Gost autor

Руске сезоне (Русские сезоны)

krkar RSS / 15.03.2017. u 00:39

 GOŠĆA AUTORKA: iskudrina

imgB.asp?8795 

Званични медији у Русији известили су (LINK) да влада оживљава ”Руске сезоне”, Сергеја Дјагиљева.

Најава помало звучи као оксиморон - и иза сваке речи могао би се ставити упитник. Оживљавање/ускрснуће? Руске сезоне? Дјагиљев? Влада?

Ова иницијатива ”није лоша”, како нам говоре званичници, а преносе престонички новинари. Неопходно је да се подигне имиџ земље, погажен од  политичара. Неопходно је. Свеобухватна и богата култур(к!)а и онда само напред. Чему би она иначе служила ... од совјетских времена, навика је остала - да покрије голотињу глупости са сценаријом у виду ”Лабудовог језера”.

Да ли сви заборављају да је Сергеј ”Серж” Дјагиљев основао Руске сезоне упркос тада постојећој Дирекцији царских позоришта, која је држала уметнике на краткој узици? А пре свега тога исти Дјагиљев организовао је уметничке изложбе, показујући дела Серова, Врубеља, Јавленског, Грабара, Малијавина, која бејаху неинтересантна службеним галеријама и музејима.

Назвати Руске сезоне једноставно само ”руским” је тешка симплификација - после продукција са кокошниками и плесачима у опанцима, наједном су се представе изводиле са уметницима европске авангарде. У њима су играле истинске звезде, а не више само они одрасли унутар зидова школе у улици Зодчего Росси. Руске сезоне далеко су прерасле дефиницију националног, постају симбол новйна и уметничких шокова. На ”Сезонама” су настали и Вацлав Нижински, који је са својим револуционарним и до данас непревазиђеним изведбама срушио дотадашње основе класичног плеса, затим Георгиј ”Џорџ” Баланчин, који је створио школу америчког балета, Сергеј Лифар, који је дуго био директор опере Гарније. Дјагиљев је уметнике одвео далеко од досадне и монотоне рутине царских позоришта ка лудом и хазардном свету европских премијера. То није само изложба остварења, напротив, од ових достигнућа - тзв. ”великог балета” који су створили Маријус Петипа и П.И. Чајковски - уметници су се опробавали у нестабилном свету нових улога и плесних експеримената. Копелија, Одета и Жизела прекривене су прашином, док су балерине за те улоге биле испирисане од стране Дјагиљева.

Компанија је за Дјагиљева била апсолутно тржишни производ, са свим могућностима и ризицима. Наравно, немогуће је сагледати Дјагиљевљеву компанију изван веза са руском културом, на пример, прве "Сезоне" постављале су већином класични репертоар из Маријинског театра, али – са изменама које је унео Дјагиљев: на пример, ”Шопенијана” се претворила у ”Les Sylphides”, ”Египатске ноћи” постају ”Cleopatra”, итд. У првим сезонама доминирају опере руских композитора, а најчешће Николаја Римског-Корсакова. После 1911. године састав трупе постаје разноврснији, Дјагиљев је затражио од Дебисија и Равела да напишу балете,  а у обликовању репертоара он све више тежи остваривању својих музичких преференција.

Почетком 20. века компанија "Руске сезоне" несумњиво је изазивала и провоцирала Belle Époque у нестајању. На једном од банкета Дјагиљев je рекао: ”Живимо у ужасном периоду прелома, ми смо осуђени на смрт како бисмо дали новoj култури шансу да оживи/ускрсне.”* Речи које ће током XX века у сваком погледу бити нужно изрицати на културним дешавањима и пријемима. Двадесети век се осетио на ивици прелома - старо је приморано да умре како би дало повода за ново. А потом се ново претвара у старо, коме је изнова суђено да умре. Речи Дјагиљева, без обзира што делују сасвим банално, имају јасну поруку коју је он први изрекао. Казивања о крају света за Европу ни у ком случају нису ништа ново - буквално од почетка другог миленијума таква стремљења су обилато свеприсутна на крају сваког века. Они су говорили о свету уопште и нису директно додиривали само културу - смешно је говорити о култури док се говори о доласку четворице јахача.

800px-Durer_Revelation_Four_Riders.jpg

Културна есхатологија типична је за човечанство од 1870-их година. Изразом који данас користимо као ”крај века”, пре свега, мислимо на крај XIX века, не двадесетог. Културна есхатологија дефинисала је такође и почетак XX века. Дјагиљев је у праву: смрт, не рођење, одређује почетак новог. Период у којем су ти људи живели, захтевајући/тражећи крај света, био је још увек мирно време и могли су удобно седети у својим стилским фотељама испијајући вино. Међутим, XX век је ускоро импозантну господу тргао из њихове удобности и гурнуо их, како буржоазију тако и авангардисте, заједно у ровове рата.

Но и ХХ век се завршио. Чини се да сви одређују дан краја XX века као 11. септембар 2001, али они који тај век сада дефинишу увелико су одрасли у њему. Двадесети век формирао је њихово тело и душу према сопственом обличју. Они који ће припадати новом миленијуму до данас су једва научили да читају и пишу. Људска историја је генерално немилосрдна према човеку, али XX век је посебно одвратан по својој невероватној и бесмисленој суровости. Заједно са тим веком, завршио се и модернизам који га је великим његовим током пратио. Модернизам је нестао као нагло затворена књига, дуго читана, која је у свом прологу обећавала и касније држала пажњу, која се касније топи, мрви и нестаје распршена у својим заморним деловима. Сада је 20. век постао још један у низу многих ранијих векова, некомплетна чињеница за историју, архивски документ и музејска поставка.

Чини ми се да је Ларс фон Трир предвидео ту промену времена као ни један други (Бертолучи у ’70 поставља слику само прве половине века) у својим филмовима ”Dogville” (LINK) и ”Меланхолија” (LINK). Први - о XX веку, а ”Меланхолија” - о садашњем.

Јунакиња "Меланхолије", каже да малигну буђ, која је човечанство, она не жали. Томе не можемо упутити никакве приговоре: у модерним временима, времену током и после ”нулте деценије” овог века, све изазива иритацију, која се граничи са мржњом наизглед безизлазном. Тупи телевизијски екран, који је постао средиште живота, формира тупа и безлична лица која емитују глупе истине; … нездрав и дивљи интерес ка трагедијама и несрећама других људи, које су дате као независне информације; … политичари, манипулишући све на свету, и лажно тврдећи да они то раде због неког општег добра; … блатњави потоци прљавог гламура, насмејаних лица поп-звезда које шаљу лажне пољупцe ка масама фанатичних и срећних олигофрена; … high-minded интелектуалци који су се продали за три копејке бахатим продуцентима talk-show и reality (шунда, кича) или злонамерни у нади да ће се ускоро продати; … сентименталнo лицемерје прождрљивих и у криминалу огризлих филантропа, бацајући отпатке са столова својих милионских презентација у корист умирућих од глади и болести - све гадно, одвратно, глупо, опасно. Све је производ једног страховитог века, века модернизма, од којег се мало где може побећи, где је човечанство лишено своје воље и разума. Наш свет је Dogville … лицемеран и пакостан Dogville, похлепaн, глуп, ситан, сујетан, који је израстао до невероватних величина. И да је овај свет постао мало бољи, било би лепо уништити га.

dogville-08.gif

У "Меланхолији" револуционарни супрематизам одавно постаје мета доброг буржоаског укуса и баца се са полица - хероина ставља Бројгела, Каравађа, Прерафаелисте на њихово место. Шта је то - гест очајања или нека врста излаза?

d1aa37be3fada7a8610e208ebe91cbdb.jpg

Шта значи данашња жеља званичника да се врате на "Руске сезоне"? Отварање старих ормара, узимање са полица и брисање прашине са давно остављених и заборављених фотографија? Кога ће и чиме изненадити нове "Руске сезоне"? Још једном улогом Ане Нетребко, који је већ досадна чак и стрпљивим Аустријанцима или стотом поставком ”Лабудовог језера”?

Веровали или не, али људи ће масовно ићи гледати ”Лабудово језеро” у извођењу руске трупе. Прошле године, трупа Гедиминаса Таранде дошла је у Вршац са турнејом (искрено: они су донели/приказали само ”Ла” од тог дела), сцена дворане ”Миленијум” била је препуна, улазнице распродате месец дана пре извођења, међу публиком је дошло до узбуђења, тако да ни незграпни, ван форме, принц Зигфрид, ни млада и неискусна Одета, нису спречили уживање у перформансу. Позоришне трупе Маријински и Бољшој имају на репертоару балете Прељжокажа, Баланчина, МакГрегора, али у самој Русији ова имена су и даље егзотична, као и њихови плесни стилови. Руски балет је у свом историјском развоју упао у замку своје традиције, тако да тешко прихвата туђи стил кореографије, али ни публика не жели прихватити нове амплуа. Доказ је увид у репертоар гостовања руских балетских ансамбала у Европи данас: на њему се налазе само класична ремек-дела извођена у кореографијама из XIX века.

Кореограф који је могао да створи заиста дивне ствари за пројекат - Алексеј Ратмански се дуго времена посветио стварању у САД, где се и трајно преселио. И не мислим да ће се пројекат ”Руских сезона” барем некако одржати у складу са кредом Дјагиљева - у већој мери би требало очекивати игру са брендовима оперских и балетских ремек-дела, звездама и мега-звездама руске сцене, а то је управо оно чега нису лишени. Али држава има проблем са оперским редитељима и кореографима. Дмитриј Черњаков, који је раније сарађивао са руским позориштима, такође не проводи довољну количину времена у Русији. Увек можемо рећи да постоје и требала би се појавити нова имена, да ”не постоје незаменљиви”, али у култури тај принцип (такође остао из совјетских времена) не функционише. Не желим да кажем да је све што је подржано од стране власти и долази из иницијативе ”одозго” знак лошег укуса, незанимљиво и осуђено на пропаст, али у случају "Руских сезона" ово је смешно. Најављено је да ће се у организациони комитет укључити Валери Гергијев, ... да-да, он свакако да ”има доста слободног времена” за планирање новог фестивала, иако је немогуће не признати да Маестро има срећан дар да једноставно покрене успешан фестивал.

У Русији Дјагиљев је познат, упамћен и цењен. У Перму, граду у коме је провео младост, неколико сезона постоји фестивал (LINK), који подржава главне принципе његове политике у уметности. Чини ми се да концепт Пермског фестивала задовољава основне критеријуме Дјагиљева као менаџера и продуцента. Фестивал ”Дјагиљев” настао је као арт конференција (чији је професор на Уралском државном универзиту Сергеј Голинец), а са појавом Теодора Курентзиса у Перму фестивал је добио  нови правац развоја и постао истински догађај у културном животу. Овде се показују новине са европских фестивала (на пример, Ромео Кастелучи), окупља се дивне музичаре и показују се потпуно нова музика. Једна од премијера ове сезоне биће опера ”Свадба” српске композиторке Ане Соколовић. (LINK). Перм добија свој стил и шарм, те самоуверено улази у листу занимљивих и успешних фестивала.

Свака роба наћи ће своју муштерију. Можете поставити плакат са медијским, светским личностима и брендом и остати у матрици, али тешко је рећи да ће такво руско доба бити управо наставак оних које је иницирао ”Серж” пре једног века.

И нека свако има своје ”Руске сезоне” ...



EDIT: Nešto neće nikako da se pokaže klip, evo linka: https://www.youtube.com/watch?v=0mxJDRMvkbI 

__________

* ”Мы живем в страшную эпоху перелома, мы осуждены умереть, чтобы дать воскреснуть новой культуре.”

Али на чему је нагласак, на: ”умрети” или ”оживети/ускрснути”?

Your Majesty, I am like you. I do no work. I do nothing, but I am indispensable.

Sergei Diaghilev to King Alfonso of Spain, who asked: "You don't conduct an orchestra or play an instrument. You don't design the mise en scene, and you don't dance. What do you do?" - As reported in: Encyclopedia of World Biography: A-F (1987), p. 379



Komentari (249)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nsarski nsarski 00:53 15.03.2017

Millais

Uz onu sliku ("Ofelija" ) J.E.Millais-a koju si postavila, Arsen Dedic se odlicno slaze



Sjajan post!
Domazet Domazet 03:47 15.03.2017

Ma Arsen je za starije...

nsarski
Uz onu sliku ("Ofelija" ) J.E.Millais-a koju si postavila, Arsen Dedic se odlicno slaze...


Mi mladji smo vise za





krkar krkar 04:03 15.03.2017

Re: Ma Arsen je za starije...


A meni taman leži

srdjan.pajic srdjan.pajic 05:26 15.03.2017

Re: Millais

nsarski
Uz onu sliku ("Ofelija" ) J.E.Millais-a koju si postavila, Arsen Dedic se odlicno slaze



Sjajan post!




Nisam pročitao, stiže me neki dedlajn, pa moram da radim. Ali samo da pozdravim novu autorku na blogu.
KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 08:44 15.03.2017

Re: Millais

Ofelija.
Sa legendarnog Arsenovog dvostrukog albuma HOMO VOLANS. Autor teksta je veliki Zvonimir Golob.

krkar krkar 09:03 15.03.2017

Re: Millais


Kad reče Golob podseti me na velikog Ivana Slamniga:

NAVEK JE NEKAK BILO

Živio sam u Primorskoj banovini
u Zetskoj i u NDH,
u DFJ, u SFRJ
a uvijek sam bio ja.

Kako god nas je rezalo
navék je nekak bilo
šljive su bile plave
jaje je bilo bilo.

Ljubili smo Bebu i Aniku,
pjevali pjesme stare,
slušali termodinamiku
i starom žicali pare.

I tako te proglašavam kraljicom
ilirskih lijevih zemalja
i desnih i komada Pulje
i Grčke, a sebe za kralja.

Ljevicom nosim tebe,
desnom mač, ko pravi dasa;
kročimo na ustoličenje
uz klicanje širokih masa.
iskudrina iskudrina 09:43 15.03.2017

Re: Millais

srdjan.pajic
Nisam pročitao, stiže me neki dedlajn, pa moram da radim. Ali samo da pozdravim novu autorku na blogu.


Верујем да прочитаћете.
Захваљујем и отпоздрављам Вама међу Rocky Nuggets.
iskudrina iskudrina 09:52 15.03.2017

Re: Millais

nsarski



Хвала. професоре ... (надам се да не замерате, јер читам да Вам се тако обраћају)
nsarski nsarski 09:55 15.03.2017

Re: Millais

Хвала. професоре ... (надам се да не замерате, јер читам да Вам се тако обраћају)


Ne zameram, naravno. Nego tako me neki zovu da bi me načinili matorijim nego što jesam. Pakosnici.
emsiemsi emsiemsi 10:45 15.03.2017

Re: Millais

iskudrina
srdjan.pajic
Nisam pročitao, stiže me neki dedlajn, pa moram da radim. Ali samo da pozdravim novu autorku na blogu.


Верујем да прочитаћете.
Захваљујем и отпоздрављам Вама међу Rocky Nuggets.

Прочитаћу и ја који никада не чита тако дуге постове ... па чак да их напишу Милан Новковић, Принци или ... Мариопан.
Успут --- ТасоДебели извини.
nsarski nsarski 01:06 15.03.2017

Axel

“Your Majesty, I am like you. I do no work. I do nothing, but I am indispensable.”

Sergei Diaghilev to King Alfonso of Spain, who asked: "You don't conduct an orchestra or play an instrument. You don't design the mise en scene, and you don't dance. What do you do?"


Ovo me podseca na dramu Axel, francuskog pisca Auguste Villiers de l'Isle-Adam, gde, na kraju drame, Axel i Sara pronadju nevidjeno blago u zamku i sanjaju o fantasticnoj buducnosti i slavi koja ih ceka, ali zakljucuju da se to ne moze ostvariti na ovom svetu i odlucuju da izvrse samoubistvo u zoru. I cuvena je recenica iz te drame: Vivre? les serviteurs feront cela pour nous (Zivot? To ce nasa posluga obaviti umesto nas.)
krkar krkar 01:11 15.03.2017

Re: Axel

Ovo me podseca na dramu Axel, francuskog pisca Auguste Villiers de l'Isle-Adam, gde, na kraju drame, Axel i Sara pronadju nevidjeno blago u zamku i sanjaju o fantasticnoj buducnosti i slavi koja ih ceka, ali zakljucuju da se to ne moze ostvariti na ovom svetu i odlucuju da izvrse samoubistvo u zoru. I cuvena je recenica iz te drame: Vivre? les serviteurs feront cela pour nous (Zivot? To ce nasa posluga obaviti umesto nas.)


Neobični su putevi asocijacija. Ne znam ni kako ni zašto ali meni je čitajući ovo na pamet pao Voltaire koji piše da se Candide zatekao u luci Portsmouth kada je izvršena smrtna kazna nad jednim admiralom koji je osuđen na smrt jer u borbi nije učinio sve što je mogao (John Byng): Dans ce pays-ci, il est bon de tuer de temps en temps un amiral pour encourager les autres*.

---
*) U ovoj zemlji dobro je s vremena na vreme ubiti ponekog admirala kako bi se preostale okuražilo
docsumann docsumann 08:27 15.03.2017

Re: Axel

Neobični su putevi asocijacija.


da, recimo Vilijam Moris (izasociran boldovanjem prerafaelista) i negova socijalistička utopija usred viktorijanskog kapitalizma.

praktični sanjar i apsolutni esteta ( u smislu da je samo ono što je humano, ujedno, i istinski lijepo)

emsiemsi emsiemsi 10:47 15.03.2017

Re: Axel

krkar
Ovo me podseca na dramu Axel, francuskog pisca Auguste Villiers de l'Isle-Adam, gde, na kraju drame, Axel i Sara pronadju nevidjeno blago u zamku i sanjaju o fantasticnoj buducnosti i slavi koja ih ceka, ali zakljucuju da se to ne moze ostvariti na ovom svetu i odlucuju da izvrse samoubistvo u zoru. I cuvena je recenica iz te drame: Vivre? les serviteurs feront cela pour nous (Zivot? To ce nasa posluga obaviti umesto nas.)


Neobični su putevi asocijacija. Ne znam ni kako ni zašto ali meni je čitajući ovo na pamet pao Voltaire koji piše da se Candide zatekao u luci Portsmouth kada je izvršena smrtna kazna nad jednim admiralom koji je osuđen na smrt jer u borbi nije učinio sve što je mogao (John Byng): Dans ce pays-ci, il est bon de tuer de temps en temps un amiral pour encourager les autres*.

---
*) U ovoj zemlji dobro je s vremena na vreme ubiti ponekog admirala kako bi se preostale okuražilo

У којој земљи --- Portsmouth је у Енглеској ?
krkar krkar 10:54 15.03.2017

Re: Axel


У којој земљи --- Portsmouth је у Енглеској ?


Ne zajebavaj da je Portsmouth u Engleskoj? Pa šta onda ima da se priča o njemu na francuskom???

Na srpskom može, srpski je jezik na kojem je sve dozvoljeno.
krkar krkar 01:23 15.03.2017

Государственное государство


Rusija je toliko napredovala da će imati i državnu avangardu.

aureus aureus 05:15 15.03.2017

Re: Государственное государство

krkar

Rusija je toliko napredovala da će imati i državnu avangardu.



Ma neće Putin dozvoliti da Rusija zvekne o led. Osim ako nešto ne pođe naopako.

Mislim se, pošto je on jedan nadčovjek, da li bi bio sposoban da navježba ovako nešto?



Jednom, nekog klinca što dobro kliže pitao sam da li je nekad pokušao sa umjetničkim klizanjem.
Odgovorio je: "To ti je za pedere!"

Njegov se ćale nasmijao ponosno.
krkar krkar 05:42 15.03.2017

Re: Государственное государство

da li bi bio sposoban da navježba ovako nešto?


krkar krkar 05:43 15.03.2017

Re: Государственное государство

P.S.

Ne potcenjujte Vladimira Vladimiroviča, za raznorazne stvari je njega Služba spremala!

aureus aureus 06:02 15.03.2017

Re: Государственное государство

krkar

Ne potcenjujte Vladimira Vladimiroviča, za raznorazne stvari je njega Služba spremala!



Samo bi nesmotrenjak jedan šašavi potcijenio takvog čovjeka.

Ima naslova: "Putin poludio: hoće da Republika Srpska dobije nezavisnost!"
Ne vjerujem da je Vladimir ikad u životu poludio. Ne pratim ga puno, ali djeluje kao ekstremno hladan i proračunat tip.

I dobro utreniran za razne situacije.

Pazi ovu samokontrolu: Posuđe se lomi, Putin hladan k'o špricer


Mislim da i kad pokazuje ljutnju, radi to sa ciljem.
riply riply 07:51 15.03.2017

Re: Государственное государство

ili ovo...
vcucko vcucko 08:40 15.03.2017

Re: Государственное государство

aureus


Mislim se, pošto je on jedan nadčovjek, da li bi bio sposoban da navježba ovako nešto?

Jednom, nekog klinca što dobro kliže pitao sam da li je nekad pokušao sa umjetničkim klizanjem.
Odgovorio je: "To ti je za pedere!"

Njegov se ćale nasmijao ponosno.

Dobro ti je rekao

Pravi čelovek igra hokej
aureus aureus 08:47 15.03.2017

Re: Государственное государство


Dobro ti je rekao

Pravi čelovek igra hokej



Šta je ovo?
Vidim insceniran gol.
Gdje je inscenirana makljaža?
Kakav je to hokej bez tuče?
vcucko vcucko 09:01 15.03.2017

Re: Государственное государство

aureus

Dobro ti je rekao

Pravi čelovek igra hokej



Šta je ovo?
Vidim insceniran gol.
Gdje je inscenirana makljaža?
Kakav je to hokej bez tuče?

Tuča je bespredmetna, u slobodnoj tuči nijedan drugi sportista nema šansi protiv džudiste. Ni bokseri, ni kinesko-korejski pljuckavci, niko.
principessa_etrusca principessa_etrusca 09:14 15.03.2017

Re: Государственное государство

Rusija je toliko napredovala da će imati i državnu avangardu

Подсети ме само како се финансирају Бијенале у Венецији, Берлински филмски фестивал, Тејт модерн,...
krkar krkar 09:19 15.03.2017

Re: Государственное государство

Подсети ме само како се финансирају Бијенале у Венецији, Берлински филмски фестивал, Тејт модерн,...


Majku mu, pa nisi valjda toliko glupa? Verujem da je ovo ipak isterivanje desničarstva, kvazislovenstva, ljotićevstva, koštunizma, nikolajvelimirovićizma i ostalih kojekakvih nakaradnih i nazadnih ideologija i kvaziideja.

Jedno je institucija a sasvim drugo umetnički pravac, umetnički osećaj i umetnička sloboda.

Samo u Rusiji je moguće da država dekretom proglasi avangardu. Kao što su dekretom, uostalom, proglasili i demokratiju.

Jebiga, stari imperijalni refleks: na pomen svake slobode - pa makar i umetničke - sledi Sibir ako ti tu slobodu nije dekretom dodelilo, i odredilo joj domet, Государство.
principessa_etrusca principessa_etrusca 10:28 15.03.2017

Re: Государственное государство

Jebiga, stari imperijalni refleks: na pomen svake slobode - pa makar i umetničke - sledi Sibir ako ti tu slobodu nije dekretom dodelilo, i odredilo joj domet, Государство.

Свираш невиђено.

Еифман балет или Михаиловски, да наведен само две балетске трупе, су данас у врху светске авангарде јер померају границе балетског израза, исто као што су Диагиљев, Нижински, Баланшин и Лифар то чинили у првој половини века.
krkar krkar 10:46 15.03.2017

Re: Государственное государство

Еифман балет или Михаиловски, да наведен само две балетске трупе, су данас у врху светске авангарде јер померају границе балетског израза, исто као што су Диагиљев, Нижински, Баланшин и Лифар то чинили у првој половини века.


U balet se ne razumem pa možeš da mi pričaš štagod. Nadam se da će autorka bloga koja je za to kompetentna to prokomentarisati.

Ja samo da ti kažem da si za nekoga ko bi da sudi o kulturi isuviše nepismena:

Еифман балет


, су данас


Диагиљев


Баланшин

principessa_etrusca principessa_etrusca 12:01 15.03.2017

Re: Государственное государство

Срећом, ти си овде да лекторишеш.

У имену "Баланшин" свесно и намерно пишем Ш, онако како се изговара у Француској јер је Баланшин постао име у Француској када је радио са Прокофјевом и Стравинским, али и са Равелом, Дебисијем и Сатијем, а костиме за његове балете радили Пикасо, Жорж Руо и Матис. Америка је дошла после тога.

То је и мој мали наклон Сержу Лифару кога сам имала срећу да сретнем и слушам његова предавања у Паризу као тинејџерка. Али то је једна друга прича.
krkar krkar 15:32 15.03.2017

Re: Государственное государство

У имену "Баланшин" свесно и намерно пишем Ш, онако како се изговара у Француској јер је Баланшин постао име у Француској када је радио са Прокофјевом и Стравинским, али и са Равелом, Дебисијем и Сатијем, а костиме за његове балете радило Пикасо, Жорж Руо и Матис. Америка је дошла после тога.

То је и мој мали наклон Сержу Лифару кога сам имала срећу да сретнем и слушам његова предавања у Паризу као тинејџерка. Али то је једна друга прича.


Sviranje kurcu, draga.
iskudrina iskudrina 16:51 15.03.2017

Re: Государственное государство

principessa_etrusca
Еифман балет или Михаиловски,


То о чему пишете је нормална полита развоја сваког позоришта, јер сви требају имати у свом репертоару блок modern dance.

Ејфман је увек стајао по страни од државних позоришта, какво је Михајловски театар, настао је као приватан пројекат са својим стилом кореографије коју развијају у својој школи-колеџу.

Код Ballets Russes није постојала школа у том смислу. Они били су опредељени мишљу Дјагиљева и обликовани у дело према композиторима и кореографима које је он тражио, ... нпр. Фокин поставља балете у романтичарском стилу, ... Нижински у модернизму, ... Мјасин, Баланчин и Лифар у различитим странама авангардизма - футуризму, примитивизму, сваки балет је нешто ново, до тада невиђено. Таква форма носила је огроман ризик од пропасти, а позориште као институција не може живети таквим животом.
iskudrina iskudrina 17:02 15.03.2017

Re: Государственное государство

Баланшин постао име у Француској


Баланчин је најпре био преопручен за директора балетске групе Opera Garnier, ... али, неочекивано се разболео и није могао одмах изети дужност. Лифар је једноставно искористио моменат и попунио место, на коме се изузетно показао.

Америка је дошла после тога.


Разочаран таквим развојем, Баланчин из револта одлази преко океана, где развија свој стил ретроспективног класицизма и ствара данас препознатљиву америчку школу балета.
zemljanin zemljanin 17:15 15.03.2017

Re: Государственное государство

iskudrina

samo da pozdravim tebe I tvoj blog ... užitak za čitanje kao i neke od diskusija ...

I cvetić
muaddib92 muaddib92 17:19 15.03.2017

Re: Государственное государство

Sviranje kurcu, draga

Простаклук који не стоји: одувек сам читао да се изговарало Жорж Баланшин, наравно не у новокомпонованој тзв. штампи.
Комплименти гошћи за текст, уживање је прочитати нешто вако. И домаћину на избору госта.
iskudrina iskudrina 18:46 15.03.2017

Re: Государственное государство

zemljanin
iskudrina

samo da pozdravim tebe I tvoj blog ... užitak za čitanje kao i neke od diskusija ...


muaddib92

Комплименти гошћи за текст, уживање је прочитати нешто вако. И домаћину на избору госта.


Хвала на речима, ... отпоздрављам.
krkar krkar 00:50 16.03.2017

Re: Государственное государство

Простаклук који не стоји: одувек сам читао да се изговарало Жорж Баланшин, наравно не у новокомпонованој тзв. штампи.


U ruskom originalu je Баланчин, a izvorno gruzijsko ime u ruskom se transkribuje Баланчивадзе. Nigde nikakvog Š.

To što je neko dopro samo do njegovog američkog perioda za mene nije ni po čemu relevantno.


narcis narcis 01:30 16.03.2017

Re: Государственное государство

Samo u Rusiji je moguće da država dekretom proglasi avangardu

u ameriki se to zvalo apstraktni ekspresionizam, na čelu sa đeksonom polokom, pa ti vidi gde usu baćuške sve umrsile prste.
principessa_etrusca principessa_etrusca 15:27 16.03.2017

Re: Государственное государство

Jedno je institucija a sasvim drugo umetnički pravac, umetnički osećaj i umetnička sloboda.


Интересантно је да мислиш да су институције одвојене од уметничких праваца, док оне у стварности имају огромну моћ да креирају и уништавају правце.

Можда ће бити најочигледније ако погледамо нпр. перформанс арт. Замисли да си перформанс уметник, али музеји или галерије модерне уметности нису заинтересовани за тај правац. Перформанс уметницима остају јавни простори, пјаце/пијаце и улице. Уметник стоји на улици и нпр. маже се балегом, а пролазници (углавном) не перципирају то што он ради као стваралачки процес.

Е сада, ако се тај исти перформанс одвија у Тејт галерији, са разговорима са критичарима пре и после, са књигом која је издата тим поводом, ако се уметник третира као селебрити, онда је перформнс арт признат уметнички правац.

Овде смо већ имали усијану дискусију о Демијану Херсту, Трејси Емин, Чарлсу Сачију и БритАрту на коју се не бих враћала, али ћу само рећи да је Трејсин кревет на улици тек један одбачени комад намештаја, а Трејсин кревет у великој светској галерији је уметност.
principessa_etrusca principessa_etrusca 17:36 16.03.2017

Re: Государственное государство

muaddib92
Sviranje kurcu, draga

Простаклук који не стоји: одувек сам читао да се изговарало Жорж Баланшин, наравно не у новокомпонованој тзв. штампи.
Комплименти гошћи за текст, уживање је прочитати нешто вако. И домаћину на избору госта.

Као што су имена Les Ballets Russes и Les Seasons Russes на француском, тако је и име George (Жорж) Balanchine (Балан-'шин) је настало у Француској, за претежно француску употребу.

Баланшин је стекао славу под тим именом, радећи поред Дјагиљева и касније, са Les Ballets Russes de Monte Carlo (компанија основана после смрти Дјагиљева). Под тим француским именом био је познат не само широм западноевропских земаља, већ и на српском говорном подручју, наравно међу онима који су знали за ту сензацију која се звала Руски балети.

Он јесте након тога живео у Америци још скоро педесет година, али је у Америку отишао под француским именом са којим је већ стекао светску славу.
nikvet pn nikvet pn 19:36 16.03.2017

Re: Государственное государство

principessa_etrusca
али ћу само рећи да је Трејсин кревет на улици тек један одбачени комад намештаја, а Трејсин кревет у великој светској галерији је уметност


Овде нешто шкрипи.

Ако том кревету (или чему год) треба велика светска галерија да га воздигне у уметност онда је боље да остане то што је и био - одбачени комад намештаја. Или обрнуто, ако је неко на улици приметио да је то нешто прелепо с душом - то већ јесте уметност и без највеће светске галерије.
krkar krkar 19:43 16.03.2017

Re: Государственное государство

Можда ће бити најочигледније ако погледамо нпр. перформанс арт. Замисли да си перформанс уметник, али музеји или галерије модерне уметности нису заинтересовани за тај правац. Перформанс уметницима остају јавни простори, пјаце/пијаце и улице. Уметник стоји на улици и нпр. маже се балегом, а пролазници (углавном) не перципирају то што он ради као стваралачки процес.



Baš!

krkar krkar 19:45 16.03.2017

Re: Государственное государство

Овде нешто шкрипи.


To ti je njen koštunićevsko-etatistički refleks: Nema ništa da bidne dok ga država ne proglasi za nešto!

Ti bi da se umetnost spontano razvija? A država da odumre, je l'?
krkar krkar 19:48 16.03.2017

Re: Государственное государство

Moram još jednu iz iste serije, uzinat Tate Modern:

principessa_etrusca principessa_etrusca 19:49 16.03.2017

Re: Государственное государство

Готовац и Марина Абрамовић, примећујеш разлику?



aureus aureus 01:46 15.03.2017

Dobacivanje

Tema na stranu, neko se ovdje baš potrudio sa lekturom i korekturom.
Što svaki estetičar mora pohvaliti.
krkar krkar 01:55 15.03.2017

Re: Dobacivanje

neko se ovdje baš potrudio sa lekturom i korekturom.


Veruj mi da je bilo daleko lakše ovo lektorisati nego 90% tekstova izvornih govornika srpskog koji pišu a za pisanje nisu. Pismenost i nepismenost ne zavise od jezika na kojem pišeš, samo detalji stila i vladanja jezičkim suptilnostima.
aureus aureus 02:03 15.03.2017

Re: Dobacivanje

krkar
neko se ovdje baš potrudio sa lekturom i korekturom.


Veruj mi da je bilo daleko lakše ovo lektorisati nego 90% tekstova izvornih govornika srpskog koji pišu a za pisanje nisu. Pismenost i nepismenost ne zavise od jezika na kojem pišeš, samo detalji stila i vladanja jezičkim suptilnostima.


Meni je beskrajno simpatično kad neko ovako ozbiljno piše svoj prvi tekst na blogu.

Je li prvi?

P.S. I izbor slika je dobar.
Uopšteno govoreći, mudro je u duže tekstove ubacivati slike. Napravi se vizuelna pauza, pa se lakše čita.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 08:53 15.03.2017

Re: Dobacivanje

A i taj Piter je svetska prestonica.

Iskudrina, nadam se da ćete vrlo brzo dobiti sopstvenu autorsku opciju.

Vezano za ruski fatalizam XX stoleća, često razgovaram o tome sa prijateljima, rođenim u Ekaterinerburgu, Piteru, Moskvi, Kijevu, Minsku i drugim važnim prestonicama nekadašnje Sovjetske Unije, razume se, moji prijatelji su napustili raspalu sovjetsku državu 1990-ih te odrastali u potpuno drukčem sistemu, u Izraelu;

i tako, pošto radimo u industriji koja neposredno prihvata stotine hiljada ruskih oživelih analiziramo taj njihov duh, duh postsovjetskog fatalizma, te mentalne usplahirenosti i uznemirenosti, te nije jasno čemu taj sveopšti duh vodi?

Da ne bude nesporazuma, moji prijatelji su, kao i ja, iz mešovitih brakova i kao i ja, ne nipodaštavaju ortodoksno hrišćanstvo već su, naprotiv, hramovi Ruske eklesijalne misije u Izraelu puni ruskih Jevreja, pošto su oni našli taj izraz - mnogo čistiji i neopterećeniji strogom i grubom formom Velikog Inkvizitora u poređenju sa Majkom Rusijom - a opet i jednostavniji i manje zahtevan u poređenju sa ortodoksnim judejstvom; dakle, našli su taj izraz kao najskladniji.
krkar krkar 09:14 15.03.2017

Re: Dobacivanje

Piteru


Kad čujem Piter isto mi je kao kad čujem Voša i rođiš - čujem isprazno foliranje.

radimo u industriji


Jok, radiš u grani, delatnosti... Ti industriju video nisi. A ni časove srpskog.
Da ne bude nesporazuma, moji prijatelji su, kao i ja, iz mešovitih brakova i kao i ja, ne nipodaštavaju ortodoksno hrišćanstvo već su, naprotiv, hramovi Ruske eklesijalne misije u Izraelu puni ruskih Jevreja, pošto su oni našli taj izraz - mnogo čistiji i neopterećeniji strogom i grubom formom Velikog Inkvizitora u poređenju sa Majkom Rusijom - a opet i jednostavniji i manje zahtevan u poređenju sa ortodoksnim judejstvom; dakle, našli su taj izraz kao najskladniji.


Au, kakvo proseravanje.

Da prevedem: od 1990. u Izrael je iz Rusije emigriralo nešto malo manje od 2 miliona "Jevreja". Pre nego što im je jevrejstvo zatrebalo za begstvo iz nejveće, najslobodnije, najdemokratskije... možda je 10% njih ušlo u sinagogu ili prisustvovalo nekom jevrejskom verskom obredu. Veliki broj ih je kršten u ruskim pravoslavnim crkvama i bar su poznavali neke hrišćanske (ili parahrišćanske) običaje ali jevrejske - jok.

Zato u Izraelu i žive najvećim brojem u getima, Malim Rusijama. Generacije koje su doseljene kao odrasli najčešće jebu mater "Izraelcima" i ne pokazuju ni malo spremnosti da se kulturno integrišu.

E, kod dece je već drugi slučaj. Do punoletstva kako-tako, u velikoj meri zavisi od porodice i neposrednog okruženja. Ali kad ih sa 18 godina dohvati vojska i odvoji od mama i tata - onda se očas preokrenu i po izlasku se uglavnom bez ikakvih problema integrišu u izraelsko društvo a ud ruskog se distanciraju, u većoj ili manjoj meri.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 09:25 15.03.2017

Re: Dobacivanje

Kako voliš gurku...

Krkar ima jednu prijateljicu koja piše studiju o Ruskoj zajednici pa onda sve zna, pričala mu ova. 1990-ih, kada je veliki talas doseljenika došao, kod Izraelaca je ovladala velika rusofobija, "šta ćemo sa ovima, pokvariće nam jevrejski karakter države", hvala bogu, Bibi i desničari su vodili tu rusofobizaciju društva. Starije generacije su se povukle u svoje kvartove i gledale svoja posla, da bi se naredna generacija opustila i asimilovala.

Potpuno iracionalna netrpeljivost kod Krkara.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 09:29 15.03.2017

Re: Dobacivanje

Druga stvar, nije tačno da su svi u pravoslavlju, možda 200000 od 1000000 koliko ih se zadržalo u zemlji.

A i ostale insinuacije su maliciozne, "smeštaju se u geta, "jebu mater" Izraelcima". Nije tačno , obična otrovna projekcija.
krkar krkar 09:34 15.03.2017

Re: Dobacivanje

Potpuno iracionalna netrpeljivost kod Krkara.


Taman se vidi koliko si sposoban da prepoznaš bitno!

Ni najmanje netrpeljivosti nema, temom sam potpuno fasciniran.

Samo što tema nije odnos prema doseljenim Rusima, za njih me svakako zabole, oni su većinom rulja i stoka* nego prema njihovoj deci, 2. generaciji doseljenih:

Mame Ruskinje i tate Rusi bi da ih zadrže u svom virtuelnom Russtvu i da im deca budu doživotni taoci njihove mladosti (promašene, neostvarene ili samo filtrirane).

A deca su dovoljno pamenta (ili čak možda samo imaju dovoljno dobar instinkt) da to prepoznaju i da se integrišu u izraelski mainstream čim im se pruži prilika da se odvoje od patoloških roditelja**.

Inače, drugaricine studije su fascinantne, mogao bih da te pošaljem kod nje, u Jerusalimu je, čak i tebi bi bilo korisno.

-----
*) Podseća me to na priču o dva popa u Bosni, pravoslavnom i katoličkom. Jednome došao vernik one druge vere da mu kaže da bi prešao u njegovu, a pop, uviđavan, pozove kolegu da vidi može li mu vernika preuzeti da ne pravi problem. A onaj mu odgovara:

Slobodno. Niti ćeš ti šta dobiti niti ja izgubiti!

**) Patoloških u društvenom smislu
krkar krkar 09:44 15.03.2017

Re: Dobacivanje

Druga stvar, nije tačno da su svi u pravoslavlju, možda 200000 od 1000000 koliko ih se zadržalo u zemlji.


According to the Israeli Central Bureau of Statistics, 26% of the immigrants who arrived in Israel were not considered Jewish by Orthodox interpretations of Jewish law (which only recognizes matrilineal descent), but were eligible for Israeli citizenship under the Law of Return due to patrilineal Jewish descent or marriage to a Jew.

...

But this immigration wave exhibited a phenomenon common to previous Israeli immigration waves: the efforts of the state to transfer the immigrants to the periphery primarily affected immigrants of lower socio-economic status, while those from higher socio-economic levels, who had the resources to resist these efforts, moved to residential areas of their own choice instead, mostly in Gush Dan. (Additional cities to which many of the immigrants moved (willingly and unwillingly) were Haifa and the Krayot urban area, Petah Tikva, Ariel and Ashdod.) Thus the immigration wave had a clear ethnic aspect: while the majority of the immigrants originating from the European areas of the Commonwealth of Independent States moved to the center of Israel, most of the immigrants who moved to the periphery were from the Central Asian Republics and the Caucasus.

...

Most of the immigrants initially located on the periphery and later dispersed to the "Russian" neighborhoods. There were cities, mainly in the medium and lower socio-economic levels, in which immigrants constituted over 50% of all the residents.

...

Many of the immigrants integrated into the Israeli labor market, but the majority remained confined in their own communities.
The closed nature of this immigration wave may have been due to its large size, which resulted in neighborhoods of sometimes tens of thousands of people. Also, many immigrants failed to adapt to the receiving society and the society's expectancy that they change to facilitate their social absorption.

...

Some of the immigrants chose to stick to the strategy of dissimilation, keeping the originating culture and rejecting the absorbing culture. Other groups of immigrants (the political leadership and younger people) chose to stick with the strategy of intertwining, involving themselves in the surrounding culture while conserving their original culture. These strategic choices were different from those of the previous immigration waves, which commonly chose either to assimilate, rejecting the originating culture and welcoming the absorbing culture, or to intertwine. The immigrants' Israeli-born children, however, have completely assimilated into Israeli society.

I nemoj da me nerviraš, niti je ovo suština onoga što sam postirao niti ima veze sa temom. Niti sam ti ja neprijatelj Izraela (dobro, za Mosad me zabole kurac ali razumem ako baš moraš da im drukaš, jebiga, iako me i za to zabole) niti Jevreja.

A niti si ti ni pozvan ni ovlašćen da ih ti od bilo koga braniš. Pogotovu ne ovako nedotupavno!
urbana_gerila urbana_gerila 10:14 15.03.2017

Re: Dobacivanje


krkar
begstvo



gosn lektore - bekstvo.
jednačenje suglasnika po zvučnosti, osnovna škola.


ne bih ja, no - zbog gošće...
krkar krkar 10:35 15.03.2017

Re: Dobacivanje

gosn lektore - bekstvo.
jednačenje suglasnika po zvučnosti, osnovna škola.


Hvala. Izgleda da ću ipak morati da završim tu osnovnu školu ... ako se tebi nešto desi.
urbana_gerila urbana_gerila 10:43 15.03.2017

Re: Dobacivanje

krkar
gosn lektore - bekstvo.
jednačenje suglasnika po zvučnosti, osnovna škola.


Hvala. Izgleda da ću ipak morati da završim tu osnovnu školu ... ako se tebi nešto desi.



molim, no - đe žuriš, ima i važnijeg...
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 14:40 15.03.2017

Re: Dobacivanje

Tekst govori isto što sam i ja rekao, a to je da su planski getoizirani, iz rusofobnih motiva, al' se otela, stoka ruska i okupirala glavne gradske sredine.



Možeš se nervirati, no Bibi nije uspeo da otuđi ovu populaciju. Ostalo što govoriš, Mosad-Šmosad, su otrovne, spugane čak projekcije.
Dont Fear The Reaper Dont Fear The Reaper 15:42 15.03.2017

Re: Dobacivanje

Niti sam ti ja neprijatelj Izraela (dobro, za Mosad me zabole kurac ali razumem ako baš moraš da im drukaš, jebiga, iako me i za to zabole) niti Jevreja.


Ma i taj Mosad odavno nije šta je bio. Ajd na stranu što na web sajtu nemaju (*) nigde Klik za Goldberga Špijuna (samo za Goldberga Krojača ) nego i kada se nekako izbunari kontakt adresa, ne obraćaju pažnju (verovatno sve takovo ode onom Goldbergu koji je Krojač )

Zato samo Snajka CIA - em se lako snađu svi Žunić Alekse, Čvorovići, pa i Goldberzi, koje god fele bili, em po neki put i obrate pažnju na to što im se došapne ☻☻

agent 004 gets called into the head of the mossad.

"we must get an urgent message to agent 003. as you know he is the worlds greatest expert in disguise and secrecy and has been in deep undercover (IN USSR) for 2 years, it took us over 6 months to find his location. he is living in so and so city at this address, he is using the name goldberg"

004 gets there and finds two goldbergs listed on the apartment complex.
he decides to go to the one on the first floor. he knocks and an old man answers the door.

the agent says "mr goldberg, the bird of prey flies through the murky skies"
goldberg looks puzzled then he laughs and says "oh, im goldberg the tailor, you want goldberg the spy, he lives on the third floor"


Srđan Fuchs Srđan Fuchs 09:11 16.03.2017

Re: Dobacivanje

Dont Fear The Reaper
Niti sam ti ja neprijatelj Izraela (dobro, za Mosad me zabole kurac ali razumem ako baš moraš da im drukaš, jebiga, iako me i za to zabole) niti Jevreja.


Ma i taj Mosad odavno nije šta je bio. Ajd na stranu što na web sajtu nemaju (*) nigde Klik za Goldberga Špijuna (samo za Goldberga Krojača ) nego i kada se nekako izbunari kontakt adresa, ne obraćaju pažnju (verovatno sve takovo ode onom Goldbergu koji je Krojač )

Zato samo Snajka CIA - em se lako snađu svi Žunić Alekse, Čvorovići, pa i Goldberzi, koje god fele bili, em po neki put i obrate pažnju na to što im se došapne ☻☻

agent 004 gets called into the head of the mossad.

"we must get an urgent message to agent 003. as you know he is the worlds greatest expert in disguise and secrecy and has been in deep undercover (IN USSR) for 2 years, it took us over 6 months to find his location. he is living in so and so city at this address, he is using the name goldberg"

004 gets there and finds two goldbergs listed on the apartment complex.
he decides to go to the one on the first floor. he knocks and an old man answers the door.

the agent says "mr goldberg, the bird of prey flies through the murky skies"
goldberg looks puzzled then he laughs and says "oh, im goldberg the tailor, you want goldberg the spy, he lives on the third floor"




da, taj rad, šta znači - drukariti - be-'éyn tachbūlōt yippol `ām; ū-teshū`āh be-rov yō'éts (Hebrew: באין תחבולות יפול עם, ותשועה ברוב יועץ‎‎, Proverbs 11:14). This is translated by NRSV as: "Where there is no guidance, a nation falls, but in an abundance of counselors there is safety."

tako da, dva goldberga mogu piti kahve, da je jedan agent, a drugi krojač, a opet da drugi da veći doprinos zajednici... i koliko je to sve, zapravo, netajnovito, govori i ova anegdota. safety (of the community) above all.

nisam čuo od Iskudrine, nažalost, mnogo o ovom duhu fatalizma u postmodernoj Rusiji, nažalost, pošto se agent Krka uključio sa svojim otrovom.

nevezano za priču, doskorašnji šef agencije, Tamir Pardo, priča srpski kao da je juče izašao iz Munze Konza-a, tako da, Krkare, drukarenje potiče na nivou zajednice (razbijene vojske) vas propalih skojevaca, a ne na boraniji u našoj zajednici, mi i tako ne znamo kako vi funkcionišete iznutra - dođeš, lepo staviš paricu nekom visokorangiranom, i ovaj ti propeva sve što te zanima da znaš. u rangu, od tvojih nadređenika pa naviše...
principessa_etrusca principessa_etrusca 08:20 15.03.2017

Наслеђе

Искудрина, добродошла и хвала за сјајан пост.

Не налазим да је посебно необично да руска држава сада намерава да обнови "Руске сезоне", колико год је пројекат Диагиљева био пример не само уметничког, већ и предузетничког успеха. И Шекспиров Глоуб је било комерцијално позориште, па смо управо изашли из године када је 400-годишњица Шекспира обележена новим позоришним продукцијама, филмовима, предавањима, новим књигама, концертима и телевизијским емисијама, уз огромне инјекције државних дотација.

Ја мислим да држава треба да усмерава новац пореског обвезника и у препознати историјски квалитет, т.ј. оно што спада у културно наслеђе, као и у оно што ће можда тек постати уметност за 21. век.

Имала сам прилике да гледам неколико реконструкција оригиналних балета "Руских сезона", што је скоро врста балетске археологије, а у организацији Андриса Лиепе, кореографа и сина познатог играча Мариса Лиепе (liepa.ru). Гледајући реконструисане оригиналне сценографије и невероватне Бакстове костиме пред којима и данас застаје дах, могла сам само да замишљам каква сензација су "Руске сезоне" морале бити за париског гледаоца са почетка 20. века.

Наравно, било би интересантно знати којим правцем ће ићи ова обнова. Верујем да ће обухватити далеко више од пуке реконструкције историјских балета, посебно имајући у виду да, осим "Руских сезона", руски балет је кључан за целу балетску уметност.
iskudrina iskudrina 10:37 15.03.2017

Re: Наслеђе

principessa_etrusca


Захваљујем на добродошлици.

Ви претпостављате такође историјски аспекат. Он јесте погодан када се треба нешто брзо направити, успут уштедети огроман новац из буџета на рекламу, ... довољно је поставити бренд који моментално заузеће насловне стране штампаних медија, а у овом времену и битнијих, електронских ... чији ресрси нису ограничени папиром и мастилом.

Мимо новца, време је исто фактор који је битан у свему овоме, ... добијате инстант производ, који тренутно пласирате, ... ове године у Јапану, ... следеће у Италији (тако је најављено), па видеђемо на шта то личиће, слажем се са Вама.

Улагање у све то јесте мукотрпан процес, наиме, Бољшој театар је посебна ставка у буџету, већа од остатка давања култури у целој Русији.
Али, колико уметника знате да су настали са званичних токова? Нису ли поменути авангардисти тек након побуне против естаблишмента направили дела којима се до данас дивимо, уз лично жртвовање идеји да се може направити нешто ново, другачије, ... боље. Да напоменем да су све то урадили ван царске Русије, из соба хотела по периферијама европских престоница. Једино тамо могли су наћи сличне себи, ... да не набрајам сада овде славна имена.

И у бившем СССР чињеница је да су само уметници који су забрањивани стварали ново, као производ трагања за тим како превазићи такве услове. Зато ”Сезоне” које јесу бренд, сада не треба разрађивати, јер сви знају да су асоцијација на нешто првокласно.

Можда постоји нешто боље, али бар ја за то још не знам.



principessa_etrusca principessa_etrusca 14:08 15.03.2017

Re: Наслеђе

Свугде у стваралаштву постоји оно што је етаблирано, прихваћено, препознатљиво и оно ново што тек треба да се пробије. Заиста ново и авангардно по дефиницији не долази из мејнстрима, и то не само у Русији/СССР, већ свугде.

Онда дође тренутак када је нешто препознато као "висока култура" и када постане бренд. Кратка сезона балета Маринског у Лондону, ове године од краја јула до средине августа, привлачи поштоваоце (ако смо цинични, рећи ћемо конзумере) из целог света, од Јапана до америче Западне обале, јер у Лондону могу за кратко време да виде оно што би у Сент Петерсбургу захтевало много дужи боравак. Виктор Хоххаузер је 9. марта отворио приоритетно букирање карата, и ја сам сигурна да су најбоље карте увелико отишле.

Директни преноси балетских представа Бољшој театра су глобални догађај, исто као и концерти Берлинске филхамоније где већ неколико година постоји систем "виртуелне концертне сале".

Са закашњењем је дошло време да "Руске сезоне" заузму у место које им по креативности и изузетности одавно припада. Боље икад него никад.



iskudrina iskudrina 18:17 15.03.2017

Re: Наслеђе

principessa_etrusca
Ја мислим да држава треба да усмерава новац пореског обвезника и у препознати историјски квалитет, т.ј. оно што спада у културно наслеђе, као и у оно што ће можда тек постати уметност за 21. век.


ДА, конечно!
А то је управо оно што се не дешава.
sven.en sven.en 08:25 15.03.2017

The Wire

”Мы живем в страшную эпоху перелома, мы осуждены умереть, чтобы дать воскреснуть новой культуре.”
Али на чему је нагласак, на: ”умрети” или ”оживети/ускрснути”?


Nije sve tako tragično, može i kreativno tragično.
Staro umire, novo se ne rađa. Živimo u praznom prostoru kao na goloj bini* i čekamo Novo Doba s rukama u džepovima punih "djela".

Pišeš melanholično.
Pomislih i prije filma Melanholija koji sam, da napomenem, pogledala prvih deset minuta.

Što bi budisti rekli "radosno sudjeluje u patnjama svijeta"**, tako i ja čitam ovo melanholično što si napisala i ne znam:

1. Da li je i satirično?
2. Zašto si odabrala Krkara? Radi "odjeka"? Marketinški trik? Fino, znači imaš viziju? Da li je vizija raskidanje sa starim il samo improvizacija već viđenih simbola? - da ne kažem metoda.
3. Da li je i on, domaćin, satiričan?
4. Zašto zatrpava tvoj "prvi" tekst slikama čika Putina? - jel to vickasto? Ako jeste, sviđa li ti se? Ako ti se sviđa znači da je bio i pokušaj satire? Da li je melanholija = patnja + dosada? Ako jeste, satira je radost nad melanholijom? I na koncu, kako čika Putin da vam oduzme nadahnuće?
5. Ko kaže da je Netrebko Austrijancima dosadna? Zaboga. Šta je "dosada" u "klasici"? Smaranje nevaljale i razigrane Netrebko pred udaju?
6. Austrija je godinama među prve tri zemlje na svijetu sa najviše kulturnih dešavanja, nema dana - tvrdim - da nekog ruskog kompozitora ne spomenu (po dobru), na radiju: mislim, nije se ni kod njih rodio dasa koji će potisnuti Betovena, Mocarta jer bi seke i bate haljinu iz ormara što ne miriši na lavandu (moljce) u fundusima ljudskog stvaranja..
7. ..

I ono najbitnije radi čega se javih: da te pozdravim i kažem da sam zimus pročitala Jedan dan Ivana Denisoviča, Solženjicin..
Kakva knjiga o životu, ljudi moji.
Da ste, vi, Rusi, samo, tu, jednu, knjigu, "ostavili" na polici ovog Novog Doba, bilo bi dovoljno - bila bih vam zahvalna.

* Peter Brook
** Sopranovi
krkar krkar 08:36 15.03.2017

Re: The Wire

I ono najbitnije radi čega se javih: da te pozdravim


E, ako preživi ovu inkviziciju u 6 tačaka sa najavom nastavka, biće baš srećna što si došla samo da je pozdraviš.

Ne obaziri se, drago mi je da čitaš. I to je nešto.
sven.en sven.en 09:15 15.03.2017

Re: The Wire

krkar krkar 09:26 15.03.2017

Kako, bre, zašto Krkar?

2. Zašto si odabrala Krkara?


Pa valjda je na ovo odgovor jasan:

Zato što sam lep, pametan, šarmantan, nežan, uviđajan, suptilan, osećajan, blagorodan...

Što svaka prava žena odmah primeti.
principessa_etrusca principessa_etrusca 09:34 15.03.2017

Re: Kako, bre, zašto Krkar?

Zato što sam lep, pametan, šarmantan, nežan, uviđajan, suptilan, osećajan, blagorodan...


anonymous anonymous 09:47 15.03.2017

Re: Kako, bre, zašto Krkar?

principessa_etrusca
Zato što sam lep, pametan, šarmantan, nežan, uviđajan, suptilan, osećajan, blagorodan...




krkar krkar 09:51 15.03.2017

Re: Kako, bre, zašto Krkar?

anonymous






I još depiliraš noge i nosiš brazilku?
sven.en sven.en 10:10 15.03.2017

Re: Kako, bre, zašto Krkar?

Što svaka prava žena odmah primeti.

Primjetim da bi ruska kultura živnula sa dobrim (i modernim) menadžerom.


Nego, Dnevnik jedne ljubavi, hm, - taj je album imao, tj ima, i vanvremenski omot. Nevjerovatno.
anonymous anonymous 10:16 15.03.2017

Re: Kako, bre, zašto Krkar?

krkar
anonymous






I još depiliraš noge i nosiš brazilku?


Tvoj blog - tvoj kontekst.
emsiemsi emsiemsi 10:56 15.03.2017

Re: Kako, bre, zašto Krkar?

krkar
2. Zašto si odabrala Krkara?


Pa valjda je na ovo odgovor jasan:

Zato što sam lep, pametan, šarmantan, nežan, uviđajan, suptilan, osećajan, blagorodan...

Što svaka prava žena odmah primeti.

Ееееее, докурца !
emsiemsi emsiemsi 10:57 15.03.2017

Re: The Wire

sven.en

...

На кога ли ме ти подсећаш !?
urbana_gerila urbana_gerila 11:27 15.03.2017

Re: Kako, bre, zašto Krkar?

sven.en
Nego, Dnevnik jedne ljubavi, hm, - taj je album imao, tj ima, i vanvremenski omot. Nevjerovatno.


lepo primećeno, većina, kako reče, vanvremenskih omota potiče iz tog herojskog* doba r'n'r.

* italijanski filozof vico giambattista tvrdi da idealnu istoriju tvore tri ciklusa - doba bogova, doba heroja i doba ljudi.
tebi će, znam, biti interesantno da svako od njih, između ostalog, vezuje za stilsku figuru - metafora za prvo, metonimija i sinegdoha za drugo, ironija za treće...



još jedno od remek-dela iz tog doba, i glazbeno i vizualno.
krkar krkar 11:34 15.03.2017

Re: Kako, bre, zašto Krkar?

vico giambattista


Bio u JNA?
urbana_gerila urbana_gerila 11:35 15.03.2017

Re: Kako, bre, zašto Krkar?

urbana_gerila
ironija za treće...
još jedno od remek-dela iz tog doba, i glazbeno i vizualno.




tko bu drugi, kaj ne?
urbana_gerila urbana_gerila 11:38 15.03.2017

Re: Kako, bre, zašto Krkar?

krkar
vico giambattista


Bio u JNA?


ne verujem, živeo je u drugoj polovini sedamnaestog i prvoj osamnaestog veka.
krkar krkar 11:41 15.03.2017

Re: Kako, bre, zašto Krkar?

ne verujem, živeo je u drugoj polovini sedamnaestog i prvoj osamnaestog veka.


Pa što ga pišeš prezime pa ime ko da je zastavnik JNA?
urbana_gerila urbana_gerila 11:46 15.03.2017

Re: Kako, bre, zašto Krkar?

krkar
ne verujem, živeo je u drugoj polovini sedamnaestog i prvoj osamnaestog veka.


Pa što ga pišeš prezime pa ime ko da je zastavnik JNA?



jbg, kad nisam s njim tako prisan kao ti.
iskudrina iskudrina 11:50 15.03.2017

Re: The Wire

sven.en
”Мы живем в страшную эпоху перелома, мы осуждены умереть, чтобы дать воскреснуть новой культуре.”
Али на чему је нагласак, на: ”умрети” или ”оживети/ускрснути”?


Nije sve tako tragično, može i kreativno tragično.
Staro umire, novo se ne rađa. Živimo u praznom prostoru kao na goloj bini* i čekamo Novo Doba s rukama u džepovima punih "djela".

Pišeš melanholično.


Ја сматрам да јасно стоје наводници и у тексту је јасно кога цитирала сам!
Можда ја Вас погрешно разумела сам, али претпоставка ми је да полазите од тога да сам написала једино што сам у тексту навела.

За даље што написали сте, раз, два, три... нема везе са темом.
Зашто написала сам и зашто домаћин, ... па, просто много одлуке свакодневно доносимо без постављања питања, ... без залажења у дубља значења, осим ако баш нисмо правоверни будисти који у томе виде суштину.
sven.en sven.en 12:24 15.03.2017

Re: The Wire

Ја сматрам да јасно стоје наводници и у тексту је јасно кога цитирала сам!
Можда ја Вас погрешно разумела сам, али претпоставка ми је да полазите од тога да сам написала једино што сам у тексту навела.

За даље што написали сте, раз, два, три... нема везе са темом.
Зашто написала сам и зашто домаћин, ... па, просто много одлуке свакодневно доносимо без постављања питања, ... без залажења у дубља значења, осим ако баш нисмо правоверни будисти који у томе виде суштину.


Čekaj malo, nemoj da se ljutiš.

Citirano nije bitno, ni kao temelj Nove filozofske misli Novog Doba koja se stvara, ni kao nekakva dramatičnost (poenta) radi koje smo kao pilad u kučinu melanholično upali.

Mrzi me da tipkam - a i vidim da nisi od te strastvene fele - tj da smrt i uskrsnuće dokazujem kroz eto gore navedenu knjigu Solženjicina. U jednom danu u gulagu čovjek je i napravio i srušio tvrđavu životu, na sibirskoj ledini goloruk, neimarski, kažem ti. Pročitam i umrem od ljepote.

Mene je interesovalo da li si ti svojevoljno kod Krkara na blogu, ne toliko (a zaličilo je) dal ćeš nam približiti melanholiju i krizu npr baleta Rusije, dal će me koštati zbližavanje i kakvi su moji interesi da ispratim do kraja problem koji - kako ti rekoh - nije tako strašan problem.

Samo to, svojevoljno si? - dobro, preostalo mi da nađem smisao.
sven.en sven.en 12:26 15.03.2017

Re: Kako, bre, zašto Krkar?

italijanski filozof vico giambattista tvrdi da idealnu istoriju tvore tri ciklusa - doba bogova, doba heroja i doba ljudi.
tebi će, znam, biti interesantno da svako od njih, između ostalog, vezuje za stilsku figuru - metafora za prvo, metonimija i sinegdoha za drugo, ironija za treće...

Nekad si divan, stari moj.

:)
emsiemsi emsiemsi 12:30 15.03.2017

Re: The Wire

sven.en
Ја сматрам да јасно стоје наводници и у тексту је јасно кога цитирала сам!
Можда ја Вас погрешно разумела сам, али претпоставка ми је да полазите од тога да сам написала једино што сам у тексту навела.

За даље што написали сте, раз, два, три... нема везе са темом.
Зашто написала сам и зашто домаћин, ... па, просто много одлуке свакодневно доносимо без постављања питања, ... без залажења у дубља значења, осим ако баш нисмо правоверни будисти који у томе виде суштину.


Čekaj malo, nemoj da se ljutiš.

Citirano nije bitno, ni kao temelj Nove filozofske misli Novog Doba koja se stvara, ni kao nekakva dramatičnost (poenta) radi koje smo kao pilad u kučinu melanholično upali.

Mrzi me da tipkam - a i vidim da nisi od te strastvene fele - tj da smrt i uskrsnuće dokazujem kroz eto gore navedenu knjigu Solženjicina. U jednom danu u gulagu čovjek je i napravio i srušio tvrđavu životu, na sibirskoj ledini goloruk, neimarski, kažem ti. Pročitam i umrem od ljepote.

Mene je interesovalo da li si ti svojevoljno kod Krkara na blogu, ne toliko (a zaličilo je) dal ćeš nam približiti melanholiju i krizu npr baleta Rusije, dal će me koštati zbližavanje i kakvi su moji interesi da ispratim do kraja problem koji - kako ti rekoh - nije tako strašan problem.

Samo to, svojevoljno si? - dobro, preostalo mi da nađem smisao.

Зашто те то (толико) интересује ?!
Мислиш да ју је кркар натерао (пушком или слично) да пише на његовом блогу - или шта ?!
urbana_gerila urbana_gerila 12:43 15.03.2017

Re: Kako, bre, zašto Krkar?

sven.en
Nekad si divan, stari moj. :)


retko, a i tad vrlo dozirano, klonim se adikta.

što bi reko pjesnik - što danas više pjevati znači?
krkar krkar 13:01 15.03.2017

Re: The Wire

emsiemsi

Зашто те то (толико) интересује ?!
Мислиш да ју је кркар натерао (пушком или слично) да пише на његовом блогу - или шта ?!


Intelektualna radoznalost. Kod nje u Šumistanu nema tih novotarija da žena kao ima svoju pamet i volju pa joj baš interesantno zvuči. Samo da je njen Čojek ne premlati kad vidi kakve subverzivne ideje čita pkolo.

A i to čitanje...
urbana_gerila urbana_gerila 13:04 15.03.2017

Re: Kako, bre, zašto Krkar?


sven.en




nažalost, loš je sken - još jedna od onih glede svih sadržaja velikih ploča...




iskudrina iskudrina 13:04 15.03.2017

Re: The Wire

Čekaj malo, nemoj da se ljutiš.


Наравно да уопште нема љутње са моје стране.
Дјагиљев је те речи изговорио пре 100 година, односиле су се на веома конкрете ствари (крају једног доба). Текст био је о томе, а у тумачењу теме која је толико широка можемо свакако наћи мноштво верзија, ... заправо, нема краја, то питање остаје постављено и данас и убудуће. Разумела сам да ви пишете уопштено, о животу и смрти као таквима.
Моја поента била је да не увлачимо превише прошлост када говоримо данас, јер су околности појављивања трендова тог времена потпуно другачије, ... данас влада не ствара ништа ново, већ присваја нешто што јој никада није припадало.
Међутим, написала сам и о Курентзису, који данас ствара у Перму, тамо и живи и тражи начин да направи нешто ново, ...
Ја написала сам да можда нисам најбоље разумела Ваше речи, ... о намери и не желим, јер када ми напишете: ... ”da li si ti svojevoljno kod Krkara na blogu” ... шта очекујете да одговорим, ... имам утисак да Ви мене не разумете. Ја да сам желела публицитет, снимила бих vblog и не бих објавила на овом сајту. Мени је битно оно што напишемо, без обзира да ли је неко висок, плав, ... ипак се овде не постављају питања тих укуса.
sven.en sven.en 14:24 15.03.2017

Re: The Wire

Intelektualna radoznalost. Kod nje u Šumistanu nema tih novotarija da žena kao ima svoju pamet i volju pa joj baš interesantno zvuči. Samo da je njen Čojek ne premlati kad vidi kakve subverzivne ideje čita pkolo.

A i to čitanje...

:)
sven.en sven.en 14:27 15.03.2017

Re: The Wire

данас влада не ствара ништа ново, већ присваја нешто што јој никада није припадало.

Evo nešto interesantno na Proleteru, Rituali ali.
ипак се овде не постављају питања тих укуса.

Ne, pitanje je istog takta il iste ideje.

principessa_etrusca principessa_etrusca 14:55 15.03.2017

Re: The Wire

Моја поента била је да не увлачимо превише прошлост када говоримо данас, јер су околности појављивања трендова тог времена потпуно другачије, ... данас влада не ствара ништа ново, већ присваја нешто што јој никада није припадало.

Драга искудрина, ниједна влада никада није ништа стварала, већ евентуално није одмагала стваралачком процесу талентованих појединаца. Није најважније, али није увек ни очигледно које нове трендове треба помоћи (и Филип Глас се издржавао возећи такси по Менхетну) и можда није лоше да нови трендови буду у већој мери подржани од приватног сектора.

Са друге стране, држава је неретко важан, ако не и главни чувар онога што је препознато и потврђено као вредно културно наслеђе (а навела сам сасвим згодан пример Шекспира). У том смислу видим и стављање наслеђа "Руских сезона" под државни кишобран.
principessa_etrusca principessa_etrusca 15:00 15.03.2017

Re: The Wire

Intelektualna radoznalost. Kod nje u Šumistanu nema tih novotarija da žena kao ima svoju pamet i volju pa joj baš interesantno zvuči. Samo da je njen Čojek ne premlati kad vidi kakve subverzivne ideje čita pkolo.

A i to čitanje...

Sans mots.
krkar krkar 15:26 15.03.2017

Re: The Wire

Sans mots.


Mikofo!
principessa_etrusca principessa_etrusca 15:29 15.03.2017

Re: The Wire

krkar
Sans mots.


Mikofo!


Фали ти фотошоп.
urbana_gerila urbana_gerila 15:30 15.03.2017

Re: The Wire

krkar
Sans mots.

Mikofo!



kad loše vladaš srpskim, pa su blogeri primorani da ti izlaze u susret.

inače, precizno - sans paroles bi bilo, donekle, upitno.
krkar krkar 15:36 15.03.2017

Re: The Wire

inače, precizno - sans paroles bi bilo, donekle, upitno.


Inače je sans mots savršeno precizno a ti sereš po običaju.

Ti ono beše fiškal? Ako da, to bar malkice opravdava odsustvo duha.
urbana_gerila urbana_gerila 15:40 15.03.2017

Re: The Wire

krkar
inače, precizno - sans paroles bi bilo, donekle, upitno.


Inače je sans mots savršeno precizno a ti sereš po običaju.



imaš problem i sa funkcionalnom pismenošću.
principessa_etrusca principessa_etrusca 15:52 15.03.2017

Re: The Wire

urbana_gerila
krkar
Sans mots.

Mikofo!



kad loše vladaš srpskim, pa su blogeri primorani da ti izlaze u susret.

inače, precizno - sans paroles bi bilo, donekle, upitno.


Наравно, ниси у праву јер ме кркар оставио sans mots или speechless.

Sans paroles би се односило на нешто сасвим друго рецимо неки садржај/комад/глуму без речи.

А ја свакако нисам овде да те учим француски.
krkar krkar 15:57 15.03.2017

Re: The Wire

Наравно, ниси у праву јер си ме оставио sans mots или speechless.

Sans paroles би се односило на нешто сасвим друго рецимо неки садржај/комад/глуму без речи.

А ја свакако нисам овде да те учим француски.


Banovao sam ga jer se kurči a ne zna francuski.
principessa_etrusca principessa_etrusca 16:04 15.03.2017

Re: The Wire

Banovao sam ga jer se kurči a ne zna francuski.

Harsh!

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana