Duša, svest, suština bića i ostale gluposti

Dosta o Brexitu, dosta kenjaže, to nije neka stvar na koju se može uticati i prema tome je potpuno glupotrošiti vreme i energiju na isti. Pored toga, glavni akteri su toliko annoying, da već pomalo počinju da zagađuju život. Stoga ćemo malo o kineskoj filozofiji (kažu da je kurs o praktičnim aspektima tradicionalne kineske filozofije jedan od najpopularnijih kurseva ja Yaleu), pa čak i po cenu da me se optuži kako sam new age lujka.

Ljudi se neretko iznenade kad saznaju da mogu mnogo toga naučiti od Konfučija, Lao Cea i drugih kineskih tradicionalnih filozofa. Suprotno uvreženom mišljenju, ni Konfučije ni Lao Ce ni ostali nisu bili kruti tradicionalisti koji su utrli put autokratskim režimima koji se zasnivaju na poslušnosti autoritetima (Caru ili Komunističkoj partiji), već su bili radikalni mislioci, gotovo buntovnici koji su stalno proširivali i preispitivali norme svoga vremena. Štaviše, mnogi od njih su insistirali na tome da nikakve životne norme ni ne postoje, već da je sve pitanje trenutka, spontanosti. Kineski filozofi se nisu bavili velikim, apstraktnim, metafizičkim pitanjimam, očišćenim od stvarnosti već su pre tražili praktične recepte kako da se poboljša svet u kome živimo i kako da naše egzistencije učinimo podnošljivijim i boljim. Njihova filozofska pitanja su se zasnivala na varljivo jednostavnim pitanjima tipa: "Kako provodiš svoju svakodnevnicu?" a njihovi recepti su se zasnivali ne na velikim i grandomanskim idejama, već na tome da velike promene dolaze tek kad počnemo obraćati pažnju na male i naizgled sitne stvari koje su nam na doseg i koje možemo kontrolisati.

Učenja kineskih filozofa se zasnivaju na stvarima koje su u velikoj meri u suprotnosti sa nekim stvarima koje se uzimaju zdravo za gotovo na zapadu (a koje su proizvod bilo protestantske bilo neke, uslovno rečeno, katoličke kulture). Koje su to ideje kojima nas uče Konfučije i Lao Ce?

1) Prestanite da tražite sebe

Kineski filozofi su veliki skeptici po pitanju postojanja nekog čovekovog Ja, a posebno onog koje postoji na neki apstraktan način, van stvarnog sveta. Konfučije je smatrao da je svaki čovek višestruka, haotična ličnost, koja se obznanjuje na spolja, kroz kontakte s drugim ljudima, kroz kaleidoskop realnih životnih situacija, a ne unutra, introspekcijom. Svako od nas je komplikovano biće koje se sudara sa isto tako komplikovanim bićima. Svaki sudar donosi neku drugi aspekt našeg "bića". Ono za šta mi smatramo za neki identitet je zapravo skup navika, patterna ponašanja koje smo stekli vremenom- to, međutim, istovremeno znači da se mi isto tako sastojimo od gomile mogućnosti nekih drugačijih egzistencija i odgovora. Zašto bi se odricali toga, pogotovu u svetu koji se manja i pomera kao živi pesak.

2) Prestanite sa pokušajima da se bude jedinstven ili originalan

Problem sa originalnošću, jedinstvenošću je da ona sputava čoveka, da ga ne oslobađa. Da ga lišava gomile drugih, isto tako bitnih komponenti ljudskog bića. Usvajanjem originalnog Ja, čovek sakati svoje biće, i to sve u ime jednog snapshota realnosti, jednog trenutka egzistencije. Znači, čitav svoj život, čitavu kompleksnost svoje egzistencije žrtvuje jednom trenutku, jednom momentu, samo jednom ispoljavanju svoje ličnosti. To vam je nešto slično ljudima koji čitav svoj život upropaste maštajući o Goci Hranisavljević, svojoj velikoj ljubavi iz drugog razreda osnovne škole.

3) Bavite se ritualima

Rituali, svakodnevni, su način na koji dozvoljavamo svojoj kompleksnosti da se izrazi. Igrajući različite uloge u različitim ritualima i igrama, mi zapravo stvaramo uslove za stvaranje neke alternativne realnosti, ona koja je možda bolja (a možda i gora) od one u kojoj živimo. U svakom slučaju, rituali nam omogućavaju da umočimo noge, ali da ne odemo potpuno u neku drugu stranu, da ne zalutamo u jednom pravcu. Da probamo kao-da, as-if egzistencije, da očuvamo sve mogućnosti i ispitamo one možda mogu poboljšati život nama i našim bližnjima. A nisu li i ovi likovi koje svakodnevno uzimamo na ovom blogu, svi ovi princiji, little radojice, lionsgateovi, Bebe od Lonchara, gospodje Klare, Krkari, Debele Tase... upravo neki izrazi alternativne realnosti u kojoj tražimo odgovore na neka pitanja u onoj realnosti koju živimo?

 4) Shvatite da je svet ćudljiv i nepredvidljiv

Iako nam se svet (kao i mi sami) često činim stabilnim  i nepromenljivim, istina je drugačija. Svet je fragmentisan, kompleksan, u osnovi nestabilan dinamički sistem. Male promene početnih uslova mogu proizvesti velika driftovanja vektorskih polja, mali treptaj leptirovih krila u Riju ili Veneciji, može izazvati oluju u Teksasu ili tornado u Kanzasu ili Pančevu. To je realnost.

5) Prestanite da donosite odluke

Šta je loše sa životnim planovima? Pa kad planirate život, kad donosite odluke, te odluke su refleksija onog vašeg sadašnjeg ja, a ne onog koje će se ispoljiti za 2 ili 3 sata, dana , nedelje ili godine. Bolje od donošenja velikih odluka i izgovaranja velikih reči i zakletvi je uraditi male,  doable stvari, one koje možemo kontrolisati na svakodnevnom nivou. Policies not politics, što bi neki rekli.

6) Budi slab a ne jaki

Shvatite svet kao povezan nevidljivim vezama i nemojte biti nametljivi, jaki, snažni, već probajte shvatiti veze među stvarima sa željom da se postigne sinhronicitet sa svetom i svim njegovim menama.

Itd, itd, baš ga utuši što kažu Bosanci. Koga više zanima o svemu ovome, ima jako lepa i čitljiva knjižica The Path: What Chinese Philosophers Can Teach us about Good Life, Michael Puetta (profa onog kursa na Yaleu) i Christine Gross-Loch.