Društvo| Istorija| Kultura| Literatura| Život

Zal za mladost

natasa_tasic_10 RSS / 26.11.2018. u 15:33

 33-rodic.jpg

Zamislite devojčicu, 13, 14 godina. Lepu, nasmejanu, veselu, punu života i dečka 16, 17 godina, koji je zaljubljen u nju kao i ona u njega, a onda ženu od 50 godina koja kune devojčicu i muskarca malo starijeg koji bi da devojčicu obeščasti.

Srbija početkom 20 veka, Jug.

Ona peva, igra, veseli se životu, a sve što želi je da bude slobodna i vesela, da može da ima svoj izbor i da može da odlučuje u svoje ime.

Međutim ne može. Jer njena radost je protkana tugom, jer njen život nije njen, kao ni novac.Sve pripada drugima.

Svi su o njoj mislili samo kao o predmetu želje, a ne kao o živom biću, koje želi da voli, sanja, igra, Koštana, devojčica,koja je obeležila istoriju književnosti u Srbiji.

Sada zamislite Srbiju, tu istu samo sto godina kasnije.

Da li mislite da je priča drugačija, pa mogu vam reći da nije.

Da li mislite da je u to vreme pre sto godina bio moguć brak sa Romkinjom, a onda se zapitajte kako je sada.

Vidite, kada devojcica postane predmet želje čoveka od 50 godina, danas se to smatra prestupom, sto i jeste, jer se uništava jedan život, jer je to pedofilija.

E sada se zapitajte kako je devojčicama koje su gurnute u rane brakove, koje postaju majke pre vremena, koje žive u bedi, gaje decu u bedi, umiru u bedi pre vremena,izopštene iz društva.

U Narodnom pozorištu sada rade Koštanu Petra Konjovića, a mene samo interesuje da li ce od nje napraviti egzotičnu "ŽENU", što ona nije bila, ili će se spustiti na rub nekog naselja i upoznati puno Koštana, kakva je zaista bila prva.

Ona koja je umirala, na hladnom kamenu, ona koja je do kraja svoga života žalila za mladosti koju nikada nije imala, baš ona koja je patila za Stojanom, jedinom ljubavi za koju je znala.

Razlog zbog kog je izabrala zivot u mahali je saznanje da će ostavši u Stojanovoj kući biti napastvovana i osramoćena od strane Stojanovog oca i maltretirana od svih ukućana.

Pitam vas sada, da li znate koliku je žrtvu tada ona podnela, zarad mira?

Koliku žrtvu danas žene podnose zarad "mira"?

Da se odmah razumemo, rani brakovi od Roma nisu običaj, to je kršenje osnovnih ljudskih, moralnih i dečijih prava.

Žena o kojoj se priča, koja je bila inspiracija književnicima, rediteljima, kompozitorima, je bila devojčica od 13, 14 godina, koja je samo želela da živi, da voli, da bude voljena, poštovana i slobodna.

Tu slobodu do smrti, a ni posle nje nije imala.

Volela bih da dodju u naselje, da upoznaju život žene koju će pevati, tu ih ima puno. Makar jednom u životu  da joj omoguće poštovanje koje nije imala za zivota.

Za sve Koštane, za sve izgubljene živote, snove, ljubavi, za sve dečije osmehe, za sve devojčice koje nikada to više neće biti, svima njima posvećujem ovo, a tebi se obraćam sa nadom da počivaš u miru i slobodi koja ti pripada.

 



Komentari (222)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nsarski nsarski 15:50 26.11.2018

Ovaj tekst me baš uzdrmao

Pre par dana je Dr. Rajko Đurić, odmeren i pametan čovek, osnivač Romskog Pen centra, napisao u novinama "Danas" Ljudi se dele na Sokrate i svinje.--LINK
Preporučujem svima.

Samo jedan mali odlomak iz tog teksta: Opisujući sudbine Ćorkana, Sumbe i Šahe, junaka iz romana „Na Drini ćuprija“, Andrić je dao sažeti opis sudbine Roma: „Pred njima svako sme da se pokaže onakav kakav je, to jest „krvav ispod kože“, a da ne mora posle ni da se kaje ni da se stidi; sa njima i pred njima je dopušteno sve ono što bi pred svetom bilo zazorno a u rođenoj kući grešno i nemoguće…“

Potresno.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 15:56 26.11.2018

Re: Ovaj tekst me baš uzdrmao

Rasplakaste me sada. To je sve istina.
tasadebeli tasadebeli 06:34 29.11.2018

Re: Ovaj tekst me baš uzdrmao

nsarski
Pre par dana je Dr. Rajko Đurić, odmeren i pametan čovek, osnivač Romskog Pen centra, napisao u novinama "Danas" Ljudi se dele na Sokrate i svinje.--LINK
Preporučujem svima.

Samo jedan mali odlomak iz tog teksta: Opisujući sudbine Ćorkana, Sumbe i Šahe, junaka iz romana „Na Drini ćuprija“, Andrić je dao sažeti opis sudbine Roma: „Pred njima svako sme da se pokaže onakav kakav je, to jest „krvav ispod kože“, a da ne mora posle ni da se kaje ni da se stidi; sa njima i pred njima je dopušteno sve ono što bi pred svetom bilo zazorno a u rođenoj kući grešno i nemoguće…“

Potresno.



Да вам причам о мојој С?

Четрнаест јој је година. Осми је разред. Похађа школу по ИОП-2. Иначе, болује и од епилепсије.

Лепа, весела, пуна живота, увек насмејана... У школи је сви много воле зато што је таква и поред живота какав живи.

Још од петог разреда, када причам са њеним родитељима па им кажем како морају да воде рачуна о њој и да пазе на њу, они ћуте па тек на крају кажу:"Знаш... Она је болесна..."

А на лицу им читам: Не можемо добро да је продамо.

И нико у кући о њој не брине. Врло често долази гладна у школу. Директор се договорио са пекаром која има простор у шкои да С, добија ужину за велики одмор, а после, на крају месеца некако то дуговање пекари решавамо ми из школе.

У петом разреду сам приметио да храмље. Натерам је да скине те старе изношене чизме (била је зима) које носи на босу ногу и видим да има инфицирану рану од опекотине. Кувала је кафу свом оцу, просула врелу воду по нози... Стрпамо је у ауто и правац дом здравља. А онда позовемо њене родитеље и припретимо им да ћемо их пријавити полицији ако се тако нешто понови.

Остала ромска деца, њене комшије, кажу:"Наставниче, да видите само у чему они живе... Земљани под у кући, немају струју, воду..."

Једини ослонац у кући јој је био старији брат који ју је штитио и у кући и ван куће (деца умеју да буду много сурова понекад). Он се прошле године оженио и отишао у Немачку. Много је туговала тада.

Наставници јој доносе ствари своје деце. Ономад јој педагог школе поклонила зимску јакну коју њену ћерка није скоро ни носила. Пита ме С. одакле јој то доносим, од кога. Ја јој кажем, а она:"Е, па кажи нек' јој буде хвала!"

И смеје се.

И мало-мало, па неко од нас наставника у школи каже:"Боже, како је ова С. благородна душа!"

Обожава учитељицу и мене, стално трчка по школи за нама, вазда има нешто да нас пита.

Прошле године сам почео да је виђам око школе са другарицама у друштву неких момака. Нормално је то, пубертет, биологија чини своје.

А од тада она и ја овако разговарамо:

- Слушај, С! Немој да ми се ту муваш са којекаквима много! Прво школу да завршиш, па да се удаш. Је л'ти јасно?

- Јасно, разредни! А што?

- Зато што има прво да завршиш школу, да можеш нешто да радиш, да имаш своје парче хлеба у рукама, а не да се удаш за неку будалу која ће да те бије, а ти не можеш да одеш од њега јер немаш од чега да живиш. Је л'ти јасно?

- Јасно, разредни!

И смеје се.

Насмејем се онда и ја, ко не би када види њу како се смеје, али јој претим прстом.


И није то прва ни једина С. до сада којој сам био наставник и разредни. Нити последња, на жалост...

Извини, Наташа, нисам отварао овај твој блог данима слутећи о чему је. Знао сам да ће да ме... Баш онако...

И знао сам да ће тешко да ми падне овај твој текст (као и она претходна два) јер са тим живим свакога дана, гледам то. И знам колике су моје моћи мале да ту нешто променим... Никакве...

Ма... Јебем ти живот... Како понеки пут уме да буде баш... Онакав...



dragosevacsutra dragosevacsutra 11:37 29.11.2018

Re: Ovaj tekst me baš uzdrmao

Да вам причам о мојој С?


ceo post je primer zasto mogu samo da molim boga da moje dete jednog dana ima nastavnika kao sto je tasa.



natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 12:01 29.11.2018

Re: Ovaj tekst me baš uzdrmao

Rasplakaste me.
Molim vas pisite mi u inbox. Mozda nekako mozemo da joj pomognemo. Molim vas
Milan Novković Milan Novković 12:14 29.11.2018

Re: Ovaj tekst me baš uzdrmao

dragosevacsutra
Да вам причам о мојој С?


ceo post je primer zasto mogu samo da molim boga da moje dete jednog dana ima nastavnika kao sto je tasa.


Srpska posla, ne možemo da se dogovorimo oko tako proste stvari, a srljamo u ozbiljne teme tipa kako najbolje pripremiti nešto teže meso za pripremanje
dragosevacsutra dragosevacsutra 12:38 29.11.2018

Re: Ovaj tekst me baš uzdrmao

Srpska posla, ne možemo da se dogovorimo oko tako proste stvari, a srljamo u ozbiljne teme tipa kako najbolje pripremiti nešto teže meso za pripremanje




zilikaka zilikaka 12:40 29.11.2018

Re: Ovaj tekst me baš uzdrmao

kako najbolje pripremiti nešto teže meso za pripremanje

Priznajem, sama sam nekoliko puta ovu temu potezala.
Ono što je utešno je da sam na taj način shvatila i kompleksnost problema. Naime, i pored vrlo žive diskusije, niKako se nije iskristalisao zajednički stav, te ja i danas ne znam gde grešim.
Milan Novković Milan Novković 13:07 29.11.2018

Re: Ovaj tekst me baš uzdrmao

zilikaka
kako najbolje pripremiti nešto teže meso za pripremanje

Priznajem, sama sam nekoliko puta ovu temu potezala.
Ono što je utešno je da sam na taj način shvatila i kompleksnost problema. Naime, i pored vrlo žive diskusije, niKako se nije iskristalisao zajednički stav, te ja i danas ne znam gde grešim.

Ti i srpska posla me podsećate na jedog druga, ti zbog lokacije mašinstva pošto je on radio u IDA Kikinda, divan lik, sad u večnim lovištima (jedan od fakata nikakvog kvaliteta koji je karakterističan za nas sve starije je da nam sve više pajtosa mlati po večnim lovištima), Bgd ekonomista i tečan u Egleskom i Nemačkom tamo radio u izvozu negde, radio amater (tako sam ga i upoznao za vreme faksa), dobar gitarista i veliki ljubitelj kantri muzike - na tu temu mu je bio i bend - nači Dule.

Pošto je on bio pametan i blag, nikad agresivan, zavole ga neki nemački i švajcarski klijenti, ali onda došle tranzicije razne u Srbiji, pretumbavaja i bio im sve teže da preko centrala, sekretarica itd dobace do njega, pa mu kupe tamo dal nemački mobilni i počnu da plaćaju račune da koristi gde god da je bi mogli da ga konsultuju brzo kad zatreba. Meni potez ko iz nekog Šijanovog filma.

Kasnije otišao u ISO konsultante i uradio nam veliki deo posla na ISO 27001 pripremama, pre nego što su krenuli problemi sa srcem pa prestao, i sećam se pošto nas je ovde u UK ISO 27001 burazer Indus jako pohvalio, juče, preključe i u Ponedeljak, iz ovde velike konsultantske firme, i rekao da su mnogi Duletovi templates i definicije procesa boji od njihovih pa nam preporučio te stare dokumente

Meni nije ostalo ništa više nego da hvalim Srbiju i kažem kako mi sve poslove radimo tako, do perfekcije, od ishrane do međunarodnih standarda

Imali smo sreće tada, Dule radio sa našom direktoricom, ne zna se ko je ozbiljniji i posvećeniji poslu, šta god da rade, ona Baby boomers generacija, eno sad postrojava unuke u red, a Dule i ja dal Baby boomers, dal Gen X, kakvu nam već ko etiketu prilepi.

I onda ste došli vi, klinci i klinke
afraid afraid 14:11 29.11.2018

Re: Ovaj tekst me baš uzdrmao

dragosevacsutra
Да вам причам о мојој С?


ceo post je primer zasto mogu samo da molim boga da moje dete jednog dana ima nastavnika kao sto je tasa.




Сагласан !
dragosevacsutra dragosevacsutra 14:29 29.11.2018

Re: Ovaj tekst me baš uzdrmao

carli, zabole me kurac sto si saglasan. a sad odskakuci.
Jelica Greganović Jelica Greganović 18:19 29.11.2018

Re: Ovaj tekst me baš uzdrmao

Znam ja Taso da ti to ne radiš zbog "hvala", ali - HVALA.
afraid afraid 08:00 30.11.2018

Re: Ovaj tekst me baš uzdrmao

dragosevacsutra
carli, zabole me kurac sto si saglasan. a sad odskakuci.

Pazi da ti ne otpadne.
Na stranu to - da li te je neko podučio kako se komunicira?
Ako nije, prati i uči.
dragosevacsutra dragosevacsutra 15:52 30.11.2018

Re: Ovaj tekst me baš uzdrmao

Ako nije, prati i uči.


sto, kad si ti ionako saglasan?
zemljanin zemljanin 16:14 26.11.2018

distanca

nije korektno koristiti sadasnje norme na ranije istorijske periode ... odnos drustva prema deci i tinejdzerima se drasticno promenio u periodu XIX/XX vek ... i to svuda u svetu ... da se podsetimo samo dece rudara u VB, naprimer ... porodica i drustvo nije imalo kategoriju tinejdzera ... mladi su korisceni i bila im je obaveza da doprinose prezivljavanju porodice u istoj meri kao i odrasli ... tinejdzeri su termin koji je utvrdjen tek nakon ustolicenja srednje klase i promene u odnosu prema deci ... tek tada su deca postala vrednost ...

odnos osobe prema manjinama i marginalizovanim pojedincima je, koliko civilizacijsko dostignuce, toliko i licni stav ... neophodno je da licni stav i ponasanje dostignu nivo drustvene norme ... to vec ima veze i sa vaspitanjem ... van toga je deklarativno ...

drugim recima, podrzavam tekst i poruku ali neki delovi (istorijat) nisu cinjenicno stanje
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 22:58 26.11.2018

Re: distanca

Ugovoreni brakovi su davno bili deo tradicije,Ali ako je mlada bila dete, onda see cekala njena polna zrelost.
To je u kraljevskim porodicama bila tradicija.
Deca su takodje radila, u rudnicima,na poljima,javnim kucama...
Ja sam samo dala jedan osvrt na deciji rad,kao takav.
O Kostani svi pricaju kao o fatalnoj zeni,a ona je bila devojcica,tinejdzerka sto bi danas rekli.
Pa opet,znajuci sve to,ipak je prikazuju tako,ne shvatajuci da na taj nacin devojcicama cine zlo.
zemljanin zemljanin 14:31 27.11.2018

Re: distanca

Kostana je lik iz odredjenog istorijskog perioda i odredjene kulturne bastine tog perioda ... ona oslikava to vreme i ne moze biti uzrok niti posledica u danasnjem vremenu ... primera radi, period pocetka XIX veka je imao odnos prema deci (uslovno deci) kao o ekonomskoj snazi i svako prezivelo dete je bilo samo dodatak radnoj snazi ... pored ogromne smrtnosti, roditelji su masovno napustali decu ili iskljucivali svaki oblik brige o njima ... statistika tog doba je katastrofalna ... zensko dete koje bi docekalu polnu zrelost je odmah dobijalo zaduzenje, obicno udaju ... ako pogledamo tu statistiku i vidimo broj dece koju su pojeli psi, umrla u polju ili se zapalila u kuci - pa to je strava ... pri tome, to ne znaci da ih roditelji nisu voleli, vec da je stav drustva bio takav ... teholosko doba je tek donelo i obrazovanje i stav da su deca vrednost ali i luksuz ... pa su deca oslobodjena odgovornosti a upucena na skolovanje ... brigu o deci je preuzelo drustvo ... u tom kontekstu Kostana je jedan normalan lik ... pogotovo ako pogledamo Francusku tog doba i tkz nobles ... deca su tretirana u svemu kao odrasli ... ako su se organizovala druzenja, deca su bila prisutna ... cak i u krajnostima, tipa orgija, deca su jednostavno bila tu ... nezamislivo danas, zar ne? ... ali drustvo ih je tretiralo kao odrasle samo manjeg rasta ... pogledaj samo umetnost, slikarstvo ... deca su na slikama predstavljena, obucena i tretirana kao odrasli ...

period XX veka je doneo migracije i ljudi su, iz zatvorenih konzervativnih sredina, krenuli da upoznaju i druge obicaje i druge zajednice ... stigmatizacija Roma je malim delom i njihova zasluga ali odgovornost lezi i na drustvu i na roditeljima ostalih nacionalnosti ...

i meni su roditelji, 70ih, savetovali da ne treba bas puno da se druzim sa Romima i problematicnim drugima itd ... u najboljoj nameri, naravno, ali to je bila kultura i obicaji koji su oni usvojili i doneli ... meni je to bilo strasno ponizavajuce pa sam se decjim inatom druzio upravo sa takvima ... inat zato sto sam bio isuvise mlad da o tome imam izgradjenu svest ili stav ... *izginucu* za prava manjina ako ih vecina nipodstava, direktno ili indirektno ali to treba braniti cinjenicama, humanoscu i pravima coveka/zene ... nase poimanje nepravde iz proslosti su skoro uvek posledica vremenske distance ...

PS. da sam imao saznanja o tom *direktoru* u periodu kada se to desavalo, za par dana bi on posetio majku da joj se izvini i molio je za oprost ... na necovestvo, ponekad je jedini odgovor - necovestvo ...

moj naklon na svemu sto si postigla
zemljanin zemljanin 14:43 27.11.2018

Re: distanca

ako nekoga zanima, dobra knjiga o fenomenima odrastanja i drustva - Aries, Centuries of Childhood.

natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 19:43 27.11.2018

Re: distanca

Ma kakvi. Bio je strasan. Ja sam izasla iz skole sa mamom ocajna.
Od moje mame prijateljica je predavala hemiju u Drapsinu i mama je ocajna zove i place sa mnom. I ona kaze ima jedno mesto,ali mora da polaze engleski. I nas dve odemo tamo, profesorka Slobodanka Labudovic me je testirala i polozila sam test sa 93 boda. I primnjena sam na smer.
afraid afraid 19:44 27.11.2018

Re: distanca

natasa_tasic_10
Ma kakvi. Bio je strasan. Ja sam izasla iz skole sa mamom ocajna.
Od moje mame prijateljica je predavala hemiju u Drapsinu i mama je ocajna zove i place sa mnom. I ona kaze ima jedno mesto,ali mora da polaze engleski. I nas dve odemo tamo, profesorka Slobodanka Labudovic me je testirala i polozila sam test sa 93 boda. I primnjena sam na smer.

Lajk!
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 19:57 27.11.2018

Re: distanca

natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 20:13 27.11.2018

Re: distanca

Ma ja sam srecna sto sam zavrsila Drapsin. Imala sam i imam najbolje drugare iz skole i imala sam najbolje profesore...a bili su opasni
Jelica Greganović Jelica Greganović 18:24 29.11.2018

Re: distanca

"To je u kraljevskim porodicama bila tradicija."


Na žalost nije, Simonida je bila stara 5 godina kada je udata za kralja Milutina. Njemu je to bio peti brak. I strpljivo je čekao da ona napuni 8 godina da bi sa njom stupio u seksualne odnose. Istoričar Nićifor Grigor tvrdi da joj je time bila povredjena materica, doživotno, i da zbog toga nikada nije mogla da rodi decu.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 08:04 30.11.2018

Re: distanca

Strasno. Nisam znala za ovo.
Mislila sam da je bila starija.
Jadno dete.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 08:17 30.11.2018

Re: distanca

Pa trebalo ga je kastrirati
angie01 angie01 16:28 26.11.2018

,

natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 22:59 26.11.2018

Re: ,

Prelepo je.
afraid afraid 16:38 26.11.2018

Da.

Mislim da se i danas odnos prema Ciganima nije mnogo izmenio.
Moje mlađe dete je u osnovnoj školi imalo prijateljicu u razredu, romkinju S.
Mama joj je bila medicinska sestra, a otac fudbalski trener nekog drugoligaša u Nemačkoj - prilično visoka pozicija.
Njegovu sreću na raditeljskom sastanku na polugodištu, kada je nastavnik pročitao da njegova ćerka ima sve petice, teško je opisati.
Moje dete se družilo sa S. sve dok nije promenila školu.
Ko zna gde je sada S., no, verujem, poznajući njene roditelje da se nije završila samo na srednjoj školi.

Komšiju Peru Cigana sam već pominjao ... no, jedna simpatična crtica u vezi njega.
Ide on letos, gura bicikl - i vidi mene na trešnji.
Zdravo komšija, viče on.
Ja siđem i pozdravimo se, a on me pita može li da pojede koju trešnju?
Ja rekoh, normalno, koliko hoćeš.
A on na to, šeretski - komšo, pazi malo, ako ciganu pružiš prst, uzeće ti celu ruku.
Ja njemu na to - to pravilo sam proverio kod nekih drugih - i to više puta.
hoochie coochie man hoochie coochie man 17:49 26.11.2018

Re: Da.

kada je nastavnik pročitao da njegova ćerka


Zašto mi se, Čarli, kad ti pomeneš nečiju ćerku javlja gađenje?


ps
Nataša izvini, ovo nema veze ni sa tobom ni sa tvojim blogom.
afraid afraid 17:50 26.11.2018

Re: Da.

hoochie coochie man
kada je nastavnik pročitao da njegova ćerka


Zašto mi se, Čarli, kad ti pomeneš nečiju ćerku javlja gađenje?


ps
Nataša izvini, ovo nema veze ni sa tobom ni sa tvojim blogom.

Šta je tebi čoveče?
Imaš li neki problem?
Ako imaš, pitaj mene.
I nisam pomenuo ničiju na blogu - i nikada.
I zato, molim da i ti pripaziš šta pričaš.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 17:51 26.11.2018

Re: Da.

Nije se izmenio. I dalje je sve isti,samo malo umivenije.
Meni je jako zao dece.
Mi smo imali komsinicu, Romkinja je bila,udala je cerku od 15 godina za Srbina od 60.
To je bilo strasno. Ja sam je se setila bas pre neki dan. Mi smo se vracale kuci is skole,ona je sa 16 bila trudna.
Pitala sam je kako si,rekla mi je kako moram.
Do 20 je imala 2 dece. On se upokojio sa 90, ona je izgledala kao da ima 60...
Eto...to je tuzno
razmisljam razmisljam 17:58 26.11.2018

Re: Da.

natasa_tasic_10
Nije se izmenio. I dalje je sve isti,samo malo umivenije.


Жао ми је што то чујем.
Некако сам се надала да ће ефекти, с обзиром на силну помпу, бити много већи.


Meni je jako zao dece.
Mi smo imali komsinicu, Romkinja je bila,udala je cerku od 15 godina za Srbina od 60.
To je bilo strasno. Ja sam je se setila bas pre neki dan. Mi smo se vracale kuci is skole,ona je sa 16 bila trudna.
Pitala sam je kako si,rekla mi je kako moram.
Do 20 je imala 2 dece. On se upokojio sa 90, ona je izgledala kao da ima 60...
Eto...to je tuzno


Да, претужно.

Хвала ти на одговору.


nsarski nsarski 15:36 27.11.2018

Re: Da.

Nije se izmenio. I dalje je sve isti,samo malo umivenije.


Nažalost nije.

Da navedem još jedan pasus iz priloga Dr. Djurića koji sam gore linkovao.

Kada sam se maja 2004. godine vratio iz Berlina u Beograd, dobio sam radno mesto u Tanjugu. Tadašnji direktor Tanjuga Luka Mičeta predložio mi je radno mesto pomoćnika glavnog urednika. Nakon nešto više od godinu dana neko je poslao anonimnu prijavu protiv Mičete, sa optužbom da zapošljava „na visokom uredničkom mestu Ciganina“.

Sekretarijat Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, UKP Prvo odeljenje, pozvalo je Luku Mičetu, direktora Tanjuga, da povodom te anonimne prijave da izjavu. U službenoj belešci od 15. 12. 2005. godine, Mičeta je na zahtev ODT i Okružnog DT, ovlašćenom službenom licu MUP RS, SUP Beograd, UKP Prvo odeljenje, na osnovu čl. 225 st. 2 ZKP, dao sledeće obaveštenje:

Direktor sam Tanjuga od avgusta meseca 2003. godine. Imenovan sam od Saveta ministara državne zajednice SiCG. Sa ogorčenjem i neskrivenim nezadovoljstvom želim da izrazim odmah na početku moje izjave žestok protest zbog činjenice da je prihvaćena anonimna predstavka u kojoj postoje direktne rasističke, odnosno nacističke invektive koje se odnose na zapošljavanje Roma u Tanjugu. O ovoj činjenici ću upoznati državno rukovodstvo jer ovo predstavlja presedan koji može imati teške političke implikacije po našu zemlju.



razmisljam razmisljam 17:47 26.11.2018

Једно питање

У нас је својевремено на сва звона промовисана Декада Рома. Да ли ти је познато је ли се нешто квалитативно променило у ромској популацији тим поводом?
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 17:56 26.11.2018

Re: Једно питање

U Dekadi je jedino drzava prifitirala,ljudi ne.
Evo ovako.
Svi kada krenu afirmativne mere za upisivanje dece u skole se bune protiv romske dece. Nekome se zauzima mesto.
Elem nikome se ne zauzima nikakvo mesto, Oni su zasticeni,imaju vise prava.... Elem,tell kada se popune sva mesta, kada sva deca budu upisana, kada se sve norme popune,onda se na kraju upise jedno romsko dete.
Ja ne znam kome to jedno dete zauzima mesto,a o tome sam bas htela da pisem.
afraid afraid 18:00 26.11.2018

Re: Једно питање

natasa_tasic_10
U Dekadi je jedino drzava prifitirala,ljudi ne.
Evo ovako.
Svi kada krenu afirmativne mere za upisivanje dece u skole se bune protiv romske dece. Nekome se zauzima mesto.
Elem nikome se ne zauzima nikakvo mesto, Oni su zasticeni,imaju vise prava.... Elem,tell kada se popune sva mesta, kada sva deca budu upisana, kada se sve norme popune,onda se na kraju upise jedno romsko dete.
Ja ne znam kome to jedno dete zauzima mesto,a o tome sam bas htela da pisem.

Moja deca su išla u školu u kojoj je bilo, u svakom odeljenju, više od jednog romskog deteta.
Mojoj deci to nikada nije smetalo.
Ja nikada nisam razmišljao da moju decu ispišem iz te škole.
Moja deca su stigla do fakulteta - i to kakvih ...
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 18:03 26.11.2018

Re: Једно питање

Deca su deca. Ili su dobra ili ne
razmisljam razmisljam 18:04 26.11.2018

Re: Једно питање

natasa_tasic_10
U Dekadi je jedino drzava prifitirala,ljudi ne.
Evo ovako.
Svi kada krenu afirmativne mere za upisivanje dece u skole se bune protiv romske dece. Nekome se zauzima mesto.
Elem nikome se ne zauzima nikakvo mesto, Oni su zasticeni,imaju vise prava.... Elem,tell kada se popune sva mesta, kada sva deca budu upisana, kada se sve norme popune,onda se na kraju upise jedno romsko dete.
Ja ne znam kome to jedno dete zauzima mesto,a o tome sam bas htela da pisem.


Ууупс!
Ја ти већ одговорих на твој одговор за који сам мислила да је упућен мени, а није био, мада је личило.

Мени је севап посветити се сваком детету које жели да се школује. Стога сам свакако за позитивну дискриминацију и слажем се да је у том контексту депласирано говорити о заузимању нечијег места.

Нажалост, искуство ми говори да нема довољно добре воље да се ромска деца подрже и ,,погурају'' када крену у школу.
bene_geserit bene_geserit 00:59 27.11.2018

Re: Једно питање

... Elem,tell kada se popune sva mesta, kada sva deca budu upisana, kada se sve norme popune,onda se na kraju upise jedno romsko dete.
Ja ne znam kome to jedno dete zauzima mesto, a o tome sam bas htela da pisem.

... сам свакако за позитивну дискриминацију и слажем се да је у том контексту депласирано говорити о заузимању нечијег места.

Pa to dete zauzima mesto onome ko je prvi ispod crte, šta se sad pravite ludi.

Pozitivna diskriminacija, onako kako se radi trenutno, je katastofa i degradira kompletan sistem.

Svrha selekcije kroz prijemni ispit i prethodno školovanje je da isfiltriraš decu koja su sposobna i zainteresovana za određenu struku. Kada na silu kroz kvote primiš decu koja nisu dovoljno sposobna, dolazi do sledeće negativne povratne sprege:
- Ta deca ne mogu da prate nivo nastave i zbog toga se osećaju frustrirano i često odustaju od daljeg školovanja.
- Uvek se nađe neki sjw da gura sranje za koje je plaćen, pa uradi statističku analizu i dođe do zaključka kako manjine upisane na kvote imaju slabije rezultate i to je naravno "zbog diskriminacije" i "problem" koji treba rešiti.
- Rešenje "problema" je uvek i svuda obaranje kriterijuma ili različiti kriterijumi u zavisnosti od grupe kojoj dete pripada
- Onda kada jednog dana završe fakultet, treba naći posao. Razgovor za posao i probni staž opet imaju svrhu da isfiltriraju one koji su dovoljno dobri. Naravno sjw će da opet urade statističku analizu i da dođu do zaključka da manjine sa istim obrazovanjem teže nađu posao (naravno opet "zbog diskriminacije" ) i uvešće zakonske kvote za firme. To se završi tako što imaš solidan broj onih koji ne mogu ništa da urade i magarce koji završavaju sav posao.
- Onda dolaze unapređenja, bonusi, plata. Sjw uradi statističku analizu i zaključi kako manjine lošije prolaze "zbog diskriminacije". Firme dobiju upustva da moraju da unapređuju određene procente iz svake grupe i daju slične bonuse (ako slučajno ne, onda slede tužbe).
- Onda dolaze otkazi kada je firma u buli. Sjw uradi statističku analizu i zaključi kako manjine lošije prolaze "zbog diskriminacije". Firme dobiju upustva da moraju da otpuštaju po kvotama.
- Magarci koji rade sav posao iz neke od prethodnih tačaka zaključe kako nema neke posebne dobrobiti u tome da budeš magarac i krenu da rade samo koliko moraju.

Ako ste pomislili da manjine teže polože ispite, nađu posao, dobiju unapređenje i veći bonus, a lakše ostanu bez posla zbog toga što su primljene na kvote pa nisu bile dovoljno dobre za početak, a ne "zbog diskriminacije", čik probajte to da kažete.
Sve u svemu kvote i druge affirmative action mere degradiraju kompletan sistem i to dugoročno.

Problem je u tome što birokrate "rešavaju" problem onda kada ga je prekasno rešiti ali je njima najlakše. I još u to uključuju ideologiju (equality of outcome).
Jedino što ima smisla je "equality of opportunity". U slučaju romske populacije u Srbiji to podrazumeva, ne dodatne poene kada se polažu prijemni (što ne rešava ništa i degradira kompletan sistem), već davanje šanse romskoj deci godinama pre toga od malih nogu (od smeštaja, ishrane, higijene, rada sa decom, eliminisanje dečjeg rada i sl.). Ali to zahteva ozbiljan napor celog društva.
afraid afraid 06:17 27.11.2018

Re: Једно питање

bene_geserit
... Elem,tell kada se popune sva mesta, kada sva deca budu upisana, kada se sve norme popune,onda se na kraju upise jedno romsko dete.
Ja ne znam kome to jedno dete zauzima mesto, a o tome sam bas htela da pisem.

... сам свакако за позитивну дискриминацију и слажем се да је у том контексту депласирано говорити о заузимању нечијег места.

Pa to dete zauzima mesto onome ko je prvi ispod crte, šta se sad pravite ludi.

Pozitivna diskriminacija, onako kako se radi trenutno, je katastofa i degradira kompletan sistem.

Svrha selekcije kroz prijemni ispit i prethodno školovanje je da isfiltriraš decu koja su sposobna i zainteresovana za određenu struku. Kada na silu kroz kvote primiš decu koja nisu dovoljno sposobna, dolazi do sledeće negativne povratne sprege:
- Ta deca ne mogu da prate nivo nastave i zbog toga se osećaju frustrirano i često odustaju od daljeg školovanja.
- Uvek se nađe neki sjw da gura sranje za koje je plaćen, pa uradi statističku analizu i dođe do zaključka kako manjine upisane na kvote imaju slabije rezultate i to je naravno "zbog diskriminacije" i "problem" koji treba rešiti.
- Rešenje "problema" je uvek i svuda obaranje kriterijuma ili različiti kriterijumi u zavisnosti od grupe kojoj dete pripada
- Onda kada jednog dana završe fakultet, treba naći posao. Razgovor za posao i probni staž opet imaju svrhu da isfiltriraju one koji su dovoljno dobri. Naravno sjw će da opet urade statističku analizu i da dođu do zaključka da manjine sa istim obrazovanjem teže nađu posao (naravno opet "zbog diskriminacije" ) i uvešće zakonske kvote za firme. To se završi tako što imaš solidan broj onih koji ne mogu ništa da urade i magarce koji završavaju sav posao.
- Onda dolaze unapređenja, bonusi, plata. Sjw uradi statističku analizu i zaključi kako manjine lošije prolaze "zbog diskriminacije". Firme dobiju upustva da moraju da unapređuju određene procente iz svake grupe i daju slične bonuse (ako slučajno ne, onda slede tužbe).
- Onda dolaze otkazi kada je firma u buli. Sjw uradi statističku analizu i zaključi kako manjine lošije prolaze "zbog diskriminacije". Firme dobiju upustva da moraju da otpuštaju po kvotama.
- Magarci koji rade sav posao iz neke od prethodnih tačaka zaključe kako nema neke posebne dobrobiti u tome da budeš magarac i krenu da rade samo koliko moraju.

Ako ste pomislili da manjine teže polože ispite, nađu posao, dobiju unapređenje i veći bonus, a lakše ostanu bez posla zbog toga što su primljene na kvote pa nisu bile dovoljno dobre za početak, a ne "zbog diskriminacije", čik probajte to da kažete.
Sve u svemu kvote i druge affirmative action mere degradiraju kompletan sistem i to dugoročno.

Problem je u tome što birokrate "rešavaju" problem onda kada ga je prekasno rešiti ali je njima najlakše. I još u to uključuju ideologiju (equality of outcome).
Jedino što ima smisla je "equality of opportunity". U slučaju romske populacije u Srbiji to podrazumeva, ne dodatne poene kada se polažu prijemni (što ne rešava ništa i degradira kompletan sistem), već davanje šanse romskoj deci godinama pre toga od malih nogu (od smeštaja, ishrane, higijene, rada sa decom, eliminisanje dečjeg rada i sl.). Ali to zahteva ozbiljan napor celog društva.

Principijelno se nema šta prigovoriti ovome što si napisao.
No, ipak.
Kako rešavati problem uključivanja manje 'sposobnih' (kao posledica lošijih početnih uslova u bilo kojoj fazi), ne znam - osim da se to mora.
Ozbiljna društva moraju da imaju svest, u svakom svom deliću, da moraju, ali stvarno, da brinu o svakom svom članu.
Kako?
Pa tako da svaki sposobniji član društva mora da podnese, svesno i sa radošću, dodatni napor kako bi pomogao manje sposobnom.
To treba da bude osnovna funkcija svakog člana društva.
Društva koja su to shvatila su poput Danske, Finske, ... <dodati ...>, a ona koja nisu su ... pa, znate već.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 11:13 27.11.2018

Re: Једно питање

Ne razumete, sva deca kada se upisu, ali sva I ona ispod crte kada se sve kvote popune,tek tada se upise jedno romsko dete.
Ako je kvota za upis 30 dece i sva deca se upisu, plus deca ispod crte ide jedno romsko dete.
Ako je to dete jedno problem,onda oni koji nisi Romi ne treba da traze potvrdu da su Romi da na afirmativne mere upisuju deci, jer i tom jednom detetu zauzimaju mesto.
Ni jedna od nas tri nije zavrsila fakultete preko afirmativnih mera,ali se ja secam da sam na prijemnom ispitu za srednju skolu imala 98 bodova. Prijemni je bio u zemunskoj gimnazija. Nisi me primili. Mama je otisla do direktora skole i pitala ga je zasto. Ovim recima je rekao :Necu cigane tu.
Ja sam sa bodovima otisla u Petar Drapsin. Upisala sam za vazduhoplovno saobracajnog tehnicara,pod uslovom da polazem engleski jezik.
Moja profesorka engleski Sloboda Labudovic je bill odusevljena.
Poenta je u tome da smo srednja sestra I ja bile stipendiste Instituta za strane jezike,a najmladja je placala deo skolarine.
Mama je radila kao cistacica i sve na je izdrzavala, a nas tri smo joj pomagale kada je isla da pere ulaze i ucile i radile.
Dok smo studirale radile smo uporedo.
Nas tri smo od prvog razreda osnovne skole pa do kraja studija bile odlicni djaci.
Moja prosek na magistraturi je 8.92 .
Ja se jos uvek seam recenice tog direktora skole NECU CIGANE TU.

Ako ja kazem da to dete jedno je ugrozava drugu deci onda ne ugrozava,ali to jedno dete je ugrozeno kada se izvadi potvrda da je romsko dete ono koje ne pripada romskoj populaciji, a koje ne uci u skoli I nema radne navike. Poenta je, da jedno dete zivi u nemastini,a drugome je dato sve, pa ne uci.
Vi sami zakljucite ko je ostecen tu.
Ja sam mislila da jedan blog bas posvetim afirmativnim merama za upis romske dece u srednje skole, sa sve dokumentima, jer vidim a se mnogi bune, a ne znaju sta je to.
Sto se tice potvrde da je dete pripadnik romske populacije a nije, moja komsinica je od mene trazila. Dete je polagalo prijemni za srednju skolu i htela he da upise medicinsku. Imala je 49 bodova. Osam godina sam govorila majci da se posveti njima, ona je gledala serije, spavala i kafenisala. Nisam htela nista da laziran i nikada ni ne bih, mala je upisla privatnu medicinsku i tamo ima lose ocene.
Romska deca zive u nemastini, jer su generacije zivele i zive tako.
Ali o tome u nekom od sledecih blogova.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 12:19 27.11.2018

Re: Једно питање

E da imala sam super druga,nije Rom, i danas see cujemo.
Sve dvojke je imao u srednjoj skoli. Katastrofa. Zavrsio je prava sa 10 i magistrirao je.
Hocu da kazem da mu je nesto kvrcnulo posle mature, i seo je da uci.
Sve je moguce uz podrsku.
Molim te sledeci blog je Klasika / gotika.
Obavezno ga procita.
kick68 kick68 14:48 27.11.2018

Re: Једно питање

Principijelno se nema šta prigovoriti ovome što si napisao.

Ima. Ovo nije prvi ovakav post istog autora. Ja stvarno ne razumem da takve baljezgarije dolaze od jednog emigranta. Radim na poziciji na kojoj uglavnom nema emigranata i znam koliko sam truda ulozila i koliko i dalje ulazem i znam dobro sta je staklena tavanica i kako je kad ti dokumenta drze tri i po godine i salju poruke tipa: We need more documents i traze od ptice mleko da bi te nostrifikovali i dali dozvolu za rad. I jos treba neko da mi prigovori pozitivnu diskriminaciju. Ma bezi bre.

već davanje šanse romskoj deci godinama pre toga od malih nogu (od smeštaja, ishrane, higijene, rada sa decom, eliminisanje dečjeg rada i sl.). Ali to zahteva ozbiljan napor celog društva.


Mi upravo o tome ovde sve vreme pricamo. A i ako se primi neko dete preko, to je upravo zato da dobije tu sansu jednom u zivotu. A je l' ima tamo negde kod tebe da se pohadja neki Cultural Sensitivity trening? Ja mislim da tebi ozbiljno nije dobro.

Ja sam u Srbiji, dok sam radila, imala dve ucenice Romkinje, i niko nije nikad pravio problem oko upisa, koliko se ja secam. Jedna od njih je bila ono sto se kaze ljucki dobra:) i lepo se druzila sa svima. Druga ucenica je bila dobra ali uz rad i trud sto se kaze:) U odeljenju je ponekad imala problema kad su deca bila ljubomorna na nju. Ja sam razgovarala sa razrednim, koji tu nije video nikakav problem:)
Ja sam imala utisak da se obe devojke skoluju za inostranstvo.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 15:16 27.11.2018

Re: Једно питање

Hvala.
zilikaka zilikaka 18:15 27.11.2018

Re: Једно питање

Pa to dete zauzima mesto onome ko je prvi ispod crte, šta se sad pravite ludi.

Ne zauzima. I da njega nema, onaj prvi ispod crte svakako ne bi bio upisan.
Ne znam zašto tebi smeta ako se pruži šansa nekom ko potiče iz sredine gde ima vrlo malo obrazovanih, ako ništa drugo, ono da bi sopstvenim primerom podstakao i druge da obrazovanjem stiču svoj društveni položaj.
Dobro, možda većina neće biti najkvaitetniji stručnjaci, ali to neće biti ni ogroman broj onih koji su redovno upisani.
Dovoljno godina i životnog iskustva imamo da znamo da uspeh na prijemnom ne podrazumeva uspeh tokom školovanja, a tek ne nečiji stručni kvalitet. Suviše je to složen proces da bi zavisio u najvećoj meri od tog jednog pokazatelja.

To što je Nataša doživela pri prijemu u školu, slično sam ja doživela na razgovoru za posao. Rečeno mi je da apsolutno ispunjavam sve uslove ali da jednostavno neće ženu. Moje iskustvo nema ni približnu težinu njenom ali poznat mi je osećaj diskvalifikacije na osnovu osobine koja je nebitna za posao.

A inače, iz kratkog iskustva u prosveti ostao mi je, između ostalog, u sećanju jedan dečko, Rom, koji je u svom odeljenju bio najbistriji. Na žalost, bio je to obrazovni profil trećeg stepena, koji je on svojim sposobnostima mogao da proždere, ali se nije ni uputio u nešto veće.
Deca su pokušavala da ga ismevaju no su se stvari malo menjale kad im je trebao da pomogne oko grafičkih radova.
Na žalost, poslednje godine je nekako izgubio motiv i volju i uklopio se u sredinu.
E, vidiš, takve treba posticati da daju svoj maksimum, upravo zbog primera drugima. Iz njegovog okruženja je mnogo teže uputiti se na ozbiljno školovanje i motivisati sebe da istraješ, nego iz okruženja dece gde su možda oba roditelja visoko obrazovana i gde se taj put prosto podrazumeva.

I neće taj jedan ugroziti nikog. Može jedino da posluži kao zgodno opravdanje za tuđi neuspeh.
Kolko da bude lakše, da su drugi krivi...





bene_geserit bene_geserit 18:29 27.11.2018

Re: Једно питање

afraid
Kako rešavati problem uključivanja manje 'sposobnih' (kao posledica lošijih početnih uslova u bilo kojoj fazi), ne znam - osim da se to mora.
Ozbiljna društva moraju da imaju svest, u svakom svom deliću, da moraju, ali stvarno, da brinu o svakom svom članu.
Kako?
Pa tako da svaki sposobniji član društva mora da podnese, svesno i sa radošću, dodatni napor kako bi pomogao manje sposobnom.
To treba da bude osnovna funkcija svakog člana društva.

A kako znaš da su "manje sposobni" kao "posledica lošijih početnih uslova u bilo kojoj fazi"? To ti je "equality of outcome" ideologija.
"Manje sposobni" jesu uključeni i rade poslove koje mogu da rade. Zbog čega bi uključivao "manje sposobne" tamo gde ne mogu, a na račun onih koji mogu?
A uz to zaposlio gomilu sjw (social justice warrior) birokratije.
A vidim i da bi natovario magarce da rade a "manje sposobni" da hvataju krivine.
Određena količina social-darvinizma mora da postoji da bi društvo bilo kompetitivno.

Svaki član društva treba ("svesno i sa radošću" ) da doprinosi koliko god može na način na koji on misli da treba, a ne kako ti misliš da treba.
A firme treba da zapošljavaju onoga ko im najbolje radi posao, a ne određen procenat "manje sposobnih" zato što je država propisala nekakve kvote (ili ih tera na to kroz sudski sistem).
bene_geserit bene_geserit 18:45 27.11.2018

Re: Једно питање

zilikaka
Pa to dete zauzima mesto onome ko je prvi ispod crte, šta se sad pravite ludi.

Ne zauzima. I da njega nema, onaj prvi ispod crte svakako ne bi bio upisan.
Ne znam zašto tebi smeta ako se pruži šansa nekom ko potiče iz sredine gde ima vrlo malo obrazovanih, ako ništa drugo, ono da bi sopstvenim primerom podstakao i druge da obrazovanjem stiču svoj društveni položaj.
Dobro, možda većina neće biti najkvalitetniji stručnjaci, ali to neće biti ni ogroman broj onih koji su redovno upisani.
Dovoljno godina i životnog iskustva imamo da znamo da uspeh na prijemnom, ne podrazumeva uspeh tokom školovanja, a tek ne nečiji stručni kvalitet. Suviše je to složen proces da bi zavisio u najvećoj meri od tog jednog pokazatelja.

To što je Nataša doživela pri prijemu u školu, slično sam ja doživela na razgovoru za posao. Rečeno mi je da apsolutno ispunjavam sve uslove ali da jednostavno neće ženu. Moje iskustvo nema ni približnu težinu njenom, ali poznat mi je osećaj diskvalifikacije na osnovu osobine koja je nebitna za posao.

Ne radi se o jednoj osobi.
U USA su kvote na gomili fakulteta 13-15% za crnce, a 13-17% za latino populaciju.
U Indiji na nekim fakultetama na kvote (za različite kaste) se upisuje do 75% ljudi.

U pitanju je zero-sum game. Fakultet upisuje određen broj studenata i to je to.
Svaka osoba upisana na afirmativnu kvotu je uzela mesto nekom drugom ko je propao ispod crte.

"Pružanje šanse" se nastavi i posle upisa na fakultet i na kraju dovodi do degradacije celog sistema.
Ovo imam prilike da gledam uživo.

Recimo u firmi gde radim je bilo jako malo žena (u mojoj grupi od ~120 ljudi, jedna žena). Onda je stigla direktiva da se zaposli više žena - iznenada su počeli da zapošljavaju samo žene. Onda su bila neka otpuštanja i na nivou firme su se sve žene koje su bile otpuštene skupile i tužile firmu (koja se nagodila). Posle toga je stigla direktiva da žene ne smeju da se otpuštaju, i da mora da postoji paritet sa muškarcima kod promovisanja. Situacija trenutno je da su žene ukapirale da ne moraju ništa da rade i uglavnom neće da mrdnu prstom.
alselone alselone 18:50 27.11.2018

Re: Једно питање

Ne zauzima. I da njega nema, onaj prvi ispod crte svakako ne bi bio upisan.


Zili, ne ulazim u raspravu nego me samo cudi kako ti ovo nije jasno.
bene_geserit bene_geserit 18:56 27.11.2018

Re: Једно питање

kick68
A je l' ima tamo negde kod tebe da se pohadja neki Cultural Sensitivity trening? Ja mislim da tebi ozbiljno nije dobro.

O definitivno ima. Imamo "diversity VP-a" koja je puna ideja kako da maltretrira inženjere kroz takve (naravno obavezne) treninge.
Koji je to nivo gluposti se ne može rečima opisati. Pretpostavljam da je poredivo sa sednicama partije u exYu u vreme komunizma.
Pretpostavljam da je dotična bila maltretirana od društva kad je bila mala pa je razvila sadističke sklonosti.

Evo npr. neka pitanja sa testa posle poslednjeg treninga na kome sam bio:
- da li smete dok ste na poslu, sa svog privatnog telefona, na ženin privatni telefon da šaljete bilo kakve poruke seksualnog sadržaja? NE
- da li smete kada dođete kući sa posla, na socijalnim mrežama sa svog privatnog računara da postavite post koji će nekoga da uvredi po nekim raznoraznim osnovama? snimi formulaciju "nekoga da uvredi". NE naravno
i tako redom

Nekom stvarno tu nije dobro.
zilikaka zilikaka 18:58 27.11.2018

Re: Једно питање

Situacija trenutno je da su žene ukapirale da ne moraju ništa da rade i uglavnom neće da mrdnu prstom.

Taman da prihvatimo da je sve baš tako kako opisuješ, osnovna razlika je što mi ovde pričamo o Srbiji, gde nema govora o dvocifrenim kvotama, gde direktor škole sme da kaže ono što je rekao i da ostane na tom mestu, gde meni ladno mogu da saopšte da jednostavno neće ženu...

Ako se ikada iole približimo kvotama i stanju koje ti opisuješ, prihvatam da ima smisla povesti diskusiju o tome da li treba ili ne tako nastaviti.
Za sada, dok i dalje imamo otvorenu i nekažnjenu diskriminaciju po raznim osnovama, promovisanje tvojih stavova samo čini štetu.
zilikaka zilikaka 19:05 27.11.2018

Re: Једно питање

Zili, ne ulazim u raspravu nego me samo cudi kako ti ovo nije jasno.

Pa hajmo da razjasnimo.
Da li fakulteti objavljuju konkurse po kojima upisuju recimo 120 "u redovnom postupku" plus 5 recimo kao pozitivnu diskriminaciju.
Da li to znači da će, ako se umesto 5 prijavi 4 kandidata, moći da bude primljen i 121. sa "redovne liste?

Koliko sam ja shvatila, neće. To su dve odvojene priče.

EDIT:
Evo, pročačkala malo, za PMF, Matematički fakultet Bgd:
Влада Републике Србије одобрила је Факултету упис 330 студената финансираних из буџета. Факултет је овај број студената прерасподелио по студијским програмима.

Одлуком Владе РС Факултет је добио по 3 буџетска места за студенте ромске
националности, студенте са инвалидитетом, као и држављане Републике Србије који су у школској 2017/2018. години средњу школу завршили у иностранству.

Pazi, kaže dobio. Znači ovde je 330+3, zar ne?
Manje od 1%, uzgred.
bene_geserit bene_geserit 19:21 27.11.2018

Re: Једно питање

Za sada, dok i dalje imamo otvorenu i nekažnjenu diskriminaciju po raznim osnovama, promovisanje tvojih stavova samo čini štetu.

Naprotiv, promovisanje tvojih stavova čini dugoročnu i nepopravljivu štetu jer dovodi do toga što sam opisao vrlo brzo.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 19:29 27.11.2018

Re: Једно питање

Znam da je manje od 1 posto osoba sa invaliditetom I Roma,pa opet I to smeta.
bene_geserit bene_geserit 19:31 27.11.2018

Re: Једно питање

Interesantno kako ja "moram" na diversity i sensitivity treninge i da radim posao za solidan broj lenjih i nesposobnih pa još i da im pomažem (što i radim već 25 godina), a sve to da bi društvo bilo "bolje" sa aspekta nekakve ideologije koja sve više liči na ono komunističko sranje od koga sam pobegao.

Ne primećujem da ja (ili ljudi koji misle kao ja) bilo koga na bilo šta teram.
Evo i ovde na blogu, nisam pitao kick-a da li ima kod njega nekih merit-based social-darvinizam common-logic treninga.
To što drugi misle drugačije od tebe ne znači da treba da idu na prevaspitavanje, Staljin je umro znaš.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 19:32 27.11.2018

Re: Једно питање

A kada nas pitaju na razgovoru za posao da like smo trudne I kada planiramo trudnocu...to je strasno.
Moja koleginica flautiskinja je pobacila bebu od stresa kada direktor skole nije hteo da produzi ugovor
afraid afraid 19:44 27.11.2018

Re: Једно питање

bene_geserit
afraid
Kako rešavati problem uključivanja manje 'sposobnih' (kao posledica lošijih početnih uslova u bilo kojoj fazi), ne znam - osim da se to mora.
Ozbiljna društva moraju da imaju svest, u svakom svom deliću, da moraju, ali stvarno, da brinu o svakom svom članu.
Kako?
Pa tako da svaki sposobniji član društva mora da podnese, svesno i sa radošću, dodatni napor kako bi pomogao manje sposobnom.
To treba da bude osnovna funkcija svakog člana društva.

A kako znaš da su "manje sposobni" kao "posledica lošijih početnih uslova u bilo kojoj fazi"? To ti je "equality of outcome" ideologija.
"Manje sposobni" jesu uključeni i rade poslove koje mogu da rade. Zbog čega bi uključivao "manje sposobne" tamo gde ne mogu, a na račun onih koji mogu?
A uz to zaposlio gomilu sjw (social justice warrior) birokratije.
A vidim i da bi natovario magarce da rade a "manje sposobni" da hvataju krivine.
Određena količina social-darvinizma mora da postoji da bi društvo bilo kompetitivno.

Svaki član društva treba ("svesno i sa radošću" ) da doprinosi koliko god može na način na koji on misli da treba, a ne kako ti misliš da treba.
A firme treba da zapošljavaju onoga ko im najbolje radi posao, a ne određen procenat "manje sposobnih" zato što je država propisala nekakve kvote (ili ih tera na to kroz sudski sistem).

Nemam šta novo da dodam, osim da ponovim ono što sam već pisao iznad.
Dakle, ... uz boldovanje

Principijelno se nema šta prigovoriti ovome što si napisao.
No, ipak.
Kako rešavati problem uključivanja manje 'sposobnih' (kao posledica lošijih početnih uslova u bilo kojoj fazi), ne znam - osim da se to mora.
Ozbiljna društva moraju da imaju svest, u svakom svom deliću, da moraju, ali stvarno, da brinu o svakom svom članu.
Kako?
Pa tako da svaki sposobniji član društva mora da podnese, svesno i sa radošću, dodatni napor kako bi pomogao manje sposobnom.
To treba da bude osnovna funkcija svakog člana društva.
Društva koja su to shvatila su poput Danske, Finske, ... <dodati ...>, a ona koja nisu su ... pa, znate već.

alselone alselone 19:44 27.11.2018

Re: Једно питање

zilikaka
Zili, ne ulazim u raspravu nego me samo cudi kako ti ovo nije jasno.

Pa hajmo da razjasnimo.
Da li fakulteti objavljuju konkurse po kojima upisuju recimo 120 "u redovnom postupku" plus 5 recimo kao pozitivnu diskriminaciju.
Da li to znači da će, ako se umesto 5 prijavi 4 kandidata, moći da bude primljen i 121. sa "redovne liste?

Koliko sam ja shvatila, neće. To su dve odvojene priče.

EDIT:
Evo, pročačkala malo, za PMF, Matematički fakultet Bgd:
Влада Републике Србије одобрила је Факултету упис 330 студената финансираних из буџета. Факултет је овај број студената прерасподелио по студијским програмима.

Одлуком Владе РС Факултет је добио по 3 буџетска места за студенте ромске
националности, студенте са инвалидитетом, као и држављане Републике Србије који су у школској 2017/2018. години средњу школу завршили у иностранству.

Pazi, kaže dobio. Znači ovde je 330+3, zar ne?
Manje od 1%, uzgred.

To nije 300 + 3 nego 303 - 3. Zna se koliko stolica ima u ucionicama i koliko jedan prof ili asisten moze da "opsluzi". Naglasavam jos jednom da nisam apriori protiv AA nego kucam sam telefona pa me mrzi da detaljisem.
zilikaka zilikaka 20:19 27.11.2018

Re: Једно питање

To nije 300 + 3 nego 303 - 3

Onda nisu dobro formulisali. Šta će onda reč 'odobriti"ako je sve u okviru ukupne kvote?
A što se kapaciteta tiče, teško da 1% menja stvar.
Garant će se još koji prebaciti od negde ili otpasti, odustati...to svuda imaš.
P.S.Ispravka. nije odobriti nego dobiti
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 20:19 27.11.2018

Re: Једно питање

Ima ovde jedna super skola, necu sada da je imenujem jer i moje dete ide u nju. Ja sam u savetu roditelja, i direktorka kao i nastavni kadar su odlicni.
Roditelji decu upisuju u druge skole, jer ima dosta romske dece.
Meni je to glupo i jadno, ali sta da se radi.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 20:20 27.11.2018

Re: Једно питање

pa zato sam i rekla, da manje od jedan posto smeta, to mi stvarno nije jasno.
alselone alselone 20:20 27.11.2018

Re: Једно питање

A što se kapaciteta tiče, teško da 1% menja stvar.

1 ne ali bene prica o mnogo vecim kvotama. A sutra cu pisati o firmama.
hoochie coochie man hoochie coochie man 21:07 27.11.2018

Re: Једно питање

teško da 1% menja stvar.


Ne menja, ali ni ne rešava problem, čini mi se.

To jedno dete može da bude samo simbol, ili nešto čime će se vlasti kititi kako eto oni pomažu, rešavaju, imaju razumevanja, ili da se namire i smire raznoraznoi borci i borkinje.
A koliko će to zaista uticati da se promeni sadašnja situacija gde su Romi em diskriminisani em, zašto od toga bežati, grupa sa spečifičnom kulturom u kojoj se često školovanje ne kotira posebno visoko?

Ovo što je Nataša doživela, neću Cigane ovde, e to je nešto što mora da se iskoreni odmah, da se takva osoba apsolutno i neizostavno udalji, ali ni to naravno nije dovoljno.

Kompleksan problem, a pomisliti da je rešenje upisati van kriterijuma jedno dete, dva, pet, deset, pedeset...dok hiljade njih i dalje ostaje u istoj situaciji, nije rešenje.

Lepo se čovek oseća ako kaže, da, ja sam za to da se deci pomogne, ali to je površno, možda smiruje savest, ali objektivno, rešenje treba tražiti na drugom mestu.
zilikaka zilikaka 21:41 27.11.2018

Re: Једно питање

Ne menja, ali ni ne rešava problem, čini mi se.

To jedno dete može da bude samo simbol, ili nešto čime će se vlasti kititi kako eto oni pomažu, rešavaju, imaju razumevanja, ili da se namire i smire raznoraznoi borci i borkinje.
A koliko će to zaista uticati da se promeni sadašnja situacija gde su Romi em diskriminisani em, zašto od toga bežati, grupa sa spečifičnom kulturom u kojoj se često školovanje ne kotira posebno visoko?


JA sličan stav imam što se tiče pomaganja vrhunskom sportu. Šta "zdravlje populacije" dobija postojanjem jednog ili nekoliko desetina sportista svetskog ranga.
Opet, šta misliš koliko hiljada dece je uzelo reket u ruke gledajući u Đokovića?
E, tako i ti neki pojednci utiču u svojoj populaciji na neke mlađe, koji vide da ima primera, očiglednih, da se može i drugačije.
ZAto to ima smisla, da povuče i motiviše ostale.
hoochie coochie man hoochie coochie man 22:04 27.11.2018

Re: Једно питање

Razumem gde nišaniš, ali mislim da poređenje sa Đokovićem ne stoji.
Đoković se pojavio i hop, eno mreže na sve strane, tačno.
Ali se on tek sad pojavio, i čim se pojavio efekat je tu.
A primera na koje se može ugledati u romskoj populaciji je bilo i do sad.
Što nije ranije krenula navala, ili, koliko je vremana potrebno da se tim metodom stvari promene?

Da naglasim, nisam protiv toga da se "donese još jedna stolica" samo se bojim da se zavaravamo kad mislimo da time nešto mnogo menjamo.
Posebno što to ima, ili može da ima, i negativne posledice.
mesan mesan 22:18 27.11.2018

Re: Једно питање

bene_geserit
Za sada, dok i dalje imamo otvorenu i nekažnjenu diskriminaciju po raznim osnovama, promovisanje tvojih stavova samo čini štetu.

Naprotiv, promovisanje tvojih stavova čini dugoročnu i nepopravljivu štetu jer dovodi do toga što sam opisao vrlo brzo.

A tvoji stavovi “vrlo brzo” vode do toga da se slabiji i iole nesrećniji ostavljaju da crkavaju u kontejnerima, dok psihopate sa vrha namerno uništavaju druge radi još koje zlatne polugice, a onda još brže vode do, kako sam kažeš, darvinističkog pristupa, u kome se “beskorisni” slabiji i nesrećniji u startu uništavaju u pećkama — dakle ako neko ima štetočinske stavove ovde, to možeš biti samo ti.

To što imaš problema u firmi, pa nek propadne kad je tako loše vodjena, a nikako nije opravdanje za kukuljicu.
zilikaka zilikaka 22:18 27.11.2018

Re: Једно питање

A primera na koje se može ugledati u romskoj populaciji je bilo i do sad.
Što nije ranije krenula navala, ili, koliko je vremana potrebno da se tim metodom stvari promene?

Jeste bilo, tu i tamo, al nije bilo retkost da upravo oni koji su "uspeli" gledaju da se što pre "oslobode tog tereta" pripadništva romskoj populaciji.

Evo, ja sam imala primer u neposrednoj blizini, radila sam sa ženom. NJoj je svakako tokom života to predstavljalo otežavajuću okolnost jer pripada generacijama kad ne samo što nije bilo govora o pozitivnoj diskriminaciji nego je bilo potpuno normalno i nekažnjivo diskriminisanje i vređanje po tom osnovu.
Sve što je uradila, uradila je sama ali je gledala da taj deo sebe nekako skloni. Insitirala je na svom udatom prezimenu i pripadnosti toj porodici. Drugo nije želela da pominje.

Ne osuđujem je, daleko bilo, nego kao takva nije mogla da posluži kao primer sunarodnicima. Bukvalno je od njih pobegla.

E, zato Nataša, njeno pisanje i aktivnosti zaslužuju moje duboko poštovanje.
Nije zabašurila svoje poreklo i gledala svoja posla već se stvarno trudi da još nekom pomogne.
I sigurno može biti uzor deci svojih sunarodnika, i očigledna poruka da može drugačije.
hoochie coochie man hoochie coochie man 22:34 27.11.2018

Re: Једно питање

al nije bilo retkost da upravo oni koji su "uspeli" gledaju da se što pre "oslobode tog tereta"


Da, i to, da uspešni Romi prestanu da po malo prikrivaju pripadnost, da ponosno to ističu, je mnogo bolji način nego što je pozitivna diskriminacija* (*meni ovo zvuči nelogično, al hajd)
Mora se to malo i iznutra menjati.

Kad već navodimo primere.
Prvi komšija je Rom (on za sebe kaže da je Ciganin)
Otac bio fizikalac, radnik, ima urednu penziju, ali švrćka malo i po buvljaku.
Ali on je svoju decu, sina i ćerku, školovao.
Srednje škole, ali ok, i to je nešto.

Njegov sin ima dvoje zaista zlatne dece, oboje dolazili kod moje žene na časove (matematika im slabije išla)

I...on, koji je i sam zavrio srednju školu, koji živi u sasvim pristojnim, nadprosečnim uslovima, dovoljno para, komforna kuća, dobar automobil, svoju ćerku uda na početku srednje u Beč jer..dobra je prilika, taj ima pare, dugo u Beču...

Nema te pozitivne diskriminacije koja će njemu njegovu glavu da izleči, tu je problem.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 23:03 27.11.2018

Re: Једно питање

Ta romska deca koja se upisuju su on koja nisu imala najbolje sanse. Tu spadaju domska deca, deca iz hraniteljskih porodica,onda oni koji nisu Romi to su slepi,slabovidi i sa invaliditetom. Ja ne mogu da verujem da nekome I to smeta.
Kada je moja mala dosla posle 4 petice kuci sa 3 ukinula sam joj crtace,slatkise sve. Sedela je tri dana I vezbala matis.
Mi nasoj majci sa trojkom na oci nismo smele da izadjemo.
Neka se celi svet obrusi na mene, ali ovoj deci treba dati sansu.
Kada im roditelji nisu dali,makar mi kao drustvo da damo.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 23:31 27.11.2018

Re: Једно питање

Ja sam dole odgovorila da u tu grupu dece spadaju i domska deca, deca iz hraniteljskih porodica, a tu je najvise romske dece.
Mene bi dusa zabolela kada bih takvom detetu uskratila obrazovanje, pa makar putem afirmativnih mera, a svome detetu ako ne uci, kaznila bih ga sto nije ucio.
Kada dete koje ima sve, a ne uci, za to je kriv roditelj, a nazalost roditelji danas puno rade i ne mogu u potpunosti da se posvete deci
kick68 kick68 00:26 28.11.2018

Re: Једно питање

Interesantno kako ja "moram" na diversity i sensitivity treninge i da radim posao za solidan broj lenjih i nesposobnih pa još i da im pomažem (što i radim već 25 godina), a sve to da bi društvo bilo "bolje" sa aspekta nekakve ideologije koja sve više liči na ono komunističko sranje od koga sam pobegao


Evo npr. neka pitanja sa testa posle poslednjeg treninga na kome sam bio:
- da li smete dok ste na poslu, sa svog privatnog telefona, na ženin privatni telefon da šaljete bilo kakve poruke seksualnog sadržaja? NE
- da li smete kada dođete kući sa posla, na socijalnim mrežama sa svog privatnog računara da postavite post koji će nekoga da uvredi po nekim raznoraznim osnovama? snimi formulaciju "nekoga da uvredi". NE naravno
i tako redom


Ja mislim da ti treba da trazis novi posao. Em radis za lenje i nesposobne dok oni uzivaju, sto uopste nije fer, em te izrabljuju, em ovde deca u cetvrtom razredu imaju bolje osmisljen program koji tretira cyberbulling.

Evo Starbucks je kompanija koja je resila nesto da promeni posle niza incidenata koj su narusili njen ugled: LINK LINK


Ne radi se o jednoj osobi.
U USA su kvote na gomili fakulteta 13-15% za crnce, a 13-17% za latino populaciju."Pružanje šanse" se nastavi i posle upisa na fakultet i na kraju dovodi do degradacije celog sistema.


U USA obrazovanje se placa, ko sve ovo finansira? Drugo, ja u sve ovo ne mogu da verujem. Armije lenjih, glupih, nesposobnih, primljeni na fax na urgiranje drzave, zavrsili fax na urgiranje drzave, zaposlili se na urgiranje drzave, a pametni i sposobni rade za sve njih opet na urgiranje drzave. Izvini, ali po meni to ne drzi vodu:(

Upoznala sam jednom zenu koja je 1/8 Indijanka. Plavusa:) Rekli su joj kad je studirala da moze da dobije povlastice od vlade, neko finansiranje, podrsku itakoto. Njen otac, koji je imao slicnu sansu, odbio je to rekavsi da ne zeli da ga prati stigma pijanog Indijanca kroz ceo zivot. Izgledao je kao belac, uklopio se u drustvo kako-tako i rekao im - ma dazba vam sve to...

Recimo u firmi gde radim je bilo jako malo žena (u mojoj grupi od ~120 ljudi, jedna žena). Onda je stigla direktiva da se zaposli više žena - iznenada su počeli da zapošljavaju samo žene. Onda su bila neka otpuštanja i na nivou firme su se sve žene koje su bile otpuštene skupile i tužile firmu (koja se nagodila). Posle toga je stigla direktiva da žene ne smeju da se otpuštaju, i da mora da postoji paritet sa muškarcima kod promovisanja. Situacija trenutno je da su žene ukapirale da ne moraju ništa da rade i uglavnom neće da mrdnu prstom.


Kad ti cerka bude trazila posao, javi kako ide, molim te. Kako se zaposlila po kljucu, kome je otela posao, kako nista ne radi a prima platu i uziva...Ima ruze da joj cvetaju. U hitnoj pomoci u Srbiji ne zaposljavaju zene nigde nikad. Drugarica moja je more suza isplakala zbog toga. Ovde mozes da se zaposlis ako polozis test fizicke spremnosti koji je isti za sve.
nsarski nsarski 00:48 28.11.2018

Re: Једно питање

Armije lenjih, glupih, nesposobnih, primljeni na fax na urgiranje drzave, zavrsili fax na urgiranje drzave, zaposlili se na urgiranje drzave, a pameti i sposobni rade za sve njih opet na urgiranje drzve. Izvini, ali po meni to ne drzi vodu:(


Obama was born in 1961 in Honolulu, Hawaii, two years after the territory was admitted to the Union as the 50th state. After graduating from Columbia University in 1983, he worked as a community organizer in Chicago. In 1988, he enrolled in Harvard Law School, where he was the first black president of the Harvard Law Review.


George Bush the Gluplji was born in New Haven, Connecticut, and grew up in Texas. After graduating from Yale University in 1968 and Harvard Business School in 1975, he worked in the oil industry.
Ostalo znamo.

Clinton was born and raised in Arkansas and attended Georgetown University, University College, Oxford, and Yale Law School. He met Hillary Rodham at Yale and married her in 1975.

Ćaća, G.B. the Glupljeg, George Bush, postponed his university studies, enlisted in the U.S. Navy on his 18th birthday, and became the youngest aviator in the U.S. Navy at the time. He served until September 1945, then attended Yale University. Graduating in 1948, he moved his family to West Texas, where he entered the oil business and became a millionaire by the age of 40 in 1964.

A možda je ipak koincidencija u pitanju.



kick68 kick68 01:17 28.11.2018

Re: Једно питање

A možda je ipak koincidencija u pitanju.

Nidje veze sa mojim izlaganjem, bar ja je ne vidim:) Je l' moze mala korekcija mojih gresaka u navodu, please? Em najgore kucam ovde, em mi losa tastatura...pa eto:)
srdjan.pajic srdjan.pajic 05:15 28.11.2018

Re: Једно питање

Da li fakulteti objavljuju konkurse po kojima upisuju recimo 120 "u redovnom postupku" plus 5 recimo kao pozitivnu diskriminaciju.
Da li to znači da će, ako se umesto 5 prijavi 4 kandidata, moći da bude primljen i 121. sa "redovne liste?


Ma kakvi, zili, ne znam kako je to tačno sad u Srbiji, a iz mog vremena se sećam samo onih nekih poena za ljude koji dolaze iz "pasivnih krajeva", i onda oni ravnopravno učestvuju u bodovanju za ukupan broj mesta koji se znao unapred. I zaista, kad tako gledaš, oni, ako se nađu blizu "crte", "uzmu" poneko mesto nekom studentu koji je bio za dlaku bolji od njih na prijemnom ispitu. Ono što je problematično u takvom gledanju na stvari je što dobar deo studenata koji su lagano položili ispit, i bili bolji od drugih, otpadne još u prvoj ili drugoj godini (primer mog faksa, godišnje se upisivalo ~600 studenata, a faks je završavalo par desetina, večitih studenata koliko hoćeš, kod pokojnog Caje na spisku za ispit koji se protezao preko nekoliko vitrina, sam video brojeve indeksa 20 godina ispred mog...). I na njih se onda straći daleko više mesta nego što se "izgubi" na to kad nekom Romu ili Albancu daš par poena više i šansu da se izvuče iz Jatagan male, i to, naravno, nikom ne smeta, nego smetaju taj Rom i Albanac, koji su uzeli indeks čistokrvnom Srbinu.

Ovde je drugačije, ove "kvote" o kojima priča bene formalno ne postoje - to je protivzakonito. Evo, ima sad onaj neki Kinez što je tužio Harvard zbog navodne diskriminacije Azijata. I ko će biti primljen ne zavisi samo od rezultata standardnog testa, nego od dosta drugih parametara. Na privatnim fakultetima se retko i objavljuje broj slobodnih mesta, a na državnim (javnim) obično daju broj primljenih prethodne godine. Tako da zaista nije lako reći da li je neko nekom "uzeo" mesto, iako je ovaj bio realno bolji, i na osnovu kog kriterijuma. Na postdiplomskim studijama skoro sigurno nema te nametnute diskriminacije, jer tu profesor koji je grantom nabavio pare za studenta gleda da mazne najboljeg koji mu se nađe, da završi posao. Sem ako nije neka rasistička svinja, a ima ih i takvih. Jedino što postoji razlika u ceni koštanja studenta iz inostranstva i domaćeg studenta, domaći su dosta jeftiniji, pa onda profesori diskriminišu na tu stranu, ako su u prilici, iz finansijskih razloga.




alselone alselone 05:53 28.11.2018

Re: Једно питање

AA je veoma važna jer društvo mora da se trudi kako bi omogućilo članovima marginalnih grupa koliko toliko jednake početne šanse, jer je to em civilizacijsko dostignuće, em je društvo krivo što su te marginalne grupe - marginalne grupe, em što među njima sigurno ima talentovanih ljudi i na kraju, da se tako poetski izrazim, društvo mora da se kreće kao planinari, gde oni prvi vuku one slabije ili manje iskusne.

I sada, to po meni zaista ima smisla prilikom školovanja. Sigurno ne u procentima o kojima Bene priča, ali svakako ne i u procentima u kojima smo mi implementirali, 1%. Koliko - nemam pojma, ali ako se neko bude time bavio kako bi to rešio, imaće moju podršku.

Bene priča još nešto, priča o kvotama u firmama. E to je mnogo opasnije. Zamislite da radite u stručno i intelektualno zahtevnoj firmi, a Bene radi u jednoj od najjačih u svetu po tome, i da neko želi da određuje ko će se zaposliti, napredovati ili dobiti otkaz, ne po stručnosti i odnosu prema radu nego prema nekim drugim parametrima. Znači ne pričamo o farbari ili fabrici kablova Jura, gde svako može uz pelenu da spaja kablove, nego pričamo o poslovima gde nema preko 10, 20 hiljada ljudi na svetu koji to mogu i znaju. Jer ako će takva firma da prousti najboljeg kandidata na uštrb AA, taj najbolji kandidat odlazi u kinesku konkuerentsku firmu i ovi naši "pravednici" propadoše brzo.

Amerika (Zapad generalno) je uz priču o liberalizmu, ljudskim i manjinskim pravima i slobodnom tržištu otvorenih granica, naterala male države da otvore tržišta, uletela tamo sa kapitalom kao vreo nož kroz puter i napavila kolonije. Dobro, bože moj, to je liberalni kapitalizam i demokratija, u kojoj se sumo rvač bori sa bebom u istoj kategoriji. E, sada, to se vraća preko AA (koja je u redu sa moralne strane), često nesposobnih i mlohavih ljudi koje sve vređa i koji se svega plaše. Na primer, u jednoj od UK škola nastavnici su dobili preporuku da ne koriste zastrašujuća velika slova ili da ne koriste "don't" jer se studenti plaše tih stvari. LINK Za to vreme mali Kinesčići uče 18 sati dnevno a veliki rade 18 sati dnevno i ne bune se mnogo. Pa su sada odjednom liberalizam, slobodno tržište a i otvorene granice postali bauk pa se zatvaraju granice i uvode trgovinske kvote i takse.

bene_geserit bene_geserit 08:39 28.11.2018

Re: Једно питање

srdjan.pajic
dobar deo studenata koji su lagano položili ispit, i bili bolji od drugih, otpadne još u prvoj ili drugoj godini (primer mog faksa, godišnje se upisivalo ~600 studenata, a faks je završavalo par desetina, večitih studenata koliko hoćeš, kod pokojnog Caje na spisku za ispit koji se protezao preko nekoliko vitrina, sam video brojeve indeksa 20 godina ispred mog...). I na njih se onda straći daleko više mesta nego što se "izgubi" na to kad nekom Romu ili Albancu daš par poena više i šansu da se izvuče iz Jatagan male, ...

... ove "kvote" o kojima priča bene formalno ne postoje - to je protivzakonito. ... Tako da zaista nije lako reći da li je neko nekom "uzeo" mesto, iako je ovaj bio realno bolji, i na osnovu kog kriterijuma. Na postdiplomskim studijama skoro sigurno nema te nametnute diskriminacije, jer tu profesor koji je grantom nabavio pare za studenta gleda da mazne najboljeg koji mu se nađe, da završi posao.

Kako da ne, ETF je završavalo u naše vreme par desetina ljudi godišnje, jel moraš toliko da lupaš? Čisto po sećanju, završavalo je oko 300 ljudi godišnje.
I da, besmislenost ispita kao cajinog koji je davalo često samo 5-6 ljudi po roku, je mnogo veća nego primanje ljudi na afirmativne kvote. Ali ne postoji već popriličan broj godina.

U USA i privatni fakulteti dobijaju određen procenat para od države.
Pozitivna "affirmative action" je (na žalost) zakonom dozvoljena, za razliku od negativne. Kad si već pomenuo Harvard, oni upišu oko 12% crnaca svake godine već decenijama. Dobar deo njih se upiše na sportske stipendije. Kada su latino u pitanju, jako mali procenat dobije sportske stipendije.
Podjednako veliki problem, uz affirmative action, su povećane šanse za upis (10x i više) onima čiji su članovi porodice studirali taj fakultet ranije (drugim rečima jevreji i WASP-ovci upisuju decu tako).

U kineskoj tužbi protiv Harvarda imaš i prosečne SAT skorove (rezultate prijemnog ispita) po rasama.
To što Ivy league univerziteti primaju ekstremno mali broj kineza i drugih azijata je sramotna diskriminacija.
Na bilo kakvom takmičenju iz nauke ili matematike na kojima su moja deca bila, bili su gotovo jedini belci u moru azijata.

Na postdipšlomskim studijama ima mnogo manje gluposti sa kvotama to je tačno.
Npr. po polovima, na under-graduate studies žene čine 60-65% studenata, na graduate studies (post-diplomskim) ti procenti su razumniji (oko 50-50%).
bene_geserit bene_geserit 08:51 28.11.2018

Re: Једно питање

alselone
Za to vreme mali Kinesčići uče 18 sati dnevno a veliki rade 18 sati dnevno i ne bune se mnogo. Pa su sada odjednom liberalizam, slobodno tržište a i otvorene granice postali bauk pa se zatvaraju granice i uvode trgovinske kvote i takse.

Trgovinske kvote i takse se uvode jer onaj ko ima 5 puta jeftiniju radnu snagu i vrlo labave zakone o zaštiti prirode će uvek da proizvede svaki proizvod daleko jeftinije.
Sporazumi o slobodnoj trgovini imaju smisla samo među država slične razvijenosti.
Ako ne želiš da uništiš svoju srednju klasu.

A kinezi imaju ne samo prednost u broju ljudi i odnos prema obrazovanju (tiger mam i ostalo) već i to što su homogeni i ne bave se affirmative action glupostima.
Tako da, bez obzira na polu komunistički sistem, održavaju kompetitivnost na nivou.
Uz to (etičke dileme na stranu) nemaju ni skrupula kad je u pitanju eugenika (većina njihovih ispitivanja kada su CRISPR modifikovane bebe u pitanju ide u smeru povećanja IQa - po EU i USA su ispitivanja u smeru boje očiju, nemanja dlaka i sličnih gluposti).
alselone alselone 09:03 28.11.2018

Re: Једно питање

Trgovinske kvote i takse se uvode jer onaj ko ima 5 puta jeftiniju radnu snagu i vrlo labave zakone o zaštiti prirode će uvek da proizvede svaki proizvod daleko jeftinije.
Sporazumi o slobodnoj trgovini imaju smisla samo među država slične razvijenosti.
Ako ne želiš da uništiš svoju srednju klasu.


Bu-hu, brate, bu-hu.

Napisao sam gore, Amerika je i dosla do ovog nivoa jer je radila upravo to, terala male i nerazvijene da se otvore i onda ih ekonomski porobljavala, ne samo nestedeci svoju a bogami i njihovu prirodu nego po pravilu ne stedeci ni njihove zivote. I sada kada se lopta okrece na drugu stranu, sada bi menjali pravila koja ste sami postavili, u sred partije. E jebiga.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 09:30 28.11.2018

Re: Једно питање

To dete ne zauzima mesto nikome ispod crte da se razumemo jos jednom, ljudi placem bre zbog vas, srce mi se cepa.
Neka mi je gresna dusa sto sam naterala domsko dete T.D. da upise Defektoloski fakultet i zavrsi ga sa desetkama.SADA JE NA MASTERU. TA DECA KOJA UPISUJU SU DECA KOJA NIKAKVE SANSE NAMAJU , SEM AKO MI NE PRUZIMO KAO DRUSTVO.
Ja nisam pomagala smao romsku decu, vec svu. Uslov da dolaze u muz.skolu je bio da imaju dobre ocene u gimnaziji ili u srednjoj skoli. Decu za ove antitalenat programe nikada nisam spremala, jer mislim da je to unistavanje zivota.
Imala sam Roma S. koji je bio iz hraniteljske porodice, potpuni antitalenat za pevanje, jos se i direktor skole ljutio na mene, sto sam ga upisala.
On je dolazio u muz.skolu da uci. Sve vreme je ucio i zavrsio je srednju skolu i muzicku. Radi kao konobar. Pa zar je to greh...
Imala sam dete Srbina D.S. koji je bio iz nefunkcionalne porodice..sada da ne pricam. Pesacio je i po kisi i snegu, suncu 7 km do muzicke skole, da uci na casovima pevanja, matematiku i spremi prijemni.
Pored toga sva deca su slusala klasicnu muziku i upoznavala se sa njom.
Na mojim casovima je uvek bilo neke hrane, jer sam znala da dolaze posle redovne skole kod menen na casove i znala sma da je vecina gladna.
Nikada nisam radila u BG,a rodjena sam i zivim ovde. Pricam vam o malim mestima u Srbiji.
Ja sam rodila jedno dete, ali su sva deca moja, sva.
I sva deca koja su za 15 godina pedagoskog i umetnickog rada prosla kroz moje ruke zovu me drugom majkom.
Mojoj deci, svoj deci ovo pisem, bez afirmativnih mera nema buducnosti za nas.
Mojoj maloj smo sve pruzili, a jedino sto mora je da uci, ako ne uci, nema nikakvih elektronskih uredjaja i slatkisa. Kazna.
Ja sam za vreme srednje skole i studija radila, i moje sestre i bile smo odlicnii djaci is tudenti.
Budimo ljudi, nikome to jedno dete ne zauzima nista, vec svi kao drustvo dobijamo.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 09:31 28.11.2018

Re: Једно питање

To dete je moglo da uspe, da ga nisu drugi ubili u pojam. Vama skidam kapu.
bene_geserit bene_geserit 09:39 28.11.2018

Re: Једно питање

kick68
Ja mislim da ti treba da trazis novi posao. Em radis za lenje i nesposobne dok oni uzivaju, sto uopste nije fer, em te izrabljuju, em ovde deca u cetvrtom razredu imaju bolje osmisljen program koji tretira cyberbulling.

Hvala, ali za sam svojim poslom zadovoljan (ta sranja od diversity treninga su ipak retka). Imaš dve vrste stručnjaka po firmama, one koji rade posao i one koji prave dobre slajdove. Ja sam navikao da radim posao (kao i svako magare koje vuče) i to mi je zabavno.

Ti evidentno pripadaš ovoj grupi što dobro pravi slajdove.
Mislim da treba da postaneš influenser, ako već nisi. Šteta da tolika količina besmislenog drobljenja propadne.
U USA obrazovanje se placa, ko sve ovo finansira? Drugo, ja u sve ovo ne mogu da verujem. Armije lenjih, glupih, nesposobnih, primljeni na fax na urgiranje drzave, zavrsili fax na urgiranje drzave, zaposlili se na urgiranje drzave, a pametni i sposobni rade za sve njih opet na urgiranje drzave. Izvini, ali po meni to ne drzi vodu:(

U Americi ne postoji prava konkurencija i kapitalizam ko zna od kada. Ono što postoji je crony kapitalizam, gde je firmama bitno da imaju monopol i da im država čuva leđa, a ne da budu konkurentni na tržištu.
A firme se uteruju u "red" mahom kroz sudski sistem.
Pa obamina administracija je tužila Thiel-ovu firmu (jer je ovaj podržao Trampa) za diskriminaciju protiv azijata jer je primio samo ~40% njih na konkursu za posao. Pri tome, u firmni gde ja radim, radim u grupi gde od ~120 ljudi imamo 118 azijata. Druga grupa u firmi od 35 ljudi ima 35 pakistanaca.
Tako da imaš svašta u kombinaciji državnog pritiska (a od države zavisiš jer ti daje monopol) i sudskog pritiska.
Ili recimo trenutno aktuelan je pritisak da se prima ~50% žena na STEM. To je toliko besmisleno da nemam reči.
I nije potrebna "armija nesposobnih" da uruši sistem, dovoljan je prilično mali procenat za to.

A plaćanje obrazovanja je posebna priča. Država garantuje za studentske kredite a iako trenutno ne možeš da ih se rešiš ni bankrotom, prilično je izvesno da će u skorom roku (manje od 10 godina) da dođe do masovnog opraštanja istih. A gotovo svi koji upišu na kvote ne plaćaju tuition fee (koji je 45-60K$ godišnje na privatnim fakultetima, tj. najveći deo troškova studiranja).
Tako da je na žalost odgovor da to plaćaju ovakvi kao ja kroz naduvane tuition fee-eve i kroz porez. A sve to da bi moja deca imala to zadovoljstvo da rade sa budalama i da rade posao i za njih.

Kad ti cerka bude trazila posao, javi kako ide, molim te. Kako se zaposlila po kljucu, kome je otela posao, kako nista ne radi a prima platu i uziva...Ima ruze da joj cvetaju. U hitnoj pomoci u Srbiji ne zaposljavaju zene nigde nikad. Drugarica moja je more suza isplakala zbog toga. Ovde mozes da se zaposlis ako polozis test fizicke spremnosti koji je isti za sve.

Moja ćerka je irelevantna za ovu diskusiju pošto pripada retkoj grupi ekstremno talentovane i self-drajvovane dece (žena i ja iz vremena srednje škole joj nismo do kolena, a žena je npr. bila vukovac u matematičkoj gimnaziji u vreme kada to nije bilo toliko često). Kod nje nam je problem kako da ne uzme honors za sve živo, ne uzme 15 ili 20 AP kurseva, ne troši svako leto na AoPS spremanja iz matematike, pripremu za takmičenja i AP kurseve, da ne ostaje do kasno uveče da bi sve bilo apsolutno perfektno (npr. projekti-domaći iz nekih gluposti), i da limitira iz čega sve ide na takmičenja (ok science olympiad, ok matematika, ok speech-and-debate, ali posle toga bi trebalo da se stavi tačka). Evo sad za thanksgiving su imali 9 dana, naterala nas je da sa njom radimo Python svaki dan (a pri tome želi da bude hirurg). I naravno da ubedimo sina da nema nikakvog smisla da se sa njom poredi.
Usput ako bude trebalo da se zaposli u hitnoj pomoći, položila bi test fizičke spremnosti kakav hoćeš jer je crni pojas drugi dan u nekom korejskom martial art.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 09:40 28.11.2018

Re: Једно питање

Meni je u Drapsinu bilo super, imala sma divne profesore, drugare sve. Stekla sam odlicno znaje, mozda i bolje nego sto bih stekla u zemunskoj gimnaziji ...samo me interesuje koliko je dece takj na takav nacin odbio
bene_geserit bene_geserit 09:47 28.11.2018

Re: Једно питање

alselone
Bu-hu, brate, bu-hu. ... Amerika je i dosla do ovog nivoa jer je radila upravo to, terala male i nerazvijene da se otvore i onda ih ekonomski porobljavala, ne samo nestedeci svoju a bogami i njihovu prirodu nego po pravilu ne stedeci ni njihove zivote. I sada kada se lopta okrece na drugu stranu, sada bi menjali pravila koja ste sami postavili, u sred partije. E jebiga.

Pa svaka zemlja definiše politiku zaštite svog tržišta onako kako želi. OK, ponekad onako kako USA želi, ali glavni tabadžija u kraju je uvek delio macole, šta je tu novo u ljudskoj istoriji?
Istorija je jedna beskonačna partija u kojoj se pravila non-stop menjaju.
A USA uništava svoju srednju klasu još od 70-tih na ovamo, to nije od juče.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 09:47 28.11.2018

Re: Једно питање

Moja drugarica je vec tri godine u USA i njena mala je dobila sportsku stipendiju. Rekla mi je da uglavnom Afroamerikanci i druge manjine tako uspevaju da zavrsavaju fakulteta. Ja mislim da je to divno.
Ove divne afroamerikanke su uspele zahvaljujuci afirmativnim merama, a nije im bilo lako, to ja najbolje znam na mojoj kozi.

angie01 angie01 09:49 28.11.2018

Re: Једно питање

Budimo ljudi, nikome to jedno dete ne zauzima nista,


Natasa, ne lozi se na...., jasno je da je ovo drustvo drustveno neodgovorne svesti- i ne samo ovo- jer nema nikakve dileme da su Romi i razne druge manjine vrlo diskriminisane grupe i da bi se nesto promenilo trebaju vrlo konkretnu podrsku, narocito u sferama koje bi doprinele pomeranja sa margine, kao sto je obrazovanje.
zemljanin zemljanin 12:02 28.11.2018

Re: Једно питање

bene_geserit

Uz to (etičke dileme na stranu) nemaju ni skrupula kad je u pitanju eugenika (većina njihovih ispitivanja kada su CRISPR modifikovane bebe u pitanju ide u smeru povećanja IQa - po EU i USA su ispitivanja u smeru boje očiju, nemanja dlaka i sličnih gluposti).

imas li neke reference za ovu izjavu ... jos nema koncenzusa ni oko pojma inteligencije ... zelja za vecim IQ je svuda prisutna ... neki bi da naprave *bombonu*, drugi da preprave DNK, treci da ubace cip u mozak ali da li se time povecava IQ? ... inace, testiranjima je dokazano - azijati imaju najveci IQ ...
kick68 kick68 14:54 28.11.2018

Re: Једно питање

Ti evidentno pripadaš ovoj grupi što dobro pravi slajdove.
Mislim da treba da postaneš influenser, ako već nisi. Šteta da tolika količina besmislenog drobljenja propadne.


Ja u principu sve pravim dobro, pa i slajdove:) Hvala na komplimentu, dobio si takav utisak verovatno zato sto sam pismena na tri jezika.

Vucem i ja na poslu, svi mi vucemo, ali nemam utisak da vucem za druge. I nekako ne mislim da su manjine i siromasni tu samo zato da mi zagorcaju zivot i pomute racune. Ako i nesto dobiju od te drzave, bujrum.

A za tvoju cerku cestitam, ali nekako slutim da ce biti situacija kad ce sva njena briljantnost da ispari samo zbog cinjenice da je zensko. Ili ce da joj se nakace neki da joj prebacuju da je sve to sto je postigla dobila na tanjiru, zato sto je zena i zasticena kao beli medved.
Svaka udari u tu staklenu tavanicu, bar jednom u zivotu.

dragosevacsutra dragosevacsutra 15:02 28.11.2018

Re: Једно питање

Kad ti cerka bude trazila posao, javi kako ide, molim te. Kako se zaposlila po kljucu, kome je otela posao, kako nista ne radi a prima platu i uziva...Ima ruze da joj cvetaju. U hitnoj pomoci u Srbiji ne zaposljavaju zene nigde nikad. Drugarica moja je more suza isplakala zbog toga. Ovde mozes da se zaposlis ako polozis test fizicke spremnosti koji je isti za sve.


znam kancelariju koja se svojevremeno ponosila time sto su zaposlili dve zene - vozace. malo su posle olabavili kad su morali da posalju na put drugog - muskog sofera da promeni gumu na nisanu vozacici koja je ostala pored autoputa.
dragosevacsutra dragosevacsutra 15:04 28.11.2018

Re: Једно питање

Evo Starbucks je kompanija koja je resila nesto da promeni posle niza incidenata koj su narusili njen ugled: LINK LINK


koliko ti nista ne razumes. ovaj 'training' nije u cilju jednakog tretiranja zaposlenih, nego musterija.

kick68 kick68 15:15 28.11.2018

Re: Једно питање

koliko ti nista ne razumes. ovaj 'training' nije u cilju jednakog tretiranja zaposlenih, nego musterija.

Upravo to, ti nisi mene razumeo(la?).
dragosevacsutra dragosevacsutra 15:28 28.11.2018

Re: Једно питање

Moja drugarica je vec tri godine u USA i njena mala je dobila sportsku stipendiju. Rekla mi je da uglavnom Afroamerikanci i druge manjine tako uspevaju da zavrsavaju fakulteta. Ja mislim da je to divno.
Ove divne afroamerikanke su uspele zahvaljujuci afirmativnim merama, a nije im bilo lako, to ja najbolje znam na mojoj kozi.


e a kad cujem to 'afroamerikanci' dobijem ospice.

analogno, ivon je onda 'afrosrpkinja' a ti mu dodjes 'romosrpkinja'?

dragosevacsutra dragosevacsutra 15:30 28.11.2018

Re: Једно питање

Ja u principu sve pravim dobro, pa i slajdove:) Hvala na komplimentu, dobio si takav utisak verovatno zato sto sam pismena na tri jezika.


a na srpskom?

dragosevacsutra dragosevacsutra 15:31 28.11.2018

Re: Једно питање

Upravo to, ti nisi mene razumeo(la?).


ne bih rekao da sam ja taj koji (nista) ne razume.

alselone alselone 15:35 28.11.2018

Re: Једно питање

e a kad cujem to 'afroamerikanci' dobijem ospice.


A sta kazes na "First Nations"? Meni zvuci kao iz Game of Thrones.
dragosevacsutra dragosevacsutra 15:49 28.11.2018

Re: Једно питање

A sta kazes na "First Nations"? Meni zvuci kao iz Game of Thrones.


sta znam, nije mi toliko rogobatno; mozda bi bio ekvivalent nasem 'starosedeoci'.
predatortz predatortz 15:52 28.11.2018

Re: Једно питање

alselone
e a kad cujem to 'afroamerikanci' dobijem ospice.


A sta kazes na "First Nations"? Meni zvuci kao iz Game of Thrones.


Meni ti "politički korektni" izrazi zvuče kao dobra zajebancija. Mislim da ih smišlja neko ko želi da sazna granice ljudske povodljivosti.
Ono, od danas se to zove tako, i odvali neku kovanicu koja veze sa zdravim razumom nema, pa se onda kladi ko će prvi početi da je koristi i bude spreman da denucira sve one koji neće.
dragosevacsutra dragosevacsutra 15:56 28.11.2018

Re: Једно питање

Meni ti "politički korektni" izrazi zvuče kao dobra zajebancija. Mislim da ih smišlja neko ko želi da sazna granice ljudske povodljivosti.
Ono, od danas se to zove tako, i odvali neku kovanicu koja veze sa zdravim razumom nema, pa se onda kladi ko će prvi početi da je koristi i bude spreman da denucira sve one koji neće.


meni je najvece ludilo sto imam utisak da su bas oni - 'afroamerikanci' ti koji insistiraju na koriscenju tog izraza. umesto da teze tome da su svi amerikanci jednaki (bez obzira na boju koze), oni su ti koji potenciraju razlikovanje.

da ludilo bude vece, sad izguglah i afroruse...
zemljanin zemljanin 16:10 28.11.2018

Re: Једно питање

imam utisak da su bas oni - 'afroamerikanci' ti koji insistiraju na koriscenju tog izraza.

i treba ... to je podsecanje na to kako su stigli u USA ... ne treba zaboraviti ...

a tek banda evroamerikanaca pristigla da otme, ubije i opljacka ... ... nista bolji nisu ni evrokanadjani ili evroaustralijanci ...
dragosevacsutra dragosevacsutra 16:16 28.11.2018

Re: Једно питање

treba ... to je podsecanje na to kako su stigli u USA ... ne treba zaboraviti ...


naravno da ne treba zaboraviti ali mislim da je to pogresan nacin.

kick68 kick68 18:07 28.11.2018

Re: Једно питање

a na srpskom?

ne bih rekao da sam ja taj koji (nista) ne razume
.
Meni jasno:


troll


NOUN

trolls (plural noun)


a mythical, cave-dwelling being depicted in folklore as either a giant or a dwarf, typically having a very ugly appearance.

troll


NOUN

1.a person who makes a deliberately offensive or provocative online post


synonyms:

lure · decoy · fly · troll · jig · plug · teaser


VERB


1.make a deliberately offensive or provocative online post with the aim of upsetting someone or eliciting an angry response from them.
natasa_tasic_10 natasa_tasic_10 18:23 28.11.2018

Re: Једно питање

U USA postoji tutorstvo. Odlicni djaci pomazu losijim djacima. Na taj nacin I jedni I drugi dobijaju.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana