Gost: Amika - Milivoj Anđelković, književnik
Постоји читава плејада дела и писаца који су претече Интернета и у којима су коришћење многе карактеристике Велике Мреже па се може рећи да су је они »предвидели» и користили Интернет пре Интернета. То су венци прича и поема, приповести, романи и хронике које се надовезују, преплићу, укрштају и даље рачвају: Библија, Приче из 1001 ноћи, Декамерони Кантенберијске приче Чосера (14. век), Дон Кихот (17.век), Тристрам ШендиЛоренса Стерна (18. век), колажне песничке збирке Аполинера, романи Џон Дос Пасоса и Бориса Пилњака, Уликс, Хазарски речник, а посебно Борхесова Вавилонска библиотека и Пешчана књига, Кортасарове Школице...
Јединственог одговора чини се да нема – ангажовање нашег креативног потенцијала за стварање самосталне, коментаторске, коауторске и друге целине, као и објављивање на Мрежи и сајту, подоста зависи од наше претходне «очараности». Најважнији подстицај активном укључивању читалаца на Мрежи су велики догађаји и иницијални текст који их коментарише и смешта у неки контекст. То је најбоље изражено у Савршеном злочину, првом интернет-роману у нашој књижевности, објављеном и у класичном облику 1999. године, када је био у ширем избору за НИН-ову награду, који можете видети ОВДЕ.
Множина и разноврсност ауторских гласова на Мрежи у први план истиче питање које је често проблем научника и филозофа у тумачењима света и појава у њему, а које је одавно разрешено у књижевности и један је од основа њене теорије, као и приступа књижевном и уметничком делу. То је позиција приповедача - тачка гледишта, односно његово место у комплексу простор-време. Постоји много модела стварности и њених слика, зависно од позиције са које се посматра, оно што је још Бодлер формулисао: «Модерна уметност је стварање сугестивне магије која садржи у исти мах предмет и субјект, свет изван уметника и самог уметника». Измештену позицију читаоца дословно је спровео Милорад Павић готово у свим делима, од Хазарског речника – романа-лексикона до Униката – романа-делте са 101 могућим завршетком, тако да читалац постаје активни учесник у креирању књижевног дела, а детаље можете нађи ОВДЕ.
Умножена стварност Интернета продукује све – од дневничко-«физиолошких» текстова младих, преко аматерских, скрибоманских, фрагментарних, позерских... до обећавајућих наговештаја, будућих целина и озбиљних дела у радној фази непосредног стварања на Мрежи. Од «песмуљака» и «имиџ-записа», преко традиционалних дела пренетих на Мрежу до књижевности која користи одлике новог медија и истражује његове могућности: сигналистички текстови, интернет романи, визуелни и фрактални роман, «имејл» и «блог» књиге, албуми фотографија, слика, путописно-визуелних, па и картографских романа. Ауторски сајтови писаца, сликара и дизајнера најчешће су презентације досадашњег рада и резултата. Други су «живи» јер емитују дела у настајању, експериментишу и истражују. Трећи су едији (е-дневници) новинара, младих политичара, теоретичара и коментатора књижевности – и оне «папирне» и електронске.
Слетање на електронски Месец
То су тек наговештаји, остаје питање како ће изгледати уметност и књижевност будућности?
“Сплет наративног и интерактивног, да истовремено прича причу и "архивира" искуство, обележиће нову медијску реалност”, предвиђа Владислава Гордић – Петковић.
Мирољуб Тодоровић прецизно утврђује: “Уметност у новој технолошкој ери неће нестати него ће се њена функција радикално трансформисати. Од првобитно магијско-религијске функције преко нововековне стварностно-приказивачке, уметност будућности, са оним што јој пружа електронска цивилизација и сасвим нова технолошка реалност, постаће инструмент за модификовање људске свести и организовање нових начина сензабилитета’”У «Фрагментима о сигнализму, још из 1969 – 1975. године, Тодоровић предвиђа феномене који се данас догађају и пише о отвореном делу и «тексту који је тело», машини и мишљењу, стварању нових облика, замени «технике интерпретације» једном «техником опажања», новим масовним и електронским медијима који су «продужење свих човекових чула» и који «успостављају равнотежу свих чула», одбацују посредну комуникацију и доводе човека поново у центар акције и збивања, постављајући питање да ли је то крај устаљених «модела мишљења», понашања, креације?
Какви су одлике онога што се може, условно, назвати поетиком будуће електронске уметности? То су
- комуникативност и сажетост текста – наставака на неколико «екрана»;
- жанровска разуђеност и нове, мултимедијалне стваралачке структуре, необавезне уметничке форме и естетика игре;
- фрагментарност и креативна отвореност;
- отворено дело за своје и туђе интервенције и слободу интерпретације;
- отварање многоструких истовремених могућности у којима се додирују слобода, игра и креативност;
- интерактивност која активира читаоце и текст ослобађа «принуде» непроменљиве странице;
- текст/дело добија тродимензионалност тела у покрету, «ради» допуњујући и мењајући значења и емитује енергију која призива сродне садржаје;
- дематеријализација уметности која се све више догађа у сфери мишљења, надограђујући или рушећи традиционалне системе вредности;
- вишесмерност комуникације и креативно - сараднички однос аутора и читалаца /гледалаца;
- интерактивност и различити облици учешћа у процесу стварања и рецепције дела до разних облика коауторства;
- вишеструкост значења сегмената, целине и структуре, планетарна уметност са планетараном рецепцијом и учешћем у стварању...
Прва стваралачка искуства потврђују наведено:
"Упознавање Интернета донело ми је задивљујући осећај: да сам открио инструмент за рад са сопственом свешћу. Моја свест је коначно дошла до технике која јој омогућује да се искаже на свој начин, из ма које тачке и у ма којем следу, не спутавајући се временском поступношћу излагања”, каже Михаил Епштејн, руски писац који живи и ради у САД.
Борис Акуњин, аутор пројекта “Електронска књижевност” закључује: “Електронска књига је неупоредиво јефтинија, бржа и лакша за издавање. Заузима 30 пута мањи простор (40 томова Енциклопедије Британика стаје на 3 диска), лакше се чита (бира се врста, величина и боја слова и стране), садржи слику и звук, лако се претражује, са екрана може да се пренесе на папир и да се одштампа за сваког купца као посебан примерак.”Недавно, исказан је податак да данас четвртина британских издавача послује по том принципу штампе наручених примерака књиге.
Да електронска књижевност може да буде веома исплатива показује пример “Симон-Шустера” који су, после медијске припреме, објавили електронско издање новеле Стивена Кинга “Узјаши метак”. За улаз на сајт са новелом плаћало се у вредности часописа на киоску и у првих 24 сата регистровано је 400.000 улазака!
То је још један пример који доказује да је процена Рејмонда Федермана, по свему судећи, тачна:
"Интернет није ни рај ни пакао. То је зачарани простор... Могућности књижевности су бескрајне, још нисмо ни почели да их истражујемо, бар не онако како то чине трговци и пословни људи. На прагу смо велике електронске књижевности, баш као што смо на прагу истраживања свемира. Слетели смо на Месец, литератури то тек предстоји."
Џек Лондон је у “Мартину Идну” описао тренутак када су издавачи масовно враћали руком писане текстове. Слична ситуација је и данас. Све што није електронски обрађено, убрзано одлази у архиве бивше културе; знаћемо да то постоји али ће бити делатно и утицајно колико и необјављени рукописи у разноразним депоима. Већ сада на Мрежи постоје веома озбиљне и висококвалитетне студије, и на српском, чија се целокупна научна апаратура ослања на електронске текстове; све напомене, белешке и фусноте се позивају на бројне интернет-адресе сличних текстова и књига које су, већином, на енглеском језику.
Да ли у класично штампаним текстовима и књигама има нечег другог па и бољег, то је већ данас тема за дуготрајан и мучан истраживачки рад “на терену” где моћни електронски претраживачи не могу да помогну. Колико њих ће бити спремно да замене неколико минута потребних за активирање интернет-претраживача, који дају десетине текстова и књига на задату тему и то одмах на радном столу, да ли ће било ко ту погодност заменити за недеље рада по библиотекама “на терену” да би у мојој, вашој или некој другој класично штампаној књизи можда нашао другачије или боље податке и решења или раскошнију стваралачку зрелост?
Посредници и поседници
Развојем рачунарства и Интернета у датотеке светских музеја, галерија и бројних сајтова смештена су дела целокупне историје ликовних уметности. Међутим то благо је постало изазов за комерцијализацију па су највредније колекције, аутори и дела «заштићене» од злоупотребе, али и од могућности да их сагледате на екрану. Уместо слике добићете смањену слику – «икону» - доказ да је дотична институција поседује, али у тој величини је не можете сагледати, репродуковати, па ни користити. Од вас се очекује да се пријавите, дате своје основне податке, пристанете да се они могу даље користити за потребе институције или сајта, а новији захтев је обавезно давање броја мобилног телефона на који ће вам стићи «линк» за регистрацију са упутствима за даље кораке, надокнаде и слично. Повремено се организују седмодневне «изложбе» неког светског уметника, што постаје вест дана на Интернету, где можете видети његова изабрана дела у оригиналној и свим осталим форматима, само уз остављање свог имејла. Међутим, само ако поседујете потребна хакерска знања, можете их преснимити у свој рачунар, што вам и препоручујемо без имало гриже савести.
Ауторе фотографија Интернет је већ «узео под своје». Фотографије можете лако наћи и видети кроз развијене системе за претраживање, али најчешће нећете сазнати име и презиме аутора. Они су се у изгубили, већином их нема у електронским адресама и називима радова. Лиценциране фотографије су именоване протоколима и називом сајта који их објављује и који “штити” њихово ауторство тиме што ауторе скрива. Дозволу за коришћење тако «заштићене» ауторске фотографије треба да тражите од сајта који вам најчешће и не одговори јер нисте спремни да то и платите.
Нове интернет-мреже или оне на које нисте пријављени шаљу вам информацију да имате имејл или фотографију, честитку... од тога и тога, али да би то прочитали и видели претходно се морате пријавити и на тој мрежи, са давањем података, броја мобилног, пристанком на коришћење тих података... тако да је све већи број имејла које никад нећу прочитати.
Продужено је важење «копирајта» - бесплатног штампања, а тиме и читања на Мрежи - са 50 година после смрти аутора померено је на 70 година. И поред тих и других мера, Интернет у великој мери угрожава профитабилност музичке продукције, филма и забаве уопште.
Своју улогу ПОСРЕДНИКА у размени, велики сајтови су успешно заменили ПОСЕДНИШТВОМ, уз сву бахатост великих. До скора, када вам истекне уплаћено време или прекорачите количину преузетих података предвиђену уплаћеним «пакетом», једноставно вам укину везу, често без опомене или обавештења, остављајући вас у недоумици: «вирус», квар рачунара, грешка у програму, прекид на везама... Велика конкуренција је допринела да се у томе „уљуде“, сада добијате опомену или право да користите Мрежу са споријим протоком. Али свог самопроглашеног поседништва се нису одрекли. Они не само да су слетели на електронски Месец већ свакодневно шире већ освојени посед.
Гијом Аполинер: Калиграми
Мирољуб Тодоровић:Визуелна-песма и Степениште
Сајмон Бигз: Анђели