalo za svrhu da zabavi čitaoce njegovih dela na Zapadu» (Mishima's suicide was a means of entertaining foreign readers).

(Iz mog rukopisa o J. Mišimi, pod naslovom „Danas čovek, sutra ga nema“)

N.B. Nurudine, oprosti što sam malo bio opširan, i što ovo može delovati kao trol. Izazvan sam, polemisanje mi nije strano, samo ne volim lična vredjanja i omalovažavanja.


valhalen valhalen 23:03 16.06.2011

Re: Za Bekima Fehmiju

Najpre, moje uverenje je da razloge za Mišimino samoubistvo svakako treba tražiti u njemu samome, a tek potom u društveno-političkim uslovima Japana tog vremena. Drugim rečima, Mišimino samoubistvo izvedeno je iz ličnih razloga (umetničkih, estetskih i drugih), što njegov narcisoidan lik čini većim i čovečnijim u očima mnogih nego što bi bio slučaj da su u pitanju bili čisti društveno-politički razlozi. Hipotetički, i da je bila idealna situacija u Japanu, Mišima bi kad-tad izvršio samoubistvo. Od toga nije mogao pobeći.


Ma nije možno? Još samo da nam objasniš da su Mišimu takvog kakav je, u dvadesetovekovni Japan spustili vanzemaljci, a da ga nije oblikovalo upravo japansko društvo njegovog vremena, takvo kakvo je, sa svojim normama, fascinacijama i strahovima. Ono što je u tvojoj tvrdnji upravo zastrašujuće naivno jeste što ti suprotstvljaš lično, umetničko, estetičko i seksualno, s jedne strane - društvenom i političkom, sa druge. Ovo je pogled na umetnost i umetnika, i zapravo - na čoveka, koji je zakasnio svega nekih par stotina godina.

Pa lično je političko, umetničko je političko, estetsko je političko, a o seksualnom već da ne govorimo, to je valjda u zemlji u kojoj oko Parade ponosa izbijaju ulični ratovi, savršeno jasno. Naravno da je Mišimino samoubistvo imalo i umetnički i seksualni i kako ti kažeš, "lični" aspekt (što rekoše u jednom odličnom filmu: everything's personal if you're a person), ali nijedan od ovih aspekat nije oslobođen društvene i političke determinisanosti.

Tvoja tvrdnja "Hipotetički, i da je bila idealna situacija u Japanu, Mišima bi kad-tad izvršio samoubistvo" nije pogrešna, već besmislena. Prvo, ko je uopšte govorio o bilo kakvoj "idealnoj" situaciji u Japanu, i šta bi to uopšte značilo? Drugo, misliš da bi se Mišima ubio da je odrastao u društvu koje prihvata homoseksualnost kao ravnopravni seksualni izbor i od najranijih dana stavlja mladim homoseksualcima do znanja da su jednako vredni kao i njihovi heteroseksualni vršnjaci? Misliš li da bi bio fasciniran vezom između seksa i smrti da nije odrastao u društvu koje je povezivalo homoseksualnost i smrt? Da bi bio fasciniran militarističkim imaginarijem da nije odrastao u zemlji koja je u tom trenutku bila temljno i potpuno militarizovana? Da bi razvio fascinaciju ritualnim samoubistvom da nije živeo u zemlji koja je tokom celog njegovo odrastanja govorila mladim ljudima da je jedini smisao života žrtvovati se za cara?

Na ova pitanja je zapravo nemoguće odgovoriti, ne zato što ne znamo odgovor, nego zato što je čovek kao Mišima bio moguć samo u izvesnoj društvenoj-istorijskoj situaciji i zamisliti ga u potpuno drugačijim društvenim okolnostim prosto nije moguće, a da on ostane Mišima kakvim ga poznajemo.

Da li bi DOstojevski bio pisac da nije odrastao u devetnaestovekovnoj Rusiji, nego na primer na Havajima, krajem XX veka? Da li bi bio fasciniran problemom zločina i kazne, vere i ateizma? Besmislena pitanja. To prosto uopšte ne bi bio Dostojevski.

Ekspolicajac je u pravu - gomila citata i apsolutno nikakvo, pa čak ni najosnovnije razumevanje problema.




vladimir petrovic vladimir petrovic 05:32 17.06.2011

Neodgonetnuti Mišima

Valhalen
... gomila citata i apsolutno nikakvo, pa čak ni najosnovnije razumevanje problema.

Najpre, moram reći da govorimo o Mišimi, a slučaj Mišime je veoma kompleksan, o njemu nije sve rečeno, on nije odgonetnut, pa niko nema prava da veruje da je samo on u pravu sa svojim mišljenjem o tom velikom čoveku.

S tim u vezi, podsećam da je Buda govorio: "Nikada ne reci samo je ovo istina, sve drugo je zabluda".

Prema tome, mislim da nije lepo, Valhalene, što veruješ da ja ne pokazujem ni najosnovnije razumevanje Mišime, a da ti je tebi (samo TEBI) sve kristalno jasno i da je za tebe Mišima "case closed".

Nije.

Znam ja da nekima smeta moje često navodjenje citata. Mogao bih ja, kao što neki rade, da parafraziram tudje misli i da ih plasiram, uz dodatke, kao svoje. Ja to, uglavnom, ne radim, odnosno ne stidim se da dajem citate.

Ja sam naveo dva Mišimina biografa, medju mnogima, jer se Nejtan i Skot-Stouks smatraju njegovim najboljim biografima na Zapadu. Naveo sam mišljenje Čhartašvilija, ruskog japanologa, koji je Mišimin prevodilac na ruski, i koji je priredio Sabrana dela Mišime na ruskom u dvadeset tomova. I koji je mnogo pisao o razlozima Mišiminog samoubistvo, svodeći ih na privatnost.

Naveo sam i mišljenja Burume, Oea i još nekih sa kojima se uopšte ne slažem, ali ih uvažavam, jer smatram da treba čuti i znati za što više mišljenja, pa i ona koja su naprosto smešna u svojoj neprihvatljivosti.

Na osnovu svih navedenih mišljenja, i dalje smatram da Mišimu "nije ubilo društvo u kome je živeo", na koje mišljenje uvaženog Ljubotena sam reagovao.

Mnogo knjiga o samoubistvu ima danas. Ja sam neke pažljivo čitao. Upućujem na delo A. Alvareza "Okrutni bog" (The Savage God), u kojoj on razmatra mnoge slučajeve samoubistava, ali nikako ne dolazi do zaključka da se ljudi samoubijaju kao žrtve društva u kome žive". Ima i takvih slučajeva, naravno, ali su to izuzeci.

Pada mi na pamet da je Nadežda Mendeljštam govorila kako u koncentracionim logorima, pa i u ratu, ima relativno malo samoubistava. Think about it.

Usputno, ja sam već pisao ovde blogove o nekim samoubicama (o filozofu Otu Vajningeru, koji se ubio u 23. godini, i o Nikolasu Hjuzu, sinu pesnika Teda Hjuza i Silvije Plat, koji se ubio u 43. godini).

Ja IMAM, itekako imam, svoje stavove po pitanju samoubistva (sa kojima se ne ponosim, naravno, ali ih imam), te znam o čemu govorim. Osporiti mi to pravo nije fer, odnosno reći da ne znam o čemu pričam, odnosno da nemam ni najosnovnije razumevanje, he, he, he...

Da završim oko Mišime. Ponavljam da će se još knjige pisati o njemu, jer njegov slučaj nije objašnjen, odnosno svako ima pravo da ga objašnjava onako kako to shvata. A ostajem pri tome da su razlozi za njegovo samoubistvo, koje je pripremao u potaji punih petnaest godina, bili duboko lični.

Na kraju, evo reči Svetislave Basare: "Samoubistvo je dokaz da je neko živeo... Samoubistvo je ipak stvar slobodnog izbora, a smrt je nešto što se trpi".

Mišima nije oteran u smrt, to je bio njegov slobodan izbor.

Have a nice day!

(P. S. O ovome bih pisao još, ali upravo putujem, danas ću biti "out of reach".


expolicajac expolicajac 06:31 17.06.2011

Re: Neodgonetnuti Mišima

Ja IMAM, itekako imam, svoje stavove po pitanju samoubistva (sa kojima se ne ponosim, naravno, ali ih imam), te znam o čemu govorim. Osporiti mi to pravo nije fer, odnosno reći da ne znam o čemu pričam, odnosno da nemam ni najosnovnije razumevanje, he, he, he...


Tebi Vladimiri niko nije osporio pravo da imaš svoj stav. Niko ti nije rekao da ne znaš o čemu pričaš. Premisa od koje se krneulo je da je samoubistvo čin kojim pojedinac ličnom žrtvom kritikuje društvo u kome je taj čin izvršio. Ti si pokušao da ga svojim argumentima osporiš. U toj argumentaciji si naveo primere koji nisu odraz našeg sociološkog profila i time postavio mnogo šire okvire za tumačenje tvog stava.
Ali je nesporno da si autoritativno postavio svoja razmišljanja i time zasenio pokušaj da univerzalnim principom objasniš pojedinačni akt.

Samoubistvo je akt koji se u pojedinim krugovima psihologa tretira kao nagon. Tretirajući ga kao nagon postavilo se i jedno od suštinskih pitanja gde ga svrstati u skalu nagonskih funkcija ljudskog bića.

Tema je i suviše ozbiljna da bi se ad hok donosili bilo kakvi zaključci, pa ti samo ukazujem na jedan od aspekata. Zaključeno je da je "nagon" za samoubistvo, ako postoji kod pojedinca jači i od materinskog "nagona" kod žena. On kao takav počinjenje da deluje tek kad se stvore određeni sociopatološki uslovi i naravno ne kod svakog pojedinca. Svaki samoubica u zavisnosti od svoje intelektualne prerade ima unutrašnju obradu stanja koje ga je dovelo do momenta kad je taj "nagon" postao neukrotiv i doveo do samouništenja.

Shodno ovakvom pristupu, još jednom ti ukazujem na to da niko tebe nije pokušao niti da omalovaži niti da negira tvoje intelektualne kvalitete, ali je nesporno da nisi sam akta suicida sagledao u svim aspektima njegove složenosti.
zoja444 zoja444 07:33 17.06.2011

Re: Neodgonetnuti Mišima

Samoubistvo je akt koji se u pojedinim krugovima psihologa tretira kao nagon. Tretirajući ga kao nagon postavilo se i jedno od suštinskih pitanja gde ga svrstati u skalu nagonskih funkcija ljudskog bića.

Tema je i suviše ozbiljna da bi se ad hok donosili bilo kakvi zaključci, pa ti samo ukazujem na jedan od aspekata. Zaključeno je da je "nagon" za samoubistvo, ako postoji kod pojedinca jači i od materinskog "nagona" kod žena. On kao takav počinjenje da deluje tek kad se stvore određeni sociopatološki uslovi i naravno ne kod svakog pojedinca. Svaki samoubica u zavisnosti od svoje intelektualne prerade ima unutrašnju obradu stanja koje ga je dovelo do momenta kad je taj "nagon" postao neukrotiv i doveo do samouništenja.



koji je to psiholoski pravac ili skola koji na ovaj nacin objasnjavaju fenomen suicida?

po evolucionistickoj teoriji, osnovni nagoni su: nagon za samoodrzanjem i nagon za produzenjem vrste. tu bi se suicid mogao posmatrati kao poremecaj nagona za samoodrzanjem. zato je tu i psihoterapija.
skoro sam procitala kako su neke zatvorenice u gasnim komorama, pronalazili na lesevima svoje dece. kako je vazduh laksi od gasa, one su se pele na njihova tela, zaboravljajuci tada na majcinski instinkt.

neke bio-hemijske-fizioloske teorije, verovatno suicid objasnjavaju deficitom, ili suficitom, u svakom slucaju neravnotezom transmitera u radu mozga. to se farmakoloski sigurno moze donekle resiti.

duboko sam uverena da nijedna osoba koja izvrsi suicid, ne uradi to bez nekih znakova upozorenja, najave. druga je stvar sto se to mozda olako prihvata od strane njihove okoline, koja nicim ne reaguje.

ako je "depresija ocajnicki krik za ljubavlju", onda je "samoubistvo ocajnicki krik za smislom". zato treba "prosvecivati" ljude da sami sebi osmisle i pronadju smisao zivota. smisao zivota je sam zivot. osim njega, kao vrhovne vrednosti, po meni, ni jedna druga vrednost ne bi smela da ima apsolutnu prevagu. ne slazem se sa stavom da je samoubistvo izraz slobodne volje pojedinca, mada mogu da razumem takav stav. uvek se postavlja pitanje, da li bi se ta osoba za 5, 15, 60 min. predomislila. i onda? sta onda?

ljuboten ljuboten 08:27 17.06.2011

Re: Za Bekima Fehmiju

Ma nije možno? Još samo da nam objasniš da su Mišimu takvog kakav je, u dvadesetovekovni Japan spustili vanzemaljci, a da ga nije oblikovalo upravo japansko društvo njegovog vremena, takvo kakvo je, sa svojim normama, fascinacijama i strahovima.


Pročitao sam samo ovu rečenicu, jer kada dalje čitam potpuno srozavate čoveka koji tvrdi da se bavi istraživanjem za suicid, a da pritom isključuje društvene okolnosti kao razloh! Pa to je, svaka reč bi bila teška uvreda, pa je neču napisati. Osim preporuka da se bavi nečim konkretnijem u životu, evo sada je šik proizvoditi biološku hranu, pa će tako zapaziti da okolina utiče na kvalitet biljaka i životinja.
Čovek ne zna zašto moje Kosovce odbegle u Srbiju nazivaju Šiptarima!
expolicajac expolicajac 08:56 17.06.2011

Re: Neodgonetnuti Mišima

koji je to psiholoski pravac ili skola koji na ovaj nacin objasnjavaju fenomen suicida?


Naravno samo kao smernica.
valhalen valhalen 14:41 17.06.2011

Re: Neodgonetnuti Mišima

Najpre, moram reći da govorimo o Mišimi, a slučaj Mišime je veoma kompleksan, o njemu nije sve rečeno, on nije odgonetnut, pa niko nema prava da veruje da je samo on u pravu sa svojim mišljenjem o tom velikom čoveku.

S tim u vezi, podsećam da je Buda govorio: "Nikada ne reci samo je ovo istina, sve drugo je zabluda".

Prema tome, mislim da nije lepo, Valhalene, što veruješ da ja ne pokazujem ni najosnovnije razumevanje Mišime, a da ti je tebi (samo TEBI) sve kristalno jasno i da je za tebe Mišima "case closed".

Nije.

Znam ja da nekima smeta moje često navodjenje citata. Mogao bih ja, kao što neki rade, da parafraziram tudje misli i da ih plasiram, uz dodatke, kao svoje. Ja to, uglavnom, ne radim, odnosno ne stidim se da dajem citate.

Ja IMAM, itekako imam, svoje stavove po pitanju samoubistva (sa kojima se ne ponosim, naravno, ali ih imam), te znam o čemu govorim. Osporiti mi to pravo nije fer, odnosno reći da ne znam o čemu pričam, odnosno da nemam ni najosnovnije razumevanje, he, he, he...

Da završim oko Mišime. Ponavljam da će se još knjige pisati o njemu, jer njegov slučaj nije objašnjen, odnosno svako ima pravo da ga objašnjava onako kako to shvata. A ostajem pri tome da su razlozi za njegovo samoubistvo, koje je pripremao u potaji punih petnaest godina, bili duboko lični.

Na kraju, evo reči Svetislave Basare: "Samoubistvo je dokaz da je neko živeo... Samoubistvo je ipak stvar slobodnog izbora, a smrt je nešto što se trpi".

Mišima nije oteran u smrt, to je bio njegov slobodan izbor.


Ma daj čoveče, pa možeš li da mrdneš malo dalje od fraziranja i sada već hroničnog name-droppinga?

Naravno da je slučaj kompleksan i da su mnoge opcije u igri, ali neke tvrdnje su prosto banalno pogrešne, ako ne i bemislene. Šta znači da su njegovi razlozi "bili duboko lični"? Koji su to "duboko lični" razlozi koji nisu društveno uslovljeni i koji ne odslikavaju izvesne društvene antagonizme? Da li je "Ispovest maske" duboko lična knjiga? Jeste. A da li je lična muka opisana u njoj društveno uslovljena? Apsolutno - u društvu u kome homoseksualnost nije tabu, ovakva lična muka bi bila nemoguća.

Još na kraju reći da "Mišima nije oteran u smrt", već je to bio njegov izbor? Pa daj, čemu ove banalnosti. Niko nije ni tvrdio da ga je neko bukvalno oterao u smrt prisiljavajući ga da se ubije. Naravno da je to samostalno izabrao , ali taj izbor se nije desio u društvenom vakuumu.

Pada mi na pamet da je Nadežda Mendeljštam govorila kako u koncentracionim logorima, pa i u ratu, ima relativno malo samoubistava. Think about it.


No, you think about it. But really think, not just quote. Pa sama činjenica da u tim uslovima ima manje samoubistava govori da samoubistvo jeste društveno uslovljeno. Inače, evo ti još nečeg za dumanje:

http://dhs.wikispaces.com/file/view/Suicides+among+Survivors.pdf

http://www.jweekly.com/article/full/26747/study-trauma-of-holocaust-triples-survivors-suicide-risk/

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16085786

http://en.wikipedia.org/wiki/Jean_Am%C3%A9ry#After_the_war

Kao i kod Mišime, i ovde je u pitanju bomba, odnosno u ovom sličaju gasna komora, sa odloženim dejstvom. Ili pak misliš da se i preživeli iz Holokausta ubijaju iz "duboko ličnih" razloga koji nemaju nikakve veze sa onim što su preživeli i da bi se sigurno ubili i da su živeli i u najboljem od svih svetova?

Prosto je neverovatno sa kakvom preciznošću biraš primere koji su u potpunoj suprotnosti sa tvojom tezom.
Taska Dana Taska Dana 13:16 16.06.2011

Slava mu!

I hvala!
49 41 49 41 15:48 16.06.2011

Zar je greh

biti svoj na svome, pripadati samom sebi?
nurudin nurudin 15:50 16.06.2011

Re: Zar je greh

Zar je greh
biti svoj na svome, pripadati samom sebi?


У Србији је то смртни грех, не прашта се, нажалост.
elis elis 15:55 16.06.2011

Re: Zar je greh

nurudin
Zar je greh
biti svoj na svome, pripadati samom sebi?


У Србији је то смртни грех, не прашта се, нажалост.


Biti svoj na svome nije greh, pogotovo ne smrtni, već običnom smrtniku nedokučiva akrobatika. A pripadati samom sebi, pa to već nije greh samo u Srbiji...
Jelica Greganović Jelica Greganović 18:41 16.06.2011

Re: Zar je greh

У Србији је то смртни грех, не прашта се, нажалост.

Drugačnost se nigde ne prašta.
nurudin nurudin 19:19 16.06.2011

Re: Zar je greh

Jelica Greganović
Drugačnost se nigde ne prašta.


У праву сте, није само проблем Србије, глобалнији је... Него ја сам локал патриота, па све присвајам...:))))

Поздрав и Вама, Јелице, и хвала на дивном прилогу са јутјуба
Jelica Greganović Jelica Greganović 19:49 16.06.2011

Re: Zar je greh

Поздрав и Вама, Јелице, и хвала на дивном прилогу са јутјуба

Sa zadovoljstvom dobri Nurudine...Jordan Nikolić je iz Prizrena, pa mi se činilo primerenim...hvala za lep blog, jeste prilika žalosna, ali...hvala.
Jelica Greganović Jelica Greganović 18:36 16.06.2011

Pozdrav

ciracirafm ciracirafm 21:58 16.06.2011

Most medju provalijom

Reci: Srpkinja Desanka Maksimovic
Muzika: Albanac Severin Kajtazi
Peva: Srbin Krsta Petrovic
Lepota uvek premosti provaliju izmedju naroda.
Beogradsko prolece 1964 - STREPNJA



ljuboten ljuboten 08:59 17.06.2011

A ja bi da živim sa Albancima!

"Ја већ годину дана нисам на Косову, а Беким већ годину дана није међу нама – волео бих, ако се икада вртатим, да посетим Призрен – да ходочастим до светилишта које је посветио велики човек, хуманиста, Уметник – Беким Фехмиу."

И моја баба Крстана ми је исто говорила: "Немој случајно да пљунеш у поток, јер ће ти остати крива уста!"
И ја бих да продужим да живим са мојим пријатељима Албанцима али српски политичари поручју да хоће да нас деле, када већ нису успели да нас натерају да се сви побијемо.
Нуредине, надем се да ћеш имати духовне снаге да разумеш моју бол, па ћеш дозволити да ово буд објављено, јер би то желео и Беким Фехмију. Ово сам јутрос објавио као комантар на сајту Б92 насловљеног текста: "Podela Kosova opasna, izjavio je u Prištini pomoćnik američkog državnog sekretara Filip Gordon."
Надам се ако прочита Ана ову моју реакцију зантересоваће се да ме позове да гостујем на њеном Блогу, обећала ми је то још прошле године, јер ће тако увидети да није само страна коју смaтрају да Ана заступа у криву.

Ево тог коментара:Sa idijotskom idejom podele mi smo potpuno kopromitovali našu tvrdnju da je „Kosovo je srce, duša,...Srbije!“ šta još nismo sve vikali. A šta ćemo sa Prazrenom duhovnim centrom Srpskoga carstsva, sa Pećkom Patrijaršijom i Visokim Dečanima, sa manastriom Gračanicom i naseljem u kome sada žive Srbi jedan drugom gazeći na glavu od prenaseljenosti iz odbeglih sela koja su albanski osvetnici spalili?! Šta ćemo sa Lipljanom, nekada opštinsкim centrom u centralnom delu Kosovske ravnica, sa dvadesetak sela naseljenim samo srpskim življem?! Šta ćemo sa srpskom opštinom Štrpce na Šari, sa prelepom Brezovicom i skijačkim terenima, i sa okolnim selima, Sevce, Berevce, Vrbeštica, Jažince, naseljenim samo Srbima, još desetak sa mešovitim življem, koji ljudi sada žive i naprežu se da zaleče rane koje su im naneli politički lideri željni vlasti u Beogradu i Prištini?! Šta ćemo sa selima blizu Gnjilana...?!
Šta možemo kada nam kroje kapu političari koji niti znaju niti žele da urade nešto šti je dobro za oba naroda na Kosovu i Metohiji?!!! Od ovakvih izuzimam predsednika Tadića.
A sa predlogom za podelu dokazujemo da nas interesuju samo teritorije i da ne želimo da živimo sa drugim narodima zajedno, zbog čega nam se sudi u Hagu, zbog čeg su nas bombardovali, jer je to protiv osnovne ideje demokratije i pravde koju praktikuje EU i SAD. Još jednom američki političari pokazuju da su bolje obrazovani od naših političara. Zato oni ne vole što se naš ministar Jeremić obrazovao na njihovom Unverzitetu. Za budale oni imaju nasilna sredstva.
Pa još sa podelom tražimo deo severno od Mitrovice, što znači da podelimo i sam grad!!! A ono oko Leška i Leposavića srpski političari svojevremeno sami su dodali Pokrajini, da bi mogli da koriste sredstva od Federacije za nerazvijena podurčja. Zato je u Lešku mogao veliki metalski sistem „Ivo Lola Ribar“ da izgradi fabriku čiji direktor je bio sin zamenika genaralnog direktora te moćne Korporacije koja je radila za SSSR i nesvrstarne zemlje.
Nije čuda što je ta ideja potekla od političara Dačića, jer veliki broj najagilnijih ljudi devdesetih godina, čije je zanimanje bilo Srbijn, jer su bili važni članovi Miloševićeve stranke, a sada su najvatreniji pobornici podele, koju inače nije moguće nikako izvesti.
No, zato smo se potpuno obrukali pred onima koji odlučuju, a oni to moraju da rade jer ovakvi kakvi smo nismo ni za ovo što smo i gde smo.









mlekac mlekac 10:13 17.06.2011

Re: A ja bi da živim sa Albancima!

ljuboten
"Ја већ годину дана нисам на Косову, а Беким већ годину дана није међу нама – волео бих, ако се икада вртатим, да посетим Призрен – да ходочастим до светилишта које је посветио велики човек, хуманиста, Уметник – Беким Фехмиу."

И моја баба Крстана ми је исто говорила: "Немој случајно да пљунеш у поток, јер ће ти остати крива уста!"
И ја бих да продужим да живим са мојим пријатељима Албанцима али српски политичари поручју да хоће да нас деле, када већ нису успели да нас натерају да се сви побијемо.
Нуредине, надем се да ћеш имати духовне снаге да разумеш моју бол, па ћеш дозволити да ово буд објављено, јер би то желео и Беким Фехмију. Ово сам јутрос објавио као комантар на сајту Б92 насловљеног текста: "Podela Kosova opasna, izjavio je u Prištini pomoćnik američkog državnog sekretara Filip Gordon."
Надам се ако прочита Ана ову моју реакцију зантересоваће се да ме позове да гостујем на њеном Блогу, обећала ми је то још прошле године, јер ће тако увидети да није само страна коју смaтрају да Ана заступа у криву.



Ja bih stvarno volela da gostujes kod Ane sa sopstvenim blogom pa da tako - nemoj se naci uvredjen - prestanes da trolujes politikom ovu pricu o Bekimu.

Znam da mu se politika i previse mesala u zivot, al' pustite Coveka da bar u smrti bude postedzen od nje!!!
ana_radmilovic ana_radmilovic 10:14 17.06.2011

Re: A ja bi da živim sa Albancima!

ljuboten

Надам се ако прочита Ана ову моју реакцију зантересоваће се да ме позове да гостујем на њеном Блогу, обећала ми је то још прошле године, јер ће тако увидети да није само страна коју смaтрају да Ана заступа у криву.


naravno, dobrodošli ste da pišete šta želite na mom blogu. moram da priznam samo da ne razumem ovu rečenicu, možda zbog konstukcije ili je reč o nečem drugom, nisam sigurna. iz nje bih pomislila da sam ja na nekoj strani koja zastupa podelu kosova - što je sasvim netačno. naprotiv, u svakom tekstu na tu temu od kada pišem o tome uopšte, napisala sam da mislim da bi to bio jedan od najglupljih poteza republike srbije ikad.

ps

ukoliko sam dobro shvatila šta vi mislite da ja zastupam. ukoliko sam krivo razumela, izvinite.

pps
ako hoćete da pustimo neki vaš tekst na ovom blogu, javite mi na pp, pa da dogovorimo kada biste želeli.
ljuboten ljuboten 10:57 17.06.2011

Re: A ja bi da živim sa Albancima!

ps

ukoliko sam dobro shvatila šta vi mislite da ja zastupam. ukoliko sam krivo razumela, izvinite.


Naravno da ste dobro shvatili, i niste za podelu, samo što strana koju misle da zastupate traži da je Kosovo srpsko, a na žalost nije, ono je onih ljidi koji tamo žive, pa time i mojih rođenih, ta i moje.
ljuboten ljuboten 11:06 17.06.2011

Re: A ja bi da živim sa Albancima!

Ja bih stvarno volela da gostujes kod Ane sa sopstvenim blogom pa da tako - nemoj se naci uvredjen - prestanes da trolujes politikom ovu pricu o Bekimu.


Možda imate pravo, ne treba govoriti o Ubici, već samo o Žrtvi. Javite se sadijama u Hagu, možda će Vas poslušati da ne matretiraju Mladića.
mlekac mlekac 14:56 17.06.2011

Re: A ja bi da živim sa Albancima!

ljuboten
Ja bih stvarno volela da gostujes kod Ane sa sopstvenim blogom pa da tako - nemoj se naci uvredjen - prestanes da trolujes politikom ovu pricu o Bekimu.


Možda imate pravo, ne treba govoriti o Ubici, već samo o Žrtvi. Javite se sadijama u Hagu, možda će Vas poslušati da ne matretiraju Mladića.


Meni je samo zasmetalo preveliko mesanje politike u pricu o jednom sjajnom glumcu...

Ako ste me pogresno shvatili - sorry.

O Mladicu, ubicama i zrtvama, mozemo i negde drugde. Kao sto rekoh, smatram to nepotrebnim trolom na ovoj temi
ana_radmilovic ana_radmilovic 18:25 17.06.2011

Re: A ja bi da živim sa Albancima!

ljuboten
Ja bih stvarno volela da gostujes kod Ane sa sopstvenim blogom pa da tako - nemoj se naci uvredjen - prestanes da trolujes politikom ovu pricu o Bekimu.


Možda imate pravo, ne treba govoriti o Ubici, već samo o Žrtvi. Javite se sadijama u Hagu, možda će Vas poslušati da ne matretiraju Mladića.


Zaista, kakvim ste čudnim putevima došli do Haga, krenuvši od pretpostavke šta ja (to jest "moja strana" jer ja nisam "ja" nego sma neka strana) mislim o kosovu, preko Haga, do Mladića - ispod jedne priče o Bekimu? Što ne pustite tu priču onima koji imaju šta d akažu (o glumcu, ne o Hagu)
ljuboten ljuboten 22:04 17.06.2011

Re: A ja bi da živim sa Albancima!

Možda imate pravo, ne treba govoriti o Ubici, već samo o Žrtvi. Javite se sadijama u Hagu, možda će Vas poslušati da ne matretiraju Mladića.


Zaista, kakvim ste čudnim putevima došli do Haga, krenuvši od pretpostavke šta ja (to jest "moja strana" jer ja nisam "ja" nego sma neka strana) mislim o kosovu, preko Haga, do Mladića - ispod jedne priče o Bekimu? Što ne pustite tu priču onima koji imaju šta d akažu (o glumcu, ne o Hagu)


Obojicu je ubila POLITIKA. Samo što je Bekim sam sebi uništio telo da bi sačuvao dušu, dok je Ratko nadajućise da sačuva telo uništio sebi dušu. Naravno, prvi je imao priliku da radi na Sebi pa je tako išao putem ka savršenstvu i tako otišao u večnost, dok je drugi radio na druge i stigao do ništavila.
spadalo92 spadalo92 12:05 18.06.2011

Re: A ja bi da živim sa Albancima!

ljuboten
Možda imate pravo, ne treba govoriti o Ubici, već samo o Žrtvi. Javite se sadijama u Hagu, možda će Vas poslušati da ne matretiraju Mladića.


Zaista, kakvim ste čudnim putevima došli do Haga, krenuvši od pretpostavke šta ja (to jest "moja strana" jer ja nisam "ja" nego sma neka strana) mislim o kosovu, preko Haga, do Mladića - ispod jedne priče o Bekimu? Što ne pustite tu priču onima koji imaju šta d akažu (o glumcu, ne o Hagu)


Obojicu je ubila POLITIKA. Samo što je Bekim sam sebi uništio telo da bi sačuvao dušu, dok je Ratko nadajućise da sačuva telo uništio sebi dušu. Naravno, prvi je imao priliku da radi na Sebi pa je tako išao putem ka savršenstvu, dok je drugi radio na druge i stigao do ništavila.


U kom narodnom univerzitetu ste završili srednju filozofsku školu?
benevolent benevolent 12:05 20.06.2011

oprostajno pismo Bekima Fehmiua

Bekim Fehmiu je mozda ostavio oprostajno pismo pre tragicnog dogadjaja. Medjutim, ono je verovatno bilo naslovljeno i adresirano, ali ne javnosti, vec porodici. Zato, bilo kakvo tumacenje poslednjeg cina drame koju je ziveo Bekim Fehmiu, je apsurdno, pretenciozno i nicim izazvano, tacnije nepozvano i najtacnije sramno.
Svako moze da tumaci i razglaba uloge koje je za sobom ostavio Odisej, ali njegov put je samo on doziveo, ili nazalost dosmrtio.


Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana