Nevinost i kako je steći

Naslov je parafraza naslova filma Šarm i kako ga steći, koji 1965 godine sočini Ričard Lester. Ostao mi je u nezaboravu pre svega zbog fenomenalne Rite Tašingem! E ovo je nekako nalik! Samo nalik! Šarm je šarm, jal ga imaš, jal ga nemaš, steći ga ne možeš nikako pa da se iz kože ispovrneš! Nikakvi novci ti tu ne mogu pomoći! Ali nevinost?

Nevinost! Ne kako je povratiti ako ste je ikad i posedovali (?), nego je steći. Ne nevinost vagine, ne nevinost pred sudom, nego, da je tako nazovem, suštastvena nevinost. Moguće je da lupam, da ovo što nazvah suštastvenom nevinošću uopće ne postoji. A možda ipak...?

I šta je to nevinost? I ako postoji, kako je steći? Sticati i steći se može bezbroj stvari ali nevinost?

Nevinost o kojoj govorim/pišem, podrazumeva nevinost misli i postupaka, srca i duše? Ako je tako, sumnjam da je od sedam, osam milijardi urođenika što trenutačno hodi po plavoj planeti, iko nevin! Nisam siguran da i u nekom malenom, zagubljenom i nama nepoznatom Amazonskom plemenu, postoje nevini pojedinci. Ni dragi mi Buda, sudeći po zapisima koji ostadoše iza njega, nije bio nevin. Ni Lao Ce, ni Isus, ni Muhamed, pored ili usprkos divnim stvarima koje za svog zemaljskog života učiniše ili izgovoriše. Pomislih za trenutak da su tz nišči duhom kojima Isus predvide Carstvo Nebesko, možda baš oni kojima je nevinost preovlađujuća karakteristika ali o'ma odustadoh, jer mi (nam) je okruženje krcato niščima duhom kojima je nevinost  sedamsto druga rupa na svirali.

Da li je Sveti Avgustin bio u pravu govoreći da se rađamo s grehom? Meni je ta njegova postavka oduvek bila odvratna i ljudomrziteljna! Al' ‘ajd' se ti tu snađi! Kad već pišem o nevinosti, sve mi nekako tačnije izgleda njegova tvrdnja! Da li su deca nevina? Nisu. Deca, od sisančadi pa do ohohoj godina su paraziti, sebični ucenjivači, mali gadovi, ono, po sistemu u se, na se i poda se, oni koji im to ne omogućavaju, nek pocrkaju! Mnogi, da ne kažem većina, to nastavljaju da budu i dalje u životu, kad odrastu.

Džaba zakoni, sudovi i ostale pravne zajebancije u kojima je kao jasno napisano ko je i zašto vin ili nevin po određenom pitanju. To je ustvari obična banalija! Kriv/a je, nije kriv/a! Tu o nevinosti ni trunke. O nevinosti koju ja pokušavam da samom sebi objasnim. Onaj mali slatki Bušman iz filma Bogovi su pali na teme, je možda najbliži pojmu o kojem pišem. Ali to je samo film. Još jedan primer, Dea iz Igoovog Čovek koji se smeje. Ali to je roman. Da li možete da kažete za sebe ili bilo koga drugog da je nevin? U pravom, jedinom, suštastvenom smislu, kako napisah? Sve gordost i predrasuda i ako ne delom, onda mišlju, pakost, zloba, zavist, mržnja, podmetačina, trač...

Izgleda da mlatim praznu slamu, nevinost je samo jedan od pojmova koji se u praksi ne mogu dokazati. Ne verujem da će me iko od vas razuveriti.