Percepcija rizika i granice razumnosti

alselone

ali ipak lokalne ratove koji neprestano traju, svijet već 70 godina nije u ratu. U istoriji, takvog perioda još nije bilo.

Filpe juniore, supalj ti je ovaj diskurs.

Hahahah, zabavan ti je komentar. E ali ti odajem što si me podsjetio da nabavim taser, fantastična je i korisna stvar.

E ali ti odajem što si me podsjetio da nabavim taser, fantastična je i korisna stvar.

Realno jeste. Ima onu lepotu u kaznjavanju sto su nekad imale patrone punjene solju.

идија, моја другарица, мајка Андрејева, успела је сваки пут да одоли искушењу и температуру и упале, којима су деца склона док им се развија имунитет, не залечи антибиотицима. У ми смо у нашој кући, док је Лазар растао, имали те расправе. Ја лекове готово и да не пијем, а код лекара не идем од 1983, тако некако. (Мало претерујем , али то је суштина.) Нисам волео ни кад смо сина Лазара вакцинисали. Мој аргумент је био: мом оцу ни вакцине ни антибиотици нису требали да израсте у људину од 115kg и 188cm, који је сахрањен са свим зубима које природа подари. А као -- био је на слабој, сиромашкој исхрани. (И ово мало претерујем: фалио му је један зуб, извадили му га на живо у рату.) Модерне индустрије манипулишу нама, и ето -- сад баш сам са неким стручњацима за маркатинг расправљао на који ће начин једна велика мултинационалка да ували свој нездрави производ младим мајкама за њихову децу. Нема везе што је то грех.

Svaka cast. Nas malisan je prosle godine dva puta pio antibiotike tokom zime i razboli se cak i treci put, ponovo nam prepisu antibiotike i ja kazem kako ih nece piti makar zavrsio u bolnici. I odolevali smo malo duze ali se izlecio.

martin_krpan

Индустрија страха?

Ima jedna činjenica koja se ne smije zaboraviti, a to je da ako zanemarimo teške ali ipak lokalne ratove koji neprestano traju, svijet već 70 godina nije u ratu. U istoriji, takvog perioda još nije bilo.

Уф.
Тако сам и ја мислио, па више у то не верујем.
Има једна велика полемика, а покренуо ју је, између осталих, и мој велики друг Насим Николас Талеб:

Nassim Taleb: World is NOT more peaceful
Немаш добру перспективу за такву тврдњу.

Узгред, између наполеонских ратова и Првог светског рата, осим Кримског, који има три учесника, није било озбиљнијих сукоба. Време пред Први рат сматрано је временом које обећава просперитет и мир. Ring a bell?

Син моје другарице у Тоскани, Андреј, има 14 година и никад није примио ниједан антибиотик.

sta ovim zelis da kazes?

sta ovim zelis da kazes?

Pojasni !

Predrag Brajovic

Време пред Први рат сматрано је временом које обећава просперитет и мир. Ring a bell?

Tesko s obzirom na raspodelu kolonija izmedju zemalja Antante i Centralnih sila i sve vece potrebe za intustrijskim sirovinama i naftom.

Spiridon

Син моје другарице у Тоскани, Андреј, има 14 година и никад није примио ниједан антибиотик.

sta ovim zelis da kazes?

Single sample size statistics .

alselone

sta ovim zelis da kazes?

Pojasni !

Наравно да хоћу.
Антибиотици су штака за наш организам. Кад се на њу научи, он -- у ствари -- слаби. Ја у овом трену имам неку инфекцијицу, коју бих лако могао да скинем антибиотиком. До ње је дошло због страшног премора и стреса у последњих месец дана. Решио сам да се стрпим, наспавам, и пробам да враћањем на пређашњи тренинг подигнем назад имунитет.

Ми затрпавамо организам антибиотицима. Чак и рибља храна, товних риба, у себи садржи антибиотике. Наш се организам тиме навикава на њих, а различите културе бактерија постају све отпорније. Не смем ни да замислим шта све уносим у себе на тај начин. (Тек пилетину кад поједем, сав се стресем: ти пилићи су на стероидима. Чуди ме, досад. да ми трећа рука није израсла. И перје.)

Страшна комерцијализација немилице гледа да пречицом дође до профитабилности и продуктивности. Пречица -- то је и кад пилету или свињчету или рибици превентивно дајеш антибиотик.

Није нужно. Неке земље су у својој производњи избациле тај приступ. Слично је то као са органском храном: није истина да је продуктивност код неорганске хране неколико пута већа нити да је органска храна на крају неколико пута скупља. Тако није ни истина да ћеш рокањем свињчића антибиотицима постићи већу производњу. То је могуће -- већа производња -- и без тога.

Taleb nigde ne tvrdi da ovih 70 godina nisu period najdužeg mira, nego samo tvrdi da ovaj period nije pokazatelj smanjenja nasilja u svetu.

Па, Мартин је тако размишљао. Ја сам навео Талеба, али и свој пример -- слично се мислило и у периоду пре Првог рата. Ниси фер кад ми не признајеш логику наступа.

Друго, рекао сам да нисам убеђен, да сам и ја гајио веру у тај долазећи мир, па ме Талеб поколебао.

Да, видео сам и тај чланак који оспорава Талеба, али видео га је и Талеб. Рекао ми је да на њега неће ни одговарати, сматра га неозбиљним.

Цела прича је зајебана.
И уопште нисам сигуран колико је математички обухватљива.
Чим кренеш у дефиниције догађаја које статистички третираш, уносиш неку врсту реда и одређујеш путање. Предефинишеш одговоре. Као да рибарском мрежом од окаца 3 пута 3 сантиметра истражујеш океан, па онда, на основу ње, закључиш да у океану нема риба нити живота мањег од три сантиметра.

Узгред, између наполеонских ратова и Првог светског рата, осим Кримског, који има три учесника, није било озбиљнијих сукоба. Време пред Први рат сматрано је временом које обећава просперитет и мир. Ring a bell?

Kad reče napoleonskih ratova, podsjeti me to koliko je nekada Rusija jake koalicije pravila. A danas gola skoro ko pištolj.

Да, видео сам и тај чланак који оспорава Талеба, али видео га је и Талеб. Рекао ми је да на њега неће ни одговарати, сматра га неозбиљним.

I ja, čim sam u futeru vidio: Proudly powered by WordPress, bilo je gašenje.

Kad reče napoleonskih ratova, podsjeti me to koliko je nekada Rusija jake koalicije pravila

Hvala bogu pa su partneri iz koalicije toliko pomogli protiv Napoleona. Ko zna sta bi bilo da njih nije bilo, mozda bi Napoleon cak i Moskvu zauzeo.

Tesko s obzirom na raspodelu kolonija izmedju zemalja Antante i Centralnih sila i sve vece potrebe za intustrijskim sirovinama i naftom.

:)
19. века је био век мира, веровао или не. Кажeм ти: осим Кримског рата, ниједног озбиљнијег сукоба на европском тлу. Чарке и чаркице. Уз Метернихову идеју вечног мира.

The Concert of Europe (also Vienna system of international relations), also known as the Congress System after the Congress of Vienna, represented the balance of power that existed in Europe from the end of the Napoleonic Wars (1815) to the outbreak of World War I (1914).

И онда је пукло.

Što kaže jedan tvoj drugi prijatelj, Harari,

Sreća pa imam puno prijatelja.
I prijateljica!
:))))))))))

princi

19. века је био век мира, веровао или не. Кажeм ти: осим Кримског рата, ниједног озбиљнијег сукоба на европском тлу. Чарке и чаркице. Уз Метернихову идеју вечног мира.

A revolucije 1848., Pariska komuna? Evropa je bukvalno vrila u toku Industrijske revolucije.

Prusko-Austrijski rat 1866
Prusko-Francuski rat 1870
Rusko-Turski rat 1877-1878 (tu smo nešto malo i mi ratovali)

Eto ova tri krupnija (sa ne baš zanemarljivim žrtvama) mi odmah padaju na pamet, a bilo je i manjih sukoba (recimo ratovi oko Šlezviga, kod nas Milanova svinjarija sa Bugarskom itd.)

Verujem da ni "revolucionarna 1848" nije prošla sa malo žrtava (bar u Mađarskoj), kao ni italijanski ratovi za ujedinjenje.

A revolucije 1848., Pariska komuna? Evropa je bukvalno vrila u toku Industrijske revolucije.

Погледај број жртава.
Смешно.
Више их страда данас у једној железничкој или ферибот несрећи у Индији.

Европа је интелктуално врила. Не и сукобима.

vrabac_u_steni

princi

19. века је био век мира, веровао или не. Кажeм ти: осим Кримског рата, ниједног озбиљнијег сукоба на европском тлу. Чарке и чаркице. Уз Метернихову идеју вечног мира.

A revolucije 1848., Pariska komuna? Evropa je bukvalno vrila u toku Industrijske revolucije.

Prusko-Austrijski rat 1866
Prusko-Francunski rat 1870
Rusko-Turski rat 1877-1878 (tu smo nešto malo i mi ratovali)

Eto ova tri krupnija (sa ne baš zanemarljivim žrtvama) mi odmah padaju na pamet, a bilo je i manjih sukoba (recimo ratovi oko Šlezviga, kod nas Milanova svinjarija sa Bugarskom itd.)

Verujem da ni "revolucionarna 1848" nije prošla sa malo žrtava (bar u Mađarskoj), kao ni italijanski ratovi za ujedinjenje.

Krimski rat jedini uključuje više od dve zaraćene strane.

Drugari, ovo što vam pišem je konsenzus istorijeske nauke: od Napoleona do Prvog rata u Evropi nema ozbiljnih sukoba. Osim Krimskog.

Dobra stvar izučavanja književnosti po istorijskim segmentima jeste što moraš da prođeš i istorijsku sliku traženog doba. O ovome što ja govorim sigurno pišu bar nekoliko autora, a ja mislim i Bilington, u svom kapitalnom delu Ikona i sekira.

EDIT:
Europe in the early 20th century had known no great war, involving all the Continent’s major Powers, since the fall of Napoleon.

Professor David Stevenson holds the Stevenson Chair in International History at the London School of Economics & Political Science.

See more at: http://www.bl.uk/world-war-one/articles/europe-before-1914#sthash.zcfZQH91.dpuf

Није нужно. Неке земље су у својој производњи избациле тај приступ. Слично је то као са органском храном: није истина да је продуктивност код неорганске хране неколико пута већа нити да је органска храна на крају неколико пута скупља. Тако није ни истина да ћеш рокањем свињчића антибиотицима постићи већу производњу. То је могуће -- већа производња -- и без тога.

Brajke, koren problema je u tome sto su farmeri (zarad profita naravno) poceli da kljukaju zivotinje antibioticima poslednje generacije koji bi trebalo da se cuvaju i koriste samo za ljude. To je fora koju mi svi pijemo.

Pazi, ja ne iskljucujem mogucnost da kenjam, voleo bih da se ukljuci i neki doca ...da me demantuje.

princi

vrabac_u_steni

princi

19. века је био век мира, веровао или не. Кажeм ти: осим Кримског рата, ниједног озбиљнијег сукоба на европском тлу. Чарке и чаркице. Уз Метернихову идеју вечног мира.

A revolucije 1848., Pariska komuna? Evropa je bukvalno vrila u toku Industrijske revolucije.

Prusko-Austrijski rat 1866
Prusko-Francunski rat 1870
Rusko-Turski rat 1877-1878 (tu smo nešto malo i mi ratovali)

Eto ova tri krupnija (sa ne baš zanemarljivim žrtvama) mi odmah padaju na pamet, a bilo je i manjih sukoba (recimo ratovi oko Šlezviga, kod nas Milanova svinjarija sa Bugarskom itd.)

Verujem da ni "revolucionarna 1848" nije prošla sa malo žrtava (bar u Mađarskoj), kao ni italijanski ratovi za ujedinjenje.

Da, doduše, ovo o čemu Brajović priča zaista ne znam koliko je žrtava bilo. Doduše, retko koji rat je do WWI uopšte bio tako devastirajući za globalnu populaciju. Ali i onda, tek kad udružiš WWI i onu špansku groznicu dobijaš neke značajnije %e (mislim da se to na jednom mestu i spominje u linkovanom tekstu).

pa da, ratovi u XX veku jesu doneli velika stradanja međ civilnim stanovništvom, ali žrtve u ona tri pobrajana uopšte nisu male, proveri.
u stvari, sve zavisi šta ko smatra velikim a šta malim.
ja 100+ hiljada ne smatram malim, naročito ako se uzme u obzir tadašnja populacija.

Mislim da je Talebov napad na Pinkera pre svega rezultat maligana i argument mu, u stvari, uopšte nije jasan.

Pazi, on je organizovao prikupljane podtaka o sukobima, s tim što je bio dao merku -- šta se to ima smatrati sukobom. Pa onda zamoli drugare da svako iz svog regiona dostavlja podatke. Mislim se ja da li da mu šaljem, mislim, pa onda vidim kakve sve aproksimacije padaju, ko se sve javlja i pomaže, i sklonim se... To njegovo matematiziranje sukba i broja žrtava ni na šta nije ličilo. Kako god, nakupi se data file velik neki, i udri po Pinkeru. Koji, uzgred budi rečeno, nikad nije imao čvrstu tezu, ništa čvršću nego što je Taleb ima. UGlavnom, ja ti se tu razočaram, i ostanem bez stava.

Ipak, Taleb ume da bude beskrajno šarmantan i drag čovek.

princi

E da, zamisli na primer da je 1850 počeo vek a završio se 1950, obuhvatio bi sve od Krimskog rata do kraja WW2, dobio bi mnogo realniju sliku i uzročno-posledičnu vezu.
To bi ti rekao bilo koji ozbiljniji istoričar, doduše, verovatno bi bilo u suprotnosti sa "konsenzusom istorijske nauke" koji smatra da je promena u kalendaru iz 8 u 9 neka velika prekretnica.

EDIT:
Još bolje, zamisli da je vek počeo 1845 a završio se 1945.

martin_krpan

Ima jedna činjenica koja se ne smije zaboraviti, a to je da ako zanemarimo teške ali ipak lokalne ratove koji neprestano traju, svijet već 70 godina nije u ratu. U istoriji, takvog perioda još nije bilo.

Napoleonski ratovi, Francuska-Nemačka manje-više stalno, sever Italije koji se ratom oslobađa od Austrije, ako ćemo pravo sve su to lokalni ratovi koji su se provlačili kroz čitav 19. vek. Čak i francusko-ruski rat koji se zbog zahvaćene teritorije mogao nazvati svetskim ipak je u suštini bio lokalni sukob. Za sve to vreme na drugim kontinentima klanica je neprestano radila i radi, ali to je eto sporadično jer nije u Evropi. Malo licemerno?

princi

kalaf

Ako pogledas statistiku i to podatke za 2000 i 2001 videces da je to samo urbana legenda i nista vise. Kao sto rekoh previse citiras "autoritete", za stvari koje su lako proverljive i (skoro kao po pravilu) pogresne.

Što kaže moj veliki duhovni guru MC^2: cut the crap i daj link!

Link imas u samom mom komentaru koji si citirao bas na reci statistika, al si se izgleda previse iznervirao da bi obracao paznju na bilo kakve detalje.

Docim je tejzercici prava stvar.

I samostrel, jer mala deca nemaju dovoljno snage da ga napnu, samo moraš da paziš da ne nađu strele, one broadhead su oštre kao žilet, a sa onim point-tip, za sport, mogu da iskopaju oči. Zato ja to sve držim na poslu, za svaki slučaj, a i dobro dođe kao sredstvo odvraćanja nezadovoljnih mušterija

Pojasni !

Daj link !!

Neverovatni ste.
Imate ovde onog nesretnog profesora istorije kog sam citirao sa LSE Davida Stevensona koji kaže isto što i ja. No, svakako ste vas dvojica pametniji od njega i Bilingtona i svih istoričara koji se drže teze o 19. veku kao veku relativnog mira. Ego je čudo.

Predrag Brajovic
Ми затрпавамо организам антибиотицима. Чак и рибља храна, товних риба, у себи садржи антибиотике.
Страшна комерцијализација немилице гледа да пречицом дође до профитабилности и продуктивности. Пречица -- то је и кад пилету или свињчету или рибици превентивно дајеш антибиотик.

[url=http://virealno.com/sokantan-video-da-li-jedemo-piletinu-punjenu-vodom-da-ni-ne-znamo/][/url]

nikvet PN

Мислим да ни код једног малопродајног ланца овакво месо не би двапут прошло.
Вероватно имају друге технике.

verovatno bi bilo u suprotnosti sa "konsenzusom istorijske nauke" koji smatra da je promena u kalendaru iz 8 u 9 neka velika prekretnica.

U istorijskoj nauci, postoji kovanica dugi devetnaesti vek*; od atlantskih revolucija (kako ih Godšo naziva) do početka WWI. Dakle istoriju devetnaestog veka vidimo u materijalnom smislu od 1770. do 1914. Meni se, na primer, dopada i ona teza kako je čitav devetnaesti vek, ustvari jedna velika revolucija, koja je imala svoj završni epilog nakon Versaja. S druge strane, razumljivo je da neki istoričari pokušavaju taj vek da prikažu kao mirno doba, ali mi je totalno neverovatno da se Revolucija 1848/49. vidi kao niz lokalnih događaja - kada to nikako nije bila. Sam Napoleon III, direktno je kršio Ustav (tek donešen, koji je govorio to da se Francuska neće mešati u unutrašnja pitanja drzgih država) kada je likvidirao Rimsku republiku 1849. ili kada su u avgustu iste godine Mađarsku likvidirali Rusi kod Vilagoša - a ne Austrijanci.

Naravno, može se čitav taj period posmatrati kao relativno miran u pogledu žrtava - ali nikako miran u pogledu dešavanja i gušenja pobuna. Na primer karbonarski pokret. Njega su u Španiji ugušili Francuzi.


___
*Skovao ju je Erik Hobsbaum, pozajmivši ideju od Brodela koji je imao dugi šesnaesti vek. Isto tako, isti istoričar, vidi i istoriju dvadesetog veka kao kratku (do pada Sovjetskog saveza).

U istorijskoj nauci, postoji kovanica dugi devetnaesti vek*

ah, ta fascinacija istoričara ratovima.

zar naučno-tehnološka, pa i umjetnička revolucija, ok, možda pomjerena za +5-10 god. (na evropskom tlu) ne počinje upravo sa 1900. i Plankovim objašnjenjem zračenja apsolutno crnog tijela ( početak rađanja kvanthe mehanike).
odmah ztim 1905. dolazi Ajnštaj sa posebnom teorijim relativiteta (PTR), pa tako dalje...
1903. let braće Rajt.

stefan.hauzer

verovatno bi bilo u suprotnosti sa "konsenzusom istorijske nauke" koji smatra da je promena u kalendaru iz 8 u 9 neka velika prekretnica.

U istorijskoj nauci, postoji kovanica dugi devetnaesti vek*; od atlantskih revolucija (kako ih Godšo naziva) do početka WWI. Dakle istoriju devetnaestog veka vidimo u materijalnom smislu od 1770. do 1914. Meni se, na primer, dopada i ona teza kako je čitav devetnaesti vek, ustvari jedna velika revolucija, koja je imala svoj završni epilog nakon Versaja. S druge strane, razumljivo je da neki istoričari pokušavaju taj vek da prikažu kao mirno doba, ali mi je totalno neverovatno da se Revolucija 1848/49. vidi kao niz lokalnih događaja - kada to nikako nije bila. Sam Napoleon II, direktno je kršio Ustav (tek donešen, koji je govorio to da se Francuska neće mešati u unutrašnja pitanja drzgih država) kada je likvidirao Rimsku republiku 1849. ili kada su u avgustu iste godine Mađarsku likvidirali Rusi kod Vilagoša - a ne Austrijanci.

Naravno, može se čitav taj period posmatrati kao relativno miran u pogledu žrtava - ali nikako miran u pogledu dešavanja i gušenja pobuna. Na primer karbonarski pokret. Njega su u Španiji ugušili Francuzi.


___
*Skovao ju je Erik Hobsbaum, pozajmivši ideju od Brodela koji je imao dugi šesnaesti vek. Isto tako, isti istoričar, vidi i istoriju dvadesetog veka kao kratku (do pada Sovjetskog saveza).

Pa da, plus ratovi koji su u vezi sa nemačkim ujedinjenjem (Pruska-Austrija, Pruska-Francuska), a u kojima broj žrtava uopšte nije bio zanemarljiv, naročito u ovom drugom.
Kada sve to uzmeš u obzir, daleko je to od "mirnog".

овакво месо не би двапут прошло

Пролази још како, није то вода него физиолошки раствор. Ово је само врх леденог брега; круна преваре. За антибиотике у сточној храни апсолутно све си у праву али то је тек део; ту треба додати хормоне, пестициде и друге резидуе.

Једино ниси у праву што мислиш да органска производња може да буде конкурентна масовној. У производњи хране јако тешко је саставити квалитет и квантитет у један производ.

docsumann

U istorijskoj nauci, postoji kovanica dugi devetnaesti vek*

ah, ta fascinacija istoričara ratovima.

zar naučno-tehnološka, pa i umjetnička revolucija, ok, možda pomjerena za +5-10 god. (na evropskom tlu) ne počinje upravo sa 1900. i Plankovim objašnjenjem zračenja apsolutno crnog tijela ( početak rađanja kvanthe mehanike).
odmah ztim 1905. dolazi Ajnštaj sa posebnom teorijim relativiteta (PTR), pa tako dalje...
1903. let braće Rajt.

A svega toga ne bi bilo bez Meksvelovih jednačina postavljenih nekih 30 godina ranije.

ah, ta fascinacija istoričara ratovima.

Pa ne, više je to zaokružena borba za politička prava i apsolutno ukidanje feudalizma/starog sistema/ kako voliš. U Engleskoj je došlo do izborne reforme(1918) posle kohe su žene dobile pravo glasa (ali tek kad napune 30); na kontinentu je došlo do rušenja starih carstava i podizanje novih država na načelu narodnog suvereniteta. Evropu je zaista, kao nijedan pre toga rat, promenio Veliki rat. Čak i u pogledu načela javne diplomatije koji su ,svako iz svog ugla, nosili Vudro Vilson i Lenjin. Štaviše, kovač dugog devetnaetsog veka Hobsbaum vidi početak ovog doba kao dvojnu revoluciju koja je tekla uporedno (građansku i industrijsku). Reci slobodno kako se ovom nisi nadao:)

Da ponovim još jednom, nije mi teško: osim Krimskog rata, nema drugog sukoba u narečenom periodu u kom učestvuje više od dve strane. Taj 19. vek je relativno vojno miran, a intelektualno i ideološki i socijalno dinamičan. Samo Meternhov koncept dogovaranja, a ne sukobljavanja evropskih sila, recimo, jedan je od začetaka moderne Evrope.

Nikvet, daj sedi nešto napišo o tim konceptima modernog uzgoja mesa, šta je to što jedemo. Kad vidim piletinu po 1,8€/kg u maloprodaji jeza me prođe: ko zna šta su mu sve radili, sirotom piletu.

Kod nas se piletina najviše troši

stefan.hauzer

ah, ta fascinacija istoričara ratovima.

. Reci slobodno kako se ovom nisi nadao:)

Ma lako bi mogli da smestimo u taj period "proširenog devetnestog veka" i ovo o čemu Docs priča. Od Lagranžove "Analitičke mehanike" (gde se on hvalio da je to prva knjiga o mehanici bez i jednog crteža) do krešenda u Hirošimi.

martin_krpan

Индустрија страха?

Ima jedna činjenica koja se ne smije zaboraviti, a to je da ako zanemarimo teške ali ipak lokalne ratove koji neprestano traju, svijet već 70 godina nije u ratu. U istoriji, takvog perioda još nije bilo.

Svet je sve vreme u ratu samo ti za to nisi čuo.

Samo Meternhov koncept dogovaranja, a ne sukobljavanja evropskih sila, recimo, jedan je začetaka moderne Evrope.

Da, ovde bi se razišli.
Taj sistem ravnoteže je bio prilično fleksibilan, ukoliko bi neka sila pokazivala znakove prodora na ona polja na koja je prava imala neka druga sila iz koncerna - tada bi dolazilo do velikih konfrotacija. Kao što je Krimski rat, kada je Austrija zadivila svet nezahvalnošću (s obzirom na intervenciju tzara 1849.) ili kao što su Rusi i Britanci u Aziji pronašli koncezus tek nakon ruskog poraza od Japana ili promena politike Nemačke nakon smrti Bizmarka (Weltpolitika) koja je razorila čitav sistem, jer je izlazila van zamišljenih sfera koje su postavljene pred Nemačku. Čitav koncern je postavljen tako, da se onemogući jačanje onog drugog. Kao što Italijani ne bi nikad zaradili ujedinjenje da nije postojao faktor francuskog uticaja i direktnog sukoba između Pruske i Austrije oko uticaja u Nemačkoj, tako isto ne bi došlo i do Nemačkog ujedinjenja da nisu videli isti taj uticaj Francuza kao kočnicu njihovog nacionalnog uzleta. Kasnije, kada je svet postao mali, taj sistem je razbijen. Rekao bih da je čitava istorija devetnaestog veka bila politika obuzdavanja,a ne samo mira. Samo, to je moj pogled na stvar. Kao što mislim, da danas u toj dvojnoj revoluciji koja paralelno teče je prednost dobila tehnološka, jer mislimo (slično Meternihu) da je ovaj sistem građanskih društava onaj pravi.

vrabac_u_steni

stefan.hauzer

ah, ta fascinacija istoričara ratovima.

. Reci slobodno kako se ovom nisi nadao:)

Ma lako bi mogli da smestimo u taj period "proširenog devetnestog veka" i ovo o čemu Docs priča. Od Lagranžove "Analitičke mehanike" (gde se on hvalio da je to prva knjiga o mehanici bez i jednog crteža) do krešenda u Hirošimi.

И да додамо да су клице оба двадесетовековна крвава глобална сукоба никле управо у деветнаестом веку: добу када су бујали национализми, ксенофобија, антисемитизам, међукласна мржња... Не бих ја то назвала добом мира, већ раздобљем идеолошких и технолошких припрема за масовну кланицу.

Не бих ја то назвала добом мира, већ раздобљем идеолошких и технолошких припрема за масовну кланицу.

I meni je to preterano idealizovanje, kao što je to i Pax Ottomana.


+ (edit za vrabca, docsa) naravno da mislim, kako je sve to deo jednog dugog veka, nego meni je sasvim na mestu to podvlačenje granice sa WWI. Ipak, čitav svet je ušao kao jedan u taj rat, a izašao kao potpuno drugačiji.

nikvet pn

овакво месо не би двапут прошло

Пролази још како, није то вода него физиолошки раствор. Ово је само врх леденог брега; круна преваре. За антибиотике у сточној храни апсолутно све си у праву али то је тек део; ту треба додати хормоне, пестициде и друге резидуе.

Једино ниси у праву што мислиш да органска производња може да буде конкурентна масовној. У производњи хране јако тешко је саставити квалитет и квантитет у један производ.

Hajde još malo da se plašimo?

Čitala sam da se pile tovi tako što mu se (hormonima, jodom) uništi štitna žlezda i zato može tako brzo, u kombinaciji sa jakom hranom, da postigne željenu težinu za prodaju, u tako kratkom roku, 4-6 nedelja?

To po meni ni nije meso, to je još jaje, i to "pokvareno", kljukano hormonima, antibioticima, ribljim brašnom, GMO sojom (?) i hemijom?

Kada ljudi pojedu tu "obogaćenu" piletinu naravno da poremete i svoje zdravlje?

Šta je od toga istina, možda znaš?

A za zdravu hrabnu si potpuno u pravu, ne može i kvalitet i kvantitet u jednom da se dobije..... ali još...verujem da ljudi više ne bi ni jeli to zdravo živinsko meso jer su se navukli na ovo mekano, toliko mlado da nije ni meso, i da dobro meso ima i svoju strukturu koju konzmenti više ne žele, nije im "lepo" kao ono na koje su navikli.

Koja bi domaćica danas supu kuvala od matore koke 2-3 sata? Ljudi više pojma nemaju šta je dobro i ukusno, sve se to navuklo na hemiju i veštačke ukuse.

Evo moji piju domaći sok od naših višanja, zaprepastili se kakav je ukus...a gomila kupovnih, takozvanih voćnih,što su kupili za praznik - meni će da ostane?

princi

Ljudi, ovde čovek stvarno svašta nauči.

Ček ček polako,

nemoj još ništa da učiš, pitala sam Nikvet-a on zna sigurno to mu je poso.

A kao što znaš svašta čovek može da pročita, pola verujem pola ne..stvarno sam to čitala i o tome je govorio neki naš veliki stručnjak.


edit

Ja sam sama hranila živinu i raznu sitnu stoku u svoje vreme (pre nego što se rodila većina vas) i znam koliko je vremena potrebno da pile doraste do težine za kuvanje. To bi bila ta zdrava hrana koja se više nikom ne isplati i zato je nema, osim za sebe na selu.

mariopan

Ljudi više pojma nemaju šta je dobro i ukusno, sve se to navuklo na hemiju i veštačke ukuse.

Pa da, zato imamo poplavu emisija o kuvanju, sa raznim sosevima, prelivima i začinima, da bi se sakrile muljaže oko proizvodnje hrane.

Једино ниси у праву што мислиш да органска производња може да буде конкурентна масовној. У производњи хране јако тешко је саставити квалитет и квантитет у један производ.

Prvi dole su podaci iz Iowe, USA:



Evo ih najnoviji podaci iz USA, sa prikazom u procentima razlike u urodu:



Мислим да капиларна дистрибуција надувава цене органске хране. (Имам Талебове податке о томе, али њему се не да веровати -- па да их не износим...) И верујем да ће се то мењати. У ствари -- надам се.

И да додамо да су клице оба двадесетовековна крвава глобална сукоба никле управо у деветнаестом веку: добу када су бујали национализми, ксенофобија, антисемитизам, међукласна мржња...

Па, некако тешко да су те клице никле у 21. веку, или у 10. Не иде. Најпре, никле су -- у оном веку и времену који претходе сукобима. Логично, зар не?
;-)

vrabac_u_steni

docsumann

U istorijskoj nauci, postoji kovanica dugi devetnaesti vek*

ah, ta fascinacija istoričara ratovima.

zar naučno-tehnološka, pa i umjetnička revolucija, ok, možda pomjerena za +5-10 god. (na evropskom tlu) ne počinje upravo sa 1900. i Plankovim objašnjenjem zračenja apsolutno crnog tijela ( početak rađanja kvanthe mehanike).
odmah ztim 1905. dolazi Ajnštaj sa posebnom teorijim relativiteta (PTR), pa tako dalje...
1903. let braće Rajt.

A svega toga ne bi bilo bez Meksvelovih jednačina postavljenih nekih 30 godina ranije.

ok, ali one i dalje priradaju tzv. klasičnoj nauci

Reci slobodno kako se ovom nisi nadao:)

tjah

vrabac_u_steni

stefan.hauzer

ah, ta fascinacija istoričara ratovima.

. Reci slobodno kako se ovom nisi nadao:)

Ma lako bi mogli da smestimo u taj period "proširenog devetnestog veka" i ovo o čemu Docs priča. Od Lagranžove "Analitičke mehanike" (gde se on hvalio da je to prva knjiga o mehanici bez i jednog crteža) do krešenda u Hirošimi.

mora i teoriju haosa da obuhvati znači + bar još 35-40 god.

A opet i taj Versaj,

Više je on uzet, kao primer da je tek nakon njega pobedilo to pravo narodnog suvereniteta, iako je i i sam Versajski sistem težak kuršuz. Valjda je i zato čitav taj period između dva svetska rata protekao u pokušajima dogovora trajnog mira, od kojih mi je najzanimljiviji Brijan-Kelogov pakt, gde su francuski i američki ministar postigli dogovor o paktu kojim su se odricali rata kao mogućeg rešenja u međunarodnim odnosima , dok su ovi prvi paralelno potpisivali dogovor s Britancima o međusobnom naoružavanju.


Opet, iz nekog današnjeg ugla, meni izgleda da je taj period (pre) dugog devetnaestog veka potrajao sve do 1991. i da dvadesetog nikad nije ni bilo, to jest, da je trajao koliko i tranzicija u Istočnoevropskim državama. Evropa je tek od tad ušla u period potpunog života građanskih društava, zamišljenih onako kao i na početku revolucija. I naravno da su u tom razvitku, neka društva imala različite razvojne puteve. Ovo sve je ako se istorija gleda samo iz ugla, razvitka građanskog društva. Zato i zaista verujem u tu tezu Hobsbauma o dvojnoj revoluciji, koja je iako započeta u isto vreme ima određena odstupanja - na osnovu kojih je teško dati tačnu klasifikaciju vremena.

U Švajcarskoj tek od 1974.

Prvi je bio Sovjetski savez, čisto da se zna gde je nastala politička avangarda

stefan.hauzer

U Švajcarskoj tek od 1974.

Prvi je bio Sovjetski savez, čisto da se zna gde je nastala politička avangarda

Ако мислиш на право жена да гласају, реч је о Новом Зеланду 1893. године.

stefan.hauzer

U Švajcarskoj tek od 1974.

Prvi je bio Sovjetski savez, čisto da se zna gde je nastala politička avangarda

dobile su otvarač, ali ne i konzervu

docsumann

ok, ali ona i dalje priradaju tzv. klasičnoj nauci

Da, formalno pripadaju.
Međutim, prilično su bile "neklasične" za to doba i dočekane "na nož" od jednog dela naučne javnosti. Mislim da je čak i umro a da još uvek nisu bile u potpunosti prihvačene. No nebitno, utrle su put upravo onome o ćemu ti pričaš, počev od Lorencovih transfomacija preko STR-a pa dalje.

Lagranža sam spomenuo više iz zezanja (mada mnogi zaista smatraju "Analitičku mehaniku" prvom knjigom teorijske fizike), da bi pokazao koliko je arbitarnosti u našem imenovanju i ograničavanju pojedinih "doba".
No to je cena koja se mora platiti kada nešto što je kontinualno pokušavavaš da objasniš kao diskretno (i vice versa), što je sasvim OK, ljudima je svojstveno da sebi pokušavaju da olakšaju poimanje sveta oko sebe, samo ne treba zaboraviti da je to ipak naša mala igrica, aproksimacija koja ponekad može i da ne bude adekvatna.

Ако мислиш на право жена да гласају, реч је о Новом Зеланду 1893. године.

Da ravnopravno učestvuju, ali naravno i o ovome bi se moglo detaljno raspravljati:)

E da, nadam se će ova gornja rečnica:

ljudima je svojstveno da sebi pokušavaju da olakšaju poimanje sveta oko sebe

vratiti diskusiju na ono što je Princi zamislio da bude tema, da ne trolujemo više

da bi pokazao koliko je arbitarnosti u našem imenovanju i ograničavanju pojedinih "doba".

Apsolutno.
Prvo zamislimo, kada su nastale te teze i o tome, da je bipolarni svet (SSSR vs USofA) delovao prilično stabilno, a pre toga postoji diskonuitet između dva svetska rata kada su postojala tri različita politička uzora (parlamentarni, komunistički i fašistički), a pre toga je postojao sukob između parlamentarnog i apsolutističkog uzora (s tim što je apsolutistički vodio borbu i protiv narodnog suvereniteta). Tako da nama danas, čitav ovaj period od 1770. izgleda kao jedan postepeni razvitak građanskih društava, koji je imao svoje različite puteve - koji je zavisio od lokalnih specifičnosti. Opet, mi danas ne možemo gledati svet iz evrocentrizma. S toga je teško vremenski odrediti tačne formulacije i klasifikovati jedan period; ali se zato može klasifikovati kao postepen i usko vezan za jedan oblik. Ako je 1770. bila početak dvojne revolucije, onda se 1900. može uzeti kao razgranjavanje tih uporednih puteva - kao što je iz rokenrola nastao čitav oblik podvrsta. Tako se danas Industrijska razvila u Silicijumsku dolinu i značajno je izmenjena, a ona građanska je došla do sadašnje tačke parlamentarne demokratije (relativno male promene od tačke početne ideje).

Zato je verovatno i teško naći zajednički koncezus kada počinje i kada se završava određeni period u razvitku čovečanstva, jer ako su se građanska i industrijska revolucija javile u isto vreme - to ne znači da imaju isti period trajanja. Tako da ako se iz ugla građanske revolucije gleda na WWI kao kraj jednog koncepta stvorenog nakon Napoleona, to ne mora da znači da je i u tehnološkom smislu on završen tada, a možda je već uveliko i započeo novi period.

Kao što danas imamo istorijsku nauku iz ugla ljudskog razvitka, isto tako iz ugla ekonomskog razvitka nam 1929. deluje kao početak novog doba i napuštanje zlatnog standarda, tako nam i let braće Rajt deluje kao početak novog perioda, a opet znamo da se prava upotreba aviona dogodila tek posle WWI. Teško je postaviti jasne vremenske okvire, ali rekao bih da postoje određeni načelni stavovi koji omogućuju jedan koncezus - koji će se vremenom menjati ili bi tako trebalo da bude.

Predrag Brajovic

И да додамо да су клице оба двадесетовековна крвава глобална сукоба никле управо у деветнаестом веку: добу када су бујали национализми, ксенофобија, антисемитизам, међукласна мржња...

Па, некако тешко да су те клице никле у 21. веку, или у 10. Не иде. Најпре, никле су -- у оном веку и времену који претходе сукобима. Логично, зар не?
;-)

Скроз логично. Него мислим да те клице деветнаестом веку не треба опростити. Гадан је то коров, да не крене да џигља и у нашем веку... назнака већ има на претек.

Problem sa istorijom je što je "pokretna" nauka, teško je s njom raditi dekonvolucije.

bemu miša, što smo elokvetni

kalaf

princi

Da, ima GG lep primer i za to: kaže, posle 9-11, ljudi su odjednom iz straha prestali da lete avionima, i, recimo, umesto da lete od NY do Washingtona, počeli da voze te rute. Rezultat? Povećan broj smrtnosti na autoputevima, tako da ih je, ne znam, u roku od 6 meseci više izginulo po putevima nego što ih stradalo samog 9-11.

Ako pogledas statistiku i to podatke za 2000 i 2001 videces da je to samo urbana legenda i nista vise. Kao sto rekoh previse citiras "autoritete", za stvari koje su lako proverljive i (skoro kao po pravilu) pogresne.

Дај линк !

alselone

sta ovim zelis da kazes?

Pojasni !

Нооормално !
Сагласан !

princi

docsumann

Problem sa istorijom je što je "pokretna" nauka, teško je s njom raditi dekonvolucije.

bemu miša, što smo elokvetni

Nisam ja, keve mi, to je moj ego.

u tom slučaju preporučujem psihodelike, 1x dnevno, obavezno prije jela

Spiridon

Није нужно. Неке земље су у својој производњи избациле тај приступ. Слично је то као са органском храном: није истина да је продуктивност код неорганске хране неколико пута већа нити да је органска храна на крају неколико пута скупља. Тако није ни истина да ћеш рокањем свињчића антибиотицима постићи већу производњу. То је могуће -- већа производња -- и без тога.

Brajke, koren problema je u tome sto su farmeri (zarad profita naravno) poceli da kljukaju zivotinje antibioticima poslednje generacije koji bi trebalo da se cuvaju i koriste samo za ljude. To je fora koju mi svi pijemo.

Pazi, ja ne iskljucujem mogucnost da kenjam, voleo bih da se ukljuci i neki doca ...da me demantuje.

Кењај слободно, наши смо !

Pojasni !


Нооормално !
Сагласан !

jbt, ovo ko gluvo glamočko

stefan.hauzer

Ако мислиш на право жена да гласају, реч је о Новом Зеланду 1893. године.

Da ravnopravno učestvuju, ali naravno i o ovome bi se moglo detaljno raspravljati:)

Evo jedno novo pravo -- pravo da ne budeš gladan:

Italian court rules food theft 'not a crime' if hungry

kalaf

princi

kalaf

Ako pogledas statistiku i to podatke za 2000 i 2001 videces da je to samo urbana legenda i nista vise. Kao sto rekoh previse citiras "autoritete", za stvari koje su lako proverljive i (skoro kao po pravilu) pogresne.

Što kaže moj veliki duhovni guru MC^2: cut the crap i daj link!

Link imas u samom mom komentaru koji si citirao bas na reci statistika, al si se izgleda previse iznervirao da bi obracao paznju na bilo kakve detalje.

Види - није лоша пракса да на неки начин истакнеш линк --- пошто је неки глупсон на овом блогу креирао едитор тако да се не разликује (бојом или слично) која од речи, у ствари, представља (и) линк. Те, пошто не читамо као када смо се учили читање, превлачећи прстом преко сваке речи (сада еквивалент мишоњом), велика је вероватноћа (безусловна, независна) да Принци није видео тај твој линк.
Истина, постоји вероватноћа (не знам колико је велика, сигурно је мања од 1, но, не знам колико) да ти Принцију идеш на љуљи, па да твоје писаније дочекује као бик црвену мараму (истина, боље као бик, него као во).

docsumann

Pojasni !


Нооормално !
Сагласан !

jbt, ovo ko gluvo glamočko

Predrag Brajovic

Neverovatni ste.
Imate ovde onog nesretnog profesora istorije kog sam citirao sa LSE Davida Stevensona koji kaže isto što i ja. No, svakako ste vas dvojica pametniji od njega i Bilingtona i svih istoričara koji se drže teze o 19. veku kao veku relativnog mira. Ego je čudo.

Можда су паметнији од њега, али од тебе никако !

vrabac_u_steni

docsumann

U istorijskoj nauci, postoji kovanica dugi devetnaesti vek*

ah, ta fascinacija istoričara ratovima.

zar naučno-tehnološka, pa i umjetnička revolucija, ok, možda pomjerena za +5-10 god. (na evropskom tlu) ne počinje upravo sa 1900. i Plankovim objašnjenjem zračenja apsolutno crnog tijela ( početak rađanja kvanthe mehanike).
odmah ztim 1905. dolazi Ajnštaj sa posebnom teorijim relativiteta (PTR), pa tako dalje...
1903. let braće Rajt.

A svega toga ne bi bilo bez Meksvelovih jednačina postavljenih nekih 30 godina ranije.

Па да !
Када је Болцман први пута видео Максвелове једначине, од одушевљења је рекао --- ово мора да је писао Бог !

emsiemsi

Predrag Brajovic

Neverovatni ste.
Imate ovde onog nesretnog profesora istorije kog sam citirao sa LSE Davida Stevensona koji kaže isto što i ja. No, svakako ste vas dvojica pametniji od njega i Bilingtona i svih istoričara koji se drže teze o 19. veku kao veku relativnog mira. Ego je čudo.

Можда су паметнији од њега, али од тебе никако!

OK

In The Great Transformation, Karl Polanyi described the period between 1815 and 1914 as the “Hundred Years’ Peace.” Indeed, relative to previous and subsequent centuries, battlefield deaths were considerably lower between the Napoleonic and Great Wars

Polanyi has not been alone in suggesting the concept of a 19th century peace. Indeed, in terms of average battle durations, battle deaths per year, and a host of other statistical criteria, 19th century Europe does not rate with either the 18th or the 20th century versions of itself. As Polanyi figures it – “apart from the Crimean War – a more or less colonial event - England, France, Prussia, Austria, Italy, and Russia were engaged in war among each other for altogether only eighteen months,” compared to an average of sixty to seventy years of major wars in the 17th and 18th centuries.

Polanyi, however, was wrong to suggest that economics was the sole and primary cause of peace during this period. Cultural, political, racial, and pure military considerations were just as important at various times in deflecting Great Power statesmen away from war with each other.

The Myth of the Hundred Years’ Peace

mariopan

...

Koja bi domaćica danas supu kuvala od matore koke 2-3 sata?
...

Стара кока, добра супа ! (или то ипак има неко прикривено значење).

vrabac_u_steni

E da, nadam se će ova gornja rečnica:

ljudima je svojstveno da sebi pokušavaju da olakšaju poimanje sveta oko sebe

...

Ово си баш мудро срочио !
Успут --- нема везе ако си и преписао од некуда. Мени се догоди да нешто лепо напишем, но, онда установим да ја сам то никако нисам могао сам да смислим, само не могу да се сетим од кога сам то присвојио.

docsumann

Problem sa istorijom je što je "pokretna" nauka, teško je s njom raditi dekonvolucije.

bemu miša, što smo elokvetni

... и консеквентни !
Нема зајебанције !
Успут --- где је Калаф ?! Зашто се искључио из овога треда ?!

princi

Када је Болцман први пута видео Максвелове једначине, од одушевљења је рекао --- ово мора да је писао Бог !

Ali ničega ne bi bilo da nije bilo Faradeja, kovačkog šegrta. Bio, maltene polupismen, ali svakakva neka čuda mu se motala po glavi. Preokrenuo svet.

edit: Svet je čudo. Druga strana rizika je, inače, opportunity, tj prilika.

Сагласан !

vid' ga emsi uletio k'o Kasparov na simultanku

princi

Када је Болцман први пута видео Максвелове једначине, од одушевљења је рекао --- ово мора да је писао Бог !

Ali ničega ne bi bilo da nije bilo Faradeja, kovačkog šegrta. Bio, maltene polupismen, ali svakakva neka čuda mu se motala po glavi. Preokrenuo svet.

edit: Svet je čudo. Druga strana rizika je, inače, opportunity, tj prilika.

ajd da i ja prikačim jednu dubokoumnu

"Not only is the universe stranger than we imagine, it is stranger than we can imagine. "

ova se misao, u neznatno izmjenjenim oblicima, pripisuje i Ser Artur Edingtonu, i Hajzenbergu i J.B.S. Haldejnu.

The Myth of the Hundred Years’ Peace

Meni je ovo dobar rad.

Čisto da se ponovim, kako se s tobom slažem delimično, s obzirom da u sporedbi sa pohodom Napoleona i Velikim ratom, svi ostali deluju minorno. Opet, da je ta teza o mirnom devetnaestom veku nepotpuna, bi mogao da uzmem dokaz o tome da postoje nacije koju su se upravo u tom periodu izrodile iz rata; tj. nasilja. Italijansko i nemačko ujedinjenje je nastalo snagom njihovog oružja (ok, ovo italjinsko je bio više sled povoljnih okolnosti, nego realne snage - ako imamo u vidu da dok su Prusi 1866. tukli Austriju, ovi drugi su to isto radili sa Italijanima, ali su porazi Austrije na severu, jednostavno bili strašniji od pobeda na jugu).

S druge strane Francuzi su od Napoleona uzeli učešće u nizu sukoba - gušenje pobune karbonara u Španiji; Julska revolucija 1830. - koja je direktno uticala na ustanak u Belgiji,Poljskoj..;1848/49.; Krimski rat; u Italiji 1859.; onaj fijasko u Meksiku sa carem Maksimilijanom, onda trupe koje su branile Rim od Italijana:); ujedinjenje Nemačke u Versaju - u tom naizgled mirnom periodu, Francuzi su uložili napore toliko burne da je u periodu od 1871. do 1914. vladao toliki antagonizam između njih i Nemaca (afera Drajfus koja je izbacila ono najgore iz tog društva) koji je nemilice vodio u propast čitav sistem evropske ravnoteže ili onaj momenat kada je Nemcima Evropa postala mala.

Osmansko carstvo se kroz čitav taj period grčevito branilo na svim mogućim mestima, uspešno bežući od velikih konfrotacija, a opet je čitav vek umiralo polako i u sopstvenim lokvama krvi i možda je ono samo najbolji dokaz svog vremena o prividnom miru spolja i užasno bolnoj smrti iznutra.

Ма, ко је прочитао барем један рад из историје о 19. веку зна за термине и концепте о којима ја овде говорим. Они су у општем образовању већ стотину година. Сада се сећам и Крлеже и Црњанског, који праве спрдњу са Фрањом Јосифом, царем који је владао чак 68 година, све до Великог рата, једном од најдужих владавина у историји. Да се он питао, биће да рата не би било. Опет, мене је осоколила склоност да се и ови елементарни историјски концепти негирају, чисто стога што су моји -- а они нису моји. Ја са њима немам везе, само сам их научио, давно пратећи, због бољег разумевања књижевности, историју Европе 19. века. Ипак, мене увек обрадује жустрина духа: тo је ствар коју извесно ценим, често више него карактер. Шта ћу -- такав сам.