ŽIVELA bratska Hrvatska!

DUŽNIČKI ROB PROTESTUJE

Radi se o hrvatskoj vladi, inače socijaldemokratskoj, čiji je ministar finansija Slavko Linić juče obnarodovao olakšice za prezaduženo građanstvo.

Na siguran otpis dugova može računati oko 70 000 građana Hrvatske, koji su dužni državi, od ukupno 290 hiljada građana sa blokiranim računima zbog nemogućnosti vraćanja dugova.

Država će otpisivati dugove građana starije od godinu dana, a takvih je dugova prema državi u ovom trenutku 1,5 milijardi kuna (oko 200 miliona evra).
Ministar finansija Hrvatske Slavko Linić tvrdi da će država dugove otpisivati isključivo nakon provere imovine dužnika, dakle kada se utvrdi da pojedini građanin ne poseduje dovoljno imovine za pokriće duga.
A, to je, prema sadašnjim procenama skoro 70 hiljada građana Hrvatske.
Ukupan iznos neplaćenih dugova starijih od godinu dana je 19,8 milijardi kuna (oko 2,6 milijardi evra), a u to je uključen dug blokiranih građana prema državi, bankama, telekomima i komunalnim poduzećima.

Što se tiče dugova prema državi, ministar finansija je objasnio kako je reč uglavnom o bivšim malim i srednjim preduzetnicima, koji su zatvorili svoje firme, a ostao im je dug za doprinose ili poreze. Budući da su im firme zatvorene, teško je očekivati da će vratiti dug.

Iako se Vlada Hrvatske zalaže za otpis dugova i za građane koji su dužni bankama i komunalnim preduzećima, Slavko Linić naglašava kako država može otpisati svoja potraživanja, dok je za otpis ostalih dugova samo stvorila neophodne pretpostavke.

"Država ne može otpisati dugove građana prema bankama, to mogu učiniti samo banke. A mi smo bankama dali mogućnost da to učine tako što ćemo im za iznos otpisanog duga umanjiti osnovicu za oporezivanje.
Banke će same morati odlučiti na koji način će to činiti, jer dugove ne mogu otpisivati pojedinačno, nego po pravilu koje će vrediti za sve", objašnjava ministar Slavko Linić.
Skoro 90 odsto dugova zbog kojih su građanima blokirani računi su, u stvari, dugovi prema bankama.

Ne samo bankama, nego je i komunalnim preduzećima omogućeno da otpišu dugove građana za neplaćene račune veće od 2000 kuna = 260 EUR (i starije od godinu dana), umesto da idu na sud i na skupe izvršne postupke. Zauzvrat, država će im smanjiti poreske obaveze.
"Komunalna preduzeća moraju shvatiti da je trošak naplate takvih dugova skuplji od duga!" - naglašava hrvatski ministar finansija.
Osim dugova prema komunalnim preduzećima, između 700 i 800 miliona kuna (oko 100 miliona EUR) je dug prema telekomunikacijskim kompanijama, koje će isto biti stimulisane da otpišu dugove veće od 2000 kuna, tj. 260 EUR.
Na najdelikatnije pitanje, da li će banke uopšte imati interesa da otpisuju dugove građanima, hrvatski ministar finansija Slavko Linić odgovora: "Kada smo sa bankarima razgovarali o rešavanju problema sa švajcarcima, oni su tražili od Vlade da im osiguramo poreske olakšice i da će u tom slučaju banke biti spremne na otpis dela dugova. Banke računaju na tu mogućnost.
Poslednjim izmenama Zakona o porezu na dobit omogućeno je bankama da otpišu deo stambenog kredita građanima koji imaju problem sa otplatom za stan u kome žive i koji im je jedina nekretnina."

Šta reći posle ove dedamrazovske vesti iz Hrvatske!? Ništa drugo nego da se ovaj hrvatski pelcer što pre primi i u Srbiji. Umesto ukidanja subvencionisanih stambenih kredita, što je jedan od najvećih gafova tzv. rekonstruisane Vlade Srbije, neophodno je ne samo nastaviti ovakav vid stimulisanja stambene izgradnje, već i primeniti hrvatski model u otpisu dugova prezaduženom i ojađenom stanovništvu Srbije.

Ovaj blog ću kao PP proslediti kolegi blogeru Saši Raduloviću, a potom ću ga sutra poslati na mail adrese kabineta i pres službi ministarstva finansija, ministarstva privrede i Guvernera Narodne banke Srbije.

П. С. Да је ипак могуће изборити се за какву-такву алтернативу сведочи и Тарик Али, британски писац пакистанског порекла. У недавном разговору за „Политику", између осталог, рекао је и следеће:

„...Сада имате политичке елите, при чему није важно да ли идеолошки припадају левом центру или десном центру, јер раде апсолутно на исти начин. Према мом мишљењу, европским државама управља некадашња олигархија која брани капитал и не воли да подржи било какву алтернативу. Имају опозицију, али је она веома мала, осим у Грчкој где Сириза представља јаку опозицију. То показује пропаст демократије. Демократија све више постаје сет ритуала, који имају мало значаја. Ако само можете да гласате за једну или другу странку, које ће мање или више радити на исти начин, па која је онда поента демократије? То више није демократија, већ диктатура неолибералног капитала. Ништа се није променило и због тога су многи млади људи згрожени и не желе више да гласају.

Како то променити?

Једини начин да се из тога изађе је да се створи алтернатива. Друштвени покрети који развијају политичке идеје и покушавају да се изборе с тим. Једини континент на ком се то сада догађа је Јужна Америка. По мом мишљењу, Европа је, уз неколико изузетака, мртав континент. Мртав културно, мртав политички, мртав економски, и под доминацијом једне велике силе у Европи - Немачке, а међународно под доминацијом САД."