Bunar

Ima među ribolovcima zemunske provenijencije (a možda i nije baš tako, znaće već neko) stara izreka, prvi put sam je čuo sredinom šezdesetih od mojih drugara Žutog i Šljampe, kasnije se proširila, dobila krila a koja glasi: K'o da sam zabacio u bunar! Odnosi se naturalmente na činjenicu da i pored ili usprkos buljenju do očinjeg bola u plovke ili vrhove štapova, riba ne radi! Slikovita je, precizno i jezgrovito, iako kratka, govori o suštini stvari.

Već nekoliko dana sam kod Zdenka na Jami. Iz razloga koje nisam sklon da ovde pominjem, Zdenko ne izlazi na vodu, zato idem s Vladom Čarlijem. Em se odlično slažemo, em je duhovit, siti se nasmejemo, kad treba i odćutimo a obojica uživamo u Jami, svitanju zore, cvrkutu probuđenih ptičica, labudovima, koje Vlada Čarli juče proglasi za dugovrate galebove a ja za endemsku vrstu albino lastavica, uz nabiranje obrva i mrštenje kolega nam u susednim čamcima, sivim dubokoglasnim čapljama, belim čapljičcima, orlovima (retkim!) ribarima, kormoranima koje sa zavišću posmatramo kako izronivši u kljunu nose meleza (babušku) bar od 250 grama. Ja na jednom kraju Čarlijevog odličnog i stabilnog čamca zabacujem u pravcu jugoistočnom a Vlada Čarli ka severozapadu. Prethodnog dana nije se moglo živeti od manjova (cverglana), koji su se toliko razmnožili na Jami da udaraju na bilo koji mamak! Mo'š ti staviti na udicu zelenu, holandsku, kalifornijsku glistu, žito (kuvanu pšenicu), mlad ili star kuvan kukuruz, noklu (Sava skuv'o i umesio na tvrdo da se teže skida), a ja! Manjovi ne biraju, polože plovak, obraduješ se melez! Kad izvučeš, ono manjov jasličar, manji od malog prsta, jedva veći od udice. Ali ni to ne može da pokvari ugođaj u čijem smo središtu. Od šale ih psujemo, nadevamo im gadna imena, pomenemo i direktorku zaštićenog prirodnog dobra, ređe ribočuvara. Na odmoru je izgleda, kaže Vlada Čarli, vi'š kol'ko je čamaca na vodi. Vratimo se prazne čuvarke, dva bandara i dva meleza i ne računamo, Zdenko na obali ispod čamaca traži i nalazi pijavice. A kafa, nas dvojica u glas? Ne podižući glavu: Voda samo što nije provrila, ostavite pribor, presvucite se i kafa će biti poslužena, odgovara Zdenko i dalje odmičući čamce i zavirujući ispod njih.

Jutra su već postala hladnija, ima nešto u onom: Posle Svetog Ilije (inače moj omiljeni lik!), sunce sve milije. Ja diljem svijeta i šire poznata i osvedočena smrzotina, od toplije garderobe poneo samo texas jaknu! Smrz'o sam se prvo jutro, ukočanjio! Ona dva muškarcima vrloveoma bitna komata, došla mi na veličinu graška! Sutra ujutro, Zdenko mi izneo da biram, o'š gornji deo trenerke, volj ti vatirana jakna, prsluk punjen perjem... čitava radnja odevnih predmeta. Opremim se ja k'o Amundsen i krenemo. Prethodno popili kafu, dve šolje polalitrenjače. Još je mrak, zora sanjivo trlja oči i premišlja se: Da l' da svanem ili... Idemo danas u dubinu, na moje mesto, kaže Vlada Čarli. Vesla polako, ravnomerno, s uživanjem. Okružimo pogledom, nekoliko raštrkanih čamaca. Gde je ovaj narod, zapitamo se na glas? Ni kasnije ih nije bilo više, čak su neki oko osmice napuštali teren. Ušticujemo čamac između dva srušena stabla, krošnje im u vodi. Pecamo na holandeza, plus Vlada Čarli zabacio kukuruz, nešto kasnije i Savinu noklu, za šarana. O'ma izvadim kesegicu, lepo, samo da nema onih malih govana, kažem. To mi je bio sav ili ceo ulov do 11 sati! K'o u bunar! Vlada Čarli izvadi prvo dva, tri manjovčića a onda ga krenu. Melez, pa melez, pa melez...sve dobri komadi, onda, a besposlen pogledom pratim i njegov krajnji desni plovak, čup, čup. čup, fiiijuuuuu, šaran! Poče da voza! Koja je to milina za samo gledati a o Vladinom adrenalinu da i ne govorim. Podižem meredov ali ga Vlada Čarli spretno i uspešno ubacuje u čamac. Nije kapitalac, oko kilo i po ali lepotan! I sutradan sam bunario, četiri velika manjova ne računam.

U mom pecaroškom živleniju, više puta mi se dešavalo da: K'o u bunar ali i dijametralno suprotno. Pre oko trideset godina moj drugar Branko i ja na Arkanju. Rano jutro, voda isparavajući stvorila gust magleni pokrivač nad površinom, ni listak se ne pomera. Očas ulovimo kedere, crvenperke, ne mož' biti bolje. Narihtamo ih na trokrake i zabacimo. Veliki plovci se podrazumevaju, bolji su od dubinjaka jer se keder kreće. Štuka poče da radi k'o luda, vučeš jednu a vidiš kako ti drugi i treći plovak tonu i najlon se zateže. Kad se razdanilo a mi u čuvarki osam štuka, ni jedna lakša od dve kile i pet velikih bandara. Joj što volem da jedem bandare! Nije mu smuđ ( iako su rod) ni primaći! Ali o tome neki drugi put. Čujem potmulo buć i vidim nepoznati plovak tik do mog krajnje levog! Pa drugi, pa treći! Ustanem, iz trske i šaša viri glava, na licu izraz nelagodnosti: Jel' ne smeta da zabacim do vas? Tu sam od dva jutros i ni da pipne a vi... Slobodno, kažem i opet sednem. Izvadim ja još dve štuke Branko četiri a komšijini plovci miruju k'o da ih je bacio u bunar! Komšija bac'o do moji plovaka, često udarao u njih, izvinjavao se, dva puta se zamrsili ali jok! Dal' je đavo ili su mađije, nama štuke a komšiji šupalj nos do očiju!

Bilo i ovo davno, Bobo i ja pecamo šarana uzvodno od Starih Banovaca, teren idealan, tiha mirna voda, muljevito dno, nahranili mesto ali ni da pipne! Desetak metara od nas, jedan čika vadi šarančine, pet, tri, sedam kila!!! Do devet sati, već mu je trebala prikolica. Skupi čika pribor, šarane potrpa u veliku vreću za krompir, jedva je odvuče! Premestimo se Bobo i ja na njegovo mesto i zabacimo. Pušimo, gunemo s vremena na vreme Lozu, buljimo u vrhove štapova, zabeutili. Tako sat za satom a štapovi ko da smo ih zabacili u bunar! Ni Š od šarana nismo ulovili!

Umelo je to i znalo da me malčice deprimira kad bejah mlađi. A sad, bunar, nebunar, ravno mi do Republike Kosovo. Predajem se ugođaju. Voda, čamac, svečani doček sinuća zore, oblačići jaganjci, sunce, čaplje i čapljičci, labudovi, galebovi, kormorani, patke, liske, gnjurci, kornjače, žabe, vodarice, belouške, kosovi i slavuji s obale...tek s mene na uštap bacim ovlašan pogled na plovke.