zlatni autogol

 Nadam se da će mađarski i albanski poslanici uspeti da izboksuju da u novoj vladi bude i ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Podržavam u potpunosti njihovu jučerašnju reakciju na amandman kojim se povlači predlog da s euvede ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Koliko sam  uspela da pratim, a volela bih da me demantujete, pored dole citiranih Zrenjaninskog centra  i Vojina Dimitrijevića,  za sada su od njihovih kolega  još samo reagovali: Građanske inicjative, Labris, Otvoreni licej i Sandžački odbor za ljudska prava. Ovo, imajući u vidu skoro apsolutnu šutnju oko Tadićevog govora na GO DS, polako postaje trend. Vrlo neprijatan, ako mene pitate. Kao što mi je neprijatno i da čitam Jovanovićeve konstatacije, mahom netačne, i zaključak  da nam ne treba ministarstvo. Jovanović je ovde potpuno na tragu velikog Plana za ostvarivanje drugog evropskog partnerstva koji je Koštunica doneo 7.4.2006. gde se za izradu zakona o nacionalnim savetima ne određuju ni implementatori, ni rok, ni resursi!  Misiju kancelarije UN za ljudska prava  preuzeo je Savet Evrope. A u međuvremenu je i OSCE dobio visokog komesara za ljudska prava, pa se i ta misija sada time konkretnije bavi. Nekako mu je cela priča u neskladu i sa predizbornom retorikom LDP, razlozima zašto je Koštunica najgori, sa  pričom oko Hagu, o potrebi sa suočavanjem. Ako ništa od toga još nismo obavili kako treba, to je razlog više da nam takvo ministarstvo treba, to jest da te druge institucije i mehanizmi zaštite uopšte ne rade kako treba i dovoljno. BTW, za svog prvog skupštinskog mandata LDP nije uspeo da u proceduru ubaci opšti zakon o antidiskriminaciji, ako je to uopšte i imao kao prioritet,  jedan od glavnih uslova koji nam EU postavlja. Sa razlogom. Nešto ga nije bilo ni u ovoj predizbornoj kampanji.

Neprevladana prošlost onemogućuje napredak danas. To su u ostalom i Sjeverin i Štrpci. I Batajnica. Jedina altarnitava ministarstvu su vladine uredbe, kao u posle dve godine, ko je će se sad samo razlikovati po tome što će biti  po ćefu Cvetkovića, Dačića ili budućeg šefa BIA i Agencije za ljudska i manjinska prava. A videli smo domete njenog rada do sada. Zakon o ministarstvima, sa druge strane, vrlo detaljno opisuje nadležnosti, i onemogućava da se radi po ćefu ili da se ne radi ništa.

U izveštaju Jelka Kacina odboru za spoljnu politiku EP od avgusta prošle godine, spominju se problemi sa manjinama u Srbiji. On na nizu proimera vezano za sudstvo i tužilaštvo opisuje odsustvo pravne duržave u Srbiji i poziva vlasti Srboije da razmotre pitanje teroitorijalne decentralizacije posebno u vezi sa Vojvodinom.

Koza da nam čuva kupus.  

 I u izveštaju Jirgena Hermana, specijalnog izaslanika CoE,  od februara  ove godine navodi se niz problema vezanih za ostvarivanjhe prava manjina u Srbiji.

Najavljno "političko / nacionalno pomirenje" o kome priča Tadić, a koje će se realizovati tako što će se sve ružno što se dešavalo devedesetih gurnuti pod tepih, šatro zarad budućnosti, koja ne mže biti stabilna  dok se ne utvrdi šta se tačno dešavalo i ko je za to odgovoran gde god je to moguće, razlog je više da se borimo za formiranje spomenutog ministarsva. Jer o masovnim kršenjima ljudskih prava se radilo.

POVODOM ODUSTAJANJA OD MINISTARSTVA ZA LJUDSKA I MANJINSKA

PRAVA

Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) sa vrlo ozbiljnom zabrinutošću konstatuje da

je poslanička grupa "Za evropsku Srbiju" danas podnela amandman na Predlog zakona o

ministarstvima kojim je predložila da resor za ljudska i manjinska prava ne bude posebno

ministarstvo.

Namera da se poslovi vezani za ljudska i manjinska prava povere Ministarstvu pravde

višestruko je štetna.

CRCD podseća da Srbija nije ispunila svoje obaveze iz Drugog evropskog partnerstva

time što nije donela opšti antidiskriminacioni zakon, niti zakon o izboru i ovlašćenjima

nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Da je u poslednje dve godine postojalo

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ovi bi zakoni verovatno bili doneti, a obaveze

ispunjene.

CRCD upozorava da stanje na planu zaštite manjinskih prava još nije takvo da bi se

upravljanje eventualnom krizom u odnosima potencijalno suprotstavljenih grupa smelo

poveriti jednom po prirodi resora dosta tromom ministarstvu kakvo je Ministarstvo

pravde. Iskustva iz razdoblja učestalih etničkih incidenata 2003 - 2005 godine pokazala

su u ovom smislu neophodnost postojanja i rada Ministarstva za ljudska i manjinska

prava. Iskustva iz rada Službe za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije potvrdila su to

na drugačiji način.

Ministarstvo pravde još uvek nema kapaciteta da uspešno osigura prava pripadnika

nacionalnih manjina na obrazovanje, informisanje, službenu upotrebu jezika i pisma,

negovanje nacionalne kulture i delotvorno učešće u javnom životu. Ono zasad ne može

da uspešno rešava problem diskriminacije na verskom osnovu. Ono u ovom času nema

kapacitete za rešavanje problema diskriminacije osoba sa invaliditetom, homofobije, ili

sve češćeg neonacističkog nasilja.

Odustajanje od osnivanja Ministarstva za ljudska i manjinska prava u ovom času znači

nastavak delovanja preko uredbi umesto preko zakona i predstavlja pre sve drugo nego

primer institucionalne izgradnje države u pravcu dobrog upravljanja javnim poslovima.

za Centar za razvoj civilnog društva, Vladimir Ilić, izvršni direktor, 1. juli 2008.

..........................

Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević, ocenio je u Jutarnjem dnevniku Radija B92 da je pripajanje Ministrastva za ljudska i manjinska prava Ministatrsvu pravde pogrešna odluka.

"Ova odluka je porazna iz više razloga. Ako je vlada glomazna, jedno ministarstvo više ili manje ne znači mnogo. Spajanje resora za ljudska prava sa Ministarstvom pravde je pogrešno jer to ministarstvo stupa na scenu nakon što je neko već prekršio nekome prava, a cela filozofija obezbeđivanja ljudskih prava je da ljudi odrastaju sa tom idejom, da se školuju za nju", rekao je Dimitrijević.

Čedomir Jovanović juče

"Kada se uđe u analizu ova 24 ministarstva apsolutno je nejasno koja je funkcija Ministarstva za nacionalni investicioni plan, kakva je funkcija Ministarstva za KiM, kakva je funkcija Ministarstva za dijasporu, kakva je funkcija Ministarstva vera i posebno kakva je funkcija Ministarstva za ljudska i manjinska prava, koje se ponovo uvodi ovde kod nas u organizaciji same vlade, koje je prošli put izuzeto iz koncepta vlade, ne zbog toga što mi mislimo da nema potrebe štititi ljudska i manjinska prava, nego zbog toga što je konstatovano tokom čitavog niza godina praktično formalno prestajanje potrebe za takvom vrstom organizovanog nastupa same vlade zbog činjenice da su mnogi problemi rešeni, da smo konačno ostali bez izaslanika UN koji se bavio pitanjima ljudskih i manjinskih prava, da postoje saveti nacionalnih zajednica, dakle, neki drugi mehanizmi kojima se štite ljudska i manjinska prava. "