ћурак наопако

јесам заговарао опцију да тадић буде премијер и да на тај начин легализује позицију у којој се фактички већ и налазио, у којој, као председник дс-а "води и усмерава владу, стара се о јединству политичког деловања владе, усклађује рад чланова владе*". јесам и све ми се чини да сам грешио. ово "хоћу каким нећу каким" пренемагање никако се не може дефинисати као одлучно и јасно заузимање стратешког правца. знам, знам... "политика је уметност могућег" и не треба "унапред откривати све карте у преговорима" али ако је слуђеној и дезорјентисаној земљи потребан смер, ако је јасно да се лутањем нигде не стиже чему даље пренемагање? једино што је добро у евентуалном именовању тадића за премијера јесте "снага" лидера која мења флегматичност и неприметност мирка цветковића.** својом неодлучношћу, ненаметањем себе тадић остаје без јединог аргумента којим би могао да заузме ту позицију. јер премијерска улога се не стиче тако што те измоле да је заузмеш већ мораш храбро и одлучно пружити руку ка њој. ако те гурну тамо онда си мирко цветковић, не зоран ђинђић. а ти види у чије би ципеле желео.
влада ће бити резултат договора, то је јасно али тадић ако жели да буде премијер са иоле позитивним учинком мора себе наметнути, мора повести игру***. развлачење приличи размаженој деци која јутром не би устала из кревета и кренула у дан али србији дефинитивно не треба још један "увређени" млакоња.

* цитирано је из закона о влади
** кад смо већ код цветковића - зна ли неко где је тај човек?
*** да употребим спортску аналогију јер изгледа да "екипица" која представља тренутно дс руководство не уме да размишља ван тог контекста (баскет у школском дворишту оставља чудне последице на неким људима)